Trade Law

1. Pojam trgovine Pojam lan 3. Trgovina je skup poslovnih aktivnosti prometa robe, odnosno usluga (u daljem tekstu: roba/usluge) sa ciljem ostvarivanja dobiti, kao i drugog društveno- ekonomskog cilja.

2. Na ela trgovine Na elo slobodne trgovine lan 4. Trgovina se obavlja slobodno na tržištu. Zabranjena su ograni enja slobode obavljanja trgovine. Izuzetno ograni enje slobode trgovine može se privremeno uvesti na na in i pod uslovima propisanim zakonom. Na elo ravnopravnosti i zabrane diskriminacije lan 5. Trgovci su ravnopravni i imaju jednak pravni položaj na tržištu. Zabranjen je svaki oblik diskriminacije u pogledu uslova za obavljanje trgovine ili narušavanja ravnopravnosti trgovaca na tržištu. Na elo jedinstvenog tržišta lan 6. Tržište Republike Srbije je jedinstveno i celovito. Izuzetno, dozvoljeni su akti ili radnje u skladu sa zakonom, usmereni na podsticanje regionalnog razvoja nerazvijenih podru ja, za odre ene socijalno ugrožene kategorije stanovništva, za proizvodnju i promet robe/usluga koje su od egzistencijalnog zna aja za stanovništvo, kao i za razvoj odre enih delatnosti koje su od javnog interesa, odnosno zaštite odre enih dobara od posebnog zna aja. Na elo poštenja lan 7. Trgovci su dužni da u tržišnoj utakmici postupaju pošteno, na na in koji nije usmeren na nanošenje štete drugim trgovcima, odnosno kupcima, kao i javnom interesu, a u skladu sa poslovnim moralom i dobrim poslovnim obi ajima. -3- Na elo stabilnosti i snabdevenosti lan 8. Trgovci su dužni da na odgovaraju i na in obezbede uslove za održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, naro ito u pogledu robe/usluga od egzistencijalnog zna aja za stanovništvo. Zabranjeno je preduzimanje radnji kojima se izaziva nestabilnost i poreme aj u snabdevenosti tržišta. Na elo srazmernosti lan 9. Državni organi i organizacije koje su zakonom i drugim propisima ovlaš eni da donose akte ili preduzimaju radnje ograni enja trgovine, kao i u poslovima tržišnog nadzora, dužni su da u pogledu obima, na ina, uslova i trajanja tih ograni enja, odnosno obavljanja nadzora, postupaju srazmerno razlozima za ograni enje, odnosno sa ciljem tržišnog nadzora. Na elo saradnje lan 10. U poslovima tržišnog nadzora, svi nadležni državni organi i imaoci javnih ovlaš enja su dužni da me usobno sara uju.

3. Trgovac Svojstvo trgovca lan 11. Svojstvo trgovca, u smislu ovog zakona, imaju pravna lica i preduzetnici koji obavljaju trgovinu. Svojstvo trgovca u smislu ovog zakona imaju i fizi ka lica, ako ovim zakonom ili posebnim propisom nije druga ije propisano, i to: 1) poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se ure uje poljoprivreda, u pogledu poljoprivrednih proizvoda koji su predmet registracije; 2) lica koja vrše promet ulovljene divlja i, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama; 3) fizi ka lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije ure enu posebnim propisima; 4) ostala fizi ka lica koja prodaju sopstvene polovne stvari. III. VRSTE TRGOVINE

1. Osnovna podela Prema na inu obavljanja lan 12. Trgovina se obavlja kao trgovina na veliko i trgovina na malo. -4- Trgovina na veliko lan 13. Trgovina na veliko (veleprodaja, veletrgovina) je skup svih poslovnih aktivnosti u vezi sa prodajom robe/usluga licima koji kupuju radi dalje prodaje ili koriš enja u poslovne svrhe. Trgovina na malo lan 14. Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe/usluga potroša ima radi zadovoljavanja li nih potreba ili potreba doma instva.

2. Prema mestu trgovine Trgovina u prodajnom objektu lan 15. Trgovina se po pravilu obavlja u prodajnom objektu, u razli itim trgovinskim formatima. Trgovinski formati su organizaciono-tehni ki oblici obavljanja trgovine, koji imaju specifi nu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima (npr. supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski centar, cash and carry centar i dr.). Ministar nadležan za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministar) bliže ure uje klasifikaciju trgovinskih formata. Trgovina van prodajnog objekta lan 16. Trgovina može da se obavlja i van prodajnog objekta. Trgovina na malo može da se obavlja van prodajnog objekta, i to kao: 1) daljinska trgovina na malo; 2) trgovina li nim nu enjem; 3) ostala trgovina na malo van prodajnog objekta. Daljinska trgovina na malo lan 17. Daljinska trgovina na malo je prodaja robe/usluga koju trgovac vrši ponudom putem sredstava komunikacija, potroša u koji nije neposredno prisutan. Daljinska trgovina na malo je naro ito elektronska trgovina, kataloška prodaja, kao i TV prodaja, trgovina putem pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i automata. Elektronska trgovina se ure uje posebnim zakonom. -5- Trgovina li nim nu enjem lan 18. Trgovina li nim nu enjem je trgovina na malo koju obavlja trgovac tako što nudi robu ili uslugu putem neposredne ponude potroša u koji nije tražio da mu se ini ponuda, a koji je li no prisutan na mestu ponude, van prodajnog objekta. Trgovina li nim nu enjem se naro ito obavlja kao: 1) delatnost putuju ih trgovaca, koja se obavlja „od vrata do vrata“; 2) delatnost organizovanja posebnih promotivno-prodajnih skupova (promocije, demonstracije, degustacije i sl.); 3) trgovina iz torbe ili druge prenosne opreme (tzv. torbarenje, kolporteri i sl.); 4) trgovina putem li nog pozivanja potroša a. Trgovina li nim nu enjem se obavlja u odgovaraju e vreme i na na in da se ne vrši neprimereno uznemiravanje lica prema kojima je usmerena ponuda. Poljoprivredni i prehrambeni proizvodi ne mogu se prodavati li nim nu enjem, osim na posebnim promotivno-prodajnim skupovima u skladu sa uslovima prema posebnim propisima. Punomo nik u trgovini li nim nu enjem lan 19. Trgovina li nim nu enjem može da se obavlja preko punomo nika, koji ne mora da ispunjava uslove za trgovca iz lana 11. ovog zakona. Trgovac koji obavlja trgovinu li nim nu enjem preko punomo nika izdaje punomo niku posebno punomo je, overeno i potpisano od strane ovlaš enog lica vlastodavca, koje naro ito sadrži ime i li ni broj punomo nika, poslovno ime vlastodavca, kao i obim i granice ovlaš enja u pogledu robe/usluga koja je predmet prometa, perioda važenja punomo ja, podru ja na kojem se obavlja trgovina li nim nu enjem, kao i druge potrebne podatke. Punomo nik iz stava 1. ovog lana je dužan da nosi sa sobom izvornik punomo ja i da ga na zahtev lica prema kojima je usmerena ponuda, pruži na uvid. Ostala trgovina na malo van prodajnog objekta lan 20. Ostala trgovina na malo van prodajnog objekta obavlja se kao trgovina: 1) u prenosivim objektima tipa kioska, tezge, štanda ili na drugim sredstvima ili opremi koja je relativno vezana za odre eno mesto; 2) sa pokretnih sredstava ili opreme (ambulantna trgovina). Aktom nadležnog organa lokalne samouprave odre uje, se odnosno odobrava prodajno mesto na kojem se obavlja trgovina iz stava 1. ta ka 1), odnosno vreme i na in trgovine iz stava 1. ta ka 2) ovog lana. Ako se trgovina iz stava 1. ta ka 2) ovog lana obavlja li nim nu enjem, na nju se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na trgovinu li nim nu enjem. -6-

