Law on National Parks

Закон о националним парковима Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 39/93 и 44/93. Види: чл. 14. Закона - 53/93-2467. Види: чл. 2. Закона - 67/93-3111. Види: чл. 12. Закона - 48/94-1497. Види: чл. 85. - 101/2005-28. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Подручје посебних природних вредности и одлика од еколошког, научног, културног, образовног и здравствено-рекреативног значаја ставља се, као добро од општег интереса, под заштиту државе као национални парк. Члан 2. Национални парк је подручје које по својим еколошким, биогеографским и другим карактеристикама представља природну целину изузетног значаја са екосистемима и пределима посебне вредности у погледу изворности и разноврсности вегетације, флоре и фауне и ако има једну или више следећих одлика: репрезентативне биолошке, геоморфолошке, геолошке, хидролошке и друге појаве и процесе културно-историјске вредности са репрезентативним облицима тих вредности насталих у интеракцији човека и његовог природног окружења. Предлог за стављање одређеног подручја под заштиту као национални парк, садржи документацију о претходним научним и стручним истраживањима вредности и одлика подручја, оцену о испуњености услова из става 1. овог члана, податке о површини подручја, критеријуме за одређивање зона различитих режима заштите, предлог граница националног парка, податке о власништву и картографски приказ одговарајуће размере. II. ЗАШТИТА, РАЗВОЈ И УПРАВЉАЊЕ НАЦИОНАЛНИМ ПАРКОМ 1. Заштита и развој националног парка Члан 3. На подручју националног парка спроводе се мере заштите и развоја које обухватају: 1) спречавање активности које могу нарушити основна обележја и друга својства националног парка; 2) заштиту, очување и унапређивање: биогеографских обележја подручја, екосистема и разноврсности изворне флоре и фауне; генетског фонда и његовог обнављања (обнављањем потенцијалне вегетације и поновним уношењем врсте флоре и фауне које су живеле на подручју националног парка, издвајањем и узгајањем семенских објеката, формирање семенских плантажа и др.); репрезентативних биолошких, геоморфолошких, геолошких, хидрографских и пејзажних обележја; репрезентативних облика етнолошког наслеђа и других културно-историјских вредности; 3) научноистраживачку активност; 4) културно-образовну активност; 5) презентацију и популаризацију вредности националног парка; 6) уређивање подручја и изградњу објеката у сврхе очувања, обнављања и унапређивања природних и културно-историјских вредности и њихове презентације, као и санације и ревитализације угрожених делова националног парка; 7) успостављање и развој туристичких, рекреативних и других развојних функција у коришћењу природних и културно-историјских вредности националног парка у границама и на начин којим ће се обезбедити заштита, очување и унапређивање тих вредности. Члан 4. Заштита и развој националног парка спроводи се према програму заштите и развоја подручја националног парка, у складу са просторним планом тог подручја и другим актима донетим на основу закона. Програмом из става 1. овог члана утврђују се нарочито: циљеви, приоритетни задаци и активности на остваривању обавеза заштите и развоја одређених у члану 3. овог закона; задаци у заштити шума, уређењу вода, грађевинског земљишта, ловства и рибарства у националном парку и других посебних програма за остваривање заштите и развоја; материјалне и организационе претпоставке за спровођење програма. Програм из става 1. овог члана доноси се за време од пет година а остварује се годишњим програмима, који се доносе најкасније до 30. новембра текуће, за наредну годину, а обухватају активности с динамиком извршавања послова и висином потребних средстава. Члан 5. Заштита и унапређивање флоре, фауне (посебно ловне и риболовне) и вегетације, шума и вода, као и уређивање грађевинског и пољопривредног земљишта у националном парку спроводи се према посебним програмима и основама, у складу са законом. Програми и основе из става 1. овог члана морају бити усаглашени са програмом заштите и развоја националног парка. На акта из става 1. овог члана сагласност дају министар надлежан за послове заштите животне средине и министар надлежан за послове пољопривреде, шумарства, ловства, рибарства, водопривреде и грађевинског земљишта. Члан 6. На подручју националног парка забрањено је: 1) сећи или уништавати дрвеће, жбуње и осталу вегетацију, кад се тиме угрожава горња граница шуме и нарушава заштита земљишта од ерозије као и на обалама и приобаљу језера, река и њихових притока где су мрестилишта риба, осим санитарне сече; 2) уносити неаутохтоне дивље биљне врсте изузев за потребе спречавања ерозије и клизишта у зони режима заштите III степена, уносити неаутохтоне дивље животињске врсте које слободно живе, као и лов дивљачи изузев санитарног и узгојног одстрела у зони режима заштите II и III степена; 3) градити објекте или изводити друге радове којима се загађује ваздух и земљиште, погоршава квалитет вода, мења њихова количина, просторни и временски распоред, осим објеката и радова за заштиту од ерозије, бујица и поплава и објеката за потребе водоснабдевања и хидроенергије у зони режима заштите III степена; 4) градити надземне енергетске и друге водове у зони режима заштите I и II степена и подземне водове у зони заштите I степена са статусом резервата природе; 5) градити нуклеарне објекте, депоновати комуналне и индустријске отпатке, радиоактивне и друге опасне отпадне материјале; 6) експлоатисати минералне сировине, осим за привремена позајмишта у зони режима заштите III степена, ако је то одређено просторним планом подручја националног парка; 7) градити магистралне и регионалне путеве у зони режима заштите I и II степена осим када је то предвиђено просторним планом подручја националног парка; 8) користити шумске путеве за јавни саобраћај; 9) обављати делатности и предузимати друге радње којима се уништава природа, односно угрожавају обележја националног парка и активности одређене у члану 3. овог закона. Изградња објеката за депоновање радиоактивног и другог опасног отпада и других објеката којима би се могао загадити ваздух, вода и земљиште, угрозити флора и фауна на подручју националног парка, као и обављање делатности и радњи из става 1. тачка 9. овог члана забрањене су и у заштитној зони националног парка. Члан 7. У националном парку успостављају се режими заштите I , II и III степена, у складу са законом. За подручје националног парка доноси се просторни план којим се утврђују зоне са режимима заштите I , II и III степена и други услови и мере, у складу са законом. Просторним планом националног парка одређују се границе заштитне зоне националног парка. Урбанистички планови на подручју националног парка и заштитне зоне, доносе се по прибављеној сагласности министра надлежног за послове урбанизма и министра надлежног за послове заштите животне средине, ако законом није друкчије одређено. До доношења урбанистичких планова из става 4. овог члана, услови за уређење појединачних локација утврђују се по прибављеној сагласности министра надлежног за послове урбанизма и министра надлежног за послове заштите животне средине. Орган надлежан за издавање грађевинске дозволе за изградњу објекта у националном парку доставља један примерак дозволе јавном предузећу које управља националним парком. 2. Управљање националним парком Члан 8. Послови заштите, развоја и управљања националним парком су послови од општег интереса. Националним парком управља јавно предузеће. Јавно предузеће спроводи режим заштите у националном парку и управља природним вредностима, грађевинским земљиштем које му је пренето на коришћење и управљање, објектима који служе управљању природним вредностима, као и другим непокретностима које му се повере на управљање, ако законом није друкчије одређено. Над јавним предузећем не може се водити поступак стечаја. Члан 9. Јавно предузеће које управља националним парком у оквиру заштите и унапређивања природних вредности националног парка, обавља и послове: 1) газдовање шумама; 2) заштите, гајења, унапређивања и коришћења ловне и риболовне фауне; 3) управљања грађевинским земљиштем које му је пренето на коришћење; 4) организовања истраживања у области заштите и развоја националног парка; 5) презентације и популаризације националног парка и његових природних вредности и културних добара; 6) пројектовања, изградње и одржавања објеката који су у функцији заштите, унапређивања и презентације природних и културних добара националног парка. Јавно предузеће може обављати и друге послове одређене статутом, под условом да то не омета обављање делатности из става 1. овог члана. Члан 10. У обављању послова заштите и развоја националног парка јавно предузеће: 1) утврђује начин и услове коришћења природних добара, даје на коришћење природна добра којима управља, односно газдује, даје сагласност за обављање научних истраживања, извођења истражних радова, снимање филмова, постављање привремених објеката на површинама у националном парку и даје друга одобрења утврђена законом; 2) обавља стручне послове који се односе на заштиту животне средине на подручју националног парка за потребе: вођења података од значаја за планирање и уређење простора у националном парку; израде анализа и друге документационе основе из оквира своје делатности за припремање просторних и урбанистичких планова за подручје националног парка; припремања услова за уређење локација на грађевинском земљишту које је пренето на коришћење и управљање јавном предузећу; 3) даје у закуп земљиште и објекте којима управља; 4) води податке о: заштићеним природним вредностима и културним добрима; врстама флоре и фауне у националном парку; извршеним научноистраживачким пројектима и истражним радовима (геолошким, хидролошким и др.) од интереса за заштиту и развој националног парка. Податке из става 1. тачка 4. овог члана јавно предузеће доставља надлежним установама за заштиту природе и за заштиту културних добара. Члан 11. Јавна предузећа могу организовати заједничко обављање одређених стручних послова на заштити и развоју националних паркова од интереса за више националних паркова. Члан 12. Средства за заштиту и развој националног парка јавно предузеће стиче и прибавља: 1) из прихода остварених обављањем делатности, од закупа, пружањем услуга и осталих прихода које остари својим пословањем; 2) из буџета Републике, према годишњем програму заштите и развоја; 3) из других извора, у складу са законом. Неутрошена средства из става 1. тачка 2. овог члана, преносе се у наредну годину. Члан 13. Јавно предузеће у обављању послова заштите и развоја националног парка обезбеђује унутрашњи ред у националном парку, у складу са актом који доноси. Актом из става 1. овог члана уређују се правила за спровођење режима заштите и развоја, а нарочито: начин и услови кретања и боравка посетилаца у националном парку; начин и услови коришћења ловне и риболовне фауне, пашњака, лековитог биља, шумских плодова, рекреативних и других јавних површина; услови кретања и паркирања возила; услови и начин постављања рекламних, информативних и других ознака корисника националног парка; мере заштите приликом обављања научних истраживања и извођења истражних радова; обављање туристичких, угоститељских услуга и других делатности; правила