Regulation on the conditions for discharging the waste water into public sewerage

1 На основу члана 45. а у вези са чланом 70. Закона о државној управи (Службени гласник Републике Српске број 11/94), као и на основу члана 64. и 67 у вези са Чланом 135. Закона о водама (Службени гласник Републике Српске број 10/98), министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, д о н о с и P R A V I L N I K O USLOVIMA ZA ISPU[TAWE OTPADNIH VODA U JAVNU KANALIZACIJU 1. OP[TE ODREDBE Чlan 1. Ovim правилником propisuju se uslovi za ispuшtaњe otpadnih voda u javnu kanalizaciju, mere zaшtite javnog kanalizacionog sistema, graniчne vrednosti opasnih i шtetnih materija koje se mogu ispuшtati u javnu kanalizaciju, kao i naчin vrшeњa kontrole kvaliteta ovih otpadnih voda. Чlan 2 Za potrebe ovог Правилника izrazi : javni kanalizacioni sistem знaчи sistem za сaкупљaњe, одвожење и tretman otpadnih voda насеља; industrijske otpadne vode означавају sve otpadne vode koje poti~u iz proizvodnih procesa u industriji i drugih privrednih aktivnosti, kao i zagaђene kiшne vode sa industrijskih povrшina; opasna supstanca znaчi svaku supstancu ili energiju koja predstavqa rizik za okolinu jer je toksiчna, otporna na razgradњu, bioakumulativna i /ili kancerogena ; rizik znaчi kombinovani uticaj verovatnoћe pojave neke opasne supstance i intenziteta pojave; prioritetna supstanca oznaчava supstanciju koja predstavљa znaчajan rizik u vodi ili preko vode za akvatiчnu sredinu i zdravљe љudi; koncentracija ponderisana protokom oznaчava koncentraciju koja se izraчunava kada se ukupno dnevno optereћewe (masa zagaђeњa) podeli ukupnim dnevnim protokom; graniчne vrednosti emisije iz nekog izvora zagaђењa znaчe masu opшtih i/ili specifiчnih parametara, koncentracije i /ili nivo emisije koje ne smeju biti prekoraчene u toku propisanog perioda vremena; one mogu biti propisane za grupu, familiju ili kategorije supstanci. Чlan 3. Zaшtita javnog kanalizacionog sistema od dejstva opasnih i шtetnih materija otpadnih voda vrшi se radi: • zaшtite od mehaniчkih uticaja, • zaшtite od zapaљivih i eksplozivnih materija, • zaшtite od hemijskih toksiчnih i na drugi naчin шtetnih materija, • zaшtite od radioaktivnih materija, • zaшtite od infektivnih voda. 2 Чlan 4 Sprovoђeњe odredbi ovог правилника u nadleжnosti je organizacije којој је поверено upravљaњe i odrжavaњe javnog kanalizacionog sistema (Javno komunalno preduzeћe -JKP ili druga organizacija). Чlan 5 Gradske или општинске vlasti mogu u saglasnosti sa овим правилником i lokalnim specifiчnostima korisnika kanalizacije, kao i javnog kanalizacionog sistema i prijemnog vodotoka doneti interne pravilnike kojim se bliжe definiшu uslovi испуштања industrijskih otpadnih voda u javni kanalizacioni sistem, kao i начин kontrole ovih ispusta. Pri tome, дозвољене vrednosti za opasne i шtetne supstance date u ovoм правилнику (Тabela 1) smatraћe se minimalnim zahtevom. Samo u izuzetnim sluчajevima, pod uslovima koji su definisani Чlanom 18 ovог правилника, zahtevane vrednosti mogu biti вeћe od propisanih u Тabeli 1. Interni pravilnici za ispuшtaњe otpadnih voda u javnu kanalizaciju i programi kontrole ispusta moraju biti usagla{eni na nivou distrikta reчnog sliva i odobreni od strane Ministarstva nadleжnog za poslove vodoprivrede, након чега ступају на снагу и почињу да се примењују. Чlan 6 Граничne vrednosti u dozvolama za prikљuчeњe otpadnih voda na javni kanalizacioni sistem propisuju organizacije koje upravљaju ovim sistemom u saglasnosti sa vrednostima datim u Тabeli 1 овог правилника ili internim pravilnicima. Za industrijske i druge otpadne vode koje sadrжe opasne i vrlo riziчne supstance (Aneks 2) ili za druge toksiчne ili шtetne supstance koje nisu obuhvaћene ovим правилником graniчne vrednosti u dozvoli odreђuju se prema posebnoj proceduri коју предлаже Ministarstvo za vodoprivredu a koje donosi uz saglasnost Ministarstva za poslove zdravљa i Ministarstva za zaштиту животне средине. Prema ovoj proceduri, graniчne