3. Posebne tržišne institucije Pojam i vrste lan 21. Posebne tržišne institucije su posebni, ure eni oblici tržišta koji organizuju susret prodavaca i kupaca robe/usluga, sa ciljem njene prodaje ili promocije. Posebne tržišne institucije su: 1) robna berza; 2) sajam, ostale privredne izložbe i tradicionalne manifestacije; 3) pijaca i veletržnica; 4) aukcijska ku a i javno nadmetanje. Posebne tržišne institucije ne mogu da u estvuju ni kao prodavci ni kao kupci u prometu iji su organizatori. Ministar bliže ure uje posebne uslove trgovine propisane za posebne tržišne institucije iz stava 2. ovog lana, u skladu sa odredbama l. 23. do 28. ovog zakona. Robna berza lan 22. Robna berza je posebna tržišna institucija koja organizuje susret kupaca i prodavaca standardizovane i zamenljive (fungibilne) robe. Robna berza i berzansko poslovanje ure uju se posebnim zakonom. Sajam lan 23. Sajam je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem sajamskih privrednih izložbi, kao i pružanjem prate ih usluga, a naro ito iznajmljivanja, projektovanja i pripremanja izložbenih mesta u sajamskom prostoru, skladištenja robe ili izdavanja skladišnog prostora, organizovanja ili obavljanja prevoza robe za izlaga e, utovara, istovara i pakovanja robe, marketinških, ugostiteljskih i drugih usluga u vezi sa organizovanjem sajamskih privrednih izložbi. Sajam je pravno lice, registrovano za obavljanje delatnosti organizacije sajamskih izložbi, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata, i koje obavlja tu delatnost na za nju naro ito namenjenom sajamskom prostoru (sajmište). Sajamska izložba iz stava 1. ovog lana predstavlja izlaganje robe u ta no odre enom vremenskom periodu, na prostoru posebne namene (sajamski prostor, sajmište), od strane odre enog izlaga a, radi njenog predstavljanja i upoznavanja zainteresovanih kupaca sa tom robom, odnosno uslugama koje taj izlaga nudi. Sajam može da organizuje i druge kulturne i sportske priredbe i manifestacije. Ostale privredne izložbe i tradicionalne manifestacije lan 24. Ostale privredne izložbe su izložbe robe/usluga, privremenog ili povremenog karaktera, van sajamskog prostora. -7- Tradicionalne manifestacije su vašari, festivali i druge manifestacije na kojima se u sklopu kulturnih, muzi kih, sportskih i drugih društvenih aktivnosti, prodaje odre ena roba, a u skladu sa obi ajima vezanim za odvijanje tih aktivnosti i za to podru je (npr. «dani» pojedinih lokalnih proizvoda, sabori i sl.) Ure ivanje organizovanja ostalih privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija je u nadležnosti lokalne samouprave. Pijaca lan 25. Pijaca je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na malo, putem ure ivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za obavljanje pija ne prodaje robe, kao i prate ih usluga. Pija na prodaja obuhvata prodaju robe naro ito na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proizvoda doma e radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe široke potrošnje, kao i pružanje prate ih usluga. Pijaca je pravno lice, registrovano za obavljanje delatnosti organizacije pija ne prodaje, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata. Prodaju na pijaci obavljaju trgovci. Pijaca je dužna da: 1) jasno obeleži i izdvoji pija ni prostor od okolnog prostora, kao i da vidno istakne dane i vreme pija ne trgovine; 2) obezbedi vagu na kojoj se vrši provera mase kupljene robe (kontrolna vaga), da je jasno ozna i na mestu njenog nalaženja i da omogu i lak pristup toj vagi; 3) obezbedi da lica koja prodaju robu na pijaci imaju svojstvo trgovca; 4) obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme pija ne trgovine. Aktom nadležnog organa lokalne samouprave ure uje se lokacija, opremanje i održavanje pijace, na in izdavanja pija nog prostora, radno vreme i druga pitanja od zna aja za rad pijace. Veletržnica lan 26. Veletržnica je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na veliko, putem ure ivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za izlaganje i prodaju vo a, povr a i drugih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, ostale robe široke potrošnje, kao i pružanje prate ih usluga, a naro ito skladištenje robe, njena dorada, prerada, pakovanje i druge usluge u vezi sa rukovanjem i prevozom. Veletržnica je pravno lice, registrovano za obavljanje delatnosti organizacije trgovine na veliko, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata. Prodaju na veletržnici obavljaju trgovci. Na veletržnici se obavlja trgovina na veliko, a izuzetno i trgovina na malo pod uslovima koji su propisani za pijacu. -8- Aukcijska ku a lan 27. Aukcijska ku a je posebna tržišna institucija koja organizuje promet nestandardizovane robe, za tu ra un i putem javnog nadmetanja. Aukcijska ku a je privredno društvo, registrovano za obavljanje delatnosti organizovanja trgovine javnim nadmetanjem, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata. Javno nadmetanje lan 28. Trgovina javnim nadmetanjem je prodaja robe kupcu koji prodavcu, povodom njegovog javnog poziva, istakne povoljniju ponudu u odnosu na ostale u esnike u nadmetanju. Trgovinu javnim nadmetanjem može da obavlja svaki trgovac, za svoj ra un. U trgovini javnim nadmetanjem ne primenjuju se pravila o poništaju ugovora zbog prekomernog ošte enja prodavca ili kupca, osim u slu aju prevare. Zabranjeno je usaglašeno nastupanje u javnom nadmetanju. Poziv na prodaju je javan, ako je u injen na na in da za njega može da sazna ve i broj neodre enih lica i ako sadrži odre enje robe, po etnu cenu i ostale uslove prodaje. Javnim nadmetanjem se smatra i nadmetanje na osnovu javnog poziva prodavca da mu se u ini što povoljnija ponuda, po ev od uslova opisanih u pozivu (nadmetanje prikupljanjem ponuda). Pravila o javnom nadmetanju radi prodaje shodno se primenjuju i na javno nadmetanje radi kupovine. Ministar bliže propisuje na in organizacije i pravila trgovine javnim nadmetanjem.

