Program for the conservation of genetic resources in the field of livestock breeding

14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 26 25.3.2025. 1) тржиште хартија од вриједности, укључујући сагла- Животињски генетички ресурси обухватају све врсте, сности које инвеститор даје Централном регистру хартија од расе и сојеве животиња које имају научни, културни и еко- вриједности а. д. Бања Лука у вези са регистрацијом хартија номски значај за једну државу. У оквиру сточарства, живо- од вриједности на рачун власника, у складу са актима Цен- тињски генетички ресурси представљају оне гајене/домаће тралног регистра хартија од вриједности а. д. Бања Лука, животиње (кичмењаке и бескичмењаке) и дивље животиње 2) заштита личних података, које се могу користити у области пољопривреде. 3) спречавање прања новца. Нестанак одређеног броја изворних (аутохтоних) раса и сојева домаћих животиња је у Републици Српској присутан Члан 8. дужи низ година, као и на регионалном и глобалном ни- Инструкције за уплату обухватају податке о намјенском воу. Узроци нестанка изворних (аутохтоних) раса и сојева депозитном рачуну емитента на који се уплаћују уписане су регионално специфични, а у Републици Српској разлози штедне обвезнице, са назнаком битних елемената налога за за њихов нестанак су индустријализација, механизација уплату јавних прихода који се користи за уплату уписаних пољопривреде, смањење пашњачких површина, неконтро- штедних обвезница. лисан увоз интензивних раса, као и депопулација руралног дијела Републике Српске. Члан 9. Процес нестанка изворних (аутохтоних) раса посебно Поред основних елемената из члана 2. овог правилника, је присутан у економски развијеним земљама. Овакви трен- уписница садржи и амблем Републике Српске са натписом: дови регистровани су од стране FAO (Food and Agriculture “Република Српска”. Organization of the United Nations) још раних шездесетих година 20. вијека. Члан 10. Запажени проблеми и стратешке одреднице очувања Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана биолошког насљеђа разматрани су на Конференцији о објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. екологији и развоју (UN Conference on Environment and Број: 06.06/152-45-11/25 Development) у Рио де Жанеиру 1992. године, а закључци 20. марта 2025. године Министар, су интегрисани у пет основних докумената, а свакако Бањалука Зора Видовић, с.р. најзначајнији је Конвенција о биолошкој разноврсности, која је глобално прихваћен документ о заштити биолошке 498 разноврсности. Институционално, питање генетичких ресурса је уређе- На основу члана 38. став 5. и члана 40. став 1. Зако- но кроз Институт за генетичке ресурсе Универзитета у на о сточарству (“Службени гласник Републике Српске”, Бањој Луци, који је организациона јединица Универзитета, бр. 44/15 и 63/21) и члана 76. став 2. Закона о републичкој основан Одлуком о прихватању Елабората о оправданости управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 115/18, оснивања научно-истраживачког института Институт за ге- 111/21, 15/22, 56/22, 132/22 и 90/23), министар пољопри- нетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци 2009. године. вреде, шумарства и водопривреде д о н о с и 2. ИЗВОРНЕ (АУТОХТОНЕ) И ЗАШТИЋЕНЕ П Р О Г РА М РАСЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА ОЧУВАЊА ГЕНЕТИЧКИХ РЕСУРСА ИЗ Животињски генетички ресурси за храну и пољопри- ОБЛАСТИ СТОЧАРСТВА вреду, односно изворне (аутохтоне) и заштићене расе гаје- них животиња представљају суштински дио биолошке 1. УВОД основе за обезбјеђење хране у свијету, а такође доприносе Овим програмом прописују се циљеви и модели очу- изворима зараде за преко милијарду људи. Разноврсна база вања генетичких ресурса из области сточарства с циљем ресурса је важна за опстанак и добробит људи, а помаже одржавања и заштите изворних и заштићених раса и сојева и искорјењивању глади јер животињски генетички ресурси насталих на територији Републике Српске, као дијела био- имају важну улогу у прилагођавању друштвено-економ- лошке баштине од интереса за Републику Српску. ским и еколошким промјенама, укључујући и климатске Узгој и очување изворних (аутохтоних) раса и сојева промјене. Изворне (аутохтоне) расе домаћих животиња су домаћих животиња има утицај на развој пољопривреде и изузетно битне за одрживост пољопривредне производње. технолошке индустрије у смислу производње хране, као и Када се на исправан начин њима управља, нема потребе развоја туристичке понуде. Очување изворних (аутохтоних) за смањивањем њиховог броја, јер не постоји међусобна раса и сојева домаћих животиња је значајно из више аспе- неусаглашеност између њиховог коришћења и очувања. ката, и то: генетичког, еколошког и културолошког. Гене- Очување и одрживо коришћење животињских генетичких тички аспект се огледа у специфичној генетичкој структури ресурса, те праведна и равномјерна расподјела добити од која представља извор генетичке варијабилности за побољ- њиховог коришћења представља међународно опредјеље- шање и одржавање пожељне отпорности на неке болести ње, што је представљено кроз Глобални акциони план за и услове спољашње средине. Еколошки аспект огледа се животињске генетичке ресурсе, који је 2007. године доније- у томе што првенствено отпорне расе могу искоришћава- ла Организација за храну и пољопривреду Уједињених на- ти екстензивне травњаке и мање плодна подручја, те тиме ција (FAO). Овим глобалним планом се обезбјеђује, први трајно допринијети одржавању природних еко-система. пут, усаглашен међународни оквир за тај сектор. Промови- Културолошки мотив очувања изворних (аутохтоних) сање ширег коришћења биодиверзитета у сточарству може раса је у томе што су оне дио организације живота неког да допринесе унапређивању здравља људи и ухрањености, друштва на ужем или ширем подручју, како у прошлости, те да прошири могућности за разне изворе зараде и ства- тако и у будућности. Уважавајући чињеницу да је ово по- рања дохотка, а посебно у слабо насељеним руралним по- дручје једно од мање развијених у Европи, узгој изворних дручјима, каквих у Републици Српској има много. (аутохтоних) раса и сојева животиња које су прилагођене Основа сточарске производње у свијету заснива се на окружењу у којем живе је од изузетног значаја за јачање 14 животињских врста, које обезбјеђују око 90% потреба села Републике Српске. Изворне (аутохтоне) расе гајених за храном животињског поријекла (FAO, 2006). У укупној животиња су, по правилу, мање захтјевне од конвенционал- производњи хране, доместиковане врсте учествују са 30% них, отпорније су, мањи су трошкови њиховог држања јер до 40% (FAO, 2006). Претпоставке брзог повећања броја су улагања минимална, а добит може бити вишеструка и људи на више од осам милијарди до 2050. године (FAO, економски гледано исплативије су за узгој. 2007), те вјероватно повећање производње и потрошње У условима ограничених финансијских могућности хране животињског поријекла намећу потребу одржавања инвестиција у пољопривредну производњу, ове расе и соје- свих расположивих изворних и заштићених раса и сојева ви представљају значајан ресурс у очувању становништва у домаћих животиња у функцији ефикасније производње руралним дијеловима сваке земље, па и Републике Српске. хране у датом окружењу. 25.3.2025. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 26 15 Индустријализација производње, тржишна привреда и - успостављање и јачање in vivo програма очувања, нове технологије поспјешиле су ширење високопроизводних - успостављање и јачање in vitro програма очувања, раса, углавном на штету бројних изворних раса скромнијих производних особина. Међутим, само богатство изворних - оснивање банке гена; (аутохтоних) и заштићених раса домаћих животиња чини 4. усклађеност закона и институција, изградња капаци- производњу хране сигурном у динамичној промјени про- тета: изводног окружења, посебно са гледишта све интензив- - развијање и усклађивање националне политике и за- нијих климатских промјена. Изворне (аутохтоне) расе често конодавних оквира који се односе на изворне (аутохтоне) и су потцијењене у производњи хране, премда су, посебно у заштићене расе домаћих животиња, привреди мање развијених земаља, кључне за прехрамбену - мобилизација свих ресурса, укључујући и нов- сигурност становништва. Прилагођене су различитим усло- чана средства за конзервацију, одрживо коришћење и вима средине, отпорне према различитим заразним и неза- унапређење изворних (аутохтоних) и заштићених раса до- разним болестима, те скромне у погледу потреба за храном. маћих животиња, Узгој изворних (аутохтоних) раса има важну улогу у - подизање свијести о улози и вриједности изворних развоју руралног туризма. Производи добијени од ових (аутохтоних) и заштићених раса домаћих животиња, науч- раса, припремљени по традиционалним рецептурама од но, медијски и путем ресорних министарстава, изворних сировина, иако имају већу цијену, истовремено привлаче бројне туристе, посебно оне из иностранства, што - јачање националних људских потенцијала за карак- доприноси развоју руралног туризма, али и одрживости теризацију, инвентаризацију и надзор трендова и припа- пољопривредних газдинстава. дајућих ризика за одрживо коришћење, развој и конзер- вацију изворних (аутохтоних) и заштићених раса домаћих 2.1. Стратешке смјернице Глобалног акциoног животиња, плана очувања изворних (аутохтоних) и заштићених раса домаћих животиња - успостављање и јачање државних институција с циљем осмишљавања и спровођења мјера укључивања Стратегија одрживости изворних (аутохтоних) и зашти- изворних (аутохтоних) и заштићених раса домаћих живо- ћених раса домаћих животиња у Републици Српској треба тиња у унапређење сточарског сектора, да буде усклађена са одредницама стратешких приоритета - успостављање и јачање националних образовних, Глобалног акционог плана очувања изворних (аутохтоних) стручних и истраживачких установа, те улагања у постојеће и заштићених раса. Овај план осигурава важан и ефикасан институције које се баве очувањем генетичких ресурса, међународни оквир за унапређење одрживог коришћења, развоја и очувања изворних (аутохтоних) и заштићених - успостављање и јачање могућности прихватања међу- раса у функцији производње хране, што ће допринијети народних информација, укључивања у истраживања и про- постизању глобалне прехрамбене сигурности и ублажа- граме образовања, вању сиромаштва. - координација рада релевантних институција. Oсновна стратешка акциона подручја су: 2.2. Важност очувања изворних (аутохтоних) и 1. карактеризација, инвентаризација и надзор трендова заштићених раса домаћих животиња и припадајућих ризика: Изворне (аутохтоне) и заштићене расе су јединствено - инвентаризација и карактеризација изворних (аутох- генетичко насљеђе стварано стотинама и хиљадама година тоних) и заштићених раса домаћих животиња, надзор трен- и као такве су саставни дио наше културе и традиције. Ове дова и припадајућих ризика, успостављање јавних систе- врсте, расе и сојеви гајених животиња обезбјеђују подлогу ма за рано упозорење и спровођење примјерених мјера у за одрживу производњу хране у будућности. Њиховим нес- кризним ситуацијама, танком смањује се и ограничава биолошка разноврсност у традиционалној