Regulation on the methodology for creating the national and local register of pollution sources, as well as the methodology for the types, methods and deadlines of data collection

PRAVILNIK O METODOLOGIJI ZA IZRADU NACIONALNOG I LOKALNOG REGISTRA IZVORA ZAGAĐIVANJA, KAO I METODOLOGIJI ZA VRSTE, NAČINE I ROKOVE PRIKUPLJANJA PODATAKA („Sl. glasnik RS”, br. 91/2010, 10/2013 i 98/2016) Član 1 Ovim pravilnikom propisuje se metodologija za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologija za vrste, načine i rokove dostavljanja podataka. Član 2 Nacionalni registar izvora zagađivanja (u daljem tekstu: Nacionalni registar) vodi Agencija za zaštitu životne sredine u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09, u daljem tekstu: Zakon). Lokalni registar izvora zagađivanja (u daljem tekstu: Lokalni registar) vodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Zakonom. Član 3 Nacionalni registar sadrži podatke koje dostavljaju privredna društva i druga pravna lica i preduzetnici koja predstavljaju izvore zagađivanja različitih delatnosti, datih u Prilogu br. 1. - Lista 1. Spisak delatnosti i minimalne granične vrednosti za izveštavanje za Nacionalni registar izvora zagađivanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Lokalni registar sadrži podatke koje dostavljaju privredna društva i druga pravna lica i preduzetnici koja predstavljaju izvore zagađivanja različitih delatnosti, datih u Prilogu br. 1. - Lista 2. Spisak delatnosti i minimalne granične vrednosti za izveštavanje za Lokalne registre izvora zagađivanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana prikupljaju se za period od jedne kalendarske godine. Član 4 Za potrebe registara prikupljaju se podaci o zagađujućim materijama koje se emituju u životnu sredinu, a koje su date u Prilogu br. 2. - Spisak zagađujućih materija, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Za potrebe registara prikupljaju se podaci o određenim zagađujućim materijama koje emituju u vazduh i vode u zavisnosti od delatnosti, date u Prilogu br. 3. - Spisak zagađujućih materija koje se emituju u vazduh u zavisnosti od delatnosti i Prilogu br. 4. - Spisak zagađujućih materija koje se emituju u vode u zavisnosti od delatnosti, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Za potrebe izveštavanja o otpadu dostavljaju se podaci o količinama i karakteristikama neopasnog i opasnog otpada koji se proizvodi u postrojenjima delatnosti iz člana 3. st. 1. i 2. ovog pravilnika. Član 5 Podaci o količinama emitovanih zagađujućih materija koji se dostavljaju za registre mogu biti dobijeni merenjem, proračunom ili inženjerskom procenom. Merenja, odnosno matematički metodi i inženjerska procena moraju biti u skladu sa relevantnim nacionalnim, evropskim i međunarodnim uputstvima i standardima. Proračuni za određivanje količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh dati su u Prilogu 5, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, i to za: 1) farme brojlera i druge tovne živine; 2) farme koka nosilja; 3) farme svinja. Član 6 Podaci za registre iz člana 2. ovog pravilnika se dostavljaju na obrascima, i to: 1) Obrazac br. 1. - Opšti podaci o izvoru zagađivanja; 2) Obrazac br. 2. - Emisije u vazduh; 3) Obrazac br. 3. - Emisije u vode; 4) Obrazac br. 4. - Emisije u zemljište; 5) Obrazac br. 5. - Upravljanje otpadom. Obrasci iz stava 1. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Član 7 Podaci za Nacionalni registar se dostavljaju na sledeći način: 1) unosom podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra; 2) jedan komplet obrazaca odštampanih iz informacionog sistema Nacionalnog registra u papirnoj formi, propisno potpisan i overen od strane odgovornog lica. Podaci za Lokalne registre se dostavljaju na sledeći način: 1) jedan komplet obrazaca u papirnoj formi ukoričen u jedinstven dokument, propisno potpisan i overen od strane odgovornog lica; 2) jedan komplet obrazaca elektronski na e-mail adresu nadležnog organa jedinice lokalne samouprave za pravna lica i preduzetnike iz Priloga 1. Lista 2. ili na kompakt disku, bez potpisa i overe. Član 8 Podaci iz člana 6. ovog pravilnika dostavljaju se najkasnije do 31. marta tekuće godine za podatke iz prethodne godine i to za: 1) Nacionalni registar, Agenciji za zaštitu životne sredine, 2) Lokalni registar, nadležnom organu jedinice lokalne samouprave. Član 9 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača („Službeni glasnik RS”, broj 94/07). Član 10 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. PRILOG BR. 1. Lista 1. SPISAK DELATNOSTI I MINIMALNE GRANIČNE VREDNOSTI ZA IZVEŠTAVANJE ZA NACIONALNI REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANJA Br. Delatnost Minimalne granične vrednosti kapaciteta Minimalan prosečni broj zaposlenih* 1 Energetski sektor a) Rafinerije mineralnih ulja i gasa Svi 10 zaposlenih b) Postrojenja za gasifikaciju i likvefakciju Svi v) Termoelektrane i druga postrojenja za sagorevanje Sa izlazom toplote većim od 50 MW g) Peći za koks Svi d) Mlinovi za ugalj Sa kapacitetom većim od 1 t na sat đ) Postrojenja za proizvodnju proizvoda od uglja i čvrstog bezdimnog goriva Svi 2 Proizvodnja i prerada metala a) Postrojenja za prženje i sinterovanje metalne rude (uključujući sulfidnu rudu) Svi 10 zaposlenih b) Postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili čelika (primarna ili sekundarna fuzija) uključujući kontinualno livenje Sa kapacitetom većim od 2,5 t na sat v) Postrojenja za obradu crnih metala: 1) Postrojenja za toplo valjanje Sa kapacitetom većim od 20 t sirovog čelika na sat 2) Kovnice sa čekićem Sa energijom većom od 50 kJ po čekiću i gde korišćena toplotna energija prelazi 20 MW 3) Nanošenje zaštitnih slojeva legura metala Sa ulazom koji prelazi 2 t sirovog čelika na sat g) Livnice za crne metale Sa proizvodnim kapacitetom većim od 20 t dnevno d) Postrojenja za: 1) Proizvodnju sirovih obojenih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina metalurškim, hemijskim ili elektrolitičkim procesima Svi 2) Topljenje uključujući legiranje obojenih metala, uključujući ponovo dobijene proizvode (rafiniranje, livenje, itd) Sa kapacitetom topljenja preko 10 t dnevno za olovo i kadmijum Sa kapacitetom topljenja preko 20 t dnevno za sve druge metale đ) Postrojenja za površinsku obradu metala i plastičnih materijala korišćenjem elektrolitičkih ili hemijskih procesa Gde je zapremina bazena za obradu veća od 30 m3 3 Mineralna industrija a) Podzemni rudnici i povezane operacije Svi 10 zaposlenih b) Površinski kopovi Gde je površina kopa veća od 25 ha v) Postrojenja za proizvodnju: 1) cementnog klinkera u rotacionim pećima Sa proizvodnim kapacitetom većim od 500 t dnevno 2) kreča u rotacionim pećima Sa proizvodnim kapacitetom većim od 50 t dnevno 3) cementnog klinkera ili kreča u drugim vrstama peći Sa proizvodnim kapacitetom većim od 50 t dnevno g) Postrojenja za proizvodnju azbesta i proizvoda na bazi azbesta Svi d) Postrojenja za proizvodnju stakla, uključujući i staklena vlakna Sa kapacitetom topljenja većim od 20 t dnevno đ) Postrojenja za topljenje mineralnih supstanci uključujući proizvodnju mineralnih vlakana Sa kapacitetom topljenja većim od 20 t dnevno e) Postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda pečenjem, naročito crepova, cigli, šamotnih opeka, pločica, poluporcelanskih i porcelanskih proizvoda Sa kapacitetom većim od 75 t dnevno ili sa kapacitetom peći većim od 4 m3 i sa gustinom punjenja po peći koji prelazi 300 kg/m3 4 Hemijska industrija a) Hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima supstanci bazne organske hemije, kao što su: 1) prosti ugljovodonici (linearni i ciklični, zasićeni ili nezasićeni, alifatični ili aromatični) Svi 10 zaposlenih 2) ugljovodonici koji sadrže kiseonik (alkoholi, aldehidi, ketoni, karboksilne kiseline, estri, acetati, etri, peroksidi, epoksi smole) 3) ugljovodonici koji sadrže sumpor 4) ugljovodonici koji sadrže azot (amini, amidi, nitritna, nitro i nitratna jedinjenja, nitrili, cijanati, izocijanati) 5) ugljovodonici koji sadrže fosfor 6) halogenovani ugljovodonici 7) organometalna jedinjenja 8) osnovni plastični materijali (polimeri, sintetička vlakna i vlakna na bazi celuloze) 9) sintetičke gume 10) boje i pigmenti 11) površinska aktivna sredstva b) Hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima proizvoda bazne neorganske hemije kao što su: 1) gasovi, kao što su amonijak, hlor ili hlorovodonik, fluor ili fluorovodonik, ugljeni oksidi, sumporna jedinjenja, azotni oksidi, vodonik, sumpordioksid, karbonil-hlorid Svi 10 zaposlenih 2) kiseline kao što je hromna kiselina, fluorovodnična kiselina, fosforna kiselina, azotna kiselina, hlorovodnična kiselina, sumporna kiselina, oleum i druge neorganske kiseline koje sadrže sumpor 3) baze, kao što je amonijum hidroksid, kalijum-hidroksid, natrijum-hidroksid 4) soli, kao što su amonijum hlorid, kalijum-hlorat, kalijum-karbonat, natrijum karbonat, perborat, srebro-nitrat 5) nemetali, metalni oksidi i druga neorganska jedinjenja kao što su kalcijum karbid, silicijum, silicijum karbid v) Hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima veštačkih đubriva na bazi fosfora, azota i kalijuma (prosta i složena đubriva) Svi g) Hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima osnovnih proizvoda za zaštitu bilja i biocida Svi d) Postrojenja koja koriste hemijske ili biološke procese za proizvodnju industrijskog obima osnovnih farmaceutskih proizvoda Svi đ) Postrojenja za proizvodnju industrijskog obima eksploziva i pirotehničkih proizvoda Svi 5 Upravljanje otpadom i otpadnim vodama a) Postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju Sa kapacitetom većim od 10 t na dan 10 zaposlenih b) Postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada Sa kapacitetom većim od 3 t na sat v) Postrojenja za odlaganje neopasnog otpada Sa kapacitetom većim od 50 t dnevno g) Deponije, isključujući deponije inertnog otpada Sa kapacitetom većim od 10 t dnevno ili ukupnim kapacitetom većim od 25000 t d) Postrojenja za odlaganje ili reciklažu leševa životinja i životinjskog otpada Sa kapacitetom tretiranja većim od 10 t dnevno đ) Opštinska postrojenja za tretiranje otpadnih voda Sa kapacitetom za više od 100 000 ekvivalentnih stanovnika e) Nezavisna postrojenja za preradu otpadnih voda koja pružaju usluge delatnostima iz ovog priloga Sa kapacitetom većim od 10 000 m3 na dan 6 Proizvodnja papira i proizvoda od drveta i prerada a) Industrijska postrojenja za proizvodnju pulpe iz drvene građe ili sličnih vlaknastih materijala Svi 10 zaposlenih b) Industrijska postrojenja za proizvodnju papira i kartona i drugih proizvoda od drveta (kao što su iverica, lesonit i šperploča) Sa proizvodnim kapacitetom većim od 20 t dnevno v) Industrijska postrojenja za zaštitu drveta i proizvoda od drveta hemikalijama Sa proizvodnim kapacitetom većim od 50 m3 dnevno 7 Intenzivna proizvodnja stoke i ribarstvo