за одржавање чистоће у националном парку; посебне забране и ограничења у спровођењу режима заштите; начин давања сагласности односно одобрења, у складу са овлашћењима јавног предузећа и други услови обезбеђења режима заштите и развоја у националном парку, у складу са законом. Правила одређена актом из става 1. овог члана и друге неопходне информације за спровођење режима заштите у националном парку јавно предузеће је дужно да на погодан начин јавно огласи тако да буду доступна корисницима и посетиоцима националног парка. Јавно предузеће утврђује облик, садржину и начин постављања информативних и других обележја у националном парку. Јавно предузеће је дужно да чува, одржава и обнавља ознаке које поставља. Члан 14. Јавно предузеће организује службу надзора ради обезбеђивања унутрашњег реда у националном парку. Надзорник националног парка контролише спровођење правила унутрашњег реда у националном парку, стара се о постављеним ознакама у националном парку и обавља послове чувања шума, ловишта и риболовног подручја националног парка и обавља и дуге послове, у складу са законом. Члан 15. Када надзорник националног парка, у вршењу службе, установи да је учињена радња супротна правилима унутрашњег реда или друге, законом утврђене, забране кршења режима заштите или кад постоји оправдана сумња да је учињен прекршај, односно кривично дело, овлашћен је и дужан да: 1) легитимише лица у националном парку; 2) изврши преглед свих врста возила или товара; 3) изврши сваки преглед, осим станова и других просторија, за чији је преглед потребан судски налог; 4) привремено одузме предмете којима је извршен прекршај или кривично дело и предмете који су настали или прибављени извршењем таквог дела, као и да ове предмете, без одлагања, преда надлежној служби јавног предузећа; 5) лице без личних исправа, затечено у вршењу прекршаја или кривичног дела, приведе надлежном органу унутрашњих послова; 6) на лицу места наплати новчану казну, прописану за учињени прекршај. У вршењу службе надзорник националног парка је дужан да покаже легитимацију надзорника националног парка. Легитимацију надзорника националног парка издаје јавно предузеће на обрасцу који прописује министар надлежан за послове заштите животне средине. Члан 16. Надзорник националног парка мора имати најмање средњу стручну спрему и испуњавати прописане услове за ношење оружја и друге услове, утврђене актом јавног предузећа. За време службе, надзорник националног парка носи службено одело и наоружан је оружјем које одреди јавно предузеће. Јавно предузеће је дужно да обезбеди стручну обуку надзорника националног парка по посебном програму који доноси. Члан 17. Органи јавног предузећа јесу управни одбор, надзорни одбор и директор које именује Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада). Члан 18. Управни одбор јавног предузећа: 1) утврђује пословну политику; 2) доноси статут и усваја план развоја и програм рада; 3) одлучује о оснивању нових предузећа; 4) усваја извештаје о пословању предузећа, периодичне обрачуне и годишњи обрачун; 5) одлучује о повећању и смањењу капитала и о расподели добити; 6) доноси инвестиционе одлуке; 7) доноси средњорочни и годишњи програм заштите и развоја националног парка, програм уређивања грађевинског земљишта које је пренето на коришћење и управљање јавном предузећу, програме и основе из члана 5. овог закона; 8) доноси акт о систематизацији послова јавног предузећа; 9) доноси акте о унутрашњем реду и о служби надзора; 10) одлучује о давању у закуп земљишта и објеката којима управља, о висини и начину плаћања закупа и других накнада; 11) одлучује о организовању заједничког обављања одређених стручних послова на заштити и развоју националних паркова, у смислу члана 11. овог закона; 12) обавља и друге послове утврђене законом и статутом. Управни одбор има седам чланова, од којих се три члана именују из реда представника јавног предузећа. На статут, средњорочни програм заштите и развоја националног парка и одлуке из става 1. тач. 3, 5. и 10. овог члана, сагласност даје Влада. На годишњи програм заштите и развоја националног парка и акте из става 1. тач. 8. и 9. овог члана сагласност даје министар надлежан за послове заштите животне средине. Члан 19. Надзорни одбор врши надзор над пословањем јавног предузећа, прегледа годишњи извештај, периодичне обрачуне, годишњи обрачун и предлог за расподелу добити и врши друге послове, у складу са законом. Надзорни одбор јавног предузећа има пет чланова. Два члана надзорног одбора именују се из реда представника јавног предузећа. Члан 20. Радом јавног предузећа руководи директор. Директор јавног предузећа представља и заступа предузеће; предлаже пословну политику, води пословање предузећа и организује процес рада; самостално доноси одлуке и одговара за законитост рада предузећа; извршава одлуке управног одбора, именује и разрешава лица са посебним овлашћењима и одговорностима и обавља друге послове одређене законом и статутом. Члан 21. Статутом јавног предузећа уређују се питања унутрашње организације, делокруг рада органа предузећа, права и обавезе делова предузећа у промету, овлашћења у располагању средствима и друга питања од значаја за пословање јавног предузећа. III. НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Члан 22. Национални паркови на територији Републике Србије јесу: 1) Национални парк Фрушка гора, 2) Национални парк Ђердап, 3) Национални парк Тара; 4) Национални парк Копаоник, и 5) Национални парк Шар планина. Подручја националних паркова Фрушка гора, Ђердап, Тара и Копаоник и границе тих подручја, као и привремени опис подручја и граница Националног парка Шар планина, дати су у Опису подручја националних паркова, који је саставни део овог закона. Члан 23. За управљање националним парковима из члана 22. овог закона оснивају се јавна предузећа и то: 1) Јавно предузеће "Национални парк Фрушка гора", са потпуном одговорношћу, са седиштем у Сремској Каменици, град Нови Сад - за управљање Националним парком Фрушка гора; 2) Јавно предузеће "Национални парк Ђердап", са потпуном одговорношћу, са седиштем у Доњем Милановцу, општина Мајданпек - за управљање Националним парком Ђердап; 3) Јавно предузеће "Национални парк Тара", са потпуном одговорношћу, са седиштем у Бајиној Башти, општина Бајина Башта - за управљање Националним парком Тара; 4) Јавно предузеће "Национални парк Копаоник", са потпуном одговорношћу, са седиштем на Копаонику, општина Рашка - за управљање Националним парком Копаоник; 5) Јавно предузеће "Национални парк Шар планина", са потпуном одговорношћу, са седиштем у Штрпцу, општина Штрбац - за управљање Националним парком Шар планина. Средства јавних предузећа из става 1. овог члана у државној су својини. Члан 24. Средства за оснивање и рад јавног предузећа из члана 23. став 1. тачка 1. овог закона чине средства Јавног предузећа Национални парк Фрушка гора, а јавних предузећа из тач. 2, 3. и 4. истог члана, чине средства одговарајућих предузећа за заштиту и развој националних паркова Ђердап, Тара и Копаоник, утврђена билансом стања на дан 30. јуна 1993. године. Средства за оснивање и рад Јавног предузећа Национални парк Шар планина чине средства Јавног предузећа "Србијашуме", која су служила газдовању шумама и шумским земљиштем у државној својини на подручју Националног парка Шар планина, утврђена билансом стања на дан 31. децембра 1993. године. IV. ВРШЕЊЕ НАДЗОРА Члан 25. Управни надзор над применом овог закона врши министарство надлежно за послове заштите животне средине. Члан 26. Инспекцијски надзор над применом овог закона врши инспектор за заштиту животне средине. У вршењу инспекцијског надзора инспектор за заштиту животне средине овлашћен је и дужан да: 1) остварује непосредан увид и тражи потребне податке и извештаје о извршавању закона, других прописа и општих аката; 2) нареди да се утврђене неправилности и недостаци отклоне у одређеном року; 3) забрани вршење радњи које су супротне закону и другим прописима; 4) нареди да се у одређеном року изврши прописана обавеза која није извршена. Када инспектор заштите животне средине нађе да непримењивање мера из надлежности других инспекција утиче на заштиту и развој националних паркова, дужан је да о томе одмах обавести надлежну инспекцију. V. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Члан 27. Новчаном казном најмање од 100.000 динара казниће се за привредни преступ предузеће или друго правно лице ако: 1) не донесе програме заштите и развоја националног парка у складу са одредбама овог закона (члан 4); 2) не донесе акта из члана 5. овог закона и не газдује на подручју националног парка у складу са одредбама тих аката; 3) гради објекте, путеве, изводи друге радове, депонује радиоактивне и друге опасне материје, односно врши њихов транспорт, и ако експлоатише минералне сировине супротно одредбама члана 6. став 1. тач. 3. до 9. и став 2. истог члана овог закона; 4) не прибави претходне сагласности (члан 7); 5) не донесе акт о унутрашњем реду и ако јавно не огласи правила одређена тим актом (члан 13); 6) не организује послове надзора у националном парку (члан 14); 7) не донесе пројект санације, односно рекултивације у прописаном року и ако санацију, односно рекултивацију не изврши по динамици одређеној тим пројектом (члан 39). Новчаном казном најмање од 2.000 динара казниће се за привредни преступ из става 1. овог члана и одговорно лице у предузећу или другом правном лицу. Новчаном казном најмање од 2.000 динара казниће се за привредни преступ из става 1. тачка 4. овог члана одговорно лице у органу управе, односно организацији која врши јавна овлашћења. + Види: чл. 12. Закона - 48/94-1497. чл. 85. Закона - 101/2005-28. Члан 28. Новчаном казном најмање од 10.000 динара казниће се за прекршај предузеће или друго правно лице ако: 1) сече дрвеће и жбуње супротно члану 6. став 1. тачка 1. овог закона; 2) унесе неаутохтоне дивље биљке, односно животињске врсте и лови дивљач супротно одредбама члана 6. став 1. тачка 2. овог закона; 3) користи путеве супротно одредбама члана 6. став 1. тачка 8. овог закона; 4) не достави примерак грађевинске дозволе јавном предузећу (члан 7. став 6); 5) не врши обележавање граница и посебно заштићених локалитета и објеката и не поставља друга обележја у националном парку, односно не чува, не одржава и не обнавља постављене ознаке (члан 13). За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у предузећу, другом правном лицу или органу управе новчаном казном најмање од 1.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном најмање од 5.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се физичко лице новчаном казном најмање од 1.