пољопривредној производњи, губитак на- - развој међународних техничких стандарда и протоко- ционалног идентитета и баштине Републике Српске. ла за карактеризацију, инвентаризацију и надзор трендова и припадајућих ризика; Заштита и очување изворних (аутохтоних) и заштиће- них раса домаћих животиња у Републици Српској значајно 2. одрживо коришћење и развој изворних (аутохтоних) је због заштите културе и традиције народа у Републици и заштићених раса домаћих животиња: Српској, пољопривредних ресурса, науке и образовања. - успостављање и јачање националне стратегије трајног У временима која долазе, производња хране биће један од одрживог коришћења изворних (аутохтоних) и заштићених стратешких приоритета. Ризично је ослонити се само на раса домаћих животиња, мали број раса и тиме изгубити изворне (аутохтоне) расе и - успостављање националне развојне стратегије и њихове гене који у будућности могу бити веома важни. Очу- вање варијабилности домаћих животиња са једне стране је програма по врстама, расама и сојевима, гаранција одрживости производње. С друге стране, очување - промоција агроеколошког приступа у управљању варијабилности је значајно из аспекта одговора на непознате изворним (аутохтоним) и заштићеним расама домаћих жи- климатске промјене, појаву нових болести, те других изазова вотиња, који очекују сточарску производњу у будућности. - подршка традиционалним и локалним производним Посједовање изворног генома у in vivo или in vitro системима и системима знања који су од значаја за очување облику омогућује, уколико се укаже потреба, његово брзо и одрживо коришћење изворних (аутохтоних) и заштиће- укључивање у производни процес. Комерцијалне расе које них раса домаћих животиња; доминирају у индустријској производњи хране не могу у 3. конзервација изворних (аутохтоних) и заштићених потпуности испунити очекивања захтјевнијих потрошача, раса домаћих животиња: посебно у погледу традиционалне гастрономије. Одређени дио потрошача жели имати доступне производе произведе- - развој и имплементација регионалне и глобалне дуго- не традиционалним технологијама од изворних генотипова рочне стратегије очувања изворних (аутохтоних) и зашти- домаћих животиња. ћених раса, Очување изворних (аутохтоних) и заштићених раса - развој приступа и техничких стандарда очувања домаћих животиња значајно је и са становишта оживља- изворних (аутохтоних) и заштићених раса домаћих живо- вања дијела руралних подручја, посебно оних са тежим тиња, условима привређивања. Већина изворних (аутохтоних) и - успостављање националне политике очувања, заштићених раса које се гаје у Републици Српској погод- - успостављање и јачање in situ програма очувања, не су за коришћење и одржавање пашњачких површина, спречавање девастације и сукцесије станишта (биотопа), - успостављање и јачање on farm програма очувања, укључивање у програме органске (еколошке) производње и - успостављање и јачање ex situ програма очувања, развијање препознатљивих традиционалних робних марки.

16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 26 25.3.2025. Саставни су дио еко-система од којих зависе бројне друге и сојева на подручју Републике Српске и надовезују се на биљне и животињске врсте. циљеве одређене Глобалним акционом планом за живо- Многе расе домаћих животиња играју улогу у специ- тињске генетичке ресурсе, који између осталог наводи да фичним историјским моментима развоја великог броја на- је потребно да се: рода. Неке од њих повезане су са социјалним и културним 1. промовише одрживо коришћење и развој живо- развојем неког подручја, као што су примјери влашићке тињских генетичких ресурса за обезбјеђење хране, одржи- праменке или гатачког говечета. С циљем наведеног, извор- ву пољопривреду и добробит људи у свим земљама; не (аутохтоне) и заштићене расе су често саставни дио фол- 2. обезбиједи очување важног диверзитета живо- клорних манифестација, те извор различитих традиционал- тињских генетичких ресурса за садашње и будуће генера- них производа својствених за одређено подручје. ције, као и да се заустави губитак ових важних ресурса; 2.3. Активности и препоруке 3. промовише праведна и равномјерна подјела добити Министарство пољопривреде, шумарства и водопри- од коришћења животињских генетичких ресурса за храну вреде (у даљем тексту: Министарство) је у сарадњи са и пољопривреду, као и да се призна улога традиционал- Универзитетом у Бањој Луци, Институтом за генетичке ног знања, иновација и пракси које су важне за очување ресурсе, Удружењем узгајивача гатачког говечета и поједи- животињских генетичких ресурса и њиховог одрживог начним узгајивачима реализовало неколико уговора који су коришћења, те да се према потреби уведу ефикасне мјере суштински обухватали обилазак терена, узимање узорака, политике и законске мјере; те лабораторијске анализе и обраде података које су имале 4. задовоље узгојне потребе регистрованих узгајивача за циљ генотипизацију говеда расе буша и гатачко говече. изворних (аутохтоних) раса, у оквиру законске регулативе У сарадњи са Универзитетом у Бањој Луци, Институтом на републичком нивоу, обезбиједи недискриминаторски за генетичке ресурсе, Министарство је у периоду од 2021. приступ научно-истраживачким институцијама генетич- до 2024. године финансирало узимање и анализе укупно 400 ким материјалима, информацијама, технологијама, финан- узорака гатачког говечета и 50 узорака говеда расе буша. сијским средствима, резултатима истраживања, системима Препоруке које се односе на све учеснике у спровођењу маркетинга, као и природним ресурсима, тако да они могу овог програма су: и даље да управљају и побољшавају