4. Specijalizovane usluge u prometu robe lan 29. Specijalizovane usluge u prometu robe su: 1) usluge u neposrednoj funkciji prometa robe, a naro ito otpremanje, dopremanje, isporuka, skladištenje, mer endajzing, sortiranje i sl. (funkcionalne usluge); 2) usluge podrške i posredovanja u prometu robe, a naro ito agencijske, posredni ke, komisione, usluge berzanskog posredovanja, kontrola kvaliteta i kvantiteta robe, kontrola parametara bezbednosti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, osiguranje robe, oglašavanje, marketinško istraživanje i sl. (usluge podrške i posredovanja). -9- IV. USLOVI ZA OBAVLJANJE TRGOVINE

1. Opšti uslovi za trgovinu Uslovi za obavljanje trgovine lan 30. Trgovinu mogu da obavljaju lica koja imaju svojstvo trgovca u skladu sa ovim zakonom. Za obavljanje trgovine moraju biti ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, kao i posebnim propisima (higijensko-sanitarni, uslovi bezbednosti i zdravlja na radu, uslovi zaštite životne sredine, propisani tehni ki zahtevi i dr.). Lica iz stava 1. ovog lana su dužna da u prodajnom objektu, odnosno prilikom trgovine van prodajnog objekta, poseduju dokaze o svojstvu trgovca, odnosno ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog lana. Minimalni tehni ki uslovi lan 31. Za obavljanje trgovine moraju biti ispunjeni minimalni tehni ki uslovi, koji se odnose na: 1) prostor, opremu i ure aje; 2) spoljašnje odlike prostora; 3) na in prodaje robe/usluga; 4) na in, opremu i ure aje za skladištenje robe; 5) vrstu robe/ usluga, prema njenim svojstvima, odnosno odlikama. Ministar bliže propisuje minimalne tehni ke uslove iz stava 1. ovog lana. Minimalni uslovi u pogledu zaposlenih lan 32. Za obavljanje odre enih poslova u trgovini, s obzirom na njihovu složenost i specifi nost robe/usluga koje su predmet te trgovine, zaposleni moraju da poseduju odgovaraju a znanja i veštine, odnosno da ispunjavaju minimalne uslove u pogledu stru ne i radne osposobljenosti. Ministar bliže propisuje minimalne uslove iz stava 1. ovog lana. Mesto trgovine lan 33. Trgovina se po pravilu obavlja nu enjem robe/usluga u prodajnim objektima. Trgovina se može obavljati i van prodajnih objekata, u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima. - 10 - Svojstva robe lan 34. Roba stavljena u promet mora da ispunjava uslove zdravstvene i opšte bezednosti, tehni ke zahteve, uslove pakovanja (ambalaže), obeležavanja, zaštite životne sredine, odnosno druge uslove utvr ene ovim zakonom i posebnim propisima. Isprave koje prate robu lan 35. Trgovac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, odnosno nabavci, prevozu, skladištenju i prodaji robe (faktura, carinska isprava, otpremnica, skladišnica i sl.), kao i isprave kojima se potvr uje ispunjenost uslova u pogledu svojstva robe kada je to propisano posebnim propisima. Isprave iz stava 1. ovog lana moraju da prate robu u prevozu. Isprave iz stava 1. ovog lana moraju biti u originalu ili kopiji, odnosno u pisanoj ili elektronskoj formi. Trgovac je dužan da poseduje isprave o prodaji usluga, kao i isprave koje prema posebnim propisima prate pružanje odre enih usluga. Cena lan 36. Cena u smislu ovog zakona jeste nov ani iznos za koji trgovac nudi svoju robu/uslugu kupcu. Obrazovanje cena na tržištu je slobodno, osim za robu/usluge za koje je zakonom utvr en druga iji na in obrazovanja cena. Vlada se u uslovima slobodnog obrazovanja cena na tržištu, stara da putem mera ekonomske politike obezbedi stabilnost tržišta i cena. Ministarstvo nadležno za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministarstvo) obavlja stru ne i druge poslove u oblasti cena, a naro ito: 1) pra enje i analiziranje kretanja cena pojedinih proizvoda i usluga od naro itog zna aja za životni standard stanovništva; 2) analiziranje dejstva mera ekonomske politike na nivo cena, odnose cena i snabdevenost tržišta, i predlaganje mera ekonomske politike za održavanje stabilnosti tržišta i cena; 3) predlaganje privremenih mera u slu ajevima nastanka poreme aja u proizvodnji, pružanju usluga i prometu odre enih proizvoda, odnosno usluga. Ako je zakonom odre eno da Vlada daje saglasnost na cene odre ene robe/usluga, da utvr uje kriterijume za njihovo obrazovanje ili da ih formira svojom odlukom, Vlada o tim pitanjima odlu uje na predlog ministra i ministra nadležnog za odgovaraju u oblast. - 11 - Evidencija prometa lan 37. Trgovac je dužan da vodi evidenciju o nabavci, prodaji i prodajnoj ceni robe, kao i druge evidencije o isporuci, odnosno prevozu robe. Evidencija iz stava 1. ovog lana vodi se za svaki prodajni objekat, odnosno posebno za pojedine prodajne celine (odeljenja) u istom prodajnom objektu. Za trgovinu van prodajnog objekta, evidencija se vodi na nivou celokupnog prometa tog trgovca u trgovini van prodajnog objekta na tržištu Republike Srbije. Evidencija iz stava 1. ovog lana vodi se na osnovu isprava iz lana 35. ovog zakona, kao i drugih isprava o prometu robe/usluga. Evidencija iz stava 1. ovog lana uva se u prodajnom objektu, odnosno u trgovini van prodajnog objekta, na mestu koje se prijavi ministarstvu. Ministar bliže propisuje sadržinu, oblik i na in vo enja evidencije iz stava 1. ovog lana. Trgovina poljoprivrednim proizvodima i doma im životinjama lan 38. Trgovina poljoprivrednim proizvodima i doma im životinjama, uklju uju i priplodni materijal, seme i sadni materijal, obavlja se na otkupnim mestima, pijacama, veletržnicama, posebnim privrednim izložbama (poljoprivredne i sto ne smotre, izložbe i takmi enja), kao i na drugim prodajnim mestima, u skladu sa posebnim propisima. Otkupno mesto je specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima i doma im životinjama, u kojem se obavlja organizovani otkup poljoprivrednih proizvoda i doma ih životinja, od poljoprivrednih proizvo a, radi dalje prodaje ili obavljanja druge poslovne delatnosti kupaca. Ministar i ministar nadležan za poslove poljoprivrede, sporazumno bliže propisuju minimalne tehni ke uslove za trgovinu na otkupnim mestima. Oznake posebnog svojstva lan 39. Oznake posebnog svojstva su oznake robe/usluga, kojima se one isti u u odnosu na drugu ponudu iste vrste, a koje se zasnivaju na sprovedenom nezavisnom testiranju. Uslovi izdavanja oznake posebnog svojstva, odnosno kriterijumi za ocenu svojstava robe/usluga i izdavanja oznake, odre uju se elaboratom koji izra uje izdavalac oznake. Uslovi iz stava 2. ovog lana moraju biti u neposrednoj vezi sa nazivom oznake, njenim zna enjem i obuhvatom robe/usluga na koju može da se odnosi, kao i adekvatni u pogledu kriterijuma i na ina izdavanja, i proverljivi putem nezavisne kontrole sprovedenog ispitivanja. Izdavalac posebne oznake ne može biti trgovac predmetne robe/usluge. Pod oznakom posebnog svojstva se ne podrazumevaju oznake priznatih standarda kvaliteta, oznake usaglašenosti, oznake geografskog porekla, kao ni - 12 - oglasne poruke kojima se isti u svojstva robe/usluge bez tvrdnje da je to zasnovano na sprovedenim ispitivanjima.