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана, поред изречене новчане казне, учиниоцу ће се изрећи и заштитна мера одузимања предмета насталих извршењем прекршаја или предмета којим је прекршај извршен. + Види: чл. 14. Закона - 53/93-2467. чл. 2. Закона - 67/93-3111. чл. 12. Закона - 48/94-1497. чл. 85. Закона - 101/2005-28. Члан 29. Новчаном казном од 500 динара казниће се за прекршај физичко лице на лицу места, а предузетник новчаном казном од 5.000 динара, ако на подручју националног парка користи лековито биље, шумске плодове, пашњаке и друга природна добра, поставља рекламе, информативне и друге ознаке и привремене објекте, изводи истражне радове без сагласности, односно одобрења јавног предузећа и ако обавља туристичко угоститељске и друге делатности супротно правилима режима заштите (чл. 10. и 13). Казну из става 1. овог члана овлашћен је да наплаћује надзорник националног парка. + Види: чл. 14. Закона - 53/93-2467. чл. 2. Закона - 67/93-3111. чл. 12. Закона - 48/94-1497. чл. 85. Закона - 101/2005-28. VI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 30. Јавна предузећа из члана 23. тач. 1, 2, 3. и 4. овог закона, почеће са радом 1. јула 1993. године. Даном почетка рада јавна предузећа из става 1. овог члана преузимају права, обавезе, запослене и средства, и то: 1) Јавно предузеће из члана 23. тачка 1. овог закона од Јавног предузећа Национални парк Фрушка гора - Сремска Каменица; 2) Јавно предузеће из члана 23. тачка 2. овог закона од Предузећа за заштиту и развој Националног парка Ђердап - Доњи Милановац; 3) Јавно предузеће из члана 23. тачка 3. овог закона од Предузећа за заштиту и развој Националног парка Тара - Бајина Башта; 4) Јавно предузеће из члана 23. тачка 4. овог закона од Предузећа за заштиту и развој Националног парка Копаоник - Копаоник. Члан 31. Влада ће именовати управне одборе и директоре јавних предузећа из члана 23. став 1. тач. 1, 2, 3. и 4. овог закона до дана почетка рада тих предузећа. Члан 32. Даном ступања на снагу овог закона, Јавно предузеће Национални парк Фрушка гора, предузеће за заштиту и развој националних паркова Ђердап, Тара и Копаоник не могу отуђивати или оптерећивати имовину, нити запошљавати нове раднике без сагласности министра надлежног за послове заштите животне средине. Акти и радње које су предузећа донела, односно предузела супротно ставу 1. овог члана, ништави су. Члан 33. Јавно предузеће "Национални парк Шар планина" почеће са радом 1. октобра 1993. године. Влада ће именовати вршиоца дужности директора и привремени управни одбор Јавног предузећа "Национални парк Шар планина" најкасније до 1. јула 1993. године. Члан 34. Јавна предузећа из члана 30. овог закона донеће статут у року од 60 дана од дана уписа у судски регистар. Члан 35. Јавно предузеће "Национални парк Шар планина" предузеће на коришћење и управљање шумско земљиште, шуме, средства, права и обавезе које се односе на делатност газдовања тим шумама и шумским земљиштем и запослене раднике који су обављали послове газдовања тим шумама од Јавног предузећа "Србијашуме" до 1. маја 1994. године. Министар надлежан за послове заштите животне средине ће образовати комисију од представника тог министарства, министарства надлежног за послове финансија, министарства надлежног за послове шумарства, Јавног предузећа "Србијашуме", Јавног предузећа "Национални парк Шар планина" и Републичког геодетског завода, која ће извршити попис шумског земљишта, шума и средстава која преузима Јавно предузеће "Национални парк Шар планина", у складу са овим законом. Члан 36. Јавна предузећа дужна су да донесу средњорочне програме заштите и развоја националних паркова у року од једне године од дана почетка рада. До доношења програма из става 1. овог члана доносе се годишњи програми заштите и развоја националног парка. Члан 37. Јавна предузећа из члана 33. став 1. овог закона дужна су да донесу акте о унутрашњем реду у року од шест месеци од дана почетка рада. Јавно предузеће "Национални парк Шар планина" дужно је да донесе акт из става 1. овог члана до 31. децембра 1994. године. Члан 38. Просторни план подручја Националног парка Фрушка гора ускладиће се са одредбама овог закона у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу. Подручје и границе Националног парка Шар планина утврдиће се на основу елемената из члана 2. став 2. овог закона, најкасније до 31. децембра 1993. године, а просторни план донеће се у року од једне године од дана утврђивања граница Националног парка. Члан 39. Пројект санације, односно рекултивације дела подручја националног парка, његове заштитне зоне где се врши, односно где је извршена експлоатација минералних сировина, донеће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, а санација, односно рекултивација извршиће се по динамици одређеној тим пројектом. Члан 40. Даном ступања на снагу овог закона престају да важе: 1) Закон о Националном парку Тара ("Службени гласник СРС", број 29/88); 2) Закон о Националном парку Ђердап ("Службени гласник СРС", број 29/88); 3) Закон о Националном парку Копаоник ("Службени гласник СРС", број 29/88); 4) Закон о проглашењу Фрушке горе за национални парк ("Службени гласник НРС", број 15/65); 5) Одлука о оснивању Предузећа за заштиту и развој Националног парка Тара ("Службени гласник СРС", број 6/89); 6) Одлука о оснивању Предузећа за заштиту и развој Националног парка Копаоник ("Службени гласник СРС", број 6/89); 7) Одлука о оснивању Предузећа за заштиту и развој Националног парка Ђердап ("Службени гласник СРС", број 6/89). Члан 41. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије". ОПИС ПОДРУЧЈА НАЦИОНАЛНИХ ПАРКОВА 1. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА 1. Подручје Националног парка Фрушка Гора налази се на територијама општина: Нови Сад, Сремски Карловци, Беочин, Бачка Паланка, Шид, Сремска Митровица, Ириг и Инђија. Површина Националног парка износи 25.393 ha. 2. Границе Националног парка обухватају граничне парцеле које су у оквиру Националног парка, а то су: граница почиње парцелом број 133 Катастарске општине (у даљем тексту: КО) Велика Ремета, одваја се од Партизанског пута и даље иде путем јужним ивицама парцела бр. 132, 126, 71/2, 71/1, 77, 78, 81, 82/2, 82/1. Затим иде око насељеног места Велика Ремета, прво западним ивицама парцела бр. 84, 85, 86, одваја се од пута и иде јужном ивицом парцеле број 65, као и њеном западном ивицом и даље западним ивицама парцела бр. 99, 98, 109, 111, јужном ивицом парцела бр. 114/1, 113, даље путем, источном ивицом парцела бр. 106/1, 106/2, 106/3. Затим граница иде даље јужном ивицом парцела бр. 103/2, 155, 55, потом даље источним ивицама парцеле број 156/1, северном ивицом парцела бр. 157/3, 157/2, даље њеном источном ивицом и путем као и источним ивицама парцела бр. 157/1, 1. Граница иде даље северном ивицом парцеле број 2. обухвата Манастир Велика Ремета и заобилази западним ивицама парцела бр. 205, 206, 207 и северним ивицама парцела бр. 207, 209/2. Граница иде даље источном ивицом парцеле број 209/1, северном ивицом парцела бр. 211, 225, 23, 218/2, 218/1, додирује угао парцеле број 219/1, обухвата парцелу број 219/2, затим јужном ивицом парцела бр. 219/1, 220/1, источном ивицом парцела бр. 231, 232, 260, 256/1, 256/2, долази на пут и иде даље јужном ивицом парцела бр. 256/2, 256/1, 255. Овом парцелом одваја се од пута и иде даље источном ивицом парцела бр. 272/1, 273/1, јужном ивицом парцела бр. 273/1, 275/1, затим степенасто парцелом број 281/2, долази на пут и иде путем источном ивицом парцеле број 196, и даље путем јужним ивицама парцела бр. 196, 7/2, 7/1, 8/5, 5/4, 180. Граница поново долази на пут и иде јужном ивицом парцела бр. 167/1, 167/2. Овде граница прелази у КО Гргетег, преко пута који иде на гребен Фрушке Горе и даље иде путем према насељеном месту Гргетег, прво јужном ивицом парцеле број 319, а затим западним ивицама парцела бр. 317, 316, 310, 308, 307, 249, 251, 252, потом југоисточном ивицом парцела бр. 189, 192, 199 и јужном ивицом парцела бр. 194, 196, 210. Граница иде даље западном ивицом парцела бр. 210, 171, 170, јужном ивицом парцела бр. 133, 134, 570, 83, 82, прелази пут број 611, иде даље западном ивицом парцеле број 3, затим источном ивицом парцеле број 4/2, обухвата парцелу број 4/1 и иде даље према западу јужним ивицама парцела бр. 542, 541, 540, 539, 552. Овде прелази преко пута број 3910 у КО Нерадин и иде даље јужним ивицама парцела бр. 1090, 1091, 1092, 1093. Овде граница прелази пут, обухвата парцелу број 1137, и иде даље јужним ивицама парцела бр. 1135, 1296, прелази пут и иде даље јужним ивицама парцела бр. 1331, 1322, 1345, 1341, затим путем југозападно 150 метара и обухвата парцеле бр. 1359, 1360, 1362. Граница иде даље северозападно путем, западним ивицама парцела бр. 1493, 1494, 1491, 1485, додирује парцелу број 1476, напушта пут и иде степенасто према западу граничним парцелама бр. 1410, 1469, 1472, 1395, 1465, 1463, 1458, 1456, 1457. Овде долази на пут и иде њиме југозападно 150 метара, источном ивицом парцеле број 1569, додирује угао парцеле број 1559 и иде даље према западу јужним ивицама парцела бр. 1558, 1589, 1588, 1593, 1594. Овде прелази пут који иде до гребена Фрушке горе, а затим прелази у КО Ириг. Граница иде даље у правцу запада граничним парцелама бр. 368, 367, 365, 363, долази на пут и иде према северу 100 метара, а затим даље према западу граничним парцелама бр. 380, 381, 392. Овде граница мења смер и иде северозападно граничним парцелама бр. 390, 389, 187, односно путем број 434. Овде поново скреће према западу и иде граничним парцелама бр. 190, 194, 193, 205, 208/1, 209, 210, 211, долази на пут и иде њиме према југу граничним парцелама бр. 85, 473, 472, 471, 470, 467/1, 456. Овде граница напушта пут и иде даље према западу граничним парцелама бр. 456, 467/2, долази на пут број 9737, иде њиме јужно 50 метара и поново скреће према западу граничним парцелама бр. 83, 486, 1739, 1738, 1737. Овде граница прелази пут број 497 и иде даље према западу граничним парцелама бр. 500, 502, 1723, 1727, 1718, 1717. Овде долази на пут и иде њиме јужно 800 метара, граничним парцелама бр. 1691, 1692, 1693, 1694, 1695, 1696, 1697, 1698, 1699, 1703, 1669, 1668, 1667, 1665, 2275, 2276, 2277, 2278, 2279, 2281, 2282, 2284. Овде се граница одваја од пута и иде даље југозападно граничним парцелама бр. 2284, 2285, 2296, 2298. Овде поново долази на пут и иде даље у правцу запада граничним парцелама бр. 2299, 84, 83, 82. Код ове парцеле напушта пут и иде даље северозападним граничним парцелама бр. 1664, 1663, 1658, 1655, 16542, 1649, 1648. Овде поново долази на пут и иде даље у правцу северозапада граничним парцелама бр. 1648, 1646, 1645, 1642, 1638, 1637, 1636, 1633, 1632, 1627, 1199, 1198. Затим напушта пут и иде северно паралелно са путем Рума-Нови Сад, прво обухватајући Манастир Хопово граничним парцелама бр. 1198, 1197, затим даље на север границом шуме парцелом број 48. Граница овде прелази пут Рума-Нови Сад на уласку у шуму и иде даље према западу граничним парцелама бр. 580, 749, 750, прелази пут број 9743, затим иде даље парцелама бр. 746, 710, 694, 705, 706, 825. Овде прелази пут број 829 и иде даље према западу граничним парцелама бр. 830, 842, 843, 879, 878, 877, 869, 870, 871. Овде граница долази на пут број 864 и иде њиме јужно 120 метара, а затим путем број 934 иде даље према западу граничним парцелама бр. 903, 933, 931, 930, 929, 928, 927. Овде граница прелази у КО Врдник и иде даље југозападно путем број 7166 границом шуме у дужини од 1500 метара граничним парцелама бр. 3073, 3514. Затим се одваја од шуме и иде даље према западу истим путем граничним парцелама бр. 3580, 3578, 3576, 3577, 3574, 3573, 3598, 3601, 3628, 3618, 3617. Затим прелази преко потока Моринтово и иде према правцу севера путем број 7167 у дужини од 2100 метара граничним парцелама бр. 3032, 3034, 3036, 3037, 3041, 3042, 3043, 3044, 3045, 3046, 3057, 3052, 3054, 