a) Postrojenja za intenzivno gajenje živine i svinja i) sa 40.000 mesta za živinu 10 zaposlenih ii) sa 2.000 mesta za svinje iii) sa 750 mesta za krmače b) Intenzivno ribarstvo 1 000 t ribe i školjki godišnje 8 Životinjski i biljni proizvodi iz prehrambenog sektora a) Klanice Sa kapacitetom većim od 50 t zaklanih životinja dnevno 10 zaposlenih b) Prerada i obrada za potrebe proizvodnje prehrambenih proizvoda poreklom od: 1) životinjskih sirovina (osim mleka) Sa kapacitetom većim od 75 t gotovih proizvoda dnevno 2) biljnih sirovina Sa kapacitetom gotovih proizvoda većim od 300 t dnevno (pros. vred. kvartalno) v) Prerada i obrada mleka Sa kapacitetom prerade većim od 200 t mleka dnevno (pros. god. vrednost) 9 Ostale delatnosti a) Postrojenja za prethodnu obradu (postupci kao što je pranje, izbeljivanje, mercerizacija) ili farbanje vlakana i tekstila Sa kapacitetom tretiranja većim od 10 t dnevno 10 zaposlenih b) Postrojenja za štavljenje kože Sa kapacitetom tretiranja većim od 12 t gotovih proizvoda dnevno v) Postrojenja za površinski tretman materijala, predmeta ili proizvoda pomoću organskih rastvarača, posebno za štampanje, prevlačenje, odmašćivanje, zaštitu od vode, farbanje, čišćenje i impregniranje Sa potrošnjom većom od 150 kg na sat ili 200 t godišnje g) Postrojenja za proizvodnju ugljenika (teško sagorivog uglja) ili elektrografita spaljivanjem ili grafitizacijom Svi d) Postrojenja za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa brodova Za brodove veće od 100 m *Prosečan broj zaposlenih u izveštajnoj godini izračunava se tako što se ukupan zbir zaposlenih krajem svakog meseca tokom godine, uključujući lica koja obavljaju privremene i povremene poslove kao i zaposlene u inostranstvu. podeli sa dvanaest. Lista 2. SPISAK DELATNOSTI I MINIMALNE GRANIČNE VREDNOSTI ZA IZVEŠTAVANJE ZA LOKALNE REGISTRE IZVORA ZAGAĐIVANJA Br. Delatnost Minimalne granične vrednosti kapaciteta 1 Energetski sektor 1.1. Postrojenja za proizvodnju električne energije, vodene pare, tople vode, tehnološke pare ili zagrejanih gasova (termoelektrane, toplane, gasne turbine, postrojenja sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, ostali uređaji za sagorevanje), uključujući i parne kotlove, u postrojenjima za sagorevanje uz korišćenje svih vrsta goriva Sa snagom od 1 do 50 MW 1.2. Postrojenja za suvu destilaciju uglja (plinare, tinjajuće peći i dr.) Svi 1.3. Postrojenje za proizvodnju mineralnih ulja i maziva (destilacijom, rafinacijom ili drugi način) Svi 2 Proizvodnja i prerada metala 2.1. Postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili čelika (primarno ili sekundarno topljenje) uključujući kontinualni postupak livenja Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 2.2. Postrojenja za preradu u crnoj metalurgiji: i. vruće valjaonice Svi oni koji nisu navedeni u Listi I ii. kovačnice sa jednim ili više čekića ili maljeva iii. za nanošenje površinskih zaštitnih metalnih slojeva u rastopljenom stanju 2.3. Livnice crne metalurgije Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 2.4. Postrojenja za topljenje uključujući i izradu legura od obojenih metala, kao i izradu korisnih nusproizvoda (rafinacija, livenje, itd.) Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 2.5. Postrojenja za površinsku obradu metala i plastičnih materijala korišćenjem elektrolitičkih ili hemijskih postupaka Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 2.6. Postrojenja za proizvodnju ili sklapanje motornih vozila i proizvodnju motora za motorna vozila (automobili, autobusi, teretna vozila, poljoprivredna, građevinska i rudarska mehanizacija kao i druga vozila na motorni pogon) Svi 2.7. Postrojenja za proizvodnju baterija i akumulatora Svi 2.8. Postrojenja za eksplozivno deformisanje metala Svi 2.9. Postrojenja za pripremu, obogaćivanje, pečenje i sinterovanje metalnih ruda, kao i iskorišćavanje jalovine Svi 3 Mineralna industrija 3.1. Površinski kopovi mineralnih sirovina Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 3.2. Vađenja treseta Površina terena za eksploataciju je od 20 ha do 100 ha 3.3. Podzemna eksploatacija mineralnih sirovina Svi 3.4. Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera, cementa i kreča u rotacionim ili drugim pećima Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 3.5. Postrojenja za proizvodnju stakla i staklenih vlakana, uključujući proizvodnju stakla koje se dobija preradom starog stakla Kapaciteta do 20 t na dan 3.6. Postrojenja za topljenje mineralnih materija, uključujući i proizvodnju mineralnih vlakana Kapaciteta do 20 t na dan 3.7. Postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda pečenjem (pločice, sanitarna galanterija, kućni pribor od keramike i porcelana i slično) kao i proizvodnja građevinskog materijala pečenjem (crep, cigla i slično) Kapaciteta od 40 t do 75 t na dan 3.8. Postrojenja za proizvodnju asfaltnih mešavina uključujući mobilna postrojenja Kapaciteta preko 50 t na sat 4 Hemijska industrija 4.1. Obrada poluproizvoda i proizvodnja hemikalija Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 4.2. Samostalna postrojenja za proizvodnju, preradu, formiranje i pakovanje baznih organskih i neorganskih hemikalija, veštačkih đubriva na bazi fosfora, azota i kalijuma (prosta i složena hemijska đubriva) proizvoda za zaštitu bilja, kao i biocida, farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda, plastičnih masa, eksploziva, boja i lakova, detergenata i sredstava za održavanje higijene i čišćenje i dr. Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 5 Upravljanje otpadom i otpadnim vodama 5.1. Postrojenja za odlaganje, preradu ili uništavanje životinjskih leševa ili otpadaka životinjskog porekla Kapaciteta od 1 do 10 t na dan 6 Proizvodnja papira i proizvoda od drveta i prerada 6.1. Postrojenja za proizvodnju papira i kartona Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 6.2. Postrojenja za proizvodnju proizvoda od celuloze i drugih proizvoda od drveta (iverica, lesonit, medijapan i šper ploča) Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 6.3. Postrojenja za preradu, obradu i oplemenjivanje drveta Svi oni koji nisu navedeni u Listi I 7 Intenzivna proizvodnja stoke i ribarstvo 7.1. Objekti za intenzivan uzgoj i držanje živine i. za brojlere Kapaciteta od 30.000 do 85.000 mesta ii. za živinu (uključujući i lovnu perad) Kapaciteta od 10.000 do 40.000 mesta 7.2. Objekti za intenzivan uzgoj svinja i krmača i. za svinje Kapaciteta od 1.000 do 2.000 mesta ii. za krmače Kapaciteta od 450 do 750 mesta 7.3. Objekti za intenzivan uzgoj goveda Kapaciteta više od 200 mesta 7.4. Objekti za intenzivan uzgoj životinja sa plemenitim krznom Kapaciteta preko 1000 mesta 7.5. Intenzivan uzgoj riba u bazenima i ribnjacima i. za salmonide Godišnje proizvodnje više od 10 t ii. za ciprinide Površine ribnjaka više od 5 ha 8 Životinjski i biljni proizvodi iz prehrambenog sektora 8.1. Postrojenja za proizvodnju, tretman, preradu ili obradu proizvoda iz: i. sirovina životinjskog porekla (osim mleka) Kapaciteta od 10 t do 75 t na dan ii. sirovina biljnog porekla Kapaciteta od 30 t do 300 t na dan 8.2. Postrojenja za preradu, pakovanje i konzerviranje mesa, povrća i voća Kapaciteta preko 10 t na dan 8.3. Postrojenja za proizvodnju hrane za životinje osim mešaonica stočne hrane za sopstvene potrebe Kapaciteta preko 5 t na dan 8.4. Postrojenja za obradu, tretman i preradu mleka Kapaciteta od 5 do 200 t na dan 8.5. Postrojenja za zahvatanje i preradu podzemnih voda, punjenje i pakovanje Svi 8.6. Postrojenja za proizvodnju piva Kapaciteta preko 3000 t godišnje 8.7. Postrojenja za proizvodnju slada i kvasca Kapaciteta preko 200 t godišnje 8.8. Postrojenja za proizvodnju slatkiša ili sirupa Kapaciteta preko 5.000 t godišnje 8.9. Postrojenja za proizvodnju: i. alkoholnih pića Kapaciteta preko 10.000 l/dan ii. bezalkoholnih pića Kapaciteta preko 20.000 l/dan iii. sirćeta Kapaciteta preko 10.000 l/dan 8.10. Postrojenja za klanje životinja Kapaciteta od 3 t do 50 t na dan 8.11. Postrojenja za preradu ribe Kapaciteta preko 1 t dnevno 8.12. Postrojenja za proizvodnju ribljeg brašna ili ribljeg ulja Svi 8.13. Postrojenja za proizvodnju i preradu skroba Kapaciteta preko 100 t dnevno 8.14. Postrojenja za proizvodnju ili rafiniranje šećera korišćenjem šećerne repe ili sirovog šećera Sva postrojenja koja nisu na Listi I 8.15. Mlinovi i sušare Kapaciteta preko 200 t dnevno 8.16. Hladnjače (bez pogona za preradu sirovine) Kapaciteta preko 10 t rashladnog fluida u sistemu 8.17. Proizvodnja melase Svi 9 Ostale delatnosti 9.1. Postrojenja za proizvodnju veštačkih mineralnih vlakana Svi 9.2. Postrojenja za briketiranje uglja Svi 9.3. Postrojenja za proizvodnju betona - betonjerke, uključujući i mobilna postrojenja Kapaciteta preko 30 t na sat 9.4. Postrojenja za reciklažu, regeneraciju ili uništavanje eksplozivnih materija Svi 9.5. Postrojenja za preradu duvana Kapaciteta preko 10.000 t godišnje 9.6. Postrojenja za proizvodnju bio gasa Svi 9.7. Krematorijumi Za naselja preko 40000 stanovnika 9.8. Objekti za snabdevanje motornih vozila gorivom (benzinske pumpe) i. u naseljima Skladišnog kapaciteta preko 300 m3 ii. u nenaseljenim područjima Skladišnog kapaciteta preko 700 m3 9.9. Postrojenja za proizvodnju i preradu gume i kaučuka Svi 9.10. Postrojenja za vulkaniziranje prirodnog ili sintetičkog kaučuka uz korišćenje sumpora ili sumpornih jedinjenja Svi 9.11. Postrojenja za predtretman vlakana, tkanina i papira (pranje, beljenje, mercerizacija, štampanje, hemijski tretman) ili bojenje vlakana ili tkanina Kapaciteta do 10 t na dan 9.12. Postrojenja za štavljenje i obradu kože Kapaciteta do 12 t na dan 9.13. Brodogradilišta (proizvodnja i/ili popravka brodskih trupova ili motora ili delova broda) Dužine broda 20 m ili više 9.14. Proizvodnja i popravka vazduhoplova Svi objekti sa izuzetkom radova na redovnom održavanju vazduhoplova 9.15. Proizvodnja šinskih vozila Svi PRILOG BR. 2. SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA Redni broj CAS broj Zagađujuća materija 1 74-82-8 Metan (CH4) 2 630-08-0 Ugljen monoksid (CO) 3 124-38-9 Ugljen dioksid (CO2) 4 Fluorougljovodonici (HFCS) 5 10024-97-2 Azot suboksid (N2O) 6 7664-41-7 Amonijak (NH3) 7 Nemetanska isparljiva organska jedinjenja (NMVOC) 8 Azotni oksidi (NOx/NO2) 9 Perfluorougljovodonici (PFCS) 10 2551-62-4 Sumpor heksafluorid (SF6) 11 Sumporni oksidi (SOx/SO2) 12 Ukupni azot 13 Ukupni fosfor 14 Hidrohlorofluorougljovodonici (HCFCS) 15 Hlorofluorougljenici (CFCS) 16 Haloni 17 Arsen i jedinjenja arsena (kao As) 18 Kadmijum i jedinjenja kadmijuma (kao Cd) 19 Hrom i jedinjenja hroma (kao Cr) 20 Bakar i jedinjenja bakra (kao Cu) 21 Živa i jedinjenja žive (kao Hg) 22 Nikl i jedinjenja nikla (kao Ni) 23 Olovo i jedinjenja olova (kao Pb) 24 Cink i jedinjenja cinka (kao Zn) 25 15972-60-8 Alahlor 26 309-00-2 Aldrin 27 1912-24-9 Atrazin 28 57-74-9 Hlordan 29 143-50-0 Hlordekan 30 470-90-6 Hlorfenvinfos 31 