2. Uslovi za obavljanje trgovine na malo Deklaracija lan 40. Roba u trgovini na malo mora imati deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, sastavu i koli ini, kao i druge podatke u skladu sa posebnim propisima i prirodom robe, a naro ito podatke o proizvo u, zemlji porekla, datumu proizvodnje i roku upotrebe, uvozniku, kvalitetu (klasi), kao i upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe. Deklaracija se mora nalaziti na robi, odnosno na njenom pakovanju (uklju uju i privezak, etiketu, alkicu, omot) ili neposredno pored robe na mestu prodaje (npr. rinfuzna roba), u skladu sa naro itim svojstvima robe, istaknuta uo ljivo, odnosno u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dostupan potroša ima na prodajnom mestu, pre kupovine. Svi podaci iz stava 1. ovog lana moraju biti navedeni na jasan, lako uo ljiv i itljiv na in, na srpskom jeziku, na irili kom ili latini kom pismu. Deklaracija može da sadrži i podatke na stranim jezicima, kao i žig, GTIN identifikaciju (bar-kod) i druge podatke kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva. Kao zemlja porekla u smislu stava 1. ovog lana, može se navesti Evropska unija (EU), u skladu sa pravilima o poreklu robe. Isticanje cene lan 41. Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uo ljiv i itljiv na in istakne prodajnu i jedini nu cenu robe/usluga koja se nudi u trgovini na malo, u valuti platnog prometa. Prodajna cena je ukupna, kona na cena po jedinici robe, uklju uju i poreze. Jedini na cena je prodajna cena obra unata po jedinici mere, kao što je kilogram, litar, metar, kvadratni metar, kubni metar ili druga jedinica mere koja se uobi ajeno koristi u prometu odre ene robe/usluge. Za robu koja se nudi na prodaju u rasutom stanju isti e se samo jedini na cena. Jedini na cena se ne mora posebno isticati ako je jednaka prodajnoj ceni. Odredbe st. 1. do 4. ovog lana ne primenjuju se na prodaju putem javnog nadmetanja, kao i na prodaju umetni kih dela i antikviteta. U prodajnom objektu u kojem se obavlja trgovina na malo pored trgovine na veliko, trgovac je dužan da jasno, na uo ljiv na in istakne prvo prodajnu (maloprodajnu) cenu, pa veleprodajnu cenu za svaku robu koju nudi na prodaju. U pružanju usluga, trgovac je dužan da na vidnom mestu istakne samo jedini nu cenu usluga (npr. prema satu, kilometru, kilovat-satu i sl.), na na in iz stava 1. ovog lana. - 13 - Poslovno ime lan 42. Trgovac je dužan da na prodajnom mestu ima vidno istaknuto poslovno ime, odnosno naziv ili skra eno poslovno ime. Na prodajnom objektu, pored podataka iz stava 1. ovog lana, trgovac je dužan da ima istaknute i osnovne podatke o tom prodajnom objektu, i to naro ito vrstu trgovinskog formata, u skladu sa propisanom klasifikacijom. Radno vreme lan 43. Trgovac na malo, samostalno odre uje radno vreme u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom. Trgovac na malo je dužan da na jasan, nesumnjiv i lako uo ljiv na in istakne radno vreme na prodajnom objektu, odnosno drugom prodajnom mestu, kao i da se u svakom trenutku pridržava ozna enog radnog vremena. U slu aju vanrednih promena, prekida ili drugih oblika privremenog prestanka obavljanja trgovine na odre enom prodajnom mestu, trgovac je dužan da te izmene ozna i na na in iz stava 2. ovog lana, pre prestanka obavljanja trgovine. Za pojedine trgovinske formate, nadležni organ lokalne samouprave može da odredi okvirno radno vreme putem odre ivanja ukupnog trajanja radnog vremena i njegovog vremenskog rasporeda (dnevni, nedeljni, mese ni i godišnji); obavezu držanja otvorenim pojedinih prodajnih objekata u toku praznika i drugih neradnih dana, odnosno obavezu uvo enja dežurstva, u tim danima, vode i ra una o vrsti robe koja se u njima prodaje i o potrebama potroša a, a naro ito: 1) najkra e trajanje i raspored radnog vremena prodavnica odre ene vrste robe ili u odre enim delovima grada, odnosno opštine; 2) obavezu rada u odre enom vremenu u dane državnih praznika i drugih neradnih dana za odre ene prodavnice (dežurstvo); 3) dane održavanja i radno vreme pijaca, opštinskih odnosno gradskih sajmova, vašara, izložbi i drugih povremenih masovnih prodaja. Trgovac na malo je slobodan da radi prekovremeno, ako nije druga ije odre eno posebnim propisima donetim u skladu sa ovim zakonom. Ministar bliže ure uje kriterijume za odre ivanje okvirnog radnog vremena za pojedine trgovinske formate iz stava 4. ovog lana. Prodajni podsticaji lan 44. Trgovac može da nudi robu/usluge sa naro itim prodajnim podsticajima (akcija, popust, rasprodaja, promocija i sl.), odnosno pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ili prethodnu ponudu, i to naro ito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke ili drugim pogodnostima, sa obe anjem nagrade, eš em u nagradnoj igri, prate im poklonima, odnosno drugim pogodnostima, u skladu sa zakonom. Prodajni podsticaji iz stava 1. ovog lana moraju da: - 14 - 1) budu primerenog trajanja i u estalosti, u odnosu na redovnu ponudu istog trgovca; 2) se odnose na koli inu robe koja je dovoljna da se zadovolje potrebe velikog broja kupaca. Zabranjeno je nu enje prodajnih podsticaja na robu koje ima u tako maloj koli ini da je o igleno da se time namerava privla enje kupaca radi navo enja na kupovinu druge robe. Ponuda prodajnog podsticaja, mora da sadrži: 1) odre ivanje vrste podsticaja (popust, prate i poklon, u eš e u nagradnoj igri ili druga pogodnost); 2) precizno i jasno odre enje robe/usluge na koju se odnosi; 3) period važenja podsticaja, sa naznakom datuma po etka; 4) sve eventualne posebne uslove vezane za ostvarivanje prava na podsticaj; 5) ukupne troškove vezane za dobijanje ili preuzimanje robe, uklju uju i isporuku, odnosno napomenu o troškovima na teret kupca. Ako se podsticaj odnosi na popust ili drugi oblik cenovne pogodnosti, pored podataka iz stava 3. ovog lana, ponuda mora da sadrži i upore enje, odnosno prikazivanje prodajne cene u odnosu na prethodnu prodajnu cenu i period u kojem je važila prethodna cena. Na uslove iz stava 4. ovog lana, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure uje oglašavanje, koje se odnose na upore ivanje i prikazivanje cena. Vau er, kupon ili drugo legitimaciono sredstvo, koje se izdaje radi ostvarivanja prava na podsticaj, pored podataka iz stava 3. ovog lana, mora da sadrži i podatke o izdavaocu, kao i nov anoj vrednosti ili visini popusta. Ako prema prirodi stvari nije mogu e istovremeno u ponudi dati sve podatke iz stava 3. ta . 