1772, 1770, 1771, 1769, 1751, 1750, 1729, 1728, 1727, 1709, 1707, 1708, 1705, 1698, 1697, 1646, 1693, 1692, 1682, а затим скреће према западу граничним парцелама бр. 1943, 1940, 1937. Овде граница напушта пут и иде даље граничним парцелама бр. 1936, 1935, 1927, 1968, затим прелази пут Врдник-Стара колонија и иде даље заобилазећи насеља Стара колонија, граничним парцелама бр. 1971, 1970/2, 1586, 1569, 1565, 1541/1, 1551, 1549, 1550, 2114, 2112, 2109, 2110, 2111, 2108, 2107, 2106, 2103, 2101, 2102, 2149, долази на поток број 7157 и иде њиме јужно према насељеном месту Врдник граничним парцелама бр. 2147, 2148, 2177. Овде се одваја мало према западу парцелама бр. 2186, 2233, 2234, затим долази на пут број 7174 и иде даље јужно парцелама бр. 2384, 2385, 2386, 2387, 2388, 2401, 2402, 2404, 2405. Овде напушта пут и скреће према западу парцелама бр. 2406, 2407, долази на поток број 7156 и иде њима 950 метара јужно парцелама бр. 2616, 2615, 2618, 2624, 2629, 2633, 2640, 2638, 2660, 2701, 2702, 2703, 2704, 2705, 2706, 2610, 1221-1238. Овде граница долази на пут Врдник-Змајевац и иде њиме јужно 400 метара парцелама бр. 1214-1220, обухвата Манастир Врдник. Затим даље иде према западу, обилазећи насеље Нова колонија, парцелама бр. 1177-1205, 1290, 1289, 1290, 1291, 1295. Граница иде даље путем број 1317 према западу граничним парцелама бр. 1307, 1308, 1310, 1311, 1318, 1320. Овде граница прелази у КО Јазак манастир, скреће путем јужним парцелама бр. 996, 998, 999, 1019/1, 1019/2, 1011, 1019/3, 1019/6, 1012, 172, 165/2, 165/4, 162, а затим скреће истим путем западно парцелама бр. 302, 138/2, 138/1, 142/1, 142/2, 142/3, 109, 11, 114, 102. Овде граница скреће према северу, да би заобишла насеље Јазак - Прњавор парцелама бр. 101, 91/1, 90, 1022/1, 1, 9 и даље иде јужно путем обухватајући Манастир Јазак парцелама бр. 17, 19. Овде поново скреће према северу парцелом број 522, а затим даље западно парцелом бр. 555, 558/1, 630/1, 81, 597/3, 594, 592, 678/7, 668, 672, 2, 674, 787/3, 787/12, 787/32, 701, 787/6, 787/1, 776. Овде су и посебне парцеле бр. 386, 390, 42/2, 510/1, 510/2, 510/3, 574, 680/1, 679/2, 679/1, 678/16, 682/9, 682/10, 682/1, 787/5. Парцелом број 1173 граница прелази у КО Мала Ремета и иде даље према западу парцелама бр. 1170, 1167, долази на пут и иде даље западно граничним парцелама бр. 1166, 1165, 1245, 1246, 1249, 1250, 1251, 1252, 1253, 1254, напушта пут и обухвата Манастир Мала Ремета парцелама бр. 1256, 119, 123. Затим поново долази на пут и иде даље према западу граничним парцелама бр. 1260, 1262, 1263, 1266, 1289, 1265, 1290, 1291, 1292, 1293, 1295, 1298, 1299, 1343, 1365, 1363, 1361, 1357, 1355. Овде граница прелази у КО Бешеново манастир и иде даље према северу парцелама бр. 995, 996, 998, 812/1, а затим западно парцелама бр. 976, 973, излази на пут Бешеново-Црвени чот и иде њиме даље западно парцелама бр. 979, 822, 833, 832, 831, 843, напушта пут и даље иде према западу парцелама бр. 754, 734, 735, 741, 740, 879, 877, 881, 884, 885, 886, 887, 708, поново прелази овај пут и иде даље северно парцелама бр. 713, 714, 715, 544, 580, 578, 577, 576, 574, 572, 570, 569/1, 569/2, 569/3, 274/1, 272, 271, скреће западно парцелама бр. 627, 626, 1, 214, 218, 1200, 205, 204, 220, прелази пут и иде даље западно парцелама бр. 195, 196, 198, 199, 149, 151, 52, 53, 129, 128, 127, 126. Овде прелази преко потока Мутаљ и иде даље западно у КО Шуљам парцелом број 3569/2, а затим између парцела бр. 3090 и 3096 прелази пут. Граница иде даље у правцу југозапада парцелама бр. 3095, 3524/3, 3529, 3528, 3526, 3519/1, 2, 3, 4, 3502/2, 3502/1, 3445, 91/1, 92/1, 3483/4, 3483/1, 3481, 3427, 3437/1, 3401, 3402, 3403, 3404, 3405, 3406, 3398, 3393, 3299/1, 2, 3392, 3315, 3320/2, 3322/1, 3324, 3323. Затим даље, западном границом шуме у дужини од 1100 метара парцелом број 3569/2. Овде напушта шуму и иде даље западно парцелом са шумом на удаљености 500-800 метара кроз КО Гргуревци граничним парцелама бр. 387, 388, прелази пут број 390 и иде даље западно парцелама бр. 373, 372, 376, 382, 405, 370, 408, прелази пут број 4075 и иде даље западно парцелама бр. 359, 362, 353, 346, 347, 348, прелази пут бр. 331/2, 330, затим прелази пут број 4074, и иде даље парцелама бр. 315, 295, 296, 298, 306/1, пресеца парцелу број 306/2, затим даље иде у правцу запада парцелама бр. 271, 267, 265, скреће путем јужно парцелама бр. 225, 226, 227, 228, 229, 230, поново иде према западу парцелама бр. 221, 219, 196, 200, пресеца парцелу број 153 и иде даље парцелом број 158, прелази пут број 4065 и иде даље према западу парцелама бр. 129, 116, 115, 153, 33, 78, 77, 76, 72, 39, 41, 42, 46, 47. Овде скреће према северу 250 метара парцелама бр. 46, 42, 45, 44, 43, поново скреће западно и граница прелази у КО Манђелос, идући граничним парцелама бр. 184, 183, 169. Граница иде даље западно границом шуме а између парцела бр. 3. и 2, пролази пут број 798. На 250 метара од пута граница скреће јужно и иде граничним парцелама бр. 42, 36, 45, 47, 445, 443, 446. Овде прелази преко пута број 2457 у КО Лежимир, и даље иде северозападно граничним парцелама бр. 3306, 3279, 3278, 457. Код ове парцеле прави нагли прелаз ка северу парцелом број 461 и даље иде западно границом шуме граничном парцелом број 443. Између ове и парцеле број 65 прелази пут Лежимир-Свилош и даље иде западно границом шуме парцелама бр. 400, 1240, 1239, 1238. Овде скреће на југ и иде путем број 5303 граничним парцелама бр. 1242, 1244 и даље јужно путем број 1254 граничним парцелама бр. 1267, 1266, 1265, 1262, иде даље истим смером напуштајући пут парцелама бр. 1259, 1260, 1256, поново долази на пут број 5316 и иде даље јужно парцелама бр. 1272, 1362, 1368/1, 1368/2, 1368/3, 1368/4, 1366, 1362, 1353. Затим иде даље у правцу северозапада парцелама бр. 1273, 1349, 1348, 1347, 1273. Овде граница прелази пут број 5313 у парцелу број 1327 да би прешла пут број 1326 и ишла даље парцелом број 1298. У КО Лежимир поред комплекса Националног парка, налази се и један мали шумски комплекс звани Ђанишевац који припада Националном парку и обухвата катастарске честице бр. 1885, 1877, 1876, 1875 и 1902. Граница иде даље у КО Дивош мењајући смер према југу путем бр. 774 граничним парцелама бр. 2448, 2452, 2453, 2454, 2456, 2458, 2462, 2463, 2465. Овом парцелом скреће према западу и иде даље граничним парцелама бр. 2466, 2461, 2431, 2559, 2571, 2572. Овде прелази пут број 7740 и мења правац према северу парцелама бр. 2421, 2423, 2422, затим мало источно, парцелама бр. 2086, 2087, 2088, 2076. Поново скреће на север парцелама бр. 2043, 2042, 2039, 2038. Овде прелази пут број 2036 и иде даље на запад граничним парцелама бр. 2026, 2025, 2021, 2020, 2018, 2013, 2012, 2011, 2008, 2002, 2000, 1997, 1996, прелази пут број 7739 и иде даље на запад парцелом број 1990, а затим скреће на југ парцелама бр. 414, 405, додирује пут број 7698 и иде даље на југ парцелама бр. 1962, 2287. Код парцеле број 1846 мења смер и иде северозападно парцелама бр. 1852, 1853. Овде прелази пут број 7698 и иде даље у правцу северозапада парцелама бр. 1856, 1888, 1887, 1391, 1385, 467/2. Затим даље иде путем истим правцем парцелама бр. 467/3, 467/8, 467/9, 467/10, 467/12, 467/14, 468/5, 468/7, 468/6, 468/10, 468/11, 468/12, 470, 471, 465/2, 484/2. Овде прелази путем у КО Ђипша и иде даље према западу границом шуме парцелама бр. 896, 907 и 908, затим обухвата потез Кишелце идући путем парцелама бр. 929, 938, 939, 940. Граница иде даље на запад границом шуме парцелама бр. 908, 907, 486. Део северозападне границе у КО Ђипша иде границом шуме граничним парцелама бр. 486, 907, 908, 1003, 10, 1008/1. Граница даље иде према западу у КО Бингула границама шуме катастарским честицама бр. 1117, 1118, 1127. Затим даље иде према западу у КО Ердевик кастарским честицама бр. 1771, 1767, 1766, 1772. Граничном парцелом број 1717 граница скреће према северу и иде полукружно овом парцелом 2200 метара, а затим се поново враћа на југ граничном парцелом број 2199. Овом парцелом скреће према западу и иде даље парцелама бр. 2198, 2197, 2427, 2428. Овде пресеца пут број 6792 и граничним парцелама бр. 2522, 2480, 2523/2 прави избочину према југу, затим даље иде западно граничном парцелом број 1562 КО Љуба, а даље наставља западно у КО Ердевик парцелама бр. 2623, 2531, 2532, 2622/27, 2623. Између парцела бр. 3726 и 3736/50 пролази пут Ердевик-Љуба, а затим парцелом број 3736/56 граница скреће јужно и иде даље 3000 метара заједно са парцелама бр. 3736/61, 3458. Овде пресеца пут број 6860 и иде даље према западу граничним парцелама бр. 3724, 3549/2, 3597, 3598/1, 3598/2, 3736/56. Овде прелази пут и граница долази у КО Сот граничном парцелом број 2355, скреће на север и заједно са парцелом број 2355 иде северно 2000 метара, до парцеле број 56, затим даље иде према западу парцелама бр. 2324, 1870, 1868, 1867, 1554/2, 1554/1. Овде пресеца пут број 3035 и иде даље западно парцелама бр. 170, 1705. Парцелом бр. 1105 скреће на југ и иде путем број 3044. На крају ове парцеле прелази у КО Привина глава и иде даље путем јужно граничном парцелом број 329. Овом парцелом напушта пут и скреће западно 1300 метара, а затим иде северозападно граничним парцелама бр. 311/1, 318, 319/145, 1334. Граничном парцелом број 1350 граница скреће према југу, а затим даље иде на запад парцелама бр. 3941, 3940. Овде је најзападнији део Националног парка "Фрушка гора" у виду клина, поклапа се с границом шуме и иде даље према истоку кроз КО Привина глава граничним парцелама бр. 1350, 1334, 319/1, 319, 329. Затим прелази у КО Сот граничним парцелама бр. 1105, 1705, 1554/1, 1554/2, 730, 724/2а. Овде граница прелази у КО Љуба и иде даље западно правећи избочину према северу степенастог облика парцелама бр. 1849, 1850, 1851, 1863, 1864, 1865, 1866, 1930, 1931, 1932, 1933, 1935, 1936, 1946, 1938, 2465, 2466, 2470, 2471, 2472, 2479/2, 2484/1, 2486, 248, 2489, 2490, 2492, 2405, 2426, 2429, 2430, 2432, 2433, 2437, 2439, 2440, 2168, 2163, 2164, 2169, 2176, 2178, 1799, 1662, 1661, 1660, 1655, 1636, 1614, 1597, 1598, 1601, 1603, 1602, 1808, 1839. Граница даље иде на исток у КО Љуба граничним парцелама бр. 1564/1, 1631, 1633, 1647, 1648, 1707, 1708, 1709, 1713, 1716. Овде скреће јужно и иде право 1180 метара граничном парцелом број 1564/1. Затим иде поново на исток у правцу 1040 метара граничном парцелом број 3736/56 КО Ердевик. Граница иде даље поново кроз КО Љуба према истоку парцелама бр. 1563, 1561, 1517, 1516, 1515. Граница иде даље у КО Визић и правцем југоистока границом шуме катастарским честицама бр. 1439/2, 1438, 1332, 1318, 1313, 1296. Граница затим даље иде према истоку кроз КО Нештин, граничним парцелама бр. 2209, 2499, 2497, 2496, 2495, 2494, 2503, 2209, 2516, 2523, 2519, 2537, 2540, 2539, 2537, 2597, 2597, 2598, 2600, 2537. Овде прелази пут и иде даље према истоку граничним парцелама бр. 2603, 3211/2, 2790, 2791, 2793, 3211/2. Овде граница скреће нагло на север и иде путем граничним парцелама бр. 2944, 2955, 2964, 2967, 2969, 2979, 2990, 2989, 2991, 2993, 2994, 2999, 3003, 3008, 3018, 3017, 3030, 3031/3, 3031/2. Између парцеле број 3032 и парцеле број 2426 прелази пут и иде даље према северу парцелама бр. 2434, 2432, 2372, прелази пут број 4781 и даље иде према северу парцелама бр. 2369, 2363, 