Regulation on methods of testing for varieties of fodder pea (Pisum sativum L.) and legumes (Vicia sp. L.) for the purpose of variety recognition

7/31/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=ded3faf9-9526-4a06-93e5-25ecf654219c&regactid=417904&doctype=reg 1/3 На основу члана 5. став 2. Закона о признавању сорти пољопривредног биља („Службени гласник РС”, број 30/10), Министар пољопривреде и заштите животне средине доноси ПРАВИЛНИК о методама испитивања сорти сточног грашка (Pisum sativum L.) и грахорице (Vicia sp. L.) ради признавања сорте "Службени гласник РС", број 100 од 15. септембра 2014. Члан 1. Овим правилником прописују се методе испитивања сорти крмних једногодишњих легуминоза (у даљем тексту: сорта), и то: сточног грашка (Pisum sativum L.) и грахорице (Vicia sp. L.) на огледном пољу и у лабораторији, ради признавања сорте. Методама из става 1. овог члана испитују се одређене битне особине сорте, ради утврђивања: 1) различитости, униформности и стабилности сорте (DUS тест); 2) боље производне и употребне вредности и сорте (VCU тест). Члан 2. Производна и употребна вредност сорте утврђује се на основу резултата испитивања одређених битних особина сорте које се односе на: 1) принос зелене масе; 2) принос суве материје; 3) принос зрна; 4) квалитет биомасе (садржај сирових протеина, садржај неутралних – NDF влакна и садржај киселих – ADF влакна). Сорта се испитује тако што се битне особине из става 1. овог члана сорте која се испитује упоређују са битним особинама једне или више сорти стандард, у складу са законом којим се уређује признавање сорти пољопривредног биља. Члан 3. Сорта се испитује у више одвојених огледа на огледном пољу. Оглед чине елементарне парцеле на којима се врши испитивање. Огледи из става 1. овог члана се изводе по плану „потпуно случајног блок система” у четири понављања, а рандомизација, односно план огледа је исти за све локалитете. Сорта се испитује на најмање четири локалитета који чине мрежу огледа. Члан 4. Сорта се испитује на огледном пољу у складу са захтевом за признавање сорте у коме власник сорте, односно његов овлашћени заступник предлаже да се сорта, ради испитивања разврста у одговарајући оглед према врсти (сточни грашак, грахорица) или намени (за зрно или комбиновано искоришћавање – зрно и биомаса). Сорта разврстана на начин из става 1. овог члана, ради испитивања сеје се са сортом стандард у одређени оглед. Као сорта стандард одређује се сорта која по својим биолошким и производним особинама има највећу вредност за намену за коју се врши испитивање. За испитивање на огледном пољу доставља се семе сорте које је испитано на квалитет, здравствено исправно и нетретирано. 7/31/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=ded3faf9-9526-4a06-93e5-25ecf654219c&regactid=417904&doctype=reg 2/3 Члан 5. Предусев на целој површини огледног поља на коме се врши испитивање сорте не могу бити друге легуминозе. Сорта се испитујe на земљишту без депресија, добре структуре и плодности, које је пре сетве испитано на присутност земљишних штеточина, а по потреби, изводи се и предсетвено третирање инсектицидима. Количине минералних ђубрива, време и начин њихове примене, као и остале агротехничке мере примењују се приликом испитивања сорте на огледном пољу тако да буду у складу са највишим нивоом технологије гајења легуминоза. Члан 6. Сорта која се испитује сеје се на површини од 10 m², а чине је 10 редова од по 5 m дужине са размаком између редова од 20 cm, размаком између парцела 1 m и размаком између блокова 1 m. Када се сточни грашак гаји за комбиновано искоришћавање – зрно и биомаса, на половини од укупне површине (5 m²) оставља се да већина махуна сазри и тада се обавља жетва а на другој половини обавља се косидба када је биљка у зеленом стању. Семе се сеје на дубини од 3 до 5 cm. Члан 7. У току вегетације сорте која се испитује, евидентирају се следећи подаци: 1) код сточног грашка за зрно или комбиновано искоришћавање – зрно и биомаса: (1) датум ницања (дан