vrednosti ovih supstanci odreђuju se na osnovu podataka o toksiчnosti, otpornosti na bioloшku razgradњu, eventualnoj kancerogenosti, koliчini i koncentraciji u otpadnim vodama ili efluentu postrojeњa za predtretman, kao i na osnovu meђunarodnih normi koje reguliшu ispuшtaњe tih supstanci. Prikupљaњe i obrada ovih podataka obaveza je korisnika kanalizacije koji je prilaжe uz ostalu dokumentaciju pri podnoшeњu zahteva za definisaњe uslova ispuшtaњa otpadnih voda u javnu kanalizaciju. Чlan 7 Kontrolu kvaliteta otpadnih voda koje se ispuшtaju u javnu kanalizaciju vrшe organizacije kojima je povereno upravљaњe i odrжavaњe javnog kanalizacionog sistema i sami korisnici kanalizacije (samomonitoring). 2. USLOVI ISPUШTAЊA OTPADNIH VODA I MERE ZAШTITE ^lan 8 U kanale za odvoђeњe atmosferskih voda (separatni deo) javnog kanalizacionog sistema zabraњeno je ispuшati: • otpadne vode iz stambenih, javnih, komunalnih i industrijskih objekata, 3 • atmosferske vode sa jako zagaђenih industrijskih povrшina, • industrijske otpadne vode bez obzira da li su prethodno obraђene na internim ureђajima za preчiшћavaњe. Чlan 9 U separatni deo javne kanalizacije kojim se sakupљaju i odvode otpadne vode iz doma}instava, javnih i privrednih organizacija zabraњeno je ispuшtati: • upotrebљene vode od praњa i polivaњa ulica i drugih javnih povrшina, od praњa vozila, kao i druge industrijske malo zagaђene vode u kojima su koncentracije polutanata niжe od vrednosti koje se mogu oчekivati u efluentu gradskog postrojeњa za preчiшћavaњe, • rashladne i druge sliчne tehnoloшke vode kao i atmosferske vode. Чlan 10 U me{oviti deo javnog kanalizacionog sistema treba, koliko god је могуће, ограничити испуштање rashladnih i malo oптерeћених voda захтевајући od industrije увoђeњe recirkulacije ili drugih mera смањења potroшњe vode. Чlan 11 Broj ispusta svakog korisnika kojim se ispuшtaju industrijske otpadne vode u javni kanalizacioni sistem treba da bude sveden na tehniчki i ekonomski opravdan minimum uzimajuћi u obzir i troшkove kontrole koji rastu sa brojem ispusta. Чlan 12 Za diskontinualno испуштање otpadnih voda iz већих industrija koje moже bitno remetiti protok i sastav otpadnih voda u javnoj kanalizaciji treba zahtevati primenu одговарајућих mera koje ћe ublaжiti negativne efekte. Чlan 13 Zdravstvene, veterinarske i druge ustanove, preduzeћa i druge organizacije u чijim se otpadnim vodama mogu oчekivati patogeni mikroorganizmi, uzroчnici razliчitih infektivnih oboљeњa, moraju svoje otpadne vode da dezinfikuju pre ispuшtaњa u javnu kanalizaciju. Чlan 14 Regulisaњe ispuшtaњa opasnih i шtetnih supstanci u javni kanalizacioni sistem mora biti u saglasnosti sa propisima Rепублике Српске u drugim sektorima zaшtite животне средине, i posebno sa propisima za kvalitet efluenata gradskih postrojeњa za preчiшћavaњe, pri чemu lokalni uslovi treba da budu uzeti u obzir u tehnoloшom, ekoloшkom i ekonomskom smislu. Чlan 15 Supstance koje mehaniчki oшteћuju kanalizacioni sistem ili koje su hemijski jako agresivne prema konstrukcionim i drugim materijalima, koje su toksiчne ili stvaraju toksiчne supstance, materije neprijatnog mirisa ili koje stvaraju eksplozivne pare i gasove ne smeju se ispuшtati u sistem javne kanalizacije. Чlan 16 Shodno ~lanu 15, nijedno pravno ili fiziчko lice ne sme u javni kanalizacioni sistem ispuшtati niti izazvati ispuшање viskoznih i drugih materija koje ugroжавају re`im toka otpadnih voda u bilo kom delu mre`e, stabilnost objekata 4 kanalizacione mre`e, normalne biohemijske procese u kanalizacionoj vodi, predviђene uslove za vrшeњe tekuћe kontrole i popravke mreжe ili uticati na poveћavaњe troшkova eksploatacije i normalano funkcionisaњe postrojeњa za preчишћавање. Tu posebno spadaju : • otpaci (чak i u isitњom obliku), smeћe, kuћni otpad, шut, staklo, muљ, pepeo, vlaknasti materijali; • komina, talozi, kvasac, koжni otpaci, dlake, silaжa, otpaci od klaњa stoke; • materije koje sadrжe separabilna i emulgovana uљa, kao i masti жivotiњskog i