2) do 5) ovog lana, trgovac je dužan da pre kupovine robe iz te ponude na drugi na in besplatno pruži ili obezbedi te podatke. Ako je razlog za prodajni podsticaj eventualno umanjenje upotrebne vrednosti robe (roba sa greškom, ošte enjem, pred istekom roka trajanja i sl.), taj razlog se mora ista i kod oznake vrste podsticaja. Studija uticaja na strukturu tržišta lan 45. Za trgovinske formate iji ukupni prodajni i skladišni prostor iznosi preko 2000 m2 bruto površine, izra uje se studija uticaja na strukturu tržišta (u daljem tekstu: studija uticaja). Studija uticaja naro ito sadrži ocenu u pogledu: 1) interesa potroša a i drugih kupaca za postojanje trgovinskog objekta date površine i namene; 2) potrebe postojanja razli ite strukture trgovinskih formata i razli itih trgovinskih subjekata na širem i užem tržišnom podru ju; 3) potrebe unapre enja trgovine uvo enjem novih oblika prodaje i distribucije robe; - 15 - 4) uticaja na druge privredne subjekte, male i srednje veli ine, koji u estvuju u trgovini na malo na relevantnom podru ju, nakon otvaranja, odnosno izgradnje datog trgovinskog formata. Studiju uticaja izra uje nau noistraživa ka organizacija iz oblasti ekonomije i istraživanja tržišta, akreditovana u skladu sa propisima o nau no-istraživa koj delatnosti. Studija uticaja sa odobrenjem iz lana 47. stav 2. ta ka 3) ovog zakona, ini sastavni deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje gra evinske dozvole u skladu sa propisima kojima se ure uje izgradnja objekata, za objekte koji ine trgovinski format iz stava 1. ovog lana. Ako se trgovinski format iz stava 1. organizuje u izgra enom prodajnom objektu, studija uticaja sa odobrenjem iz lana 47. stav 2. ta ka 3) ovog zakona se izra uje pre po etka rada tog trgovinskog formata. Ministar bliže propisuje sadržinu i na in izrade studije uticaja iz stava 1. ovog lana. V. ZAŠTITA TRŽIŠTA Privremene mere zaštite tržišta lan 46. Radi spre avanja poreme aja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poreme aja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog zna aja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, Vlada može da odredi privremene mere koje se odnose na odre enu vrstu robe i usluga, odre enu kategoriju trgovaca ili potroša a, na potrebu sprovo enja obaveza preuzetih me unarodnim ugovorom, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe. Vlada e odrediti privremene mere iz stava 1. ovog lana, kao i vremenski period primene tih mera, srezmerno cilju i o ekivanim rezultatima, koji ne može biti duži od šest meseci od dana odre ivanja privremene mere, odnosno najduže do ispunjenja obaveze kada je u pitanju sprovo enje obaveza preuzetih me unarodnim ugovorom. VI. UNAPRE ENJE TRGOVINE Centar za razvoj trgovine lan 47. U Centru za razvoj trgovine (u daljem tekstu: Centar) obavljaju se razvojni i stru ni poslovi iz oblasti razvoja tržišta i trgovine. Centar obavlja slede e poslove: 1) prikuplja podatke i prati kretanja na tržištu, na podru ju Republike Srbije i po pojedinim sektorima trgovine; 2) priprema stru ne osnove za izradu propisa iz oblasti prometa robe/usluga; 3) daje odobrenje na studiju uticaja iz lana 45. ovog zakona, ako se utvrdi da predvi eni uticaj na strukturu tržišta nije nepovoljan; - 16 - 4) daje odobrenje na elaborat iz lana 39. stav 2. ovog zakona, na osnovu zahteva koji podnosi izdavalac oznake, vode i ra una da se time neopravdano ne naruši ravnopravnost u esnika na tržištu; 5) vodi integrisani informacioni sistem za pra enje trgovine i tržišta; 6) razvoja elektronske trgovine; 7) obavlja druge razvojne i stru ne poslove u skladu sa zakonom i osniva kim aktom. Poslove iz stava 2. ta . 3), 4) i 5) ovog lana, Centar obavlja kao poverene poslove. Akti iz stava 2. ta . 3) i 4) se donose i dostavljaju stranci u roku od mesec dana od dana prijema zahteva. Ako se u roku iz stava 4. ovog lana ne donesu akti iz stava 2. ta . 3) i 4) smatra se da je dato odobrenje po zahtevu. Protiv akata iz stava 2. ta . 3) i 4) može se izjaviti žalba ministru. Na osnivanje i rad Centra primenjuju se propisi kojima se ure uju javne agencije, a prava osniva a Centra vrši Vlada. Razmena podataka lan 48. Centar prikuplja, vodi i prati podatke o trgovini i trgovinskoj mreži, a naro ito o njenoj strukturi, radi iniciranja i pra enja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta i trgovine, kao i druge evidencije u skladu sa zakonom. Trgovac je dužan da dostavi Centru podatke iz stava 1. ovog lana, na propisanom obrascu jednom godišnje, najkasnije do 31. marta sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine. Podaci iz stava 1. ovog lana daju se u pisanoj formi ili u obliku elektronskog dokumenta sa elektronskim potpisom davaoca informacije. Podaci iz stava 1. ovog lana, predstavljaju poslovnu tajnu. Ako podacima iz stava 1. ovog lana raspolažu drugi državni organi ili imaoci javnih ovlaš enja, u okviru evidencija koje vode ili podataka koje prikupljaju, a naro ito putem statisti kih istraživanja, ti podaci se po zahtevu dostavljaju Centru i ne sprovodi se njihovo prikupljanje na na in iz stava 2. ovog lana. Ministar propisuje vrstu podataka iz stava 1. ovog lana, kao i oblik i sadržinu obrasca iz stava 2. ovog lana. Integrisani sistem lan 49. U Centru se vodi integrisani informacioni sistem za pra enje tržišta i trgovine (u daljem tekstu: integrisani sistem), koji sadrži podatke iz lana 48. ovog zakona, kao i druge podatke koje u svom radu prikuplja i analizira Centar. Podaci i izveštaji iz integrisanog sistema daju se na zahtev, a prema potrebama državnih organa, radi oblikovanja ekonomske politike, razmatranja i donošenja mera razvoja i zaštite strukture tržišta, kao i za druge potrebe u skladu sa zakonom. - 17 - Podaci koji se vode u integrisanom sistemu za pojedine trgovce, imaju svojstvo službene tajne. VII. NEPOŠTENA TRŽIŠNA UTAKMICA Zabrana nepoštene tržišne utakmice lan 50. Nepoštena tržišna utakmica (nelojalna konkurencija) je radnja trgovca usmerena protiv drugog trgovca, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni obi aji, i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu (konkurentu), a naro ito: 1) iznošenjem neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu; 2) iznošenjem podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi ili usluzi, koji su usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca; 3) prodajom robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se opravdano stvara zabuna kod potroša a u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe; 4) sticanjem, koriš enjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu; 5) obe anje, odnosno davanje poklona ve e vrednosti, imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima, kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente. Nepoštena tržišna utakmica je zabranjena. Trgovac koji pretrpi štetu zbog radnje nepoštene tržišne utakmice, ima pravo na naknadu te štete. Nedozvoljena špekulacija lan 51. Zabranjene su radnje trgovca kojima je cilj, odnosno posledica zna ajan poreme aj na tržištu, kao i spre avanje ili otežavanje sprovo enja propisanog ograni enja obavljanja trgovine iz lana 46. ovog zakona, a naro ito prikrivanjem odre ene robe, ograni avanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zaklju ivanjem prividnih ugovora o prometu odre ene robe kojima se bitno menja ponuda ili tražnja i nivo cena na tržištu (nedozvoljena špekulacija). Zabrana piramidalne trgovine lan 52. Zabranjeno je organizovanje, obavljanje, reklamiranje i podsticanje piramidalne trgovine. Piramidalna trgovina, u smislu ovog zakona, predstavlja trgovinu kojom se kupcima omogu ava kupovina robe ili usluge isklju ivo od lica uklju enih u lanac ili mrežu preprodaje robe ili usluga ( lanovi mreže), i to kada prodavac uslovljava kupovinu: 1) obavezom pla anja lanarine ili druge naknade organizatoru mreže ili drugom lanu mreže; 2) obavezom kupovine iste ili druge robe u koli ini ili vrednosti za koje prodavac zna ili mora znati da su nerazumno visoke; - 18 - 3) obavezom nalaženja drugih lica koja e se baviti preprodajom robe iz ponude prodavca, ako je pravo na nagradu za nalaženje tih lica uslovljeno prethodnim pla anjem ili davanjem posebne naknade prodavcu; 4) odricanjem od prava na povra aj kupljene robe/usluga pod razumnim uslovima, iako je kupcu mogu e da ih vrati u stanju u kojim ih je primio. Uslovljavanje iz stava 2. ta ka 4) ovog lana postoja e i kada prodavac propusti da obavesti kupca o njegovom pravu na povra aj robe najkasnije prilikom zaklju enja ugovora o prodaji. VIII. NADZOR Pojam lan 53. Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine, kao i drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom ure enim posebnim propisima. Nadzor nad radom Centra u vršenju poverenih poslova vrši ministarstvo. Inspekcijski nadzor lan 54. Inspekcijski nadzor nad sprovo enjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši: 1) ministarstvo, preko tržišnih inspektora; 2) jedinice lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora u delu nadzora nad trgovinom van prodajnog objekta, osim daljinske trgovine, kao i u pogledu isticanja i pridržavanja radnog vremena i isticanja poslovnog imena; 3) drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom, prema posebnim propisima. Poslove iz stava 1. ta ka 2) ovog lana, jedinice lokalne samouprave obavljaju kao poverene poslove. Glavni tržišni inspektor rukovodi poslovima inspekcijskog nadzora koji obavljaju tržišni inspektori, kao i poslove koordinacije, odnosno razmene podataka u vezi sa obavljanjem tržišnog nadzora. Lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora mora da ima ste eno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalisti ke akademske studije, specijalisti ke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, odnosno druge uslove odre ene zakonom koji ure uje prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem ure enju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu, kao i položen poseban stru ni ispit za tržišnog inspektora. Glavni tržišni inspektor, pored uslova iz stava 4. ovog lana, mora da ispunjava uslove za rad na položaju, u skladu sa zakonom kojim se ure uju prava i dužnosti državnih službenika. Komunalni inspektor koji obavlja poslove nadzora iz stava 1. ta ka 2) ovog lana, mora da ima položen poseban stru ni ispit za tržišnog inspektora. - 19 - Program i na in polaganja posebnog stru nog ispita za tržišnog inspektora ure uje ministar. Ovlaš enja tržišnog inspektora lan 55. U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor ima ovlaš enje da: 1) pregleda poslovni prostor, odnosno prostor u kojem se obavlja trgovinska delatnost; 2) vrši uvid u poslovne knjige, evidencije, isprave, elektronske dokumente kao i u drugu dokumentaciju u vezi sa obavljanjem trgovine; 3) vrši kopiranje poslovnih knjiga, evidencija, isprava i elektronskih dokumenata, koje su predmet nadzora; 4) vrši identifikaciju lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, putem uvida u li nu ispravu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom; 5) uzima pismene i usmene izjave lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, odnosno svedoka ili službenih lica, kao i da poziva ova lica da daju izjave, o pitanjima od zna aja za predmet nadzora; 6) fotografiše, vrši video-snimanje prostora u kojem se vrši nadzor, odnosno robe i drugih predmeta koji su predmet nadzora; 7) vrši pregled vozila, u slu aju saznanja da je to vozilo u funkciji obavljanja trgovine; 8) uzima uzorke robe i drugih predmeta; 9) prikuplja podatke relevantne za predmet nadzora; 10) naloži popis robe, odnosno evidenciju prometa; 11) zahteva sudski nalog za pretres stambenog ili prate eg prostora u slu aju saznanja da se u tom prostoru obavlja nedozvoljena trgovina; 12) zahteva asistenciju policije, odnosno komunalne policije, ako osnovano proceni da je to potrebno prema prilikama odre enog slu aja; 13) preduzima druge radnje u skladu sa zakonom. Pod poslovnim prostorom iz stava 1. ta ka 1) ovog lana, smatra se i stan, prate a prostorija ili drugi prostor stambenog karaktera, koji je registrovan kao sedište ili kao mesto u kojem se obavlja delatnost, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata, odnosno drugim propisima kojima se ure uju posebne delatnosti. Dužnosti tržišnog inspektora lan 56. U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor je dužan da: 1) obavlja nadzor savesno i pažljivo, nastoje i da ne nanese nepotrebnu štetu subjektu nadzora; 2) podnese prijavu nadležnom organu, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, za kažnjive radnje, odnosno prekršaje propisane ovim zakonom; - 20 - 3) podatke u vezi poslovanja subjekta nadzora, do kojih je došao u inspekcijskom nadzoru uva kao službenu tajnu; 4) pre po etka obavljanja radnji u kontroli, predo i službenu legitimaciju, kao i službeni nalog za preduzimanje kontrole; 5) postupa profesionalno, u skladu sa kodeksom ponašanja državnih službenika, sa uvažavanjem i poštovanjem prema licima koja se pojavljuju u postupku inspekcijskog nadzora, kao i da poštuje na elo srazmernosti u pogledu na ina preduzimanja radnji u postupku. 6) obavlja radnje u nadzoru, a naro ito kontroli kod subjekta nadzora, tako da se smetnje u obavljanju poslovanja svedu da nužnu meru. Povreda dužnosti tržišnog inspektora, propisanih ovim i posebnim zakonom, predstavlja težu povredu dužnosti u smislu disciplinske odgovornosti. Ovlaš enja i dužnosti komunalnog inspektora lan 57. U obavljanju poslova iz lana 54. stav 1. ta ka 2) ovog zakona, komunalni inspektor ima ista ovlaš enja i dužnosti kao tržišni inspektor, u skladu sa ovim zakonom. Mere u postupku inspekcijskog nadzora lan 58. U vršenju inspekcijskog nadzora, u slu aju utvr ivanja povrede zakona, tržišni inspektor je ovlaš en da rešenjem izrekne slede e mere: 1) otklanjanja utvr ene nepravilnosti; 2) privremene zabrane prometa odre ene robe, odnosno vršenja odre ene usluge; 3) privremenog zatvaranja prodajnog objekta; 4) privremene zabrane obavljanja trgovine van prodajnog objekta; 5) oduzimanja robe. Troškovi vezani za sprovo enje propisanih mera padaju na teret lica protiv kojeg je mera odre ena. Otklanjanje nepravilnosti lan 59. U slu aju utvr ivanja povrede zakona, tržišni inspektor e naložiti otklanjanje utvr ene povrede, sa primerenim rokom za postupanje po tom nalogu, koji ne može biti kra i od tri dana niti duži od dva meseca, osim ako je za odre enu nepravilnost ili povredu zakona ovim ili posebnim zakonom druga ije propisano. Mera otklanjanja nepravilnosti ne isklju uje istovremenu primenu drugih mera propisanih zakonom. - 21 - Privremena zabrana prometa lan 60. Tržišni inspektor e izre i meru privremene zabrane prometa odre ene robe, odnosno vršenja odre ene usluge, ako se utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi za promet te robe, odnosno usluge. Zabranom iz