2361, 2360, 9254, 2356, 2369. Граница иде даље на север путем граничном парцелом број 2373 у дужини од 1000 метара. Затим напушта пут и даље иде на север граничним парцелама бр. 1928, 2373, 2374, 1819, 1817, 1808, 3692, 3689, 3714/1. Овом парцелом прави неправилну избочину на север и скреће на југоисток у КО Сусек катастарским парцелама бр. 5835, 5834, 5833, 5723, 5538, 5537. Овде прелази пут и иде даље југоисточно парцелама бр. 5415, 5447, 5446, 5445, 5444, 5495, 5496, 5497, 5498, 5531, 5521, 5524, 5525, 5528, 5531. Граница даље иде кроз КО Луг правцем југоистока граничним парцелама бр. 1407, 1426. Између ове и парцеле број 1450 прелази пут и иде даље на исток граничном парцелом број 1468. Затим граница иде даље према истоку у КО Свилош парцелама бр. 1538, 1539, 1542, 1886, прелази пут број 1899, затим иде даље према истоку парцелама бр. 1868/1, 1866/3, 1853, 1862. У КО Свилош налазе се још два одвојена шумска комплекса на удаљености од 1500 метара од шума званих Шумовић и Чорат које обухватају катастарске честице бр. 440, 439, 801, 803. Затим граница иде даље према истоку кроз КО Грабово катастарским честицама бр. 924, 923, пресеца пут број 944 и иде даље према истоку парцелама бр. 916, 919, затим скреће на север парцелама бр. 920, 692, 693, 690, 143/1, 142, 141/1, а затим прелази у КО Баноштор и иде даље североисточно парцелама бр. 2016/1, 1850, 1558, 1568, 1561, 1562, 1563, 1556, 1555, 1554, 1553, 1552, 1202, 1203, 1204, 1215, 1226, 1250. Између парцела бр. 1251 и 1043 прелази Ивански поток, а затим иде даље истим правцем парцелама бр. 855/1, 859, 858, 860, 861, 862, 849. Граница даље иде према истоку кроз КО Черевић граничним парцелама бр. 3796, 3948, 3949, 3910, 384, 3803, 2065, 2066, 2068, 2073, 2075, 3759, 3734, 3726, 3727, 3744, 3745, 3752/1, 3516/2, 3756, 3757, 3570, 3580, 3576, 3556, 3557, 3572. Овде иде даље потоком према северу граничним парцелама бр. 3417, 3418, 3419, 3424, 3425, 3426, 3426/2, 3429, 3438, 3437, 3432, 2544, затим поново скреће у правцу истока граничним парцелама бр. 2552, 2553, 2554, 2565, 2566, 2567, 2569. Граничном парцелом број 2765/1 граница излази на пут и даље иде јужно граничним парцелама бр. 3194, 3181, 3182, 3183, 3184, 3186, 3189, 3190, 2765/3, 3204, 3205, 3206, 3243, 3254, 3364, 3365, 3372, 3373, 3304/1, затим скреће северно граничним парцелама бр. 3394, 3339. Граница иде даље према истоку преко пута у КО Беочин Манастир парцелама бр. 3710, 3335, 3532, 3425, 3391, 3388, 3389, 3384, 3381, 3380, 3735/1, 3727. Даље иде путем број 3892 дужином од 180 метара, граничним парцелама бр. 3254, 3280, напушта пут и иде даље према истоку граничним парцелама бр. 3279, 3277. Овде граница скреће јужно и изломљеном неправилном линијом заобилази насеље Беочин село парцелама бр. 3266, 3230/1, 3230/2, 3734, 3782, 2792, 3801. Граница иде даље преко Козерског потока пресеца парцелу број 3815, прелази пут Осовље - Беочин - Манастир и иде даље граничним парцелама бр. 3822/1, 3096, 3094. Овим површинама обухвата манастире Беочин и Опћиште а затим иде даље, обилазећи насеље Беочин село граничним парцелама бр. 3089, 2911, 3090, 3089, 2925. Пошто је заобишла ово насеље, граница иде даље према истоку границом шуме парцелама бр. 3081, 3070, 3049, 3048, 3046. Граница даље иде кроз КО Раковац границом поседа Националног парка и границом шуме парцелама бр. 3152, 3114, 3002, 2982, 2980, 2972/1, 2973, 2952/3. Овде прелази пут за Мајдан и Раковачки поток и иде даље према истоку катастарским честицама бр. 2810, 2812, 2823, 2693, 2694. У КО Раковац у границе Националног парка улази и одвојен шумски коплекс Кестен са катастарском честицом број 2754, која се налази 300 метара северно од честице број 2812, која је у комплексу Националног парка. Затим граница прелази у КО Лединце идући даље према истоку и заобилазећи насељено место Лединци граничним парцелама бр. 3348, 3365, 3574/1, 3502, 3475, 3474/1, 3432/1, 2977. Овде граница долази до Дубоког потока у КО Сремска Каменица, иде њиме северно 850 метара да би скренула поново према истоку парцелама бр. 4018, 3949, 2309, 8015, 2480/7, 2480/6, 2497. Скреће према југу парцелама бр. 2499, 2496, 2500, 2501, 3949, 3853, а затим поново иде према истоку граничним парцелама бр. 3836, 3838, 3839, 3840, 3843, 3845, 3846, 3847, 3859, 3861/2, 3870, 3871, 3863, 3867, 3886/1, 3902, 3906, 3916, 3922, 3918, 364, 3644, 3638, 3637, 3636, 3613, 3614, 3616, 3615, 3617, 3610, 3609, 3608, 3605, 3604. Између парцела бр. 3583 и 3580 прелази пут Нови Сад - Рума, пресеца парцелу број 3580 и скреће према северу кастараским честицама бр. 3561, 3559, 3560, 3553, 3053, 3552, 3063, 3072, а затим поново се враћа према југу парцелама бр. 3052, 3181, 3182, 3184, 3200, 3206, 3207, 3552. Овде граница поново скреће према истоку катастарском честицом број 3965/1 и пресеца парцеле бр. 3533, 3965/1. Граница иде даље у КО Буковац граничним парцелама бр. 2591, 2633, 2623, 2625. Код парцеле број 2626 граница скреће јужно и иде даље граничним парцелама бр. 2626, 2627, 2655, 2656, 2657/3, 2657/2, 2658. Граница иде даље према југу границом шуме парцелама бр. 2671, 2673, 3128, 3129, 3130, 3301, 3299, 3296, 331. Затим се граница враћа према северу граничном парцелом број 3074, напушта шуму и обухвата Буковачке утрине, катастарским честицама бр. 3085, 2875, 2864, 2865, 2866, 995, 1016, 2882, 1060, 1065, 2942, 2943, 2880, 2923, 2920, 2919, 2880, 3040, 3043, 3044. Граница даље иде према истоку кроз КО Сремски Карловци катастарским честицама бр. 5254, 5252, 5258, 5259, 5261, 5109, 5103, 5102, 5101, 5100, 5092, 5088, 5089, 5291, 5293/1 5293/2, 5294, 5281, 5302, 5203, 5308, 5319, 5318. Граница ове долази до шуме и даље иде у правцу истока граничним парцелама бр. 5011, 5012, 5014, 1013, 5011, 4982. Парцелом број 4981 граница додирује пут Стражилово-Сремски Карловци и чини најисточнију границу Националног парка у комплексу, а затим граница под оштрим углом скреће на југ и иде даље граничним парцелама бр. 5385, 5384, 5387, 5389, 5390, 5425, 5392, 5436, 5433, 5432, 5402, 5431, 5430, 5329, 5428, 5425, 5422, 7515, 7520, 7521, 7524, 7525, 7528, 7529, 7530. Парцелом број 5402 граница улази на Партизански пут и ту се завршава. У саставу Националног парка Фрушка гора укључују се и следећи шумски комплекси Фрушке горе који нису обухваћени граничним линијама: Чортановачка шума - обухвата комплекс шума поред Дунава на подручју две катастарске општине у дужини 4.950 метара и просечној ширини 500 метара; граница се поклапа са границом поседа Националног парка а обухвата катастарске честице у КО Сремски Карловци бр. 3279, 3278, 3477/1, 3476, 6958; У КО Чортановци бројеви катастарских честица су: 3349-3368, 3328-3337, 3325/1, 2, 3, 4; Калиште - обухвата подручје римских шума поред Дунава у КО Сремски Карловци, катастарске честице број 2166 у облику троугла димензија страна 1500 метара и 1800 метара с 100 метара; Шидско цеље - одвојен шумски комплекс у облику правоугаоника дужине 4600 метара и ширине 650 метара; налази се у КО Шид а обухвата катастарске честице бр. 5101/1, 5187, 5186, 5105, 5184, 5183, 5182, 5180, 5177, 5176, 5175, 5174; Крушедолска шума (гај) - шумски комплекс који се налази у КО Крушедол - Прњавор са катастарским честицама бр. 624 и 628/3 јужно од Фрушке горе; и Подручје Корушка - подручје поред Дунава у КО Сусек са катастарским честицама бр. 1017, 1018, 1019. + Види: Исправку - 44/93-2061. II. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП 1. Подручје Националног парка Ђердап налази се на територији општина Голубац, Мајданпек и Кладово. Површина Националног парка износи 63.608,45 ha. 2. Граница Националног парка на територији општине Голубац почиње од тромеђа парцела бр. 850/25 (у Националном парку), 850/3 (ван Националног парка) и магистралног пута М-25 Голубац-Доњи Милановац и иде у правцу југоистока границом парцеле бр. 850/25 која је у Националном парку и парцели број 850/3 до сеоског пута број 5775, одакле наставља у правцу југа границом пута број 5775, до тромеђе парцеле бр. 893 (у Националном парку), и 896 (ван Националног парка) и магистралног пута М 25 Голубац-Доњи Милановац и иде у правцу југоистока границом парцеле број 850/25 која је у Националном парку и парцеле број 850/3 до сеоског пута број 5775. Одатле наставља у правцу југа границом пута број 5775 до тромеђе парцела бр. 893 (у Националном парку), 896 (ван Националног парка) и сеоског пута број 5775, иде даље границом парцела бр. 893 и 894 које су у Националном парку, сече парцелу број 83/1 до сеоског пута број 5767 и наставља у правцу југоистока путем број 5767 до раскрснице са сеоским путем бр. 5845. Овим путем иде до међа КО Голубац и КО Двориште, наставља том међом, западном границом парцеле број 4707 (у Националном парку) иде до тромеђе КО Голубац, КО Двориште и КО Кривача. Од ове тромеђе граница Националног парка наставља границом КО Голубац и КО Кривача јужном границом парцеле број 5765/4 до тромеђе КО Голубац, КО Кривача и КО Раденка (СО Кучево). Од ове тромеђе граница Националног парка наставља у правцу североистока границом КО Голубац и КО Раденка са североисточне стране парцела бр. 5765/4, 4717, до тромеђе КО Голубац, КО Брњица и КО Раденка (СО Кучево), одакле иде у правцу јутоистока границом КО Брњица и КО Раденка јужном границом парцела које припадају Националном парку бр. 1783, 1937, 1936/1, 1936/2, 1932, 1919, 1931, 1930, 1929, (сече сеоски пут), 1985, 1982/2, 1889/2, 1888, 1886, 1882, 1874, 1873 до границе са потоком Велика Раковица број 1968. Граница иде путем број 1968 до међе са парцелом број 1674 и наставља у правцу истока, јужном међом парцеле број 1674 и наставља у правцу истока, јужном међом парцеле број 1674 до међе са сеоским путем број 1992, затим иде у правцу истока, сеоским путем број 1992 до међе са парцелом број 1382, наставља у правцу југоистока јужном међом парцеле број 1382, сече сеоски пут број 1976 и иде у правцу истока јужном међом парцела бр. 1636, 1635, сеоским путем број 1991, међом парцела бр. 1925, 1464, сеоским путем број 1990, до тромеђе КО Брњица, КО Добра и КО Раденка (СО Кучево). Од ове тромеђе граница Националног парка наставља се даље у правцу југоистока границом КО Добра и КО Раденка са југозападне стране парцеле бр. 3880, 3997, 3998, 3999, 3880, наставља у правцу истока сеоским путем број 4709, затим истим путем број 4708 до раскрснице са путем број 4710 која је уједно и тромеђа КО Добра, Раденка (СО Кучево) и Дубока (СО Кучево). Од ове тромеђе граница иде даље у правцу истока сеоским путем број 4710 до раскрснице са сеоским путем 4711 која је уједно и тромеђа КО Добра, Дубока (СО Кучево) и Бољетин (СО Мајданпек). Кроз општину Мајданпек граница полази од тромеђе КО Добра, КО Бољетин и КО Волуја, па иде заједничким путем, а границом КО Волуја и КО Бољетин према југу до тригонометра број 307 и места званог Црвена земља, даље скреће на исток пратећи заједнички пут и границу КО Волуја и Бољетин до Бабинског Малиша, где скреће на југ, пратећи границу двеју општина до тригонометра број 2 и даље на југ заједничким путем до пута број 3405, наставља границом КО Волуја и Бољетин и иде до тромеђе КО Волуја, КО Мајданпек и КО Бољетин. Граница наставља према југу границом КО Волуја и КО Мајданпек преко тригонометра број 70 и места званог Прун, наставља на југ преко места званог Грље