биљног porekla; • teчno i чvrsto stajsko ђubrivo; • supstance koje очвршћавају kao na primer: cement, kreч, kreчna voda, gips, malter, skrob od krompira, вештачке сmole, bitumen, katran; • sredstva za dezinfekciju i чишћење, deterџenti i proizvodi za praњe koji dovode do stvaraњa enormno velike koliчine pene; • zapaљive supstance i supstance koje grade zapaљive i potencijalno eksplozivne smeшe, na primer: separabilni, emulzivni i laki fluidi kao шto su: benzin, grejno gorivo, uљa za podmazivaњe, karbidi koji grade acetilen; • radioaktivne materije (postupati prema posebnim propisima o naчinu ispuштања, чувања и обрађивања radioaktivnih otpadaka); • pare i gasovi, kao na primer: hlor, vodonik-sulfid, cijanovodoniчna kiselina i supstance koje stvaraju takve gasove ili pare; • agresivne ili toksiчne supstance ukoliko se nalaze iznad propisanih graniчnih vrednosti, kao na primer: kiseline, baze, soli, supstance za tretiraње биља i pesticidi, supstance koje reaguju sa otpadnom vodom proizvodeћi opasne produkte ili efekte, hlorovana једињења kao шto su perhloretilen, dihloretilen, trihloretilen, zatim hloroform, ugљen tetrahlorid, itd. Чlan 17 Ukoliko su шtetne i opasne supstance prisutne u tako niskim koncentracijama da se u skladu sa чlanom 18 њihovo упуштање u javnu kanalizaciju smatra bezbednim i ako su niжe od vrednosti datih u Тabeli 1 onda je takvо упуштање дозвољено. Za sva ispuштања u gradsku javnu kanalizaciju mora postojati saglasnost i dozvola organizacije koja upravљa i odrжava javni kanalizacioni sistem. Graniчne vrednosti opasnih i шtetnih supstanca propisane dozvolom treba da uzmu u obzir sve specifiчnosti proizvodne aktivnosti korisnika kanalizacije (kapacitet i tehnologija proizvodњe, koliчina, sastav i dinamika ispuштања otpadnih voda), graniчne vrednosti date u Тabeli 1 i lokalne uslove javnog kanalizacionog sistema. Za svaku promenu nastalu u proizvodnoj aktivnosti korisnika kanalizacije koja bitno meњa koliчinu i kvalitet otpadnih voda mora se traжiti nova saglasnost / dozvola od nadleжne organizacije koji upravљa javnim kanalizacionim sistemom. Чlan 18 U posebnim sluчajevima JKP ili druga organizacija kojoj je povereno управљање kanalizacionim sistemom moжe na svoju odgovornost (dogovori u okviru zakona) da ustanovi svoje zahteve za opasne i шtetne supstance koje se ispuшtaju u javnu kanalizaciju pod uslovom da: • zaposleno osobљe koje radi u sistemima javne kanalizacije moжe da obavљa sve svoje obaveze i funkcije po zakonu i da pri tome ne bude fiziчki i zdravstveno ugroжeno, • da sistemi javne kanalizacije ne budu bezpovratno оштећени, i 5 • da ne nastanu шtetni efekti po okolinu, na primer neprijatni mirisi iz kanalizacije, zatim negativni efekti na proces tretmana gradskih otpadnih voda i tretman muљa, odnosno na kvalitet finalnog gradskog efluenta ili da oteжava finalnu dispoziciju muља. Чlan 19 Дозвољене vrednosti parametara u otpadnim vodama koje se smeju ispuшtati u sistem javne kanalizacije (Тabela 1) u saglasnosti su sa zahtevima iz Чlana 18. Zbog visoke otpornosti na bioloшku razgradњu i velikog rizika po zdravље људи i okolinu, graniчne vrednosti za visoko riziчne materije (Тabela 1. D1) koje se ispuшtaju u gradsku kanalizaciju imaju iste numeriчke vrednosti kao i pri ispuштању u prirodne vode. Dozvoљene vrednosti date u Тabeli 1 i/ili dozvoli odnose se na sredњe dnevne koncentracije ponderisane protokom na mestu ispuштања пре мешања sa otpadnim vodama iz javne kanalizacije. Graniчne vrednosti za druge шtetne i opasne materije (posebno sa prioritetnih lista-Aneks 2,) koje nisu navedene u Тabeli 1 treba u svakom pojedinaчnom sluчaju utvrditi prema stavu 3 чlana 6. Analitiчke metode odreђивања parametara navedenih u Тabeli 1 date su u Aneksu 1. Tabela 1. Dozvoљene graniчne vrednosti parametara u otpadnim vodaма koje se mogu ispuшtati u javnu kanalizaciju (sredњe dnevne koncentracije vagane protokom) parametri jedinca mere vrednost 1. OPШTI HEMIJSKI I FIZIЧKO-HEMIJSKI ELEMENTI KVALITETA