аутохтоне генетичке ресурсе у сточарству, те да имају корист од економског зна- - оснивање организација за узгој у складу са Законом о чаја; сточарству и Правилником о начину и условима за одобра- вање организација за узгој, 5. промовишу приступи агроеко-системима за одрживо коришћење, развој и очување животињских генетичких ре- - вођење матичне евиденције у складу са Правилником сурса; о начину вођења матичних књига и узгојних регистара, 6. пружа помоћ институцијама одговорним за упра- - обухватање и интеграција у систем осталих изворних вљање животињским генетичким ресурсима како би се ус- (аутохтоних) и заштићених раса, поставили, спроводили и редовно усклађивали приоритети - јачање финансијске подршке у очувању животињских за одрживо коришћење, развој и очување животињских ге- генетичких ресурса на подручју Републике Српске, нетичких ресурса; - израда републичког узгојног регистра изворних (ау- 7. учврсте републички програми и ојачају институ- тохтоних) и заштићених раса. ционални капацитети и пружи подршка укључивању у 3. ЗАКОНСКИ ОКВИР одговарајуће регионалне и међународне програме зашти- Законски основ за доношење Програма очувања гене- те животињских генетичких ресурса. Ти програми треба тичких ресурса из области сточарства садржан је у одред- да укључе образовање, истраживање и обуку, да би се бама члана 38. став 5. и члана 40. став 1. Закона о сточар- приступило карактеризацији, попису, праћењу, очувању, ству (у даљем тексту: Закон). развоју и одрживом коришћењу животињских генетичких ресурса; Као изворне (аутохтоне) и заштићене расе, односно сојеви гајених животиња, у складу са Законом, признате су 8. промовишу активности усмјерене ка подизању јав- сљедеће врсте: не свијести и да се привуче пажња заинтересованих вла- да и међународних организација на потребе одрживог ко- 1) говеда: гатачко говече и буша, ришћења и очувања животињских генетичких ресурса. 2) овце: влашићка праменка, подвелешка или херцего- Конкретан циљ овог програма, који проистиче из наве- вачка праменка и купрешка праменка, дених појединачних циљева, јесте стварање основа за свр- 3) козе: домаћа балканска рогата коза, сисходно управљање животињским генетичким ресурсима 4) коњ: босански брдски коњ, Републике Српске с циљем њиховог очувања. Разноврсност животињских генетичких ресурса обезбјеђује способност 5) свиња: мангулица и сектора сточарства да задовољи промјењиве захтјеве тржи- 6) живина: домаћа кокошка погрмуша или живичарка. шта и окружења, укључујући промјене климе, али и појаве У сврху очувања генетичких ресурса, Закон је обезбије- различитих болести. дио да, поред наведених изворних (аутохтоних) раса, од- Циљеви очувања изворних (аутохтоних) раса домаћих носно сојева, министар на захтјев овлашћене организације животиња у Републици Српској су: за узгој може донијети рјешење о признавању нове расе, - подржавање транспарентности и дефинисање надле- соја или хибрида као изворне (аутохтоне) и заштићене расе. жности у активностима заштите изворних (аутохтоних) Додатно, Законом је заштићена ергела липицанског коња раса (научне институције, републичке институције, невла- “Вучијак”, као дио европског културног насљеђа и као ге- дине организације, установе, приватни сектор), нетички ресурс, што представља добро од општег интере- - развој и надзор спровођења конзервацијских in situ и са у својини Републике Српске и има посебну бригу и за- ex situ програма заштите изворних (аутохтоних) раса, штиту, између осталог као што је UNESCO (Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација). Поред - развој модела очувања изворних (аутохтоних) раса у Закона, Рјешењем о утврђивању листе раса, сојева, хибрида системима одрживог коришћења, и крижанаца домаћих животиња које се узгајају у Републици - развој модела заштите изворних (аутохтоних) раса у Српској наведене су, између осталих, расе, односно сојеви оквиру управљања и очувања природних станишта, домаћих животиња који су предмет овог програма. - развијање сарадње на националном, регионалном и 4. ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА глобалном нивоу, Циљеви овог програма проистичу из реалних показа- - подизање јавне свијести о битности очувања живо- теља о стању сточног фонда изворних (аутохтоних) раса тињских генетичких ресурса. 25.3.2025. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 26 17 5. МОДЕЛИ ОЧУВАЊА ИЗВОРНИХ хабитата (станишта) и производног система у којем је тај (АУТОХТОНИХ) И ЗАШТИЋЕНИХ РАСА генетички ресурс настао и развијао се. Прикупљање и чу- ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА У РЕПУБЛИЦИ вање ткива квалитетно приплодних јединки у течном азоту СРПСКОЈ (-196 °C; ex situ in vitro). Еx situ - in vivo је секундарна тех- Очување изворних (аутохтоних) и заштићених раса дома- ника ex situ модела очувања изворних (аутохтоних) раса, ћих животиња могуће је кроз два методолошка приступа, и то: која подразумијева очување јединки изворних (аутохтоних) раса изван њиховог узгојног подручја (заштићена подручја, 1. очување у изворном окружењу (in situ) и зоо-вртови, фарме на којима се врши едукација, истражи- 2. очување изван изворног окружења (ex situ). вачки центри и хобисти). Наведени сегмент ex situ модела Еx situ и in situ модели очувања не искључују се међу- нужно је интегрисати у програм заштите, посебно критич- собно, те је наведене методе најбоље комбиновати. Мето- но угрожених раса. Као генетска резерва, јединке из ex situ долошки приступ очувању изворних (аутохтоних) и зашти- - in vivo програма могу помоћи у спровођењу узгојног рада ћених раса домаћих животиња зависи од више