кад се појави комплетан ред), (2) датум почетка цветања, (3) датум сазревања, (4) датум косидбе (биомаса), односно датум жетве (зрно), (5) број махуна по биљци, (6) маса 1000 зрна (g), (7) висина биљке (cm), (8) полегање биљака; 2) код грахорице: (1) датум ницања (дан кад се појави преко 50% никлих биљака), (2) датум почетка цветања, (3) опште стање пре зиме код озимих сорти (добро, слабо), (4) презимљавање, оцена 1–9 (1 – значи да има 75–100% оштећења, 3 – значи да има 50–75% оштећених биљака, 5 – значи да има 25–50% оштећених биљака, 7 – значи да има до 25% оштећених биљака и 9 – без оштећених биљака), (5) број махуна по биљци, (6) маса 1000 зрна (g), (7) датум косидбе (у фази цветања, најкасније до појаве првих махуна), (8) полегање биљака. Отпорност сорте на полегање утврђује се тако што се прати полегање биљака до жетве, односно косидбе у зависности од намене сточног грашка и приказује одговарајућом оценом: 1) оцена 1 – значи да нема полеглих биљака; 2) оцена 3 – значи да има до 25% полеглих биљака; 3) оцена 5 – значи да има од 25% до 50% полеглих биљака; 4) оцена 7 – значи да има од 50% до 75% полеглих биљака; 5) оцена 9 – значи да има од 75% до 100% полеглих биљака. 7/31/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=ded3faf9-9526-4a06-93e5-25ecf654219c&regactid=417904&doctype=reg 3/3 Члан 8. У току испитивања сорте у огледном пољу у односу на стандардну сорту утврђује се степен присуства болести и штеточина, с тим што извођачи огледа сами евидентирају врсту и степен присуства болести. Оцењивање отпорности сорте која се испитује према болестима и штеточинама врши се по скали од 1 до 9, и то: 1) оцена 1 – значи да има 75–100% оболелих биљака; 2) оцена 3 – значи да има 50–75% оболелих биљака; 3) оцена 5 – значи да има 25–50% оболелих биљака; 4) оцена 7 – значи да има до 25% оболелих биљака; 5) оцена 9 – значи да нема оболелих биљака. Члан 9. У току производне године извођач огледа по косидби сваке сорте у огледном пољу мерењем утврђује: 1) принос зелене масе – биомасе (kg/парцели) за свако понављање; 2) принос зрна (kg/парцели са 14% влаге) за свако понављање; 3) % суве материје из просечног узорка за сваку сорту, на основу које утврђујемо принос суве материје у (kg/парцели) за свако понављање. На основу ових резултата израчунава се принос изражен у: kg/парцели и kg/ha за све сорте у огледу. Члан 10. Сорта се испитује у лабораторији тако што се испитује квалитет крме, односно садржај сирових протеина, сирове целулозе, суве материје, масти, пепела, БЕМ и влакна. Да би се квалитет крме из става 1. овог члана испитао у лабораторији узима се просечан узорак из свих понављања у микроогледу, по откосима са једне локације. Просечан узорак се узима у другој години испитивања, непосредно после косидбе и то из покошене масе са сваке парцеле, односно са сваког понављања, по 1/2 kg. Члан 11. Извођач огледа по завршеном испитивању сорте на огледном пољу евидентира: назив извођача огледа; име и презиме лица одговорног за извођење огледа; локалитет на коме се изводи оглед; тип земљишта и садржај храњивих материја у земљишту на коме се налази огледно поље; предусев; обављене агротехничке мере; податке из чл. 7, 8. и 9. овог правилника, као и друге податке који утичу на принос испитиване сорте (оштећења од штеточина, природних непогода и друго). Извођач огледа по завршеном испитивању сорте у лабораторији евидентира податке из члана 10. став 1. овог правилника, као и назив извођача огледа, одговорно лице за извођење огледа и локалитет на коме се оглед изводи. Подаци из ст. 1. и 2. овог члана саставни су део годишњих и коначних резултата испитивања. Члан 12. Различитост, униформност и стабилност сорте (DUS тест) испитује се методом одређеном техничким упутством за тестирање различитости, униформности и стабилности сорте. Члан 13. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Број 110-00-104/2014-09 У Београду, 8. септембра 2014. године Министар, проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, с.р.