и даље пратећи границу КО Волуја и КО Мајданпек, преко места званог Чокса Грљај до тригонометра број 180 наставља заједничким путем ка југу, а и границом ове две општине преко места званог Тилва Томе, па преко места званог Испод Чока Фрасен пратећи и даље заједнички пут и границу ових двеју општина, силази са заједничког пута и одваја се од граница општина и иде на исток преко места званог Чока Фрасени Кулме Обра до пута број 578. Даље иде путем на југ преко тригонометра број 784 до места званог Стацион Капетанска, па даље источно до места званог Капетанске ливаде до пута II реда Мајданпек - Доњи Милановац. Граница даље иде путем до места званог Лишковац, наставља путем број 700 према југу до тригонометра број 117 и раскрснице пута број 700 и број 1523, иде преко места званог Велики Шопот, затим заједничким путем и границом КО Мајданпек и КО Рудна Глава поред места Мали Шопот и даље, заједничким путем и границом ових двеју КО преко места званог Интра Кулме, иде до тромеђе КО Рудна Глава, КО Тополница и КО Мајданпек. Одавде наставља на север заједничким путем, а границом КО Тополница, КО Мосна и КО Мајданпек, онда скреће на исток и наставља заједничким путем границом КО Мосна и КО Тополница до места званог Лаку Драгуље, где скреће на југ и иде потоком Косовица, преко места званог Досу Косовица, па преко места званог Кулмеа Тополница и тригонометра број 486, тригонометра број 467 и места званог Чока Кукуље, пратећи пут број 5098, преко места званог Кулмеа Тополница, где скреће на југоисток путем број 3427 и даље југозападном страном парцела бр. 1905/1, 3428/1, 1906/3, 1907/1, 3428/4, које се налазе у Националном парку. Онда скреће на североисток северозападном стране парцеле број 3428/4 до тромеђе парцела бр. 3428/2, 3428/4 и 1906/2. Даље скреће на југоисток југозападном страном парцеле број 1906/2, наставља западном страном парцела бр. 3445, 3446, 3450, где скреће на исток јужном страном парцела бр. 3450, 3451/3, 3463, 3462, 3461, сече парцелу број 3460, наставља јужном границом парцеле број 3465/2, сече Поречку реку, даље наставља јужном страном парцела бр. 3502, 3503, где пресеца регионални пут Г 106, одакле у наставку прати јужну страну парцела бр. 3842, 3841, 3839, 3844, 3836, 3837/1, 3837/2, где скреће на југ западном страном парцеле бр. 1601/5, а затим на исток јужном страном исте парцеле и парцела бр. 1608 и 1606 до пута број 1583. Онда скреће на југ до раскрснице са путем број 5105 и даље наставља истим путем на север и даље на исток, а преко места Краку Вујењ до тригонометра број 277. Даље наставља према југоистоку испод места званог Циганско Гробље и све до заједничког пута и међе са КО Вратном, наставља на север заједничким путем и границом КО Тополница и КО Вратна преко коте 482, тригонометра број 498 преко Кулмеа Маре све путем преко коте 475 и даље путем на север до тромеђе КО Уровица, КО Мосна и КО Тополница, наставља заједничким путем према северу и границом КО Мосна и КО Уровица, иде заједничким путем на север преко тригонометра број 498 и коте 500 и тригонометра број 484. Наставља према северу заједничким путем и границом КО Мосна и КО Мироч преко тригонометра број 462 и преко места званог Шупљајка, где скреће на исток преко коте 500 до села Мироч, затим скреће на север до тригонометра број 508 и наставља границом КО Мироч и КО Голубиње до места званог Филипово брдо и тригонометра број 520. Даље наставља северно до коте 498 и путем број 5673, иде на север до места званог Бољевине и истим путем преко места званог Голубињска Главица излази на пут број 5645, наставља путем на север преко места званог Раскрсница и тригонометра број 503, иде даље на север преко кота 459 и 426 и преко места званог Ракина бара и Страинова бара и тригонометра број 342, затим преко места званог Мали Вис и тригонометра број 524. Иде даље на север преко места званог Рајина бара и Каменички Чукар и тригонометра број 524 до места званог Каланфиров Чукар и тригонометра број 647, где скреће према североистоку и преко места званог Котине и Балин Чука и тригонометра број 598 места званог Незгодан Чукар и кота 462 и 425, излази на тромеђу КО Голубиње, КО Брза Паланка и КО Петрово Село. На територији општине Кладово граница почиње код коте 425 на месту званом Штрбац, а представља међу између КО Голубиње и КО Петрово Село. Одавде граница иде кроз Петрово Село у правцу истока у дужини од 2250 метара парцелом број 978/1 коју сече изнад тригонометријске тачке број 194, полигонске тачке број 2600 и иде до Буљбиног брда и тригонометријске тачке број 27 (кота 503). Од тригонометријске тачке број 270 граница се благо ломи и иде у правцу североистока у дужини од око 400 метара до полигонске тачке број 2082 (преко коте 484) која се налази на међи парцеле број 3369 и пута број 3432, а представља границу између КО Петрово Село и КО Велика Каменица. Овде се граница ломи под углом од око 160 степени и иде у правцу севера заједничким путем Велика Каменица Петрово Село који носи број 3432 у дужини од око 3150 метара до тригонометријске тачке број 259 (кота 489), преко ње и даље заједничким путем у дужини од око 700 метара до коте 472, па ту скреће према истоку у дужини од око 1000 метара до тромеђе КО Петрово Село, КО Велика Каменица и КО Подвршка. Одавде граница продужава западном ивицом парцеле број 1 која се налази у КО Подвршка, а представља границу између КО Петрово Село и КО Подвршка, до међе ове парцеле са потоком Ваља Маре, наставља потоком Ваља Маре у дужини од око 5500 метара у правцу истока до воденице (кота 249). Граница се овде ломи под углом од око 120 степени и иде у правцу североистока југозападним делом парцела број 269 у дужини од око 450 метара до тромеђе парцела бр. 269, 481/2 и КО Петрово Село. Код ове тромеђе граница се ломи под оштрим углом и иде у правцу југоистока у дужини од око 800 метара обухватајући Краку Балта, а онда у правцу северозапада у дужини од око 1000 метара до тромеђе парцела бр. 428, 269 и КО Петрово Село. Одавде граница наставља у правцу североистока у дужини од око 600 метара границом КО Петрово Село и Подвршка до тромеђе парцела бр. 60 и 59 у КО Подвршка и КО Петрово Село. Затим граница наставља у истом правцу, сече парцеле (у КО Подвршка) бр. 60, 59, 47/1, 47/2, 47/3, 45, 44, 50, Бановински пут II реда бр. 5479, 406/1, 406/2, 406/3, 405 и долази до граничног камена број 2 који представља границу између КО Подвршка и КО Манастирица. Од граничног камена број 2 граница иде кроз КО Манастирица и даље у правцу североистока сеоским путем број 2158 преко тригонометријских тачака које носе бр. 215 (кота 433), 202 (кота 435), поред тригонометријске тачке број 186 (кота 422), места званог Калфа које остаје западно од пута и даље истим путем до четворомеђе коју чини овај пут са парцелама бр. 2, 5 и 7. Граница даље наставља у истом правцу у дужини од око 200 метара, сече парцеле бр. 3 и 5 и иде до граничног камена број 26 који одваја КО Манастирица од КО Кладушница. Од граничног камена број 26 иде даље у правцу североистока у дужини од око 300 метара сеоским путем број 4 кроз КО Кладушница до четворомеђе парцела бр. 1 и 17 у Кладушници и парцела бр. 1241 и 1242 у Давидовцу, која представља границу између КО Кладушница и КО Давидовац. Граница даље наставља у правцу североистока истим путем који сада има број 1939 кроз КО Давидовац, пролазећи северно од тригонометријске тачке број 181 (кота 417) у дужини од око 550 метара до четворомеђе поменутог пута и парцела бр. 1258, 1259 и 1039. Од четворомеђе наставља југоисточном ивицом парцеле број 1039 и то целом њеном дужином до тромеђе парцела бр. 1039, 867/1, и 867/2 (Цуца). Граница се сада повија и иде према истоку у дужини од око 450 метара северним делом парцеле број 867/1 затим кроз парцеле бр. 866, 855 и 853 до пресека са сеоским путем број 1935 у дужини од око 600 метара до четворомеђе поменутог пута, сеоског пута који носи број 1935, и парцела бр. 749 и 515/4 КО Давидовца и наставља даље у правцу североистока југоисточном ивицом парцеле број 515/4 целом дужином (око 200 метара) до пресека са сеоским путем број 1934. Одавде граница иде ивицом парцеле бр. 376, 377/1, 379 КО Давидовац у дужини од око 210 метара обухватајући их, до четворомеђе парцела бр. 373, 379, 374 и 553/1 која уједно представља и границу између КО Давидовац и КО Сип. Наставља даље границом КО Давидовац и КО Сип у правцу североистока у дужини од око 230 метара ивицом парцела бр. 374 и 371 КО Давидовац које обухвата до пресека са путем број 569 који представља тромеђу између поменутог пута КО Сип и КО Давидовац. Иде даље кроз КО Сип ивицом парцела бр. 370/3 и 335 које обухвата у правцу североистока у дужини од око 200 метара до пресека са путем број 1931/1. Наставља даље преко парцеле бр. 619/2 и 619/3 ивицом парцеле број 307 коју обухвата у дужини од око 60 метара до пресека са магистралним путем број 1943/2 Неготин-Кладово-Доњи Милановац. Граница се овде ломи под углом од око 270 степени и иде у правцу југоистока у дужини од око 250 метара линијом путног земљишта поред парцела бр. 311, 305/1, 304/1, 302/1 и 301/1 изузимајући магистрални пут до пресека овог пута са сеоским путем који носи број 1932/2. Овде граница иде путем број 1932/2 у правцу североистока у дужини од око 270 метара обухватајући археолошко налазиште Диана до четворомеђе овог пута и парцела бр. 280, 279/3 и 256/3. Наставља даље ивицом парцела бр. 256/3, 257/3, 158/3, 259/3, 260/3 и 252 у дужини од око 160 метара које изузима, а за око 300 метара испод тригонометријске тачке број 161 (кота 71), спушта се на реку Дунав до државне границе према Румунији, иде узводно државном границом до почетка границе Националног парка. III. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА 1. Подручје Националног парка Тара налази се на територији општине Бајина Башта. Површина Националног парка износи 19.175 ha. 2. Граница Националног парка почињу од ушћа Брусничког потока у реку Дрину и иде у правцу њеног тока, истом долазећи до парцеле број 1251/2 КО Растиште, а потом скреће у правцу југоистока и то јужном страном парцела бр. 1251/2, 1252/2, 1253, 1254, 1255, 1258/3, 1258/1, 1263, 1266, 1267, 1275/1, где излази на постојећи пут Перућац Митровац и истим иде у правцу Перућца, долазећи до парцеле број 1484/1 КО Растиште. Од овог места, граница иде у правцу југоистока јужном страном парцела бр. 1490 и 1491 долазећи до КО Перућац, одакле скреће у правцу севера и то границом КО Растиште, долазећи до парцеле број 1656, у истом правцу границом између парцела бр. 31 и 873, где скреће у правцу југа границом између парцела бр. 34 и 873, потом скреће у правцу истока границом између парцела бр. 34, 24, 23, 35, 60, 61, 63, 65, 67 и 873. Затим иде према југу границом парцела бр. 88, 97 и 873, долазећи до полигоне тачке 369 КО Перућац, где скреће ка истоку границом парцела бр. 797 и 873 и преко полигоних тачака бр. 370 и 371 КО Перућац, а потом скреће ка североистоку границом парцела бр. 97 и 93 долазећи до четворомеђе између парцела бр. 93, 92, 98 и 873. Одатле скреће према истоку границом парцеле број 98, долазећи до полигоне тачке број 362 КО Перућац, одакле скреће ка југу, а затим истоку границом парцела бр. 104 и 873, долазећи до сеоског пута који се води под бројем 1047, одатле скреће ка југу истим путем до кривине, односно до пута који носе број 110, а одатле правцем југозапад североисток до парцеле број 774, онда иде границом између парцела бр. 774, 772, 722, 770, 760, 759, 752/3, 752/2, 751/1, 742, 743 са јужне стране и парцеле број 653 са друге стране, долазећи на сеоски пут који носи број 741, према истоку у дужини од 30 метара, а онда скреће на југ међом између парцела бр. 698 и 653. Затим скреће на север и иде међом парцела бр. 659 и 652/1, па продужава међом између парцела бр. 652/1 и 4049. Онда прави лом у правцу северозапад-југоисток и иде међом између парцела бр. 693, 659, 694, 650, 655, 651 са једне стране и парцеле број 652/1 са друге стране. Продужава према истоку и иде међом између парцела бр. 651, 654, 625, 627, 628 са једне стране и парцеле број 650 са друге стране. Ту скреће правцем југозапад-североисток међом између парцела бр. 621 и 650. Онда скреће на исток међом између парцела бр. 634/1 и 634/2 са једне стране и парцеле број 650 са друге стране. Ту скреће на југ међом између парцела бр. 643 и 650. Онда иде према истоку међом између истих парцела, ту скреће на југ, затим исток, па онда на север између парцела бр. 644, 646, 647 са једне стране и парцеле број 650 са друге стране. Ту излази на сеоски пут који носи број 604 и продужава на исток сеоским путем све до краја КО Перућац. Наставља истим правцем путем који се наставља на досадашњи пут, а иде кроз КО Бесеровину и има број 1588. Тим путем иде све до другог сеоског пута који скреће на југ, па онда северозапад југоисток, а носи број 1589. Он долази на други сеоски путе који носи ознаку број 1584, а све у правцу истока. Тим путем иде све до уласка у КО Заутлине. Међа се одваја од пута иде правцем северојуг, међом између КО Бесеровине и парцеле број 935 КО Зауглине. Ту се ломи и скреће на исток међом између парцела бр. 935, 934, 933, 932, 932, 930, 929/2 са северне стране и парцеле бр. 936, 927/1, 927/2 са јужне стране. Затим се ломи, иде правцем североисток излази међом између парцела бр. 929/2 и 928 и излази на сеоски пут који носи број 945. Даље наставља сеоским путем који се ломи правцем северозапад-југоисток, потом се ломи према западу, затим јужно до краја пута број 945, а затим у истом правцу пресеца сеоски пут број 1209 и продужава међом између парцела бр. 984, 983, 985, 988, 982, 981, 980, 979, 1097/2 са једне стране и парцела бр. 974/9, 974/8, 974/7, 974/6, 974/2, 974/3, 976, 978, 1128, 1121, 1116, са друге стране, а све у КО Зауглине. Даље се ломи и иде правцем југозапад- североисток међом између КО Зауглине и КО Рача. Одатле скреће на исток и иде међом између КО Зауглине, односно парцеле број 1982/2 и КО Раче, све до полигоне тачке 136 КО Рача. Даље креће у правцу југа и иде међом између парцела бр. 1496 и 1495 са једне стране и парцеле број 1497 са друге стране, а све КО Рача, до изласка на сеоски пут који је означен као број 1991. Затим иде наведеним сеоским путем према истоку све до другог сеоског пута који носи број 1986 и иде даље према истоку до другог пута који носи број 1592. Онда иде наведеним путем до тромеђе између парцела бр. 1591, 1593, 1594, даље иде и скреће у правцу истока, међом између парцела бр. 1591 и 1593, пресеца пут који носи број 1986 и даље иде правцем југ, затим се ломи на исток, па опет се ломи на југ све до изласка на сеоски пут број 1993, а све међом између парцела бр. 1661, 1662, 1698/1, 1698/2, 1698/3, 1699/1, 1699/2 са једне стране и парцеле број 1544/1 са друге стране. Затим иде даље сеоским путем према југу који носи број 1993 и иде до парцеле број 1713, даље иде у истом правцу према југу међом између парцела бр. 1544/1 и 1713 и силази до реке Раче. Граница даље иде реком Рачом низводно и све до парцеле број 1094 КО Рача. Потом се одваја од реке и обилази села Доњу Копривну и Горњу Копривну и иде на северозапад између парцела бр. 1094 и 1624. Ту окреће југозападно и излази на сеоски пут број 1993, и иде међом између парцела бр. 1624, 1627/2, 1627/1 и 1627/3 са једне стране и парцела бр. 1623/2, 1623/3 и 1623/4 са друге стране. Северно наставља путем број 1993 десетак метара, наставља северозападним правцем међом између парцела бр. 1622/1 и 1622/2 са једне стране и парцеле број 1621/2 са друге стране. Излази на сеоски пут који носи број 1966, а потом скреће на запад у дужини од 60 метара, а затим скреће северозападно и иде међом парцела бр. 1426/20 и 1426/19 са једне стране и парцела бр. 1619/1, 1618, 1617 и 1575 са друге стране. Ту прави лом у правцу севера и иде међом између парцеле број 1426/16 са једне стране и парцеле број 1459 са друге стране. Затим скреће северозападно и иде међом између парцеле број 1426/16 са једне стране и парцела бр. 1457, 1458 и 1459 са друге стране. Долази у близину пута број 1991 и ту скреће североисточно, иде међом између парцела бр. 1426/14 и 1426/16 са једне стране и парцела бр. 1433 и 1426/13 са друге стране. Затим ломи у правцу севера и иде међом између парцела бр. 1426/12 и 1431 са једне стране, и парцела бр. 1426/13 и 1452 са друге стране и излази на сеоски пут број 1991 и иде сеоским путем у правцу североисток све до сеоског пута који носи број 1989. Наставља путем према југу све до парцеле број 1427 где скреће у правцу југозапада, продужава међом између парцела бр. 1426/5 и 1426/6 са једне стране и парцеле број 1427 са друге стране. Ту се ломи југоисточно и иде међом између парцела бр. 1426/7 и 1427. Сече сеоски пут број 1990 и иде у истом правцу међом између парцела бр. 1421 и 1423/21. Затим иде у правцу севера међом између парцела бр. 1420 и 1421 са једне стране, и парцела бр. 1422/2, 1423/3 са друге стране, затим југоисточно међом између парцела бр. 1419 и 1401 са једне стране и парцела бр. 1422/3, 1422/4, 1422/1, 1423/24 са друге стране. Затим наставља правцем североисток међом између парцела бр. 1401, 1402, 1395, 1396 са једне и парцеле број 1097/1 са друге стране. Потом скреће у правцу истока међом између парцеле број 1097/1 са једне стране и парцела бр. 1098 и 1099 са друге стране. Ту излази на сеоски пут који носи број 1985. Затим наставља путем према западу до тромеђе парцела бр. 1098, 1090 и 1091 затим продужава источно међом између парцела бр. 1090 и 1091 и долази до парцеле број 987/2, шуме Манастира Рача, одакле продужава према северу међом између парцеле број 987/2 и парцела бр. 1090, 1067, 1065, 1042 и излази на пут који носи број 1984. Наставља тим путем у правцу севера све до парцеле број 988, затим међом између ње и парцела бр. 987/2 и 989. Граница се такође даље наставља у правцу севера и то са једне стране налази се парцела број 987/3, а са друге стране парцеле бр. 989, 990, 980, 979, 981, 982, 972. Затим иде међом између парцела бр. 972 и 983 и између парцела бр. 983 и 971, где долази до реке Раче и КО Мала Река. Граница се даље наставља низ реку Рачу све до краја јаза, затим јазом до пута који носи број 380, излази на пут број 1976 и продужава правцем југа до парцеле број 379 и парцеле број 420, иде међом између поменутих парцела правцем југоисток, где излази на сеоски пут који носи број 1980. Граница даље иде правцем југа путем који носи број 1980 и долази до међе између парцела, где наставља правцем запад и то са једне стране је парцела број 420, а са друге парцеле бр. 628, 627, 425, 424, где мења правац према југу и то границом парцела бр. 422, 424, 423, 423, 420. Даље наставља границом парцеле број 420 и парцела бр. 1227, 1228, 1262, где излази на сеоски пут који носи број 1983. Прелази преко пута и даље наставља границом између парцеле број 418 и парцела бр. 1266 и 1269, где поново долази до сеоског пута који носи број 1983. Наставља путем правац истока све до међе између парцеле број 418 и парцеле број 1270, чијом међом излази на сеоски пут број 1982, где мења правац кретања, сада према југу, путем број 1982 све до раскрснице гробља, одакле наставља путем број 2006 и даље у правцу југа све до краја поменутог пута који се завршава на граници између са једне стране парцеле број 418, а са друге стране парцела бр. 1272, 1273 и 1274. Даље иде према југу границом парцела бр. 1274 и 1451, где излази на пут који носи број 1980 код тригонометра број 255 КО Мала Река. Даље наставља према југу путем број 1993. Граница наставља даље правцем југоисток међом између, са десне стране парцеле број 1542, а са леве стране парцела бр. 1569, 1571, 1574, 1575, 1576, где излази на сеоски пут број 1980 и наставља путем у правцу југа, до пута број 2010, прелази преко њега и наставља даље према истоку путем број 1607 све до пута број 1605, а затим, њим јужно до уласка у КО Солотушу. Затим наставља правцем север, путем број 4918/1 до пута Бајина Башта-Кремна, ту скреће правцем североисток државним путем све до серпентине у парцели број 3957/1, коју сече граница Националног парка са средине серпентине према парцели број 1519/4 у дужини око 30 метара. Граница ту мења правац и наставља даље међом између парцела бр. 1591/4, 1519/1 и парцеле број 3957/1, где поново мења правац, крећући се даље према југоистоку границом парцела и то са леве стране границе парцеле бр. 1519/2, 3935, 3936, 3939, 3948, 3947, 3944, 3904, 3903, 3902, 3901, 4005, 4009, 4010, 4021, 3836, 3837, 3835, 3834, 3820, 3819, 3783, 3779, 3778, 3767, 3761, а са десне стране границе парцеле бр. 3950/4, 3950/3, 3950/2, 3950/1, 3949, 3971, 4972, 3973, 3976, 3977, 3979, 3984/3, 3984/4, 3985/2, 3988, 4002, 4004, 4042, 4041, 4039, 4038, 4037, 4023, 4024, 3782, 3781, 2780, 4373/1, 4373/3, 4373/4, 4373/5, 4376/2, 4387 и 4492 где граница долази до сеоског пута број 3760, прелази пут број 3760, затим додирује почетак изворишта реке Солотуше и наставља правцем истока, међом између парцеле број 4430 са једне и парцела бр. 4448/1, 4448/2, 4449, 4446, 4445, 4445/1 и 4444 са друге стране, где излази на сеоски пут који носи број 4443. Наставља истим путем до раскрснице са путем број 4442, а затим њиме до међе између парцеле број 4430 са једне стране и парцела бр. 4437, 4431, 4573 са друге стране и то правцем запад где долази до Куле на граду. Ту мења правац према југу, такође међом између парцеле број 4430 и парцеле број 4473, где поново мења правац крећући се према западу међом парцеле број 4430 са једне старне и парцеле број 4576 са друге. Затим поново мења правац крећући се према југу и то са десне стране парцеле број 4140, а са леве парцеле бр. 4576, 4582, 4583, 4140/29, а у истом правцу између парцела бр. 4140/47, 4140/29, 4140 и парцеле број 4630, затим са десне стране парцела број 4631, а са леве стране парцеле бр. 4643 и 4640. Даље иде међом између, са десне стране, парцеле број 4140, а са леве стране парцела бр. 4640, 4639, 4637, где граница Националног парка долази до КО Биоска општине Ужице. Даље граница наставља границом између општине Бајина Башта и општине Ужице, односно путем Поникве-Калуђерске Баре на запад до раскрснице са путем Бајина Башта-Кремна, затим истим путем на југозапад до раскрснице пута Бајина Башта-Кремна-Митровац, а затим путем на запад до раскрснице пута за хотел Тару и пута за Добро Поље. Одавде граница се поклапа са општинском границом Бајина Башта и Ужице до пута који носи број 1144, па њиме на запад преко потеза Секулићи до међе између, са леве стране, парцеле број 748/1, а са десне стране парцела бр. 783, 782, 759, 761, па границом парцеле број 760 са једне и парцела