85535-84-8 Hloro-alkani, C10-C13 32 2921-88-2 Hlorpirofos 33 50-29-3 DDT 34 107-06-2 1,2-dihloretan (EDC) 35 75-09-2 Dihlormetan (DCM) 36 60-57-1 Dieldrin 37 330-54-1 Diuron 38 115-29-7 Endosulfan 39 72-20-8 Endrin 40 Halogenovana organska jedinjenja (kao AOX) 41 76-44-8 Heptahlor 42 118-74-1 Heksahlorobenzen (HCB) 43 87-68-3 Heksahlorobutadien (HCBD) 44 608-73-1 1,2,3,4,5,6-heksahlorocikloheksan (HCH) 45 58-89-9 Lindan 46 2385-85-5 Mireks 47 PCDD+PCDF (dioksini+furani) (kao Teq) 48 608-93-5 Pentahlorobenzen 49 87-86-5 Pentahlorofenol (PCP) 50 1336-36-3 Polihlorovani bifenili (PCBs) 51 122-34-9 Simazin 52 127-18-4 Tetrahloroetilen (PER) 53 56-23-5 Tetrahlorometan (TCM) 54 12002-48-1 Trihlorobenzeni (TCBs) (svi izomeri) 55 71-55-6 1,1,1-trihloroetan 56 79-34-5 1,1,2,2-tetrahloroetan 57 79-01-6 Trihloroetilen 58 67-66-3 Trihlorometan 59 8001-35-2 Toksafen 60 75-01-4 Vinil hlorid 61 120-12-7 Antracen 62 71-43-2 Benzen 63 Bromovani difeniletri (PBDE) 64 Nonilfenol i nonilfenol etoksilati (NP/NPEs) 65 100-41-4 Etil benzen 66 75-21-8 Etilen oksid 67 34123-59-6 Izoproturon 68 91-20-3 Naftalen 69 Organokalajna jedinjenja (kao ukupni Sn) 70 117-81-7 Di-(2-etil heksil) ftalat (DEHP) 71 108-95-2 Fenoli (kao ukupni C) 72 Policiklični aromatični ugljovodonici (PAHs) 73 108-88-3 Toluen 74 Tributilkalaj i jedinjenja (kao ukupni tributilkalaj) 75 Trifenilkalaj i jedinjenja (kao ukupni trifenilkalaj) 76 Ukupni organski ugljenik (TOC) (ukupni C ili COD/3) 77 1582-09-8 Trifluralin 78 1330-20-7 Ksileni (o-, m- i p- ksilen) (kao ukupni ksileni) 79 Hloridi (kao ukupni Cl) 80 Hlor i neorganska jedinjenja (kao HCl) 81 1332-21-4 Azbest 82 Cijanidi (ukupni CN) 83 Fluoridi (ukupni F) 84 Fluor i neorganska jedinjenja (kao HF) 85 74-90-8 Cijanovodonik (HCN) 86 Suspendovane čestice (PM10) 87 1806-26-4 Oktilfenoli i oktilfenol etoksilati 88 206-44-0 Fluoranten 89 465-73-6 Isodrin 90 36355-1-8 Heksabromobifenil 91 191-24-2 Benzo (g, h, i) perilen PRILOG BR. 3. SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VAZDUH U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Naziv zagađujuće materije Met an (CH 4) Uglj en mo no ksid (CO ) Uglj en diok sid (CO 2) Fluo ro ugljo vodo nici (HF CS) Az ot su b oks id /N2 0) Amon ijak (NH3) Neme tansk a ispar ljiva organ ska jedi njenja (NMV OC) Azotni oksidi /NOx/ NO2) Per fluor o ugljo vodo nici (PF CS) Su m por hek sa fluor id (SF6 ) Sum porni oksidi (SOx/ SO2) Hidro hloro fluoro ugljo vodo nici (HCF CS) Hlor o fluor o uglje nici (CF CS) Hal oni Ars en i jedi njen ja arse na (kao As) Kad miju m i jedi njenj a kad miju ma (kao Cd) Hrom i jedinj enja hroma (kao Cr) Bakar i jedinj enja bakra (kao Cu) Živa i jedinj enja žive (kao Hg) Nikl i jedinj enja nikla (kao Ni) Olovo i jedinj enja olova (kao Pb) Cink i jedinj enja cinka (Zn) Ald rin Hlor dan Hlo r dek an D DT 1,2 di hlore tan (ED C) Dihl or met an (DC M) Diel drin End rin K od Delatnost 1 Energetski sektor ( a ) Rafinerije mineralnih ulja i gasa • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Postrojenja za gasifikaciju i likvefakciju • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( v ) Termoelektr ane i druga postrojenja za sagorevanje • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( g ) Peći za koks • • • • • • • • • • • • • • • ( d ) Mlinovi za ugalj • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( đ ) Postrojenja za proizvodnju proizvoda od uglja i čvrstog bezdimnog goriva • • • • • • • • • • • • • • • • • • 2 Proizvodnj a i prerada metala ( a ) Postrojenja za prženje i sinterovanje metalne rude (uključujući sulfidnu rudu) • • • • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili čelika (primarna ili sekundarna fuzija) uključujući kontinualno livenje • • • • • • • • • • • • • • • • • ( v ) Postrojenja za obradu crnih metala: • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( g ) Livnice za crne metale • • • • • • • • • • • • • • • • ( d ) Postrojenja za proizvodnju sirovih obojenih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina metalurškim , hemijskim ili elektrolitički m procesima i topljenje uključujući legiranje obojenih metala, uključujući ponovo dobijene proizvode (rafiniranje, livenje, itd.) • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( đ ) Postrojenja za površinsku obradu metala i plastičnih materijala korišćenjem elektrolitički h ili hemijskih procesa • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 3 Mineralna industrija ( a ) Podzemni rudnici i povezane operacije • • • • • • • • • • • ( b ) Površinski kopovi • • • • • • • • • • • • ( v ) Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim pećima, • • • • • • • • • • • • • • • kreča u rotacionim pećima i cementnog klinkera ili kreča u drugim vrstama peći ( g ) Postrojenja za proizvodnju azbesta i proizvoda na bazi azbesta ( d ) Postrojenja za proizvodnju stakla, uključujući i staklena vlakna • • • • • • • • • • • • • • • • ( đ ) Postrojenja za topljenje mineralnih supstanci uključujući proizvodnju mineralnih vlakana • • • • • • • • • • • • • • • • ( e ) Postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda pečenjem, naročito crepova, cigli, šamotnih opeka, pločica, poluporcela nskih i porcelanskih proizvoda • • • • • • • • • • • • • SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VAZDUH U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 Naziv zagađujuće materije Hep ta hlor Hek sa hloro 11,2,3,4 ,5,6 heksa Lind an Mire ks PCDD+P CDF (dioksini Pent a hloro Pent a hlor Polih lo rova Tetr a hlor Tetr a hlor Trihl o robe 1,1, 1 tri 1,1,2 .2 tetra Tri hlor o Tri hlor o Tok sa fen Vini l Antra cen Benz en Etil en Naft a len Di (2 etil Polici k lični Hlor i neo Azb est Fluor i neor gansk Cijan o vodo Sus pend o Hek sa bro benz en (HC B) hloro ciklo heksan (HCH) + furani) (kao Teq) benz en o feno l (PC P) ni bifen ili (PC Bs) o etile n (PE R) o met an (TC M) n zeni (TCB s) (svi izom eri) hlor o eta n hloro etan etil en met an hlor id oks id heksi l) ftalat (DE HP) aro matič ni ugljo vodo nici (PAH s) r gan ska jedi nje nja (ka o HCl ) a jedinje nja (kao HF) nik (HC N) vane česti ce (PM 10) mo bifen il K o d Delatnost 1 Energetski sektor (a) Rafinerije mineralnih ulja i gasa • • • • (b) Postrojenja za gasifikaciju i likvefakciju • • • • (v) Termoelektran e i druga postrojenja za sagorevanje • • • • • • (g) Peći za koks • • • • • • • (d) Mlinovi za ugalj • • • • (đ) Postrojenja za proizvodnju proizvoda od uglja i čvrstog bezdimnog goriva • • • • 2 Proizvodnja i prerada metala (a) Postrojenja za prženje i sinterovanje metalne rude (uključujući sulfidnu rudu) • • • • • • • • • • • (b) Postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili čelika (primarna ili sekundarna fuzija) uključujući • • • • • • • • • • • • • kontinualno livenje (v) Postrojenja za obradu crnih metala: • • • • • • • • • • • • • (g) Livnice za crne metale • • • • • • • • • (d) Postrojenja za proizvodnju sirovih obojenih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina metalurškim, hemijskim ili elektrolitičkim procesima i topljenje uključujući legiranje obojenih metala, uključujući ponovo dobijene proizvode (rafiniranje, livenje, itd.) • • • • • • • • • • • • • (đ) Postrojenja za površinsku obradu metala i plastičnih materijala korišćenjem elektrolitičkih ili hemijskih procesa • • • • • • • • • • • • • • 3 Mineralna industrija (a) Podzemni rudnici i povezane operacije • • (b) Površinski kopovi • • (v) Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim pećima, kreča u rotacionim • • • • • • • • • • • pećima i cementnog klinkera ili kreča u drugim vrstama peći (g) Postrojenja za proizvodnju azbesta i proizvoda na bazi azbesta • • • • (d) Postrojenja za proizvodnju stakla, uključujući i staklena vlakna • • • • • • • (đ) Postrojenja za topljenje mineralnih supstanci uključujući proizvodnju mineralnih vlakana • • • • • • • (e) Postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda i pečenjem, naročito crepova, cigli, šamotnih opeka, pločica, poluporcelans kih i porcelanskih proizvoda • • • • • SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VAZDUH U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Naziv zagađuj uće materije Met an (CH 4) Uglje n mono ksid (CO) Uglj en diok sid (CO 2) Fluo ro ugljo vodo nici (HF CS) Az ot su b ok sid (N2 0) Am o nija k (N H3) Nemeta nska isparljiv a organsk a jedinjenj a (NMVO C) Azotni oksidi (Nox/ NO2) Per fluor o ugljo vodo nici (PF CS) Sum por heks a fluori d (SF6) Sum porni oksid (Sox/S O2) hidro hloro fluoro ugljo vodo nici (HCF CS) Hlor o fluor o uglje nici (CF CS) Hal oni Arsen i jedinj enja arsen a (kao As) Kadmij um i jedinje nja kadmij uma (kao Cd) Hrom i jedinj enja hrom a (kao Cr) Bakar i jedinj enja bakra (kao Cu) Živa i jedinj enja žive (kao Hg) Nikl i jedinj enja nikla (kao Ni) Olovo i jedinj enja olova (kao Pb) Cink i jedinj enja cinka (kao Zn) Ald rin Hl or da n Hlo r dek an D DT 1,2 dihlor etan (EDC) Dihlorm etan (DCM) Diel drin End rin 4 Hemijsk a industrij a ( a ) Hemijsk a postroje nja za proizvod nju industrijs kog obima supstanc i bazne organsk e hemije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Hemijsk a postroje nja za proizvod nju industrijs kog obima proizvod a bazne neorgan ske hemije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( v ) Hemijsk a postroje nja za proizvod nju industrijs kog obima veštački h đubriva na bazi fosfora, azota i kalijuma (prosta i složena đubriva) • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( g ) Hemijsk a postroje nja za proizvod nju • • • • • • • • • • • • • • • • • • • industrijs kog obima osnovnih proizvod a za zaštitu bilja i biocida ( d ) Postroje nja koja koriste hemijske ili biološke procese za proizvod nju industrijs kog obima osnovnih farmace utskih proizvod a • • • • • • • • • • • • • • • • ( đ ) Postroje nja za proizvod nju industrijs kog obima eksplozi va i pirotehni čkih proizvod a • • • • • • • • • • • • • • • • • 5 Upravlja nje otpado m i otpadni m vodama ( a ) Postroje nja za spaljivan je, pirolizu, procesir anje, hemijski tretman • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ili odlaganj e opasnog otpada na deponiju ( b ) Postroje nja za spaljivan je komunal nog otpada • • • • • • • • • • • • • • • • ( v ) Postroje nja za odlaganj e neopasn og otpada • • • • • • • • • • • • • • • • ( g ) Deponije , isključuju ći deponije inertnog otpada • • • • • • • • • • • • • • • ( d ) Postroje nja za odlaganj e ili reciklažu leševa životinja i životinjsk og otpada • • • • • • ( đ ) Opštinsk a postroje nja za tretiranje otpadnih voda • • • • • • • • • • ( e ) Nezavis na postroje nja za preradu otpadnih voda koja pružaju jednu ili • • • • • • • • • • • više aktivnost i iz ovog aneksa 6 Proizvo dnja i prerada drveta i proizvo dnja papira ( a ) Industrijs ka postroje nja za proizvod nju pulpe iz drvene građe ili sličnih vlaknasti h materijal a • • • • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Industrijs