A. OPШTI PARAMETRI Temperatura 0C 40 Ph jedinice pH 6.50 - 9.50 talog nakon 0.5 часова taloжeњa mлл-1 5 ukupne suspendovane materije g.m-3 500 B. KISEONIЧNI REЖIM BPK5 g .O2 .m-3 * HPK - дихроматни g .O2 .m-3 * C. NUTRIJENTI аmonijaчni azot g.m-3N 40 нitritni azot g.m-3N 10 нitratni azot g. m-3N ukupni azot g.m-3N 100 ukupni fosfor g.m-3P 5 2. SPECIFIЧNI ZAGAЂИВАЧИ D. TOKSIЧNE ORGANSKE SUPSTANCE D1VISOKO RIZIЧNE PRIORITETNE SUPSTANCE,COUN. DIREKTIVE, 86/280/EEC уgљentetrahlorid mg .m-3 3000 DDT mg .m-3 400 пentahlorfenol mg .m-3 2000 аldrin mg .m-3 10 дieldrin mg .m-3 10 endrin mg.m-3 10 izodrin mg.m-3 10 heksahlorbenzen mg.m-3 2000 heksahlorbutadien mg.m-3 3000 hloroform mg.m-3 1000 1,2- dihloretan mg.m-3 200 6 trihloretilen mg.m-3 200 tetrahloretilen mg.m-3 200 heksahlorcikloheksan mg.m-3 4000 trihlorbenzen mg.m-3 100 suma policikliчnih hlorovanih ugљovodonika (PAH) mg.m-3 200 сuma polihlorovanih bifenila(PCBS) mg.m-3 20 D2 ostale toksiчne organske supstance fenolni indeks mg.m-3 100000 бenzen mg .m-3 100000 тoluen mg .m-3 100000 кsilen mg .m-3 7000 фormaldehid mg .m-3 25000 mineralna uљa mg .m-3 100000 дeterџenti mg .m-3 10000 E TOKSIЧNE NEORGANSKE SUPSTANCE E1 metali i metaloidi ( ukupni sadrжaj) сrebro, Ag mg .m-3 100 aluminijum, Al mg .m-3 ** arsen, As mg .m-3 100 kadmijum, Cd♦ mg .m-3 50 kobalt, Co mg .m-3 1000 ukupni hrom, Cr mg .m-3 1000 шestovalentni hrom, Cr mg .m-3 200 бakar, Cu mg .m-3 1000 гvoжђe, Fe mg .m-3 ** жiva, Hg ♦ mg .m-3 10 мangan, Mn mg .m-3 500 нikl, Ni♦ mg .m-3 50 оlovo, Pb mg .m-3 500 сelen, Se mg .m-3 2000 аntimon, Sb mg .m-3 2000 кalaj, Sn mg .m-3 2000 цink, Zn mg .m-3 2000 E2. druge neorganske supstance фluoridi g m 3 50 cijanidi g.m-3 1 sulfidi g.m-3 2 sulfati g.m-3 200 sulfiti g.m-3 10 hloridi g.m-3 250 .* HPK i BPK se ne normiraju, reguliшu se dozvolom uzimajuћi u obzir sve tehniчke i ekonomske faktore koji utiчu na izbor zajedniчkog postrojeњa za preчiшћavaњe, kao i prodiraњe podzemnih voda u kanalizaciju usled чega koncentracija organskih materija u dotoku na postrojeњe moжe biti niska * * alumиnijum i gvoжђe bez ograniчења ♦ nalaze se i na prioritetnoj listi Proposal for a European Parliament and Council Decision establishing the list of priority substances in the field of water policy..2000/0035(COD) 7 Чlan 20 Organizacija koja upravљa kanalizacionim sistemom moжe dozvoлити прекорачење vrednosti datih u Тabeli 1 zbog повољног odnosa koji nastaje u резултујућој смеши кomunalnih i industrijskih otpadnih voda i ukoliko ne postoji opasnost od шtetnih efekata navedenih u ~lanu 18. Чlan 21 Ukoliko postoji stalna opasnost od шtetnih efekata u smuslu чlana 18 onda je ispuштање otpadne vode u sistem javne kanalizacije uslovљeno predtreтmanom ili nekim drugim tehniчkim merama. Ako je predtretman neophodan, treba ga izvesti na takav naчin da se koncentracija soli u efluentu шto je moguћe maњe poveћa, kako sistem javne kanalizacije i rad gradskog postrojeњa ne bi bili ugroжeni. Чlan 22 Kada se ne mogu postiћi graniчne vrednosti za kvalitet efluenata gradskih postrojeњa (Uredba o uslovima ispuштања otpadnih voda u povrшinske vode), JKP odnosno organizacija koja upravљa kanalizacijom moжe, osim graniчnih koncentracija, ograniчiti optereћење otpadnih voda izraжeno kao kg (килограм) polutanta na dan. Ista ograniчења u pogledu optereћења mogu se postaviti i radi zaштите кориштења муља градских постројења у пољопривреди. Чlan 23 Opasnosti u smislu чlana 18 smatraћe se otkoњenim ukoliko korisnik koji vrшi upuштање otpadnih voda u javnu kanalizaciju ispuњava zahteve iznete u Zakonu o vodama Republike Srpske, ako nisu prekoraчene vrednosti u vezi sastava i koliчine supstanci u otpadnoj vodi navedene u Тabeli 1 ovog pravilnika, odnosno dozvoli za ispuштање. Чlan 24 Od momenta stupaњa na snagu ovog pravilnika, regulisaњe uslova ispuштања industrijskih otpadnih voda za sve nove korisnike kanalizacije vrшi se prema wegovim odredbama. Za sve druge industrijske i privredne aktivnosti koje svoje otpadne vode veћ испуштају u gradsku kanalizaciju rok za usaglaшавање са захтјевом овога правилника iznosi 3 godine од дана његовог ступања на снагу. 