фактора, од и евентуалној реконструкцији расе; којих су најбитнији: 2. ex situ - in vitro модел очувања (cryoconservation) - степен угрожености (тренд популације, генетска подразумијева прикупљање и чување полних и ткивних структура, репродуктивна ефикасност), ћелија у банци гена. Ex situ конзервација укључује: гајење живих животиња и криоконзервацију. - производна (привредна) конкурентност, Ex situ - in vivo конзервација. - величина популације (стварна, ефективна), Конзервација која подразумијева чување гермплазме у - географска дистрибуција (дисперзија) популације, облику живих животиња. - интерес (сензибилност) локалне заједнице и шире јав- Криоконзервација укључује сакупљање и чување дубо- ности за заштиту очувања генетичких ресурса. ко замрзнуте гермплазме (биолошких материјала): сјемена 5.1. Модел очувања изворних (аутохтоних) раса у (сперматозоида), јајних ћелија, ембриона и ткива за потен- изворном окружењу (in situ) цијалну употребу у будућности с циљем гајења или обнове Модел in situ или on farm очувања изворних (аутохто- неког генотипа животиња. них) раса представља активан динамичан приступ заштите 5.3. Банка гена расе у њеном изворном окружењу, предвиђа креирање и Банка гена представља генетски материјал (ембриони, спровођење примјерног програма узгоја, укључујући шеме јајне ћелије, сјемена, ткивне ћелије) прикупљене, при- спаривања и праћења производности. Модел in situ је при- премљене, ускладиштене и чуване на одговарајући начин хватљив ради нижих почетних улагања, активне функције у течном азоту (-196 °C). У банку гена складишти се генет- у производњи хране (остваривање прихода), одржавања ви- ски материјал од раса локалног, регионалног и глобалног талности популације и задржавања контакта са средином. значаја, у складу са стратегијом одабира и складиштења. In situ моделе заштите изворних (аутохтоних) раса потреб- На републичкој основи, у заснивању банке гена учествују но је развијати у више смјерова, и то: мјеродавне институције и институти, а често и невладине 1. надзор величине, дистрибуције и структуре расе, организације (удружења, савези, асоцијације у складу са релевантним научно-истраживачким институцијама овла- 2. генетска консолидација и унапређење расе, шћеним од Министарства). Генетски материјал који је скла- 3. утврђивање привредних одлика расе, диштен у банку гена представља јавно добро Републике 4. оптимизација производних система и технологија по- Српске у смислу очувања и заштите изворних (аутохтоних) годних за изворне (аутохтоне) расе, раса и сојева, те у складу са тим, одговорне службе брину о њеном функционисању. 5. унапређење нужне инфраструктуре и техничке помоћи, Више је разлога оснивања банке гена у укупној страте- 6. анимирање јавности и промовисање расе. гији очувања изворних (аутохтоних) и заштићених раса, и то: Највећа предност in situ модела очувања је могућност 1. подршка in vivo програмима очувања изворних и коришћења расе за производњу хране, одржавање ста- заштићених раса домаћих животиња: ништа и друге сврхе (туризам, едукација и сл.). Програми очувања живих животиња остварују одређени приход и не - као резервна копија заштићене популације која може траже укључивање скупих материјала, опреме и других бити ефикасно искоришћена у случају генетских проблема средстава. In situ програм омогућава правовремену про- у in situ програмима, цјену односа расе са властитом околином, те дозвољава - ради повећања ефективне величине малих популација прилагођавање животиња на услове околине који се стал- и смањења генетског губитка; но мијењају, као и на ендемске болести. Животиње се могу 2. могућност реконструкције расе у случају изумирања користити за компаративне студије, истраживања и експе- или губитка знатног броја јединки; риментална укрштања. In situ метода омогућава селекцију 3. креирање нових линија/родова у случају њиховог и побољшање животиња у производњи. биолошког нестанка; Недостаци in situ модела очувања изворних (аутохто- 4. резервна копија популације која може бити иско- них) и заштићених раса: ришћена за модификовање и/или преусмјеравање попула- - захтијевају земљишне површине и људске ресурсе, ције, утицање на еволуцијске или селекцијске процесе; што некада представља проблем, 5. спровођење генетских и других научних истраживања. - могући губитак генетске варијабилности, Количина и врста складиштеног ткива зависи од мо- - опасност губитка дијела или цијеле популације усљед гућности и капацитета прикупљања ткива, техника скла- болести и других непогода, диштења и употребе генетског материјала, статуса угро- - живе животиње мање су прикладне за размјену генет- жености расе и окружења. Битно је направити план скла- ског материјала. диштења и надопуњавања ткивног материјала у банку гена, те објединити информације о генетском материјалу. 5.2. Модел очувања изворних (аутохтоних) раса изван изворног окружења (ex situ) Оснивање и интеграција банке гена у постојеће и нове програме очувања изворних (аутохтоних) и заштићених Модел ex situ очувања изворних (аутохтоних) раса пред- раса од великог је значаја за одрживост укупних генетских ставља активан приступ заштити изворних (аутохтоних) раса ресурса у Републици Српској. Претпоставке за успоставља- изван њиховог изворног окружења. Два су основна приступа ње банке гена у коју ће се депоновати генетски материјал у ex situ моделима заштите изворних (аутохтоних) раса, и то: нису потпуне, те је нужно реализовати механизам успоста- 1. очување живих животиња (ex situ - in vivo), кон- вљања у што краћем временском року. Потребно је основа- зервација диверзитета домаћих животиња изван њиховог ти банку гена, одабрати најпримјереније локације и опрему,