ka postroje nja za proizvod nju papira i kartona i drugih proizvod a od drveta (kao što su iverica, lesonit i šperploč a) • • • • • • • • • • • • • • • • ( v ) Industrijs ka postroje nja za zaštitu drveta i proizvod a od drveta hemikalij ama • • • • • 7 Intenziv na proizvo dnja stoke i ribarstv o ( a ) Postroje nja za intenzivn o gajenje živine i svinja • • • ( b ) Intenzivn o ribarstvo SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VAZDUH U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 Naziv zagađuj uće materije Hep ta hlor Hek sa hloro benz en (HC B) 11,2,3, 4,5, 6 heksa hloro ciklo heksan (HCH) Li n da n Mire ks PCD D + PCD F (diok sini + furani ) (kao Teq) Pen ta hlor o ben zen Pen ta hlor o feno l (PC P) Poli hlor o vani bifen ili (PC Bs) Tetr a hlor o etile n (PE R) Tetr a hlor o met an (TC M) Trihlo ro benz eni (TCB s) (svi izom eri) 1,1,1 trihlore tan 1,1,2 ,2 tetra hloro etan Trihlo ro etilen Trihlo ro meta n Toksa fen Vini l hlor id Antr a cen Benz en Etil en oks id Nafta len Di (2 etil heksi l) ftalat (DE HP) Policiklič ni aromatič ni ugljovod onici (PAHs) Hlor i neorga nska jedinjen ja (kao HCI) Azb est Fluor i neorga nska jedinjen ja (kao HF) Cijan o vodo nik (HC N) Susp en dova ne čestic e (PM1 0) Hek sa bro mo bifen il 4 Hemijsk a industrij a ( a ) Hemijska postrojen ja za proizvod nju industrijs kog obima supstanci bazne organske hemije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Hemijska postrojen ja za proizvod nju industrijs kog obima proizvod a bazne • • • • • • • • • • • • • • • • • • • neorgans ke hemije (v ) Hemijska postrojen ja za proizvod nju industrijs kog obima veštačkih đubriva na bazi fosfora, azota i kalijuma (prosta i složena đubriva) • • • • • • • • • • • • • • • ( g ) Hemijska postrojen ja za proizvod nju industrijs kog obima osnovnih proizvod a za zaštitu bilja i biocida • • • • • • • • • • • • • • ( d ) Postrojen ja koja koriste hemijske ili biološke procese za proizvod nju industrijs kog obima osnovnih farmaceu tskih proizvod a • • • • • • • • • • • • ( đ ) Postrojen ja za proizvod nju • • • • • industrijs kog obima eksploziv a i pirotehni čkih proizvod a 5 Upravlja nje otpadom i otpadni m vodama ( a ) Postrojen ja za spaljivanj e, pirolizu, procesira nje, hemijski tretman ili odlaganj e opasnog otpada na deponiju • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Postrojen ja za spaljivanj e komunal nog otpada • • • • • • • • • • (v ) Postrojen ja za odlaganj e neopasn og otpada • • • • • • ( g ) Deponije, isključuju ći deponije inertnog otpada • • • ( d ) Postrojen ja za odlaganj e ili • • • • reciklažu leševa životinja i životinjsk og otpada ( đ ) Opštinsk a postrojen ja za tretiranje otpadnih voda • • • • • • • ( e ) Nezavisn a postrojen ja za preradu otpadnih voda koja pružaju jednu ili više aktivnosti iz ovog aneksa • • • • • • • • • • • • 6 Proizvod nja i prerada drveta i proizvod nja papira ( a ) Industrijs ka postrojen ja za proizvod nju pulpe iz drvene građe ili sličnih vlaknasti h materijal a • • • • • • • • ( b ) Industrijs ka postrojen ja za proizvod nju papira i kartona i drugih • • • • • • • • • proizvod a od drveta (kao što su iverica, lesonit i šperploč a) (v ) Industrijs ka postrojen ja za zaštitu drveta i proizvod a od drveta hemikalij ama • • • • • 7 Intenziv na proizvod nja stoke i ribarstv o ( a ) Postrojen ja za intenzivn o gajenje živine i svinja • ( b ) Intenzivn o ribarstvo SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VAZDUH U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Naziv zagađuju će materije Met an (CH 4) Uglje n mono ksid (CO) Uglj en diok sid (CO 2) Fluo ro ugljo vodo nici (HF CS) Azot subo ksid (N20) Amon ijak NH3) Nemeta nska isparljiv a organsk a jedinjen ja (NMVO C) Azotni oksidi (Nox/ NO2) Per fluor o ugljo vod o nici (PF CS) Sumpo r heksafl uorid (SF6) Sump orni oksidi (Sox/ SO2) Hidro hloro fluoro ugljo vodo nici (HCF CS) Hlor o fluor o uglje nici (CF CS) Hal oni Arsee n i jedinj enja arsen a (kao As) Kadmij um i jedinje nja kadmij uma (kao Cd) Hrom i jedinj enja hrom a (kao Cr) Bakar i jedinj enja bakra (kao Cu) Živa i jedinj enja žive (kao Hg) Nikl i jedinj enja nikla (kao Ni) Olovo i jedinj enja olova (kao Pb) Cink i jedinj enja cinka (kao Zn) Ald rin Hl or da n Hlo r dek an D D T 1,2 dihlor etan (EDC) Dihl or met an (DC M) Di el dri n End rin 8 Životinjs ki i biljni proizvodi iz prehram benog sektora ( a ) Klanice • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Prerada i obrada za potrebe proizvodn je prehramb enih proizvoda poreklom od životinjski h sirovina (osim mleka) i biljnih sirovina • • • • • • • • • • • • • • ( v ) Prerada i obrada mleka • • • • • • • • • • • • • • 9 Ostale aktivnost i ( a ) Postrojenj a za prethodnu obradu (postupci kao što je pranje, izbeljivanj e, merceriza cija) ili farbanje vlakana i tekstila • • • • • • ( b ) Postrojenj a za štavljenje kože • • • • • ( v ) Postrojenj a za površinski tretman materija, predmeta ili proizvoda • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • pomoću organskih rastvarač a, posebno za štampanj e, prevlačen je, odmašćiv anje, zaštitu od vode, farbanje, čišćenje i impregnir anje ( g ) Postrojenj a za proizvodn ju ugljenika (teško sagorivog uglja) ili elektrogra fita spaljivanj em ili grafitizacij om • • • • • • • ( d ) Postrojenj a za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa brodova • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VAZDUH U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 Naziv zagađujuć e materije Hepta hlor Heks a hloro benz en (HC B) 11,2,3, 4,5, 6 heksa hloro ciklo heksan (HCH) Lind an Mire ks PCD D + PCD F (diok sini + furani ) (kao Teq) Pent a hloro benz en Pent a hlor o feno l (PC P) Polihl or ovani bifenil i (PCB s) Tetr a hlor o etile n (PE R) Tetr a hlor o met an (TC M) Trihlo ro benz eni (TCB s) (svi izome ri) 1,1,1 trihlore tan 1,1,2 ,2 tetra hloro etan Trihlo ro etilen Trihlo ro meta n Toks a fen Vini l hlor id Antr a cen Benz en Etil en oksi d Naft a len Di (2 etil heksi l) ftalat (DEH P) Polic ik lični aro mati č ni ugljo vodo Hlor i neo r gan ska jedi njen ja Azb est Flu or i neo r gan ska jedi njen Cijan o vodo nik (HC N) Susp en dova ne čestic e (PM1 0) Heks a brom o bifen il nici (PA Hs) (ka o HCI ) ja (ka o HF) 8 Životinjski i biljni proizvodi iz prehramb enog sektora ( a ) Klanice • • • • ( b ) Prerada i obrada za potrebe proizvodnj e prehrambe nih proizvoda poreklom od životinjskih sirovina (osim mleka) i biljnih sirovina • • • • (v ) Prerada i obrada mleka • • • • 9 Ostale aktivnosti ( a ) Postrojenja za prethodnu obradu (postupci kao što je pranje, izbeljivanje , mercerizac ija) ili farbanje vlakana i tekstila • • • • • ( b ) postrojenja za štavljenje kože • (v ) Postrojenja za • • • • • • • • • • • • • • • • površinski tretman materija, predmeta ili proizvoda pomoću organskih rastvarača, posebno za štampanje, prevlačenj e, odmašćiva nje, zaštitu od vode, farbanje, čišćenje i impregnira nje ( g ) Postrojenja za proizvodnj u ugljenika (teško sagorivog uglja) ili elektrografi ta spaljivanje m ili grafitizacijo m • • • • ( d ) Postrojenja za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa brodova • • • • • • • • • • • PRILOG BR. 4. SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VODE U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 Naziv zagađujuć e materije Uku pni azot Uku pni fosf or Ars en i jedi njen ja arse na Kad miju m i jedi njen ja Hro m i jedi nje nja hro Bak ar i jedi nje nja bak Živ a i jedi nje nja živ Nikl i jedi nje nja nikl Olo vo i jedi nje nja olo Cin k i jedi nje nja cin Al a hl or Al d rin Atr a zin Hl or da n Hlo r dek an Hlo r fen vi nfo s Hlor alka ni, C10 C13 Hlor pi rofo s D DT 1,2 dihl or eta n (ED C) Dihl or met an DC M) Di el dri n Diur on En do sulf an End rin Hal o ge no va na org Hep ta hlor Hek sa hlor o ben zen Heks a hloro buta dien 1,2,3, 4,5, 6 heksa hloro ciklo Lind an Mir eks PCD D +PC DF (diok sini +fura Pent a hlor o ben zen Pen ta hlor o fen ol Poli hlor o vani bife nili Si ma zin (kao As) kad mi jum a (kao Cd) ma (ka o Cr) ra (ka o Cu) e (ka o Hg) a (ka o Ni) va (ka o Pb) ka (ka o Zn) an ska jedi nje nja (ka o (AO X) (HC B) (HC BD) heksa n (HCH ) ni) (kao Teq) (PC P) (PC Bs) K od Delatnost 1 Energetsk i sektor ( a ) Rafinerije mineralnih ulja i gasa • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Postrojenj a za gasifikaciju i likvefakciju • • • • • • • • • • • • • • ( v ) Termoelek trane i druga postrojenja za sagorevanj e • • • • • • • • • • • • ( g ) Peći za koks • • • • • • • • ( d ) Mlinovi za ugalj ( đ ) Postrojenj a za proizvodnj u proizvoda od uglja i čvrstog bezdimnog goriva • • • • • • • • • • • • • 2 Proizvodn ja i prerada metala ( a ) Postrojenj a za prženje i sinterovanj e metalne rude • • • • • • • • • • • (uključujuć i sulfidnu rudu) ( b ) Postrojenj a za proizvodnj u sirovog gvožđa ili čelika (primarna ili sekundarn a fuzija) uključujući kontinualn o livenje • • • • • • • • • • • ( v ) Postrojenj a za obradu crnih metala: • • • • • • • • • • • ( g ) Livnice za crne metale • • • • • • • • • • ( d ) Postrojenj a za proizvodnj u sirovih obojenih metala iz rude, koncentrat a ili sekundarni h sirovina metalurški m, hemijskim ili elektrolitič kim procesima i topljenje uključujući legiranje obojenih metala, uključujući ponovno dobijene proizvode (rafiniranje , livenje, itd.) • • • • • • • • • • • ( đ ) Postrojenj a za površinsku obradu metala i plastičnih materijala korišćenje m elektrolitič kih ili hemijskih procesa • • • • • • • • • • • 3 Mineralna industrija ( a ) Podzemni rudnici i povezane operacije • • • • • • • • • ( b ) Površinski kopovi • • • • • • • • • ( v ) Postrojenj a za proizvodnj u cementno g klinkera u rotacionim pećima, kreča u rotacionim pećima i cementno g klinkera ili kreča u drugim vrstama peći • • • • • • • ( g ) Postrojenj a za proizvodnj u azbesta i proizvoda na bazi azbesta • • ( d ) Postrojenj a za proizvodnj u stakla, uključujući staklena vlakna • • • • • • • • • • • • ( đ ) Postrojenj a za topljenje mineralnih supstanci uključujući proizvodnj u mineralnih vlakana • • • • • • • • • • • ( e ) Postrojenj a za proizvodnj u keramičkih proizvoda pečenjem, naročito crepova, cigli, šamotnih opeka, pločica, poluporcel anskih i porcelansk ih proizvoda • • • • • • • • • • • SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VODE U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 6 9 70 71 Naziv zagađuju će materije Tet ra hlor o etil en (PE R) Tetr a hlor o met an (TC M) Tri hloro benz eni (TC Bs) (svi izom eri Tri hl or eti le n Tri hlor o met an Toks afen Ve nil hlo rid Ant ra cen Ben zen Bromo vani difenil etri (PBDE ) Non ilfenol i non ilfenol etoksi lati (NP/N PEs) Etil ben zen Etil en oks id Izo pro tu ron Naf ta len Orga no kalajn a jedinj enja (kao ukupn i Sn) Di (2 etil heks il) ftalat (DE HP) Fen oli (ka o uku