stava 1. ovog lana nalaže se povla enje iz prometa ili se zabranjuje stavljanje u promet, uklju uju i nu enje, izlaganje, isporu ivanje i injenje dostupnim robe, odnosno na drugi na in onemogu ava promet robe koja je predmet zabrane. Roba koja je predmet zabrane može biti odre ena po vrsti, seriji, komadu, koli ini, odnosno na drugi na in identifikacije robe koja ne ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet. Zabranom iz stava 1. ovog lana nalaže se prestanak vršenja odre ene usluge, odnosno zabranjuje po etak pružanja odre ene usluge koja je predmet zabrane. Privremeno zatvaranje prodajnog objekta lan 61. Tržišni inspektor e izre i meru privremenog zatvaranja prodajnog objekta: 1) ako prodajni objekat ne ispunjava propisane uslove za trgovinu koja se u njemu obavlja; 2) ako ne ispunjava poseban uslov za odre ene trgovinske formate iz lana 45. ovog zakona; 3) ako se ne postupi po nalogu za otklanjanje nepravilnosti iz lana 59. ovog zakona, u ostavljenom roku, u odnosu na prodajni objekat u kojem su utvr ene te nepravilnosti; 4) ako postupi suprotno meri zabrane prometa odre ene robe iz lana 60. ovog zakona, u pogledu robe koja je bila predmet zabrane. Meru iz stava 1. ovog lana može da izrekne Glavni tržišni inspektor, ako ne postoji stvarna mogu nost za obavljanje kontrole u tom objektu, odnosno ako postupaju i tržišni inspektor bude spre en ili onemogu en da sprovede kontrolu. Privremeno zatvaranje prodajnog objekta se odre uje do otklanjanja utvr ene nepravilnosti, odnosno do sprovo enja kontrole u smislu stava 1. ta ka 3) ovog lana, a najduže do šest meseci. Mera iz stava 1. ovog lana sprovodi se zatvaranjem prodajnog objekta, isticanjem rešenja kojim je odre ena mera i pe enjem ulaza u taj objekat. Privremena zabrana obavljanja trgovine van prodajnog objekta lan 62. Tržišni inspektor e izre i meru privremene zabrane obavljanja trgovine van prodajnog objekta ako se utvrdi povreda propisanih uslova za obavljanje ove trgovine. Zabrana iz stava 1. ovog lana može da se odnosi na odre eni oblik trgovine van prodajnog objekta, odre enu vrstu robe, podru je, lica koja obavljaju trgovinu, odnosno druge uslove u pogledu kojih je utvr ena povreda ovog zakona. - 22 - Mera iz stava 1. ovog lana odre uje se u trajanju do ispunjenja propisanih uslova, a najduže šest meseci. Oduzimanje robe lan 63. Tržišni inspektor e oduzeti robu licu: 1) koje zatekne u obavljanju trgovine, a koje nema svojstvo trgovca u smislu ovog zakona; 2) koje obavlja trgovinu van prodajnog objekta, suprotno meri privremene zabrane obavljanja trgovine van prodajnog objekta iz lana 62. ovog zakona. Predmet mere oduzimanja iz ovog lana je roba koja se zatekne na mestu i u vreme obavljanja kontrole, i to roba koja je stavljena u promet, odnosno pripremljena radi stavljanja u promet (uskladištena, spremljena i sl.), koja se nalazi u posedu lica iz stava 1. ovog lana, bez obzira na podatke o svojini na toj robi i druge podatke iz isprava koje prate robu. Prilikom oduzimanja robe, izdaje se posebna potvrda sa podacima o vrsti i koli ini oduzete robe. Roba koja se zatekne na mestu kontrole, a koja je o igledno napuštena, uklanja se i ima svojstvo oduzete robe, o emu se donosi poseban zaklju ak. Prodaja oduzete robe lan 64. Oduzetu robu koja ispunjava uslove za stavljanje u promet, po kona nosti rešenja o oduzimanju, prodaje organ preko ijih inspektora je oduzeta, putem javnog nadmetanja. Ako se procenom stru nog procenitelja utvrdi da troškovi skladištenja, odnosno držanja i uvanja odre ene oduzete robe, u vremenu redovno potrebnom za sprovo enje prodaje javnim nadmetanjem, prevazilaze procenjeni prihod od prodaje, kao i u slu aju robe koja je podložna kvarenju, odnosno robe iji bi rok upotrebe istekao do okon anja postupka prodaje javnim nadmetanjem, sprovodi se neposrednom pogodbom, na osnovu javnog poziva za dostavljanje ponuda. Javni poziv za javno nadmetanje, kao i javni poziv iz stava 2. ovog lana, objavljuju se u sredstvima javnog informisanja, kao i na internet strani organa iz stava 1. ovog lana. Sredstva ostvarena prodajom oduzete robe, po odbitku troškova, upla uju se u budžet Republike Srbije. Vlada može ustupiti bez naknade robu iz stava 1. ovog lana i robu ija prodaja nije mogu a za humanitarne svrhe, državnim organima, ustanovama socijalne zaštite, vaspitno-obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomo i, kao i za druge opravdane svrhe. Uništavanje oduzete robe lan 65. Ako se procenom stru nog procenitelja utvrdi da prodaja oduzete robe nije ekonomski opravdana ili ako prodaja te robe iz drugih razloga nije stvarno ili pravno - 23 - mogu a, odnosno ako je uništavanje oduzete robe predvi eno posebnim propisima, uništava se na na in i pod uslovima koji omogu avaju efikasnost i bezbednost postupanja, po kona nosti rešenja o oduzimanju. Troškove uništavanja robe snosi lice kojem je ta roba oduzeta. Ministar bliže propisuje uslove iz stava 1. ovog lana u pogledu na ina uništavanja odre ene vrste oduzete robe. Izmena i prestanak mere lan 66. Rešenje o izricanju mere iz lana 58. stav 1. ta . 1) do 4) ovog zakona ukida se ako se utvrdi da su otklonjeni razlozi za donošenje rešenja. Ako nisu u potpunosti otklonjeni razlozi za donošenje rešenja o izricanju mere u smislu stava 1. ovog lana, odnosno ako su izmenjeni ili delimi no otklonjeni, donosi se novo rešenje na osnovu novog injeni nog stanja. Rešenje o izricanju mere prestaje da važi po sili zakona, protekom najdužeg zakonskog roka za odre enu meru. Pokretanje postupka inspekcijskog nadzora lan 67. Inspekcijski nadzor u smislu ovog zakona vrši se po službenoj dužnosti, i zapo inje preduzimanjem prve radnje tržišnog inspektora u postupku inspekcijskog nadzora. Prijave povrede zakona, odnosno druge informacije, dojave, podnesci i zahtevi podneti radi preduzimanja inspekcijskog nadzora, imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa, nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative. Kontrola se vrši na osnovu službenog naloga ovlaš enog lica, koji naro ito sadrži podatke o postupaju em tržišnom inspektoru, vreme, odnosno period kontrole, kao i bliže podru je i predmet kontrole. Zapisnik lan 68. O svim radnjama u postupku inspekcijskog nadzora od zna aja za utvr ivanje injeni nog stanja, tržišni inspektor sastavlja zapisnik. Zapisnik mora biti jasan i itak, i vodi se u pisanom, odnosno elektronskom obliku. Izjave lica u postupku inspekcijskog nadzora, kao i primedbe na sadržinu zapisnika, daju se u posebnom dokumentu, koji potpisuje davalac izjave. O pitanjima koja nisu od neposrednog zna aja za utvr ivanje injeni nog stanja, tržišni inspektor sastavlja službenu belešku. Kopija zapisnika se izdaje stranci odmah po okon anju radnje u postupku, a ako to nije mogu e, najkasnije u roku od tri dana od dana izvo enja radnje u postupku. - 24 - Digitalizacija spisa predmeta lan 69. Spisi predmeta inspekcijskog nadzora, kao i pojedine isprave u spisima (zapisnik, izjave, kopije dokumentacije koja je predmet nadzora i sl.) mogu da se vode u obliku elektronskog dokumenta u skladu sa zakonom koji ure uje elektronski dokument. Obezbe