18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 26 25.3.2025. осигурати редовну финансијску подршку за одржавање, те Табела 1. Процјене броја јединки изворних (аутохто- у складу са приоритетима приступити прикупљању одго- них) раса и сојева у Републици Српској варајућег генетског материјала. Одлука о врсти и количи- ни потребног генетског материјала (сјемена, јајних ћелија, Процјена по- Квалитетно при- ембриона и ткивних ћелија) треба бити уравнотежена. пулацијског Укупан плодне јединке тренда (стаби- Оправдано је складиштење различитих ткивних ћелија, број грла (у зависности од Раса/сој лан, негативан, у типу - врсте) - потребе будући да је од користи у различитим дијеловима програма позитиван) процјена и шема очувања. Прикупљање, складиштење и дистрибуци- Прип- Плот- ја сјемена путем вјештачког осјемењавања ставка је која да- лодњаци киње нас заузима веома важно мјесто у шеми очувања. Релатив- Буша 50 10 40 Негативан но је једноставан поступак, а складиштено сјеме вриједан Гатачко говече 3.500 100 3.400 Негативан је генетски материјал, искористив у управљању генетском варијабилношћу актуелних in situ програма. Мањкавост Влашићка 90.000 5.000 85.000 Стабилан складиштења сјемена је немогућност потпуне реконструк- праменка ције расе из сјемена (недостаје цитоплазматични ДНК за- Купрешка 400 100 300 Негативан пис). Прикупљање и складиштење ембриона и јајних ће- праменка лија је скупље, али уколико ситуација налаже, оправдано Подвелешка је у управљању генетском варијабилношћу. Прикупљање (херцеговачка) 12.250 750 11.500 Негативан и складиштење јајних ћелија и ембриона је захтјевније, а праменка тиме и скупље у почетку ex situ - in vitro програма. Пола- Домаћа бал- зећи од данашњих могућности и биотехнолошких дости- канска рогата 800 100 700 Негативан гнућа, те претпоставки њиховог развоја у будућности, при- коза купљање и складиштење ткивних ћелија је најјефтинија Босански брд- 200 50 150 Негативан метода оснивања банке гена. Складиштење ткивне ћелије у ски коњ будућности, када биотехнолошке методе дозволе, сигурно Мангулица 440 40 400 Негативан ће имати знатан учинак на одрживост изворних (аутохто- Домаћа кокош- них) раса, као и на оплемењивање других раса у погледу ка погрмуша 8.000 2.000 6.000 Негативан одређених особина (виталност, плодност, отпорност). У (живичарка) банку гена треба прикупити и складиштити различити ге- На основу наведеног у Табели 1. може се закључити да нетски материјал (сјеме, ембрионе, јајне и ткивне ћелије), већина раса/сојева има негативан популацијски индекс. при чему је банка гена континуирана подршка in situ про- грамима. 5.6. Говеда 5.4. Програми и шеме очувања изворних У говедарству Републике Српске значајне су двије расе, (аутохтоних) и заштићених раса домаћих животиња и то: буша и гатачко говече. Програми очувања изворних (аутохтоних) и заштиће- 5.6.1. Буша них раса домаћих животиња заснивају се на примјереним Буша је раса говеда која највјерније одражава средину шемама очувања које су усклађене са популационом струк- у којој је настала. Заступљена је у брдским и планинским туром, статусом угрожености, репродукционим особинама рејонима, гдје су природни услови скромни, а пољопривре- и окружењем. да слабије развијена. За ову расу говеда може се рећи да Шема очувања, као и комплетан програм очувања, тре- се сама о себи брине у току већег дијела године. Почетком ба на примјерен начин одржавати популациону равнотежу прољећа, када почне вегетација, буша се пушта на слобод- и однос према окружењу (привредном, социјалном и еко- ну испашу, која траје до краја вегетације. Зими је исхрана лошком). Шеме очувања за расе у високом статусу угро- крајње оскудна и састоји се углавном од кабастих хранива жености на посебно пажљив начин треба да воде бригу о (сијено, слама и кукурузовина), уз незнатно прихрањивање концентратом. За бушу се оправдано каже да је говече које свакој јединки, уз коришћење најновијих биотехнолошких је живјело и данас живи у таквим условима гдје највјероват- достигнућа. није не би могла опстати ниједна друга раса говеда. Одлике Матично књиговодство од кључне је важности у спро- буше као ситне изворне (аутохтоне) расе су слабо изражене вођењу и праћењу селекцијских догађања у популацији. производне особине. По краниолошкој грађи буша спада у Праћење ефективне величине популације и генетског трен- групу говеда са кратким роговима, односно припада типу да (по генерацији/години) основ је одрживости и управља- bos brachyeros europeus. Према подручјима у којима се гаји, ња генетском варијабилношћу, посебно ради избјегавања постоје сљедећи сојеви буше: босански, далматински, хер- накупљања штетних мутација у мањим популацијама. Уко- цеговачки, македонски, србијански и црногорски. Увијек је лико долази до критичне ефективне величине популације, једнобојна, те се према боји дијели на: црну, црвену, сиву, нужно је спроводити најстроже мјере спровођења плана плаву бушу итд. Глава буше је мала, лака и са кратким рого- очувања, промишљати о циљаној интродукцији сродних вима у облику вијенца, а врат јој је узак. Длака грла зависи генотипова, продужењу генерацијског интервала, активи- од услова гајења, тако да код добро гајених грла је кратка и рању генетског материјала из банке гена и друго. Селек- сјајна, а густа, дуга и без сјаја код грла у лошим условима ција унутар изворних (аутохтоних) посебно угрожених гајења. Тамна грла имају свијетлу пругу дуж леђа, која се раса заснива се на индикаторима фенотипа или генетске често назива и јегуљина линија. Ова раса говеда