pni C) Poli cik lični aro ma tični uglj o vod o nici (PA Hs) Tolu en Trib util kalaj i jedi njenj a (kao uku pni tribu til kalaj ) Trife nil kalaj i jedi njenj a (kao uku pni trife nil kalaj ) Ukup ni orga nski uglje nik (TOC ) (uku pni C ili COD /3) Trif lu rali n Ksil eni (o-, m- i p ksile n) (kao uku pni ksile ni) Hlor idi (ka o uku pni CI) Azb est Cija nidi (uku pni (CN) Fluo ridi (uku pni F) Okti l fen oli i oktil fen ol etok si lati Flu or ant en Is o dr in Hek sa bro mo bife nil Ben zo (g,h, i) peril en K od Delatnost 1 Energetsk i sektor ( a ) Rafinerije mineralnih ulja i gasa • • • • • • • • • • • • ( b ) Postrojenj a za gasifikacij u i likvefakciju • • • • • • • • • • • • ( v ) Termoelek trane i druga postrojenj a za sagorevan je • • • • • • • ( g ) Peći za koks • • • • • • • • • • • • • ( d ) Mlinovi za ugalj ( đ ) Postrojenj a za proizvodnj u proizvoda od uglja i čvrstog bezdimno g goriva • • • • • • • • • • • 2 Proizvodn ja i prerada metala ( a ) Postrojenj a za prženje i sinterovanj e metalne rude (uključujuć i sulfidnu rudu) • • • • • • • • ( b ) Postrojenj a za proizvodnj u sirovog gvožđa ili čelika (primarna ili sekundarn a fuzija) uključujući kontinualn o livenje • • • • • • • • ( v ) Postrojenj a za obradu crnih metala: • • • • • • • • ( g ) Livnice za crne metale • • • • • • • • ( d ) Postrojenj a za proizvodnj u sirovih obojenih metala iz rude, koncentrat a ili sekundarn ih sirovina metalurški m, hemijskim ili elektrolitič kim procesima i topljenje uključujući legiranje obojenih metala, uključujući ponovno dobijene proizvode (rafiniranje , livenje, itd.) • • • • • • • • ( đ ) Postrojenj a za površinsku obradu metala i plastičnih materijala korišćenje m elektrolitič kih ili hemijskih procesa • • • • • • • • • 3 Mineralna industrija ( a ) Podzemni rudnici i • • povezane operacije ( b ) Površinski kopovi • • ( v ) Postrojenj a za proizvodnj u cementno g klinkera u rotacionim pećima, kreča u rotacionim pećima i cementno g klinkera ili kreča u drugim vrstama peći • • ( g ) Postrojenj a za proizvodnj u azbesta i proizvoda na bazi azbesta • • • ( d ) Postrojenj a za proizvodnj u stakla, uključujući staklena vlakna • • • • • • • • • • ( đ ) Postrojenj a za topljenje mineralnih supstanci uključujući proizvodnj u mineralnih vlakana • • • • • • • • • ( e ) Postrojenj a za proizvodnj u keramičkih proizvoda pečenjem, naročito crepova, • • cigli, šamotnih opeka, pločica, poluporcel anskih i porcelansk ih proizvoda SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VODE U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 1 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 Naziv zagađu juće materij e Uku pni azo t Uku pni fosf or Arse n i jedinj enja arse na (kao As) Kadm ijum i jedinj enja kadmi juma (kao Cd) Hro m i jedinj enja hrom a (kao Cr) Baka r i jedinj enja bakr a (kao Cu) Živa i jedinj enja žive (kao Hg) Nikl i jedinj enja nikla (kao Ni) Olov o i jedinj enja olova (kao Pb) Cink i jedinj enja cinka (kao Zn) Al a hl or Ald rin Atr azi n Hl or da n Hlo r de ka n Hlo r fen vin fos Hlo r alk ani, C1 0 C1 3 Hlo rpi rof os D D T 1,2 dihl or eta n (E DC ) Dih lor met an DC M) Diel drin Diu ron En do sul fan En dri n Hal o ge no van a org an ska jedi nje nja (ka o (A OX ) Hept ahlor Hek sa hlor o ben zen (HC B) Hek sa hlor o buta dien (HC BD) 1,2,3, 4,5,6 heksa hloro ciklo hek san (HCH ) Lin dan Mir eks PC DD +PC DF (dio ksini +fur ani) (kao Teq) Pe nta hlor o ben zen Pe nta hlor o fen ol (P CP ) Poli hlor o vani bife nili (PC Bs) Sim azin 4 Hemijs ka industr ija ( a ) Hemijsk a postroje nja za proizvo dnju industrij skog obima supstan ci bazne organsk e hemije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Hemijsk a postroje • • • • • • • • • • • • • • • • • • nja za proizvo dnju industrij skog obima proizvo da bazne neorga nske hemije ( v ) Hemijsk a postroje nja za proizvo dnju industrij skog obima veštačk ih đubriva na bazi fosfora, azota i kalijum a (prosta i složena đubriva ) • • • • • • • • • • • • • • • • • ( g ) Hemijsk a postroje nja za proizvo dnju industrij skog obima osnovni h proizvo da za zaštitu bilja i biocida • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( d ) Postroj enja koja koriste hemijsk e ili biološk • • • • • • • • • • • • • • • e procese za proizvo dnju industrij skog obima osnovni h farmac eutskih proizvo da ( đ ) Postroj enja za proizvo dnju industrij skog obima eksploz iva i piroteh ničkih proizvo da • • • • • • • • • • • • • • • • 5 Upravlj anje otpado m i otpadn im vodam a ( a ) Postroj enja za spaljiva nje, pirolizu, procesir anje, hemijsk i tretman ili odlagan je opasno g otpada na deponij u • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Postroj enja za spaljiva nje komuna lnog otpada • • • • • • • • • • • • • • • ( v ) Postroj enja za odlagan je neopas nog otpada • • • • • • • • • • • • • • ( g ) Deponij e, isključuj ući deponij e inertno g otpada • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( d ) Postroj enja za odlagan je ili reciklaž u leševa životinj a i životinjs kog otpada • • • • • • • ( đ ) Opštins ka postroje nja za tretiranj e otpadni h voda • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( e ) Nezavis na postroje nja za preradu otpadni h voda koja pružaju jednu ili više aktivno sti iz • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ovog aneksa 6 Proizv odnja papira i drveta i prerad a ( a ) Industrij ska postroje nja za proizvo dnju pulpe iz drvene građe ili sličnih vlaknas tih materija la • • • • • • • • • • • • • ( b ) Industrij ska postroje nja za proizvo dnju papira i kartona i drugih proizvo da od drveta (kao što su iverica, lesonit i šperplo ča) • • • • • • • • • • • • • • ( v ) Industrij ska postroje nja za zaštitu drveta i proizvo da od drveta hemikal ijama • • • • • • • 7 Intenzi vna proizvo dnja stoke i ribarst vo ( a ) Postroj enja za intenziv no gajenje živine i svinja • • • • ( b ) Intenziv no ribarstv o • • • • • SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VODE U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 Naziv zagađu juće materij e Tetrahlo roetilen (PER) Tetrahlor ometan (TCM) Trihl oro ben zeni (TC Bs) (svi izo meri Tri hlo reti len Tri hlo ro me tan Toks afen Vi nil hlo rid Ant ra ce n B en ze n Brom ovani difenil etri (PBD E) Nonil fenol i nonil fenol etoksi lati (NP/N PEs) Etil ben zen Etil en ok sid Iz o pr o tur on Na fta len Organo kalajna jedinjen ja (kao ukupni Sn) Di (2 etil hek sil) ftala t (DE HP) Fe noli (ka o uku pni C) Policikl ični aromat ični ugljovo donici (PAHs) Tol uen Tributi lkalaj i jedinj enja (kao ukupn i tributil kalaj) Trifeni lkalaj i jedinj enja (kao ukupn i trifenil kalaj) Uku pni orga nski uglj enik (TO C) (uku pni C ili CO D/3) Tri flu rali n Ksil eni (o-, m- i p ksil en) (ka o uku pni ksil eni) Hlo ridi (ka o uku pni CI) Az bes t Cija nidi (uk upn i (CN ) Flu orid i (uk upn i F) Oktilf enoli i oktilf enol etoks ilati Flu or ant en Iso drin He ksa bro mo bife nil Benzo (g,h,i) perilen 4 Hemijs ka industr ija ( a ) Hemijs ka postroj enja za proizvo dnju industrij skog obima supsta nci bazne organs ke hemije • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Hemijs ka postroj enja za • • • • • • • • • • • • • • • proizvo dnju industrij skog obima proizvo da bazne neorga nske hemije ( v ) Hemijs ka postroj enja za proizvo dnju industrij skog obima veštačk ih đubriva na bazi fosfora, azota i kalijum a (prosta i složena đubriva ) • • • • • • • • • • • • • • • • • ( g ) Hemijs ka postroj enja za proizvo dnju industrij skog obima osnovni h proizvo da za zaštitu bilja i biocida • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( d ) Postroj enja koja koriste hemijsk e ili biološk e • • • • • • • • • • • • • • • • • • proces e za proizvo dnju industrij skog obima osnovni h farmac eutskih proizvo da ( đ ) Postroj enja za proizvo dnju industrij skog obima eksploz iva i piroteh ničkih proizvo da • • • • • • • • • • • • • • 5 Upravlj anje otpado m i otpadn im vodam a ( a ) Postroj enja za spaljiva nje, pirolizu, procesi ranje, hemijsk i tretman ili odlaga nje opasno g otpada na deponij u • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Postroj enja za spaljiva • • • • • • • • • • • • • • • • nje komun alnog otpada ( v ) Postroj enja za odlaga nje neopas nog otpada • • • • • • • • • • ( g ) Deponij e, isključu jući deponij e inertno g otpada • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( d ) Postroj enja za odlaga nje ili reciklaž u leševa životinj a i životinj skog otpada • ( đ ) Opštins ka postroj enja za tretiranj e otpadni h voda • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ( e ) Nezavi sna postroj enja za preradu otpadni h voda koja pružaju jednu ili više aktivno sti iz ovog aneksa • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 6 Proizv odnja papira i drveta i prerad a ( a ) Industri jska postroj enja za proizvo dnju pulpe iz drvene građe ili sličnih vlaknas tih materij ala • • • • • • • • ( b ) Industri jska postroj enja za proizvo dnju papira i kartona i drugih proizvo da od drveta (kao što su iverica, lesonit i šperplo ča) • • • • • • • • • ( v ) Industri jska postroj enja za zaštitu drveta i proizvo da od drveta hemikal ijama • • • • • • • • • • • 7 Intenzi vna proizv odnja stoke i ribarst vo ( a ) Postroj enja za intenziv no gajenje živine i svinja • ( b ) Intenziv no ribarstv o • SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VODE U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 3 1 32 33 34 35 36 37 Naziv zagađuju će materije Uku pni azot Uku pni fosf or Ars en i jedi njen ja arse na (kao As) Kadmij um i jedi njenja kadmij uma (kao Cd) Hro m i jedi nje nja hro ma (ka o (Cr) Bak ar i jedi nje nja bak ra (ka o Cu) Živ a i jedi nje nja živ e (ka o Hg) Nikl i jedi nje nja nikl a (ka o Ni) Olo vo i jedi nje nja olo va (ka o Pb) Cin k i jedi nje nja cin ka (ka o Zn) Al a hl or Al d rin Atr a zin Hl or da n Hlo r dek an Hlor fenv in fos Hlor alka ni, C10 C13 Hl or pir o fos D DT 1,2 dihl or eta n (ED C) Dihl or met an DC M) Di el dri n Diur on En do sulf an End rin Halog e novan a organ ska jedinj enja (kao AOX) Hep ta hlor Hek sa hlor o ben zen (HC B) Hek sa hloro buta dien (HC BD) 1,2,3,4 ,5,6 heksa hloro ciklo heksa n (HCH) Li n d a n Mir eks PCD D +PC DF (diok sini +fura ni) (kao Teq) Pent a hlor o ben zen Pen ta hlor o fen ol (PC P) Poli hlor o vani bife nili (PC Bs) Si ma zin 8 Životinjs ki i biljni proizvodi i iz prehram benog sektora ( a ) Klanice • • • • • • • • • • ( b ) Prerada i obrada za potrebe proizvodn je prehramb enih proizvoda poreklom od životinjski h sirovina (osim mleka) i • • • • • • • • • • biljnih sirovina ( v ) Prerada i obrada mleka • • • • • • • • • • 9 Ostale aktivnost i ( a ) Postrojenj a za prethodnu obradu (postupci kao što je pranje, izbeljivanj e, merceriza cija) ili farbanje vlakana i tekstila • • • • • • • • • • ( b ) Postrojenj a za štavljenje kože • • • • • • ( v ) Postrojenj a za površinski tretman materija, predmeta ili proizvoda pomoću organskih rastvarač a, posebno za štampanj e, prevlačen je, odmašćiv anje, zaštitu od vode, farbanje, čišćenje i impregnir anje • • • • • • • • • • • • • • • • ( g ) Postrojenj a za proizvodn ju • ugljenika (teško sagorivog uglja) ili elektrogra fita spaljivanj em ili grafitizacij om ( d ) Postrojenj a za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa brodova • • • • • • • • • • • • • • • • • • SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VODE U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI Redni broj polutanta 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 Naziv zagađuju će materije Tet ra hlor o etil en (PE R) Tetr a hlor o met an (TC M) Trihl oro benz eni (TC Bs) (svi izom eri Trihl oro etilen Trihl oro meta n Tok sa fen Vin il hlo rid Ant ra cen Be n ze n Bro mo vani difen il etri (PB DE) Nonil fenol i nonil fenol etoksi lati (NP/N PEs) Eti l be n ze n Etil en oks id Iz o pr o tu ro n Naf ta len Org a no kala j na jedi nje nja (ka o uku pni Sn) Di (2 etil heks il) ftalat (DE HP) Fen oli (ka o uku pni C) Poli cikli čni aro ma tični uglj o vod o nici (PA Hs) Tolu en Trib util kalaj i jedi njenj a (kao ukup ni tribu til kalaj ) Trifenil kalaj i jedinje nja (kao ukupni trifenilk alaj) Ukup ni orga nski uglje nik (TOC ) (uku pni C ili COD /3) Triflur alin Ksil eni (o-, m- i p ksile n) (kao uku pni ksile ni) Hlor idi (ka o uku pni CI) Azb est Cija nidi (uku pni (CN) Fluo ridi (uku pni F) Oktilfe noli i oktilfe nol etoksil ati Flu or ant en Isod rin Hek sa bro mo bife nil Ben zo (g,h, i) peril en 8 Životinjs ki i biljni proizvodi i iz prehram benog sektora ( a ) Klanice • • • • • • • ( b ) Prerada i obrada za potrebe proizvodn je prehramb enih • • • • • • • proizvoda poreklom od životinjski h sirovina (osim mleka) i biljnih sirovina ( v ) Prerada i obrada mleka • • • • • • • 9 Ostale aktivnost i ( a ) Postrojenj a za prethodnu obradu (postupci kao što je pranje, izbeljivanj e, merceriza cija) ili farbanje vlakana i tekstila • • • • • • • • • • • • • • ( b ) Postrojenj a za štavljenje kože • • • • • ( v ) Postrojenj a za površinski tretman materija, predmeta ili proizvoda pomoću organskih rastvarač a, posebno za štampanj e, prevlačen je, odmašćiv anje, zaštitu od vode, farbanje, • • • • • • • • • • • • • • • • • čišćenje i impregnir anje ( g ) Postrojenj a za proizvodn ju ugljenika (teško sagorivog uglja) ili elektrogra fita spaljivanj em ili grafitizacij om • • • • • • • • • • ( d ) Postrojenj a za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa brodova • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Obrazac 1. OPŠTI PODACI O IZVORU ZAGAĐIVANJA Izveštaj za godinu PODACI O PREDUZEĆU Poreski identifikacioni broj (PIB) Matični broj preduzeća Pun naziv preduzeća Adresa Mesto Šifra mesta Poštanski broj Ulica i broj Telefon Telefaks E mail Opština Šifra opštine Šifra pretežne delatnosti PODACI O ODGOVORNOM LICU Ime i prezime Funkcija Telefon PODACI O LICU ODGOVORNOM ZA SARADNJU SA AGENCIJOM Ime i prezime Funkcija Telefon E mail PODACI O POSTROJENJU KOJE JE IZVOR ZAGAĐIVANJA Naziv postrojenja Adresa Mesto Šifra mesta Poštanski broj Ulica i broj Telefon Telefaks E mail Opština Šifra opštine Geografske koordinate postrojenja N E PRTR kod postrojenja 1. Popunjava se jedan od prikazanih načina označavanja geografske širine i dužine. Pod materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđujem da su u izveštaju date informacije istinite, a količine i vrednosti tačne i određene ili procenjene u skladu sa važećom zakonskom regulativom Republike Srbije. Ime i prezime odgovorne osobe Overa i pečat Potpis Datum REKAPITULACIJA ISPUSTA U VAZDUH, VODE I TLO I PROIZVODNJE OTPADA U POSTROJENJU Ukupan broj ispusta u vazduh Ukupan broj ispusta u vode Ukupan broj ispusta na/u tlo Ukupan broj vrsta otpada PODACI O REŽIMU RADA U POSTROJENJU Režim rada Kontinualan Semi kontinualan Sezonski Početak sezone (mesec) Kraj sezone (mesec) Broj smena dnevno Jedna Dve Tri Broj radnih dana nedeljno godišnje sezonski PODACI O ZAPOSLENIMA U POSTROJENJU Ukupan broj zaposlenih u postrojenju Stalno Povremeno Broj zaposlenih po smenama Prva smena Druga smena Treća smena PODACI O KORIŠĆENIM GORIVIMA U POSTROJENJU Gorivo br. 1. Naziv goriva Tip goriva Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Gorivo br. 2. Naziv goriva Tip goriva Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Gorivo br. 3. Naziv goriva Tip goriva Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Gorivo br. 4. Naziv goriva Tip goriva Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru PODACI O PROIZVODIMA IZ POSTROJENJA Proizvod br. 1. Šifra proizvoda Naziv proizvoda Opis Jedinica mere Godišnja proizvodnja Instalisani kapacitet Prosečno angažovani kapacitet Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Proizvod br. 2. Šifra proizvoda Naziv proizvoda Opis Jedinica mere Godišnja proizvodnja Instalisani kapacitet Prosečno angažovani kapacitet Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Proizvod br. 3. Šifra proizvoda Naziv proizvoda Opis Jedinica mere Godišnja proizvodnja Instalisani kapacitet Prosečno angažovani kapacitet Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Proizvod br. 4. Šifra proizvoda Naziv proizvoda Opis Jedinica mere Godišnja proizvodnja Instalisani kapacitet Prosečno angažovani kapacitet Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Proizvod br. 5. Šifra proizvoda Naziv proizvoda Opis Jedinica mere Godišnja proizvodnja Instalisani kapacitet Prosečno angažovani kapacitet Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru PODACI O SIROVINAMA U POSTROJENJU Sirovina br. 1. Hemijski naziv (po IUPAC-u) Trgovačko ime Agregatno stanje pri lagerovanju Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Sirovina br. 2. Hemijski naziv (po IUPAC-u) Trgovačko ime Agregatno stanje pri lagerovanju Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Sirovina br. 3. Hemijski naziv (po IUPAC-u) Trgovačko ime Agregatno stanje pri lagerovanju Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Sirovina br. 4. Hemijski naziv (po IUPAC-u) Trgovačko ime Agregatno stanje pri lagerovanju Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Sirovina br. 5. Hemijski naziv (po IUPAC-u) Trgovačko ime Agregatno stanje pri lagerovanju Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Sirovina br. 5. Hemijski naziv (po IUPAC-u) Trgovačko ime Agregatno stanje pri lagerovanju Jedinica mere Potrošnja na dan Način lagerovanja Maksimalni kapacitet lagera Prosečna količina na lageru Obrazac 2. EMISIJE U VAZDUH PODACI O IZVORU Broj i naziv izvora Broj Naziv Vrsta izvora Energetski Industrijski Geografska dužina i širina N E Nadmorska visina (mnv) Instalisana toplotna snaga na ulazu (MWth) 2. Godišnja iskorišćenost kapaciteta (%) Visina izvora (m) Unutrašnji prečnik izvora na vrhu (m) Srednja godišnja temperatura izlaznih gasova na mernom mestu (°C) Srednja godišnja brzina izlaznih gasova na mernom mestu (m/s) Srednji godišnji izlazni protok na mernom mestu (m3N/h) Režim rada izvora Kontinualan Diskontinualan PODACI O RADU Broj radnih dana izvora godišnje Broj radnih sati izvora na dan Ukupni broj radnih sati godišnje Raspodela godišnjih emisija po sezonama (%) Zima (Dec, Jan, Feb) Proleće (Mar, Apr, Maj) Leto (Jun, Jul, Avg) Jesen (Sep, Okt, Nov) PODACI O KORIŠĆENOM GORIVU2 Gorivo Gorivo 1 Gorivo 2 Gorivo 3 Gorivo 4 Naziv goriva Ukupna godišnja potrošnja (t) Donja toplotna moć goriva (kJ/kg) Sastav goriva (mas. %) S N Cl 2. Samo za energetske izvore NAPOMENA: Za svaki izvor emisija zagađujućih materija u vazduh, popunjava se poseban obrazac. GODIŠNJI BILANS EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA PODACI O BILANSU I NAČINU ODREĐIVANJA EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA Naziv zagađujuće materije Koncentracija zagađujućih materija u dimnom gasu Emitovane količine u toku normalnog rada postrojenja 1. Emitovane količine u akcidentnim situacijama Način određivanja 3. Metoda određivanja Srednja godišnja izmerena vrednost Način određivanja 3. mg/ normalni m3 g/h kg/god2 kg/god2 1. Emitovane količine se dobijaju množenjem srednje godišnje izmerene vrednosti sa srednjim godišnjim izlaznim protokom i ukupnim brojem radnih sati godišnje (mg/god). Dobijenu vrednost pomnožiti sa 10-6 radi dobijanja u jedinici kg/god. 2 Vrednosti se zaokružuju na jednu decimalu. Decimala se razdvaja tačkom. 3. Način određivanja (1. - Merenje, 2. - Proračun, 3. - Procena) - Uneti jedan od brojeva od 1 do 3 NAPOMENE: Obrazac 3. EMISIJE U VODE PODACI O ISPUSTU Broj i naziv ispusta Broj Naziv Vrsta otpadne vode koja se ispušta Sanitarne Tehnološke Rashladne Atmosferske Geografske koordinate ispusta 1. N E Režim rada ispusta Kontinualan Diskontinualan Projektovani kapacitet ispusta (l/s) Vremenski period ispuštanja (dan/god) Ukupne količina ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu (m3/god) Vrsta recipijenta Naziv recipijenta Sliv POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Nema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Uređaji u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) Mehaničko prečišćavanje Rešetka Sito, mehanički filter Peskolov Aerisani peskolov Taložnik - uzdužni Taložnik - laminarni Taložnik - radijalni Separator masti i ulja Flotator Peščani filter Hemijsko prečišćavanje Uređaj za neutralizaciju Uređaj za detoksikaciju Jonska izmena Hlorisanje Ozonizacija Biološko prečišćavanje Laguna Aeracioni bazen Bio-filter Bio-disk Nitrifikacija Denitrifikacija Fermentacija mulja Uređaji za izmenu toplote Prirodna izmena toplote-bazeni, lagune Rashladni toranj - prirodna cirkulacija vazduha Rashladni toranj - prisilna cirkulacija vazduha Zatvoreni rashladni uređaji NAPOMENA: Za svaki izvor emisija zagađujućih materija u vode, popunjava se poseban obrazac. ANALIZA OTPADNE VODE PODACI O BILANSU EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA Naziv zagađujuće materije CAS broj Srednja godišnja izmerena vred. zag. materije u otpadnoj vodi Emitovane količine 1. Način određivanja 3. Metoda određivanja Pri redovnom radu postrojenja U akcidentnoj situaciji mg/l kg/god 2 kg/god 2 1.Emitovane količine se dobijaju množenjem srednje godišnje izmerene vrednosti zagađujuće materije u otpadnoj vodi sa ukupnom količinom ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini (g/god). Dobijena vrednost pomnožiti sa 10-3 radi dobijanja u jedinici kg/god. 2Vrednosti se zaokružuju na jednu decimalu. Decimala se razdvaja tačkom. 