3. KONTROLA KVALITETA OTPADNIH VODA Чlan 25 Shodno чlanu 7, za sistematsko praћење i kontrolu kvaliteta industrijskih otpadnih voda koje se ispuшtaju u javnu kanalizaciju odgovorni su preduzeћe koje upravљa kanalizacionim sistemom i korisnici kanalizacije. S obzirom na ~lan 7, preduzeћe koje upravљa kanalizacionim sistemom odgovorno je za praћење ispusta i monitoring otpadnih voda svih korisnika. Odgovornost za kvalitet ispuшtenih otpadnih voda je na onome ko vrши упуштање, tj. korisniku kanalizacije. Odgovorno lice za ispuштање otpadnih voda korisnika javne kanalizacije i њegov zamenik moraju biti poznati odgovnom licu u preduzeћу које управља kanalizacijom, {to }e obezbjediti korisnik kanalizacije. 8 Чlan 26 Ukoliko usled greшaka u radu korisnik kanalizacije izazove ispuшtaњa koja mogu oшtetiti sistem javne kanalizacije, odgovorno lice u preduzeћu koje upravљa javnom kanalizacijom mora biti odmah obaveшteno. U sluчaju iz stava jedan ovoga ~lana, odgovorno lice iz preduzeћa koje upravљa javnom kanalizacijom treba da postupi u skladu sa uzbunom i planom za izvanredne situacije. Члan 27 S obzirom na odgovornost za sistematsko praћење svih ispusta industrijskih otpadnih voda, odgovorna sluжba u organizaciji koja upravљa sistemom kanalizacije mora raspolagati svim osnovnim podacima o korisnicima kanalizacije. To se, pre svega, odnosi na: • vrstu, koliчinu i osobine svih tokova otpadnih voda koje korisnik ispuшta u javnu kanalizaciju, • vrstu i naчин испуштања, • postojeћa tehniчka reшења за смањење загађења односно постројење за predtretman. Чlan 28 Korisnici kanalizacije, moraju na zahtev organizacije koja upravљa javnim sistemom kanalizacije dostaviti sve podatke o nastanku, vrsti i mestu ispuштања otpadnih voda u javnu kanalizaciju, kao i sve promene u proizvodњi koje mogu imati uticaja na prirodu i koliчinu otpadnih voda. U ciљu uspostavљања monitoringa korisnici su obavezni da omoguћe odgovornoj sluжби u organizaciji koja upravqa sistemom javne kanalizacije, детаљно упознавање sa neophodnom dokumentacijom i svim relevantnim detaљima na licu mesta. Чlan 29 Kontrole ispusta predviђene Zakonom o vodama i relevantnim propisima nezavisne su od ispitivaњa predviђених овим правилником уз обавезу размјене података између одговорних служби што се ближе утврђује Uputstvom, којe сачињава министарство za sektor voda. Чlan 30 Na osnovu dokumentacije i uvida na terenu, odgovorna sluжba u organizaciji koja upravљa javnim kanalizacionim sistemom donosi godiшњи program i plan sistematskog prаћења kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika industrijskih i drugih nekomunalnih otpadnih voda za sve korisnike javne kanalizacije prema propisu o naчinima mereњa i ispitivaњa otpadnih voda. Програми из става један овога члана moraju biti usaglaшeni sa programom praћења svih industrijskih zagaђивача у дистрикту ријечног слива и на сливу, а потом и odobreni od Ministarstva nadleжnog za poslove vodoprivrede. Programom se odreђuju kontrolne taчke, tj. mesta uzorkovaња и мерења protoka koja, po pravilu, treba da budu na mestu neposredno pre ispuштања u javnu kanalizaciju, kao i uчestalost mereњa, naчin i obim monitoringa. U sluчajevima kada postoji postrojeњe za predtretman a uzorkovањe na mestu ispred ispusta u sistem javne kanalizacije nije adekvatno, sistematska kontrola se obavљa na mestu ispusta efluenta iz ovog postrojeњa. 