се сврстава структуре. Селекција заснована на фенотипу је једноставна у ред комбинованих способности (за производњу млијека у имплементацији у шеме очувања изворних (аутохтоних) и меса). Млијечност је мала (око 1.000 kg по лактацији), раса, примарно оних које величином нису критично угро- са садржајем млијечне масти око 4%. На основу тјелесне жене. Узгојни циљеви су јасно дефинисани, а у складу са грађе и приплодне зрелости, буша спада у касностасну расу задатим узгојним циљевима прилагођава се модел израчу- говеда. Женска јединка у току свог живота даје у просјеку навања узгојне вриједности јединке. Практикује се модел од 12 до 16 телади. Оно што је предност гајења буше јесте спаривања минималног сродства, факторијално спаривање врло лако прилагођавање на промијењене услове држања, или комбинација метода. те је врло отпорна на заразна и паразитска обољења. Према Надзор селекцијског напретка, генетских међуодноса незваничним подацима, данас када говоримо о бројности родитеља и потомака треба да буде константан. буше, можемо рећи да се на простору Републике Српске узгаја око 50 грла, што указује да је буша бројчано угроже- 5.5. Процјена броја изворних (аутохтоних) раса и на и да јој пријети изумирање. сојева у Републици Српској Препоруке: Тренутна ситуација броја грла на основу прегледа који је извршило Министарство, те података доступних са тере- - израда посебног програма узгоја за бушу, на приказана је у Табели 1. - израда регистра узгајивача, 25.3.2025. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 26 19 - радити на “враћању расе” увоз грла (пет грла мушких - маса тијела одраслих бикова: од 1.000 kg до 1.100 kg, јединки и 12 грла женских јединки) из земаља окружења - маса тијела одраслих крава: од 450 kg до 600 kg. која има потврду о аутохтоности, испитивати подмладак и пазити да не дође до узгоја у сродству. Како видимо из приложених података, како о актуелној производњи, тако и о циљевима у оквиру програма узгоја, 5.6.2. Гатачко говече гатачко говече показује веома добре производне особине. Осамдесетих година 19. вијека почиње се са оплемењи- С обзиром на много мањи тјелесни оквир од сименталца, вањем гатачке буше, као најбољег домаћег говечета на по- као и подручје на којем се највише узгаја, и данашње про- дручју тадашње Херцеговине, те Босне и Црне Горе. Прва изводне показатеље треба цијенити. Такође, битно је да Пољопривредна станица у Гацку основана је 1887. године су производи од млијека и меса гатачког говечета аутен- и била је задужена за спровођење селекцијских задатака и тични и нису доступни широј потрошачкој маси као што циљева у процесу оплемењивања ове расе говеда. Систем је то случај са другим индустријализованим расама. Због оплемењивања гатачког говечета састојао се у укрштању тога треба да очувамо и одржимо данашњу популацију, као домаће буше са биковима випталског и ечталског типа, и да унаприједимо узгој гатачког говечета. Уважавајући касније оберинталца. Прва мелиоративна укрштања су чињеницу да већ постоје одређени запати грла гатачког извршена још 1900. године. Један од учесника у изради говечета који су усмјерени на производњу у систему кра- програма оплемењивања гатачког говечета био је и чувени ва-теле, те да постоји велики интерес за узгој товних раса проф. др Леополд Адамец. Као центар свих радова и но- говеда у цијелој Републици Српској, једна од могућности силац оплемењивања гатачког говечета, увијек се истицала заштите јесте формирање месног типа овог говечета, које фарма Планинског добра у Гацку, на којој је било преко 120 ће се искључиво користити у искоришћавању планинских крава музара. Боја крава може бити сива, загаситосива до пашњака и производњи квалитетног и укусног меса. Такав мрка (која је најкарактеристичнија код бикова), са зелен- тип говечета може имати позитиван утицај на развој систе- кастим нијансама. Веома ријетко се јавља и смеђа боја. Тре- ма крава-теле на цијелом подручју Балкана, гдје долази до ба рећи да крава гатачког говечета лако доноси младе на емиграције људи са планинских подручја, гдје ливаде оста- свијет, односно да нема већих проблема током тељења и да ју пусте и незаштићене. Коришћењем овог ресурса, врши велики број младунчади остаје живо. Гатачко говече припа- се промоција општине и гастрономије, односно повезује се да групи говеда са комбинованом производњом (тј. млијеко туризам и пољопривреда. и месо), млијеко са већим процентом млијечне масти и да Препоруке: је због тога карактеристичан производ гатачки сир и кајмак - израда посебног програма узгоја за гатачко говече, из мијеха. У прошлости се доста користило и у радне сврхе. - израда регистра узгајивача, Почетком грађанског рата деведесетих година, интен- зитет узгојно-селекцијског рада на гатачком говечету опа- - извршити избор до десет узгајивача који узгајају десет да, а у потпуности се зауставља након веома лоше прива- и више грла гатачког говечета, а за које ће бити израђен тизације, јер је Планинско добро Гацко недуго након тога посебан програм узгоја и биће под сталним стручним и ин- угашено 2012. године. Додатно, гашењем Агенције за узгој спекцијским надзором. и селекцију у сточарству, систематски рад на очувању га- 5.7. Овце тачког говечета престаје. Овчарство је традиционална грана привређивања у Данас се на подручју Гацка, Невесиња, Билеће, Берко- оквиру пољопривреде у цијелој Републици Српској. Кад вића и Калиновика узгаја око 3.500 грла гатачког говечета. је ријеч о овчарској производњи у Републици Српској, Један дио популације се узгаја на подручју Ливна и Коњица она је заснована на узгоју праменке и њених сојева, што