enje dokaza lan 70. Radi obezbe enja dokaza, tržišni inspektor može privremeno oduzeti odre ene predmete (stvari, opremu, isprave i sl.), koji su u neposrednoj vezi sa utvr ivanjem injeni nog stanja u postupku inspekcijskog nadzora, i to do izvo enja dokaza na osnovu oduzetog predmeta, a najduže do okon anja postupka. O obezbe enju dokaza donosi se zaklju ak, protiv kojeg je dopuštena posebna žalba koja ne prekida tok postupka. Rok za donošenje rešenja lan 71. Ako utvrdi povredu zakona, tržišni inspektor e doneti i dostaviti rešenje u skladu sa svojim ovlaš enjem, u roku od pet dana od dana preduzimanja, odnosno okon anja kontrole. Tržišni inspektor može u vreme i na mestu kontrole, doneti privremeno rešenje, koje se ukida rešenjem iz stava 1. ovog lana, odnosno prestaje da važi protekom roka za donošenje rešenja iz stava 1. ovog lana. Protiv privremenog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. Žalba lan 72. Protiv rešenja tržišnog inspektora, odnosno komunalnog inspektora, dopuštena je žalba ministru u roku od osam dana od dana prijema. Rešenje ministra je kona no u upravnom postupku, i protiv njega može da se pokrene upravni spor. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Naknada štete lan 73. Trgovac ima pravo na naknadu štete u slu aju poništavanja rešenja kojim je odre ena mera, u visini stvarne štete, kao i troškova sprovo enja mere. Zahtev za naknadu štete se može podneti ministarstvu, radi vansudskog poravnanja. Po zahtevu iz stava 2. ovog lana, ministarstvo je dužno da se izjasni u roku od 60 dana od dana prijema. - 25 - Vansudsko poravnanje po zahtevu iz stava 2. ovog lana, može se zaklju iti na osnovu procene stru nog procenitelja i uz saglasnost republi kog javnog pravobranioca. IX. KAZNENE ODREDBE lan 74. Nov anom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazni e se za prekršaj pravno lice ako: 1) ne vodi evidenciju prometa na potpun i propisan na in ( lan 37); 2) prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom ( lan 40); 3) ne istakne cene ili ne istakne cene na propisan na in ( lan 41); 4) nema istaknuto poslovno ime ili osnovne podatke o prodajnom objektu, po ev od dana obavljanja trgovine ( lan 42); 5) ako ne istakne radno vreme ili se ne pridržava ozna enog radnog vremena, odnosno ako radno vreme odredi suprotno okvirnom radnom vremenu lan 43); 6) ne dostavi podatke sa sadržajem, na na in i u roku iz lana 48. ovog zakona. Za radnje iz stava 1. ovog lana kazni e se fizi ko lice ili odgovorno lice u pravnom licu nov anom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara. Za radnje iz stava 1. ovog lana kazni e se preduzetnik nov anom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara. lan 75. Nov anom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazni e se za prekršaj pravno lice ako: 1) obavlja daljinsku trgovinu na malo suprotno odredbi lana 17. ovog zakona; 2) obavlja trgovinu li nim nu enjem suprotno odrebama l. 18. i 19. ovog zakona i lana 20. stav 3. ovog zakona; 3) obavlja ostalu trgovinu na malo van prodajnog objekta, na mestu koje nije odre eno ili odobreno aktom nadležnog organa lokalne samouprave ( lan 20. stav 2); 4) obavlja delatnost robne berze, sajma, organizatora ostalih privrednih izložbi i tracionalnih manifestacija, pijace, veletržnice, javnog nedmetanja ili aukcijske ku e, suprotno l. 22. do 28. ovog zakona; 5) ne poseduje odgovaraju e isprave koje prate robu na propisan na in lan 35); 6) ako ne poštuje odluku Vlade o cenama iz lana 36. stav 5; 7) ne vodi evidenciju prometa ( lan 37); 8) obavlja trgovinu poljoprivrednim proizvodima i doma im životinjama suprotno propisanim uslovima ( lan 38); 9) upotrebljava oznake posebnog svojstva suprotno lanu 39. ovog zakona; 10) prodaje robu bez deklaracije ( lan 40); - 26 - 11) ako nudi robu, odnosno usluge sa naro itim prodajnim podsticajima suprotno lanu 44. ovog zakona; 12) ne poštuje privremene mere zaštite tržišta u skladu sa lanom 46. ovog zakona; 13) ako obavlja nedozvoljenu špekulaciju ( lan 51); 14) ako organizuje, obavlja, reklamira i podsti e piramidalnu trgovinu ( lan 52). 15) ako postupi suprotno meri zabrane prometa odre ene robe, odnosno vršenja odre ene usluge ( lan 60); 16) ako postupi suprotno meri privremenog zatvaranja prodajnog objekta lan 61). Za radnje iz stava 1. ovog lana kazni e se fizi ko lice ili odgovorno lice u pravnom licu nov anom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara. Za radnje iz stava 1. ovog lana kazni e se preduzetnik nov anom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara. Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog lana, pravnom licu se može izre i i zaštitna mera obavljanja odre ene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude. Uz prekršajnu kaznu iz stava 2. ovog lana, odgovornom licu u pravnom licu može se izre i zaštitna mera zabrane da vrši odre ene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine. Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog lana, preduzetniku se može izre i i zaštitna mera zabrane vršenja odre ene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine. lan 76. Nov anom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara kazni e se fizi ko lice ako: 1) obavlja promet robe/usluga, a nema svojstvo trgovca ( l. 11. i 30.); 2) obavlja trgovinu li nim nu enjem suprotno lanu 19. ovog zakona. Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog lana, fizi kom licu se može izre i i zaštitna mera zabrane vršenja odre ene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine. X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE lan 77. Do po etka rada Centra za razvoj trgovine, poslove Centra obavlja ministarstvo. lan 78. Na predmete inspekcijskog nadzora koji nisu okon ani do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjiva e se odredbe zakona po kojem su zapo eti. lan 79. Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za tržišnog inspektora, Glavnog tržišnog inspektora, kao i na poverene poslove inspekcijskog nadzora - 27 - jedinicama lokalne samouprave i uslove koje moraju da ispunjavaju komunalni inspektori za obavljanje tih poslova, primenjiva e se od 1. januara 2012. godine. Do po etka primene odredbi ovog zakona koje se odnose na poverene poslove inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave u skladu sa stavom 2. ovog lana, te poslove obavlja ministarstvo preko tržišnih inspektora. lan 80. Danom po etka primene ovog zakona prestaju da važe: 1) Zakon o trgovini („Službeni list SRJ”, br. 32/93, 50/93, 41/94, 29/96 i 37/02 – dr. zakon i „Službeni glasnik RS”, br. 101/05 – dr. zakon i 85/05 – dr. zakon); 2) Zakon o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, br. 39/96, 20/97, 46/98, 34/01 – dr. zakon, 80/02 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon); 3) Zakon o cenama („Službeni glasnik RS”, broj 79/05). Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlaš enja iz ovog zakona primenjiva e se podzakonski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom. lan 81. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjiva e se od 1. januara 2011. godine.