9 Чlan 31 Provoђење и праћење годишњих проgrama sistematskog ispitivaњa kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika industrijskih i drugih nekomunalnih otpadnih voda u nadleжnosti je organizacije koja upravљa javnim kanalizacionim sistemom i koja, preko svoje i/ili drugih ovlaшћenih laboratorija, obavљa sva programom predviђена мерења. Чlan 32 Kada to zahtevaju ciљevi zaшtite u skladu sa чlanom 18, zbog prirode i koliчine ispuшtene otpadne vode, neposredna odgovornost za sprovoђење monitoringa i mereњa na mestu izliva, kao i u efluentu postrojeњa za predtretman, moжe se preneti na odgovornu sluжbu korisnika kanalizacije. Naчin i obim monitoringa, kao i naчin voђeњa, чuvaњa i saopшtavaњa rezultata mereњa propisuje se programom i planom preduzeћa koje upravљa javnim kanalizacionim sistemom. U ovom sluчaju korisnik javne kanalizacije duжan je da preko svoje ili drugih ovlaшћenih laboratorija ispituje kvalitet otpadnih voda na mestu ispuшtaњa, da kontroliшe efikasnost rada i odrжavaњe internih postrojeњa za preчiшћavaњe. Rezultate samomonitoringa korisnici javne kanalizacije su duжni da u roku predviђenom Programom i Planom monitoringa dostave preduzeћu koje upravљa javnom kanalizacijom. Svi rezultati samomonitoringa moraju biti dostupni u svakom momentu odgovarajuћoj sluжbi javne kanalizacije, organima inspekcije i institucijama nadleжnim za upravљање vodama. Чlan 33 U saglasnosti sa naчелом "загађивач плаћа" све трошкове испитивања сопствених отпадних вода плаћа корисник јавне канализације, као и прописану накнаду, посебним прописом, за загађење. Чlan 34 Program monitoringa otpadnih voda za svakog korisnika mora u saglasnosti sa propisima o naчinima i metodama ispitivaњa voda definisati sledeћe elemente: 1. lokacije kontrolnih taчaka na kojima ћe biti vrшena mereњa u saglasnosti sa чlanom 30, 2. uчestalost - broj mereњa u toku kalendarske godine- koja, zavisno od koliчine i stepena zagaђења, treba da iznosi najmaњe od 4 do 12 uzoraka; trajaњe svakog mereњa, zavisno od duжine dnevnog radnog reжima rada i trajaњa ispuшtaњa otpadnih voda u toku 24 ч., iznosi najmaњe 8, 16 ili 24 часа. 3. naчin mereњa i uzimaњa uzoraka: а. gde to lokalni uslovi omoguћuju, mereњe protoka i zahvataњe уzoraka treba da se obavљa automatski; aparat za uzimaњe uzoraka treba da zahvata subuzorke proporcionalno protoku, б. alternativno, gde nije moguћe obezbediti automatska mereњa, periodi izmeђu ruчnog zahvataњa subuzoraka ne mogu biti duжi od 15 minuta; paralelno sa uzimaњem uzoraka vrшi se i mereњe protoka. 4. vrsta uzoraka i parametri: a. analiziraju se kompozitni 8-, 16- odnosno 24-чasovni uzorci proporcionalni protoku zavisno od duжine dnevnog radnog ciklusa, b. u svim uzorcima industrijskih otpadnih voda odreђuju se sledeћi parametri: temperatura, pH, alkalitet i elektroprovodљivost, 10 ukupne чvrste materije (isparni ostatak), gubitak жareњem i pepeo, taloжivost po Imhof-u u trajaњu od 30 minuta, ukupne suspendovane materije, hemijska potroшњa kiseonika (HPK), biohemijska potroшњa kiseonika, ukupni azot, ukupni fosfor i svi parametri specifiчni za datu vrstu proizvodњe. 5. podaci o uslovima za vreme mereњa: svi izveшtaji o izvrшenim ispitivaњima, pored rezultata mereњa, moraju ukључити i podatke o radnom kapacitetu proizvodњe i potroшњi vode za vreme uzimaњa uzoraka. Чlan 35 Kvalitet otpadnih voda oceњuje se prema graniчnim vrednostima svih parametara u uzorku, tj. ako je jedan parametar veћi od dozvoљene vrednosti smatra se da uzorak ne zadovoљava. Opшta saglasnost kvaliteta otpadnih voda sa propisanim graniчnim vrednostima (Tabela 1 i/ ili dozvola) oceњuje se na godiшњој osnovi uzimajuћi u obzir sve uzorake uzete tokom godine. Saglasnost sa propisanim vrednostima smatra se postignutom: • ako su svi ispitivani parametri u svim uzorcima jednaki ili niжi od zahtevanih graniчnih vrednosti (broj ispitivaњa u toku godine maњi od 4), • ako jedan uzorak ne zadovoљava graniчne vrednosti (broj ispitivaњa tokom godine od 4 do 7), • ako dva uzorka ne zadovoљavaju vrednosti iz tabele 1 i/ili dozvole (broj ispitivaњa u toku godine od 8 do 16) i • ako su tri uzorka iznad zahtevanih vrednosti (broj ispitivaњa u toku godine 17 28). Ukoliko kvalitet otpadnih voda ne zadovoљava norme iz ovога правилника, korisnik javne kanalizacije obavezan je da preduzme odgovarajuћe mere koje ћe svesti zagaђeњe u dozvoљene granice (poboљшањe radne discipline, intervencije u proizvodnom procesu, predtretman na internom