3.Način određivanja (1. - Merenje, 2. - Proračun, 3. - Procena) - Uneti jedan od brojeva od 1. do 3. RECIPIJENT OTPADNIH VODA PODACI O RECIPIJENTU Naziv zagađujuće materije CAS broj Jedinica mere Analiza recipijenta Način određivanja Metoda određivanja pre ispusta otpadnih voda posle ispusta otpadnih voda VODOVODNI SISTEMI * Ukupna površina teritorije opštine (ha) Procenat ukupnog stanovništva priključenog na vodovod (%) Količina proizvedene vode (m3/god) Ukupna količina vode isporučena svim potrošačima (m3/god) Ukupna količina vode isporučena stanovništvu (m3/god) Ukupna količina vode isporučena industriji i drugim institucijama (m3/god) Glavni industrijski potrošači vode Naziv Šifra pretežne delatnosti Količina isporučene vode (m3/god) KANALIZACIONI SISTEMI * Procenat ukupnog stanovništva priključenog na kanalizaciju (%) Da li se vrše merenja količina otpadnih voda na kanalizacionom sistemu? Volumetrijski Mernom opremom Da li se vrši kontrola kvaliteta otpadnih voda (Uneti broj puta godišnje) Na sistemu Na izlivu * Popunjavaju samo Javno komunalna preduzeća. NAPOMENE: Obrazac 4. EMISIJE U TLO PODACI O LOKACIJI ODLAGANJA Broj i naziv lokacije na koju se odlaže otpad Broj Naziv Geografske koordinate lokacije 1. N E Vrsta otpada koji se odlaže Indeksni broj otpada koji se odlaže Količina odloženog otpada u toku izveštajne godine (t/god) Ukupna količina odloženog otpada (t) Operacija odlaganja Odlaganje otpada na/u tlo (D2) Duboko ubrizgavanje (D3) PODACI O BILANSU ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA Naziv zagađujuće materije CAS broj Koncentracija zagađujuće materije u otpadu Količina zagađujućih materija u odloženom otpadu Način određivanja 3. Metoda određivanja mg/kg c.m. kg/god 2. 1. Popunjava se jedan od prikazanih načina označavanja geografske širine i dužine. 2. Vrednosti se zaokružuju na jednu decimalu. Decimala se razdvaja tačkom. 3. Način određivanja (1. Merenje, 2. - Proračun, 3. - Procena) - Uneti jedan od brojeva od 1 do 3 NAPOMENA: Za svaki izvor emisija zagađujućih materija na/u tlo, popunjava se poseban obrazac. NAPOMENE: Obrazac 5. UPRAVLJANJE OTPADOM VRSTE I KLASIFIKACIJA PROIZVEDENOG OTPADA Mesto nastanka otpada Geografske koordinate lokacije otpada 1. N E Vrsta otpada Opis otpada Naziv otpada Kategorija otpada - Q lista 2. Q Indeksni broj otpada iz Kataloga otpada 2. Karakter otpada 3. Inertan Neopasan Opasan Izveštaj o ispitivanju otpada Broj: Datum izdavanja: Oznaka opasne karakteristike otpada 2. H / H / H Kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu 2. Y / Y / Y Fizičko stanje otpada 3. Čvrsta materija - prah Čvrsta materija - komadi Viskozna pasta Tečna materija Talog Komponente koje otpad čine opasnim CAS broj Hemijski naziv Sadržaj opasne materije (kg o.m. / kg otpada) KOLIČINE OTPADA 4. Količina proizvedenog otpada u izveštajnoj godini (t) Stanje privremenog skladišta na dan 1. januar 31. decembar Način određivanja količina otpada 5. 1. Popunjava se jedan od prikazanih načina označavanja geografske širine i dužine. 2. U svaku ćeliju treba uneti po jednu cifru 3. Označiti sa X 4. Količine otpada se daju zaokružene na jednu decimalu ukoliko su količine manje od 10 t. Ako su količine veće od 10 t onda se zaokružuju na celu tonu. 5. Način određivanja količina otpada (1. - Merenje, 2. - Proračun, 3. - Procena) - Uneti jedan od brojeva od 1 do 3 NAPOMENA: Za svaku vrstu otpada popunjava se poseban obrazac. NAČIN UPRAVLJANJA OTPADOM Broj dokument a o kretanju otpada / opasnog otpada Datum predaje otpada prevoznik u Transport otpada Skladištenje otpada Odlaganje / Tretman otpada Izvoz otpada Naziv prevoznik a otpada Broj dozvole za prevoz opasnih materij a Tip prevozno g sredstva Naziv postrojenja za skladištenj e otpada Broj dozvol e Otpad predat na skladištenje Naziv postrojenj a za odlaganje / tretman otpada Broj dozvol e Otpad predat na odlaganje Otpad predat na tretman Zemlj a izvoza Količina izvezeno g otpada (t) D ili R oznak a Naziv i adresa postrojenj a za odlaganje / tretman otpada Količin a (t) D oznak a Količin a (t) D oznak a Količin a (t) R oznak a NAPOMENE: PRILOG 5 PRORAČUNI ZA ODREĐIVANJE KOLIČINA EMITOVANIH ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH 1. Proračun za određivanje količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi brojlera i druge tovne živine Za potrebe izveštavanja prema Nacionalnom registru sa farmi brojlera i druge tovne živine određuju se količine sledećih zagađujućih materija koje se emituju u vazduh: 1) metan (CH4); 2) azot monoksid (NO); 3) amonijak (NH3), i 4) suspendovane čvrste čestice (PM10). Pored ovih zagađujućih materija preporučuje se i izračunavanje lako isparljivih organskih materija bez metana (NMVOC). Postoji pet glavnih izvora emisija sa farmi brojlera i druge tovne živine: 1) ishrana stoke (PM, CH4); 2) način gajenja stoke i održavanje okoline (NH3, PM, NMVOCs); 3) skladištenje stajnjaka (NH3, NO, NMVOCs, CH4); 4) primena stajnjaka na njivama (NH3, NO, NMVOCs); 5) generisani stajnjak prilikom boravka životinja na otvorenom (CH4, NH3, NO, NMVOCs). Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi brojlera i druge tovne živine se zasniva na jednačini: Ez.m. = PGBživ. × EFz.m./živ./god. gde je: Ez.m Količina emitovane zagađujuće materije PGBživ. Prosečni godišnji broj životinja EFz.m./živ./god. Emisioni faktor zagađujuće materije po životinji/godišnje Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh za farme tovne živine se sastoji od tri koraka. Korak 1. Definisati odgovarajuće kategorije živine koje se gaje na farmi i proračunati prosečni godišnji broj životinja u svakoj kategoriji. Korak 2. Pronaći odgovarajući emisioni faktor za svaku kategoriju životinja u tabelama emisionih faktora. Korak 3. Proračunati količine pojedinih emitovanih zagađujućih materija. A. Korak 1. U ovom koraku potrebno je definisati odgovarajuće kategorije tovne živine koje se gaje na farmi i proračunati prosečni godišnji broj životinja. Prosečni godišnji broj životinja na farmi za tov brojlera ili druge tovne živine određuje se na osnovu broja hranidbenih dana, prema sledećoj formuli: Broj hranidbenih dana PGBživ. = ────────────── (1) 365 Broj hranidbenih dana predstavlja broj životinja u turnusu pomnožen sa brojem dana trajanja tova (turnusa) i brojem turnusa u toku godine. U proračun broja hranidbenih dana (Tabela 2) obavezno je upisati i broj hranidbenih dana za turnuse koji su nisu kompletno realizovani u godini za koju se daje izveštaj (odnosi se na turnuse koji su započeti u jednoj, a završeni u narednoj kalendarskoj godini). Broj hranidbenih dana = (broj životinja u turnusu x broj dana tova) x broj turnusa Broj hranidbenih dana u toku godine se izračunava primenom tabele za proračun broja hranidbenih dana (Tabela 2): Tabela 2. Proračun broja hranidbenih dana u toku godine Redni broj turnusa u toku godine Broj uzgojenih životinja u toku turnusa Broj dana trajanja turnusa Broj hranidbenih dana u turnusu G=B x V A B V G 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. ZBIR BROJA HRANIDBENIH DANA U TOKU GODINE B. Korak 2. U koraku 2. potrebno je u tabelama emisionih faktora pronaći odgovarajući emisioni faktor za brojlere ili drugu tovnu živinu - patke, guske, ćurke, u zavisnosti od kategorije koja se gaji. Sa aspekta intenzivnog gajenja tovne živine na farmama za proračun emisija zagađujućih materija u vazduh primenjuje se jednačina 1. U narednim tabelama dati su emisioni faktori za proračun emisija zagađujućih materija u vazduh sa farmi u zavisnosti od vrste živine koje se drže na farmi. Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje brojlera Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica NMVOC 0.108 kg/po životinji/godišnje NH3 0.22 kg/po životinji/godišnje PM10 0.069 kg/po životinji/godišnje NO 0.001 kg/po životinji/godišnje CH4 0.01 kg/po životinji/godišnje Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje pataka Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica NMVOC 0.489 kg/po životinji/godišnje NH3 0.68 kg/po životinji/godišnje PM10 0.14 kg/po životinji/godišnje NO 0.004 kg/po životinji/godišnje CH4 0.01 kg/po životinji/godišnje Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje gusaka Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica NMVOC 0.489 kg/po životinji/godišnje NH3 0.35 kg/po životinji/godišnje PM10 0.24 kg/po životinji/godišnje NO 0.001 kg/po životinji/godišnje CH4 0.01 kg/po životinji/godišnje Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje ćurki Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica NMVOC 0.489 kg/po životinji/godišnje NH3 0.95 kg/po životinji/godišnje PM10 0.52 kg/po životinji/godišnje NO 0.005 kg/po životinji/godišnje CH4 0.01 kg/po životinji/godišnje V. Korak 3. Na osnovu jednačine 1. potrebno je proračunati količine pojedinih emitovanih zagađujućih materija množenjem prosečnog godišnjeg broja životinja (PGB) sa utvrđenim emisionim faktorom (Tabela 3). Ukupna emitovana količina pojedinih zagađujućih materija na farmi dobija se sabiranjem pojedinačnih količina zagađujućih materija po vrsti živine Rekapitulacija (Tabela 4). Tabela 3. Proračun emisija u vazduh sa farmi Vrsta životinja Prosečni godišnji broj životinja na farmi Zagađujuća materija Emisioni faktor kg/živ/god. Količina emitovane zagađujuće materije (kg/god.) A B V G D=B × G Tabela 4. Rekapitulacija Zagađujuća materija iz kolone V Emitovane količine iz kolone D (kg/god.) Ukupna emitovana količina (kg/god.) Za izradu proračuna količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi brojlera i druge tovne živine korišćena je sledeća literatura: 1) Zakon o zaštiti životne sredine; 2) Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka; 3) EMEP/EEA, Air pollutant emission inventory guidebook, 2013; 4) The Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC), 2006 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories, 2006; 5) European Commission, Guidance Document for the implementation of the European PRTR, 2006; 6) European Commission, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC) Reference Document on Best Available Techniques for Intensive Rearing of Poultry and Pigs, July 2003; 7) European Commission, Regulation (EC) No 166/2006 of the European parliament and of the council of 18 January 2006 concerning the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register andamending Council Directives 91/689/EEC and 96/61/EC. 2. Proračun za određivanje količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi koka nosilja Za potrebe izveštavanja prema Nacionalnom registru sa farmi koka nosilja određuju se količine sledećih zagađujućih materija koje se emituju u vazduh: 1) metan (CH4); 2) azot monoksid (NO); 3) amonijak (NH3), i 4) suspendovane čvrste čestice (PM10). Pored ovih zagađujućih materija preporučuje se i izračunavanje lako isparljivih organskih materija bez metana (NMVOC). Postoji pet glavnih izvora emisija sa farmi koka nosilja: 1) ishrana stoke (PM, CH4); 2) način gajenja stoke i održavanje okoline (NH3, PM, NMVOCs); 3) skladištenje stajnjaka (NH3, NO, NMVOCs, CH4); 4) primena stajnjaka na njivama (NH3, NO, NMVOCs); 5) generisani stajnjak prilikom boravka životinja na otvorenom (CH4, NH3, NO, NMVOCs). Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi koka nosilja se zasniva na jednačini: Ez.m. = PGBživ. × EFz.m./živ./god (1) gde je: Ez.m Količina emitovane zagađujuće materije PGBživ. Prosečni godišnji broj životinja EFz.m./živ./god. Emisioni faktor zagađujuće materije po životinji/godišnje Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh za farme koka nosilja se sastoji od tri koraka. Korak 1. Proračunati prosečni godišnji broj životinja na farmi. Korak 2. Pronaći odgovarajući emisioni faktor u skladu sa načinom izđubrivanja stajnjaka koji se primenjuje na farmi - mokri ili suvi postupak. Korak 3. Proračunati količine pojedinih emitovanih zagađujućih materija. A. Korak 1. U ovom koraku potrebno je proračunati prosečni godišnji broj životinja. Prosečni godišnji broj životinja na farmi koka nosilja određuje se na osnovu broja hranidbenih dana, prema sledećoj formuli: Broj hranidbenih dana PGBživ. = ────────────── (1) 365 S obzirom na to da je proizvodnja jaja ciklus koji traje najmanje godinu dana, broj hranidbenih dana najčešće odgovora broju koka nosilja na farmi x 365. Ipak, radi preciznog utvrđivanja broja hranidbenih dana potrebno je koristiti tabelu za proračun broja hranidbenih dana (Tabela 2) koja uvažava i smenu turnusa u toku godine, odnosno završetak jednog i početak narednog ciklusa. Tabela 2. Proračun broja hranidbenih dana u toku godine Proizvodni ciklus Broj životinja u toku ciklusa Broj dana trajanja ciklusa Broj hranidbenih dana u ciklusu G=B x V A B V G 1. 2. 3. ZBIR BROJA HRANIDBENIH DANA U TOKU GODINE B. Korak 2. U koraku 2. potrebno je u tabelama emisionih faktora pronaći odgovarajući emisioni faktor za koke nosilje u zavisnosti od načina izđubrivanja stajnjaka koji se primenjuje na farmi. Sa aspekta intenzivnog gajenja koka nosilja za proračun emisija zagađujućih materija u vazduh primenjuje se jednačina 1. U narednim tabelama dati su emisioni faktori za proračun emisija zagađujućih materija u vazduh sa farmi koka nosilja u zavisnosti od načina izđubrivanja stajnjaka. Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje koka nosilja sa vlažnim postupkom izđubrivanja stajnjaka Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica NMVOC 0.165 kg/po životinji/godišnje NH3 0,48 kg/po životinji/godišnje PM10 0,119 kg/po životinji/godišnje CH4 0,02 kg/po životinji/godišnje NO 0.0001 kg/po životinji/godišnje Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje koka nosilja sa suvim postupkom izđubrivanja stajnjaka Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica NMVOC 0.165 kg/po životinji/godišnje NH3 0,48 kg/po životinji/godišnje PM10 0,119 kg/po životinji/godišnje CH4 0,02 kg/po životinji/godišnje NO 0.003 kg/po životinji/godišnje V. Korak 3. Na osnovu jednačine 1. potrebno je proračunati količine pojedinih emitovanih zagađujućih materija množenjem prosečnog godišnjeg broja životinja (PGB) sa utvrđenim emisionim faktorom (Tabela 3). Ukupna emitovana količina pojedinih zagađujućih materija na farmi koka nosilja dobija se sabiranjem pojedinačnih količina zagađujućih materija po načinu izđubrivanja stajnjaka - Rekapitulacija (Tabela 4). Tabela 3. Proračun emisija u vazduh sa farmi koka nosilja Način izđubrivanja Prosečni godišnji broj životinja na farmi Zagađujuća materija Emisioni faktor kg/živ/god. Količina emitovane zagađujuće materije (kg/god.) A B V G D=B × G Tabela 4. Rekapitulacija Zagađujuća materija iz kolone V Emitovane količine iz kolone D (kg/god.) Ukupna emitovana količina (kg/god.) Za izradu proračuna količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi koka nosilja korišćena je sledeća literatura: 1) Zakon o zaštiti životne sredine; 2) Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka; 3) EMEP/EEA, Air pollutant emission inventory guidebook, 2013; 4) The Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC), 2006 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories, 2006; 5) European Commission, Guidance Document for the implementation of the European PRTR, 2006; 6) European Commission, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC) Reference Document on Best Available Techniques for Intensive Rearing of Poultry and Pigs, July 2003; 7) European Commission, Regulation (EC) No 166/2006 of the European parliament and of the council of 18 January 2006 concerning the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register andamending Council Directives 91/689/EEC and 96/61/EC. 3. Proračun za određivanje količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi svinja Za potrebe izveštavanja prema Nacionalnom registru sa farmi svinja određuju se količine sledećih zagađujućih materija koje se emituju u vazduh: 1) metan (CH4); 2) amonijak (NH3), i 3) suspendovane čvrste čestice (PM10). Pored ovih zagađujućih materija preporučuje se i izračunavanje lako isparljivih organskih materija bez metana (NMVOC). Postoji pet glavnih izvora emisija sa farmi svinja: 1) ishrana stoke (PM, CH4); 2) način gajenja stoke i održavanje okoline (NH3, PM, NMVOCs); 3) skladištenje stajnjaka (NH3, NO, NMVOCs, CH4); 4) primena stajnjaka na njivama (NH3, NO, NMVOCs); 5) generisani stajnjak prilikom boravka životinja na otvorenom (CH4, NH3, NO, NMVOCs). Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi svinja se zasniva na jednačini: Ez.m. = PGBživ. × EFz.m./živ./god (1) gde je: Ez.m Količina emitovane zagađujuće materije PGBživ. Prosečni godišnji broj životinja EFz.m./živ./god. Emisioni faktor zagađujuće materije po životinji/godišnje Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh za farme svinja se sastoji od tri koraka. Korak 1. Definisati odgovarajuće kategorije svinja koje se gaje na farmi (krmače, tovne svinje) i proračunati prosečni godišnji broj životinja u svakoj kategoriji. Korak 2. Pronaći odgovarajući emisioni faktor za svaku kategoriju svinja u skladu sa načinom izđubrivanja stajnjaka koji se primenjuje na farmi - mokri ili suvi postupak. Korak 3. Proračunati količine pojedinih emitovanih zagađujućih materija. A. Korak 1. U ovom koraku potrebno je proračunati prosečni godišnji broj životinja. Prosečni godišnji broj životinja na farmi svinja određuje se na osnovu broja hranidbenih dana, prema sledećoj formuli: Broj hranidbenih dana PGBživ. = ────────────── (1) 365 Svinje u tovu Za svinje u tovu broj hranidbenih dana predstavlja broj životinja u turnusu pomnožen sa brojem dana trajanja turnusa i brojem turnusa u toku godine. U proračun broja hranidbenih dana (Tabela 2) obavezno je upisati i broj hranidbenih dana za turnuse koji nisu kompletno realizovani u godini za koju se daje izveštaj (odnosi se na turnuse koji su započeti u jednoj, a završeni u narednoj kalendarskoj godini). Broj hranidbenih dana u toku godine se izračunava primenom tabele za proračun broja hranidbenih dana (Tabela 2): Tabela 2. Proračun broja hranidbenih dana u toku godine za tovne svinje Redni broj turnusa u toku godine Broj životinja u turnusu Broj dana trajanja turnusa Broj hranidbenih dana u turnusu G=B x V A B V G 1. 2. 3. 4. 5. ZBIR BROJA HRANIDBENIH DANA U TOKU GODINE Nakon izračunavanja broja hranidbenih dana, prosečan godišnji broj životinja u toj kategoriji računa se prema gornjoj formuli. Krmače S obzirom na to da krmače na farmama žive duže od godinu dana, njihov broj na farmi u toku godine je uglavnom konstantan. Zbog toga broj hranidbenih dana najčešće odgovora broju krmača na farmi x 365. Međutim, ukoliko je u toku godine došlo do značajnije promene u broju krmača na farmi, potrebno je precizno izračunati broj hranidbenih dana na osnovu Tabele 2. Tabela 2. Proračun broja hranidbenih dana u toku godine za krmače Datum Broj krmača na stanju Broj dana Broj hranidbenih dana u ciklusu G=B x V A B V G 1. 2. 3. ZBIR BROJA HRANIDBENIH DANA U TOKU GODINE B. Korak 2. U koraku 2. potrebno je u tabelama emisionih faktora pronaći odgovarajući emisioni faktor za kategoriju svinja koja se gaji i za način đubrenja koji se primenjuje. U narednim tabelama dati su emisioni faktori za proračun emisija zagađujućih materija u vazduh sa farmi svinja u zavisnosti od načina izđubrivanja stajnjaka. Emisioni faktori za kategoriju: Tov svinja sa vlažnim postupkom izđubrivanja stajnjaka Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica NMVOC 0,551 kg/po životinji/godišnje NH3 6,7 kg/po životinji/godišnje PM10 0,34 kg/po životinji/godišnje CH4 6,0 kg/po životinji/godišnje Emisioni faktori za kategoriju: Tov svinja sa suvim postupkom izđubrivanja stajnjaka Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica NMVOC 0,551 kg/po životinji/godišnje NH3 6,5 kg/po životinji/godišnje PM10 0,34 kg/po životinji/godišnje CH4 6,0 kg/po životinji/godišnje Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje krmača sa suvim postupkom izđubrivanja stajnjaka Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica NMVOC 1,704 kg/po životinji/godišnje NH3 18,2 kg/po životinji/godišnje PM10 0,69 kg/po životinji/godišnje CH4 8,0 kg/po životinji/godišnje Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje krmača sa vlažnim postupkom izđubrivanja stajnjaka Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica 1NMVOC 1,704 kg/po životinji/godišnje NH3 15,8 kg/po životinji/godišnje PM10 0,69 kg/po životinji/godišnje CH4 8,0 kg/po životinji/godišnje V. Korak 3. Na osnovu jednačine 1. potrebno je proračunati količine pojedinih emitovanih zagađujućih materija množenjem prosečnog godišnjeg broja životinja (PGB) sa utvrđenim emisionim faktorom (Tabela 3). Ukupna emitovana količina pojedinih zagađujućih materija na farmi svinja dobija se sabiranjem pojedinačnih količina zagađujućih materija po kategoriji svinja i načinu izđubrivanja stajnjaka - Rekapitulacija (Tabela 4). Tabela 3. Proračun emisija u vazduh sa farmi svinja Način izđubrivanja Prosečni godišnji broj životinja na farmi Zagađujuća materija Emisioni faktor kg/živ/god. Količina emitovane zagađujuće materije kg/god. A B V G D=B × G Tabela 4. Rekapitulacija Zagađujuća materija iz kolone V Emitovane količine iz kolone D (kg/god.) Ukupna emitovana količina (kg/god.) Za izradu proračuna količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi svinja korišćena je sledeća literatura: 1) Zakon o zaštiti životne sredine; 2) Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka; 3) EMEP/EEA, Air pollutant emission inventory guidebook, 2013; 4) The Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC), 2006 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories, 2006; 5) European Commission, Guidance Document for the implementation of the European PRTR, 2006; 6) European Commission, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC) Reference Document on Best Available Techniques for Intensive Rearing of Poultry and Pigs, July 2003; 7) European Commission, Regulation (EC) No 166/2006 of the European parliament and of the council of 18 January 2006 concerning the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register andamending Council Directives 91/689/EEC and 96/61/EC;