бр. 762 и 763 са друге стране, где поново излази на сеоски пут Метаљка Секулићи број 1144, па овим путем правцем севера долази до међе између парцеле број 472 и парцела бр. 469/3 и 469/1. Затим даље наставља истим правцем према југу и то међом између парцела бр. 470, 471 и парцеле број 479, где граница излази на пут број 1139/1 и истим у правцу севера долази до места званог Метаљка, где пресеца парцелу број 465 као и пут Митровац-Брана-Лазићи. Наставља даље међом између парцела бр. 423/2 и 423/5, излази на сеоски пут број 1140 и истим путем правцем југозапад долази до полигоне тачке 370 КО Коњска Река, где мења правац према северозападу и иде међом, са леве стране, парцеле број 92/4, а са десне парцела бр. 94, 90/5, 92/3, где поново улази на пут број 95, па затим међом између парцеле број 92/3 и парцела бр. 93 и 96; парцеле број 99 и парцела бр. 96 и 97. Граница додирује само једним делом пут број 98 који се ту завршава, па даље наставља исто правцем северозапад, међом између парцела са десне стране бр. 99, 104/4, 104/6, 105, 107, 108/2, 109, 110, 207 и 108, а са леве стране парцела бр. 112/1, 112/2, 200, 202, 201, 211. Ту граница долази до КО Растиште где се креће правцем запад, границом КО Растиште све до међе између парцела бр. 211 и 212, где иде њиховом међом а правцем југозапад до пута број 1141, који пресеца и наставља истим правцем, а међом између парцеле бројо 222/1 и парцела бр. 223 и 226/2, где граница мења правац, крећући се према југу међом парцеле број 226/2 и парцеле број 227/2; парцеле бр. 226/1 и парцеле број 227/1, па међом парцеле број 242 и парцеле број 243; парцеле број 223 и парцеле број 232; парцеле број 234 и парцеле број 235; парцеле број 239 и парцеле број 238, где граница долази поново до пута број 1141. Даље наставља у правцу југа све до асфалтног пута за Вежању, сече пут и излази на сеоски пут број 1142/3, затим правцем север, истим путем, до међе парцеле бр. 280 и парцела бр. 289/1 и 288/1; парцела бр. 276/4 и 276/3 и парцеле број 276/2; парцеле број 289 и парцеле број 280/1; парцела бр. 279/3, 279/1 и парцеле број 279/2. Затим граница наставља левом ивицом пута за брану Крушчица и даље за Вежању и то до парцеле број 286/1. Затим граница мења правац према западу, али тако да брана за пијаћу воду остаје у Националном парку, код које граница улази у КО Заовине. Граница Националног парка од постојеће бране иде преко КО Заовине у правцу запада и то међом парцела бр. 109/10, 100/11, 109/17, 109/18, долазећи до пута и истим иде у правцу нове Вежање, долазећи до парцеле број 176/2 Ко Заовине. Ту скреће у правцу северозапада границом парцела бр. 176/2, 109/1, 175 и 117, излазећи на сеоски пут број 6548/4 и истим, креће ка југозападу, долазећи до сеоског пута број 172, где скреће истим ка северу и излази на сеоски пут број 171, где истим скреће ка западу, излазећи на сеоски пут број 6550 и продужава у правцу запада. Ту долази до тромеђе парцела бр. 86/1; 440/1 и сеоског пута број 6550, одакле скреће ка југу и иде границом парцела бр. 86/1, 440/1, 442 и 1457/2, долазећи до асфалтног пута, а даље наставља истим, у правцу нове Вежање, затим до реке Вежање број 6580/1, наставља у правцу северозапада узводно, све до парцеле број 483, одакле граница даље наставља у истом правцу границом парцела бр. 483, 484, 499 и 96/1, долазећи до белеге број 1, где скреће ка западу и иде границом парцела бр. 86/1, 499, 86/3, 503, 502, 506, 505, 507 и 86/2. Ту излази на пут (сеоски) број 508, где скреће ка југу и излази на пут број 6551. Одатле иде у истом правцу, долази до сеоског пута број 6552, скреће у правцу запада истим путем, долазећи до парцела бр. 644 и 629 КО Заовине. Граница Националног парка од овог места наставља у правцу запада и то границом парцела бр. 644, 643, 629, 652, 653 и 65. Ту излази на сеоски пут који носи број 6552 и иде у правцу северозапада истим путем. Затим долази до парцела бр. 675 и 676, где скреће у правцу запада и иде границом парцела бр. 675, 676, 674, 678, 677 и 670, а потом у правцу северозапада, границом парцела бр. 669, 670, 665, 668, 663, 660, 1, 654 и 14, долазећи до граничне белеге број 44. Од белега број 44, граница Националног парка иде у правцу севера и то границом КО Заовине и КО Влаовић - општине Вишеград, долазећи до тромеђе КО Заовине, КО Растиште, КО Влаовић - општина Вишеград. Од ове тромеђе граница иде даље у правцу северозапада границом КО Растиште и КО Жљеб општине Вишеград, долазећи до тромеђе КО Растиште, КО Јагоштица и КО Вишеград. Од напред наведене тромеђе граница Националног парка продужава у истом правцу и о границом КО Јагоштица и КО Жљеб - општина Вишеград, долазећи до тромеђе КО Јагоштице, КО Жљеб општине Вишеград и Брусничког потока. Од овог места граница наставља у истом правцу Брусничким потоком све до ушћа Брусничког потока, одакле је и почео опис граница Националног парка. IV. НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК 1. Подручје Националног парка налази се на територији општине Рашка и Брус. Површина Националног парка износи 11.809,91 ha. 2. Граница подручја Националног парка почиње од тромеђе општина Рашка, Брус и Лепосавић и иде ка западу границом општине Рашка и Лепосавић до места где се одељење 2. Шумске газдинске јединице (у даљем тексту: ШГЈ) "Копаоник" одваја од општинске границе, наставља даље јужним ободом одељења 2. и пресецајући регионални пут Р 119 а, наставља јужном страном одељења 3, 4. и 5 (ШГЈ "Копаоник") до двомеђе одељења 5. и одељења 143. (ШГЈ "Јадовник-Треска"), обухватајући одељење 143. до његове поновне двомеђе са одељењем 5. Одатле наставља ка југозападу развођем између Барске и Лисинске реке до тригометарске тачке Чукара (1.267 m) обухватајући приватно земљиште, одакле скреће ка северу локалним путем до Барске реке. Потом скреће ка западу границом 146. (ШГЈ "Копаоник") до његове двомеђе са одељењем 142. (ШГЈ "Јадовник-Треска") и захвајући одељење 142. и мањи део одељења 124. (ШГЈ "Јадовник-Треска"). Наставља западном границом одељења 144, 145. и 143 (ШГЈ "Копаоник") до двомеђе одељења 143. са одељењем 123. (ШГЈ "Јадовник-Треска"). Даље скреће ка северозападу границом одељења 123. и 119. (ШГЈ "Јадовник-Треска") до двомеђе одељења 119. и 127. (ШГЈ "Копаоник"), обилази приватну енклаву одељења 127. до двомеђе са одељењем 128 (ШГЈ "Копаоник") затим обилази приватну енклаву у оквиру одељења 128. (ШГЈ "Копаоник") и даље западном границом одељења 128, 126. и 125. (ШГЈ "Копаоник") до регионалног пута Р 119а. Одатле граница скреће ка југоистоку дуж пута и границе одељења 34 (ШГЈ "Копаоник") до двомеђе са одељењем 35. (ШГЈ "Копаоник") и даље кривуда ка истоку дуж северних граница одељења 35, 123, 111, 110, 107, 106, 105, 104, 91, 90, 89. и 88. (ШГЈ "Копаоник") до двомеђе са одељењем 48 (ШГЈ "Јадовник-Треска"), обухвата одељење 48. до локалитета Шиљаковац, где скреће ка југоистоку за 400 метара, заобилазећи приватно обрадиво земљиште, а затим ка североистоку до најистуренијег западног одељења 47. (ШГЈ "Јадовник-Треска"). Одатле граница наставља ка североистоку дуж граница одељења 47, 46, 37, 38. и 39. (ШГЈ "Јадовник-Треска") до границе између општина Рашка и Брус. Од споја граница општине Брус и Рашка граница Националног парка обухвата одељења 151, 145, 150, 149, 148. и 147. (ШГЈ "Копаоник", Брус) даље према југу наставља границом поседа ПТК "Копаоничанка" до Сребрначке реке, а одатле скреће према истоку Сребрначком реком до одељења 108. (ШГЈ "Копаоник", Брус) затим северном границом одељења 108. и 106. (ШГЈ "Копаоник", Брус), до границе одељења 106, 91, 90. и дела одељења 89. (ШГЈ "Копаоник", Брус) до локалитета Голи Брег. Одатле наставља јужним ободом одељења 89. и источним ободом одељења 88. (ШГЈ "Копаоник", Брус) до границе грађевинског подручја насеља Брзеће по Урбанистичкој уређајној основи Брзећа. Одатле граница даље води северном страном грађевинског подручја Брзећа, пресеца регионални пут Р 218а и скреће ка југоистоку и југу границом грађевинског подручја Брзећа до Мрамора, даље наставља ка југоистоку регионалним путем Р 218 до места где источна граница одељења 43.(ШГЈ "Копаоник", Брус) пресеца поменути пут, а одатле води југозападу и западу границама одељења 43, 1, 2, 3, 4, 5, 10, 11. и 12. (ШГЈ "Копаоник", Брус) до границе између општина Брус и Лепосавић и даље границом између ове две општине до тромеђе општина Брус, Рашка и Лепосавић, где се завршава. V. НАЦИОНАЛНИ ПАРК ШАР ПЛАНИНА 1. Привремено подручје Националног парка Шар планина налази се на територији општина: Качаник, Штрпце, Сува Река и Призрен. Површина Националног парка износи око 39.000 ha. 2. Привремена граница Националног парка почиње у јужном и југоисточном делу и поклапа се с административним границама између Републике Македоније и Републике Србије и иде преко кота, односно врхова највиших планина Шаре, почев од врха Љуботен (2.490 m), па преко Куле (2.314 m), Ливадице (2.491 m), Језерачке чуке (2.604 m), Бистре (2.640 m), Црног врха (2.584 m), Кобилице (2.526 m), па све до Кара Николе (2.106 m), у правцу југозапада, где се спушта покрајинска граница и граница Националног парка скреће северозападно до коте 1.626 m. Од ове коте граница скреће на исток изнад села Манастирица и избија на коту 1.071 m, одакле даље иде до коте 1.310 m. Граница затим скреће на североисток до коте 1.485 m. (Јаворовица), одатле скреће на исток до коте 1.765 m (Млаке), одатле наставља на североисток преко Мисове планине до коте 1.522. Затим граница скреће на северозапад до коте 1.271 m, пружајући се изнад Горњег Села, где границу даље чини пут Призрен-Брезовица све до Краљевог двора и коте 1.120 m. Од ове коте граница се протеже на запад изнад села Света Богородица изохипсом 1.212 m, до коте 1.130 m, одакле на запад, преко коте 931 m избија на коту 1.507 m. Од ове коте граница скреће на североисток до коте 1.656 m, обухвативши Голем Бор са западне стране и избија на север на коту 1.509 m, а одатле се пружа на североисток и избија на коту 1.598 m. (Гранзон), па наставља даље на север до коте 1.931 m и даље до коте 1710 m, а одатле на северозапад до коте 1.456 m. (Русеница). Даље се граница спушта до коте 841 m, обухвативши манастир Света Тројица, па граница скреће на исток на коту 1.498 m изнад С. Беловце, па се пружа северно до Болован камена, обухвативши Цареву воду и Букашка бачила на истоку до коте 1.654 m. Од ове коте граница се пружа у правцу југоистока до коте 1.441 m, изнад села Горња Битиња, Поповце и Доња Битиња, одавде скреће на југ и избија на коту 1.276 m (чука), а потом се граница спушта изнад Орличева па избија на коту 1.150 m, па под правим углом на југ пење се до коте 1.516 m (Мало Борче), а затим скреће на запад до коте 1.440 m (Сведске Ливаде), па се затим спушта на југ где пресеца реку Лепенац, па се пење на Бегову главу до изохипсе 1.600 m. Одатле граница скреће на исток изнад села Севце и избија на коту 1.312 m, а одавде даље иде на североисток и избија на коту пресецајући пут Брезовица-Призрен 1.232 m (бурљи). Затим скреће на југоисток до коте 1.453 m где наставља даље на североисток до коте 1.485 m, и даље истим правцем до коте 1.541 m, па даље наставља на исток до Црног врха (1.562 m), и коте 1.712 m, обухвативши Тупан и Бачила, па скреће на југозапад до полазне тачке у опису границе Љуботен, где се завршава. Следећи део