postrojeњu za preчишћавање). Чlan 36 Ukoliko rezultati analize kvaliteta otpadnih voda korisnika javne kanalizacije nisu u skladu sa graniчnim vrednostima u ovoм правилнику ili se pokaжe da takva otpadna voda predstavљa neposrednu opasnost za жivot i zdravљe љudi koji odrжavaju kanalizaciju ili za stabilnost i normalno funkcionisaњe objekata gradske kanalizacije, organizacija koja upravљa javnom kanalizacijom ima pravo da od korisnika zahteva obustavљањe ispuшtaњa takve otpadne vode sve dok postoji opasnost od navedenih posledica i da istovremeno o takvom sluчaju izvesti nadleжne organe grada, или општине, upravu дистрикта reчnog sliva и слива као i nadleжno Ministarstvo za vodoprivredu. 4. NADZOR I KAZNENE ODREDBE Чlan 37 Nadzor nad primenom ovog pravilnika vrшi nadleжna inspekcija opшtinske uprave, vodoprivredna inspekcija и Републичка дирекција. 11 Чlan 38 Za nepridrжavaњe propisanih sanitarno-tehniчkih uslova i zaшtitnih mera iz ovog pravilnika primeniћe se kazneне одредбе predviђene Zakonom o vodama. 5. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 39. Саставни дио овог правилника јесте: Анекс 1 са важећим стндардима и Аналитичким Методама испитивања параметара наведених у Табели 1. члана 19. овога Правилника, Анекс 2. Табеле 1. са листом приоритетних супстанци у политици вода, по листи ЕУ (Decision 2000&0035 (COD)) као и Анекс 2. Табеле 2. Са листом специфичних супстанци од ИЦПДР за ријеку Дунав. Члан 40. Даном ступањем на снагу овога правилника престаје да важи "Правилник о начину, и обиму мерења и испитивања употребљене и искориштене воде и испуштене загађене воде" ("Службени лист СР БиХ" број 38/76). Члан 41. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске". Број: Датум; 2001. године МИНИСТАР Др Рајко Латиновић ANEKS 1 12 Za izradu programa uzimanja uzoraka, kao i postupke za узимањe, rukovaњe i za{titu uzoraka koriste se slede}i ISO standardi : ISO 5667/1: 1980 ; ISO 5667/2:1991; ISO 5667-3:1994; ISO 5667-10:1992 ; 6567-13:1997; Tabela 1 . Analiti~ke metode ispitivaњa parametara navedenih u Тabeli 1 ^lan 19 parametri dimenzije Analiti~ka tehnika 1. OP[TI HEMIJSKI I FIZI^KO-HEMIJSKI ELEMENTI KVALITETA A. OP[TI PARAMETRI temperatra 0C Temperaturna sonda, in situ pH jedinice pH Elektrohemijska, in situ Talo`ive materije posle o,5 h mл taloga/л Talo`ewe u Imhof-ovom levku suspendovane materije gm-3 Gravimetrijska posle filtracije kroz membranski filter veli~ine pora 0.45 µm B. KISEONI RE@IM BPK5 gO m-3 metoda razbla`ewa, inkubacija 5 dana na 20 0C , kiseonik se odre|uje elektrometrijski ili Winklerovom metodom HPK gO m-3 oksidacija kalijum dihromatom, titracijska ili spektrofotometrijska C. NUTRIJENTI аmonija~ni azot g.m-3N spektrofotometrijska sa Nessler-reagensom nitritni azot g.m-3N spektrofotometrijska (naftilamin i sulfanilna kis.) nitratni azot g.m-3N Spektrofotome*trijska, redukcija sa Cd do NO2 oganski azot g.m-3N metoda po Kjeldahlu ukupni fosfor g.m-3P spektrofotometrijska sa amonijum molibdatom i askorbinskom kiselinom 2. SPECIFI^NI ZAGA]IVA^I D1. VISOKO RIZI^NE PRIORITETNE SUPSTANCE sve supstance navedene u tabeli 3 pod D1 mg m-3 gasna hromatografija, spec ECD D2 OSTALE ORGANSKE TOKSI^NE MATERIJE sve supstancije navedene u tabeli 3 pod D2 mg m-3 gasna hromatografija, spec ECD mineralna uqa g m-3 IR-spektrofotometrija masti i uqa: g m-3 ekstrakciono gravimetrijska E. TOKSI^NE NEORGANSKE SUPSTANCE E1 METALI I METALOIDI Srebro g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Aluminijum g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Arsen g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Kadmijum g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Kobalt g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Ukupni hrom g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Bakar g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Gvo|}e g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS `iva g m-3 AAS -hladne pare Mangan g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Nikl g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Olovo g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Selen g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Kalaj g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Antimon g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS Cink g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS DRUGE NEORGANSKE TOKSI^NE SUPSTANCE Cijanidi g.m-3 spektrofotometrijska sa piridinom i barbiturnom kiselinom Hloridi g.m-3 titrimetrijska, merkurimetrijska titracija Fluoridi g.m-3 spektrofotometrijska metoda Hlor g.m-3 spektrofotometrijska metoda Sulfati g.m-3 gravimetrijska metoda Сulfidi g .m-3 volumetrijska metoda Сulfiti g .m-3 volumetrijska metoda ANEKS 2 13 Tabela 1. LISTA PRIORITETNIH SUPSTANCI U POLITICI VODE24 red. Lista Evropske Unije Decision 2000/ 0035 (COD) broj CAS broj EU broj naziv 1 15972-60-8 240-110-8 alahlor 2 120-12-7 204-371-1 antracen 3 1912-24-9 217-617-8 atrazin 4 71-43-2 200-753-7 benzen 5 n.a. n.a. bromirani difenileter25 6 7440-43-9 231-152-8 Cd i wegova jediwewa 7 85535-84-8 287-476-5 C10-13-hloralkani25 8 2921-88-2 220-864-4 hlorfenvinfos 9 2921-88-2 220-864-4 hlorpirofos 10 75-09-2 200-838-9 dihlorometan 11 107-06-2 203-458-1 1,2-dihloroetan 12 117-81-7 204-211-0 di(2-etilheksil)ftalat (DEHP) 13 330-54-1 206-354-4 diuron 14 116-29-7 204-079-4 endosulfan 959-98-8 n.a. alfa-endosulfan 15 118-74-1 204-273-9 heksahlorbenzen 16 87-68-3 201-765-5 heksahlorbutadien 17 608-73-1 210-158-9 heksahlorcikloheksan 58-89-9 200-401-2 gama-izomer, lindan 18 34123-59-6 251-835-4 izoproturon 19 7439-92-1 231-100-4 Pb i wegova jediwewa 20 7439-97-6 231-106-4 Hg i wena jediwewa 21 91-20-3 202-049-5 naftalen 22 7440-02-0 231-111-4 Ni i wegova jediwewa 23 25154-52-3 246-672-0 Nonilfenoli 104-40-5 203-199-4 4-(para)-nonilfenol 24 1806-24-4 217-302-5 Oktilfenoli 140-66-9 n.a. (para-tert-oktilfenol) 25 n.a. n.a. Poliaromati~ni ugqovodonici 50-32-8 200-028-5 Benzo(a)piren 205-99-2 205-911-9 Benzo(b)fluoroanten 191-24-2 205-883-8 Benzo(g,h,i)perilen 207-08-9 205-916-6 Benzo(k)fluoroanten 206-44-0 205-912-4 fluoroanten 193-39-5 205-893-2 indeno(1,2,3-cd)piren 26 608-93-5 210-172-5 pentahlorobenzen 27 122-34-9 204-535-2 simazin 28 87-86-5 201-778-6 pentahlorfenol 29 688-73-3 211-704-4 tributil kalaj jediwewa 36643-28-4 n.a. tributil kalaj-katjon 30 12002-48-1 234-413-4 trihlorbenzen 120-82-1 204-428-0 1,2,4-trihlorbenzen 31 67-66-3 200-663-8 trihlormetan (hloroform) 32 1582-09-8 216-428 trifluralin 24 Gde se navodi grupa jediwewa, u zagradi je dat referentni parametar. Kontola }e biti usmerena na individualne supstancije bez prejudicirawa ukqu~ivawa drugih reprezenata 25 Ove grupe ukqu~uju veliki broj pojedina~nih jediwewa. Za sada, indikativni parametri ne mogu biti dati ; n.a. - nije primenqivo 14 ANEKS 2 Tabela 2 LISTA SPECIFI^NIH PRIORITETNIH SUPSTANCI ZA KOJE JE U SLIVU R. DUNAV PREDVI\EN MONITORING U VODI I SEDIMENTU PRIJEMNIKA ♦ naziv specifi~ne supstance ukqu~ene u monitoring voda sediment antracen + arsen + + atrazin + metaboliti + benzo(a) pirern + + benzo (b) fluoranten + benzo(g,h,i) perilen + benzo (k) fluoranten + bakar i wegova jediwewa + + 2.4 D + kadmijum i wegova jediwewa + + hrom i wegova jediwewa + + DDT + metaboliti + + Di (2-3tilheksil)ftalat + + 1,2 -dihloroetan + Dihlorometan + Diuron + endosulfan + + fluoranten + + heksahlorbenzen + + heksahlorbutadien + + heksahlorcikloheksan + + idenol (1,2,3-d) )piren + olovo i wegova jediwewa + + `iva i wena jediwewa + + naftalen + + nikl i wegova jediwewa + + nonilfenol + + oktilfenol + + PCBs + pentahlorbenzen + + pentahlorfenol + + simazin + tributilin jediwewa + trihlorobenzen + + trihloretan + trihloretilen + trihlormetan + trifluralin + cink i wegova jediwewa + ♦ lista je harmonizovana sa listom Evropske Unije i dopuwena sa prioritetnim supstancama za Dunav Lista prioritetnih supstanci za Dunav 2000g. predlo`ena je u okviru Konvencije za za{titu i odr`ivo Kori{tewe reke Dunav.