у Федерацији БиХ. Заступљено је и вјештачко осјемења- је најчешће условљено геоклиматским одликама подручја. вање, али и природно парење. Највећи број грла налази се Пољопривредне површине су 1.200.000 хектара, од чега у Гацку, гдје су и најбољи производни резултати. Подаци о планински пашњаци заузимају значајне површине, а број- бројности указују на то да је гатачко говече изузетно угро- ност оваца је око 490.000 грла. У овчарству су заступљене жено и да му пријети изумирање, али да као аутохтоно гове- изворне (аутохтоне) расе и сојеви праменке (влашићка, ку- че заслужује пажњу неопходну за унапређивање и одрживо прешка, херцеговачка, које воде поријекло из БиХ, те сје- коришћење ове расе говеда. ничка праменка, која води поријекло из Србије) и чине око Програм узгоја говеда у Републици Српској за период 90% од укупног броја оваца. Поред наведених, присутне су 2021-2026. године налаже сљедеће циљеве у побољшању и сљедеће расе: солчавско-језерска овца, виртемберг, тек- производних карактеристика овог говечета: сел, сафолк и др., као и њихови крижанци. Величина ста- да се креће од 20 до 1.000 грла. Начин узгоја се креће од 1) производне особине: екстензивног, полуекстензивног до интензивног са савре- - млијечност крава: минимално 4.200 kg у стандардној меним техникама држања, исхране, репродукције и зашти- лактацији, млијечна маст: минимално 4%, бјеланчевине: те. Количина овчијег млијека у укупној количини млијека 3,50%, чини 5% од укупно произведеног и пласираног млијека у - дневни прираст телади: мушка од 1.000 грама до 1.150 Републици Српској. Млијеко се даље углавном прерађује грама, женска 900 грама, у високовриједне и цијењене млијечне производе, као што су: влашићки сир, сир из мијеха, различити меки сиреви у - рандман топлих полутки: преко 60%; зависности од подручја и навика становништва, кајмак или 2) репродуктивне особине: скоруп и кисело млијеко. Просјечно се троши од 5 kg до 9 - доб код прве оплодње: од 14 до 19 мјесеци, kg млијека за 1 kg сира, а цијена се креће од шест до 20 КМ. - доб код првог тељења: од 23 до 28 мјесеци, 5.7.1. Купрешка праменка - производни вијек: осам лактација, Ова раса оваца носи име по мјесту Купрес, гдје је и настала, а гаји се, осим Купрешке висоравни (1.200 м. н. - сервис период: до 100 дана, в.), на подручју Дувна, Ливна, Гламоча и Грахова. Бројност - индекс осјемењавања: до 1,8, купрешке праменке је смањена за 60% у односу на 1991. - интервал између тељења: до 380 дана; годину, када је било 12.699 грла, а тренутна бројност је 5.066 грла (2008). Просјечна тежина одраслих оваца је 47,7 3) екстеријерне карактеристике: kg, дужина трупа 68,07 cm, а висина гребена одраслих ова- - развијена мускулатура, ца је од 63,52 cm. Производња млијека је између 70 kg и - развијено и правилно постављено виме, 100 kg за сезону муже, а принос вуне 1,7 kg. Тијело оваца прекривено је отвореним руном састављеним од шиљатих - висина гребена бикова са завршеним растом: од 135 и дугачких праменова, просјечног промјера влакна од 35 cm до 140 cm, cm до 40 cm. Купрешка праменка је чврсте грађе, изузетне - висина гребена крава са завршеним растом: од 124 cm издржљивости на климатске услове, гдје је просјечна го- до 130 cm, дишња температура од 1950. до 1991. године износила 5,6

20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 26 25.3.2025. °С, са изузетно хладним и снијежним зимама, а љета свје- дупске праменке може се постићи на начин да се изврши жа, са богатом и вриједном испашом. Основна обиљежја селекција на производне карактеристике, првенствено на за распознавање купрешке праменке су бијела глава са производњу меса и млијека. У оквиру популације дупске црним или мрким различито распоређеним мрљама непра- праменке постоје јединке које по свом типу одговарају типу вилног облика (грашасте и зрнасте), с тим да нису ријетка оваца за производњу меса, те смишљена селекција на тај потпуно бијела грла (глава, ноге, руно). Честе су овце са тип овце може повећати меснатост трупова код јагњади од дефектном ушном шкољком “чуле” или без ње “софе”. На таквих оваца. Поред производње меса, у популацији оваца ужем станишту овог соја праменке налазе се два типа, који дупске праменке постоје јединке које у добрим условима се између себе морфометријски разликују. Крупнији тип исхране и његе могу произвести до 200 kg млијека, што настањује подручја сјеверног дијела висоравни, а ситнији даје могућност селекцији да у оквиру овог соја праменке јужни дио. Екстеријерне разлике настале су под утицајем може да се створи и млијечни тип овце. Све напријед наве- природне средине и мијешањем оваца са другим сојеви- дено пружа могућности проширења и очувања генетичких ма праменке. Купрешка праменка из сјеверног дијела ви- ресурса дупске праменке. Подаци о бројности указују на соравни налази се у нешто бољим животним условима и то да дупска праменка није угрожена и да јој не пријети била је под утицајем крупног соја влашићке праменке у изумирање, али да као изворна (аутохтона) овца заслужује односу на тип са јужног дијела, гдје су услови нешто мање пажњу неопходну за унапређивање и одрживо коришћење издашнијег животног окружења, а овце су биле под ути- овог соја праменке. цајем херцеговачког ситнијег соја праменке. Поред наведе- Препоруке: ног, на екстеријерни изглед купрешке праменке имали су утицај обилни и висококвалитетни пашњаци, дуге, хлад- - израда посебног програма узгоја за влашићку праменку, не и вјетровите зиме, које су обликовале средње тјелесно - израда регистра узгајивача, развијену праменку са снажном, чврстом конституцијом, а - извршити избор до 20 најбољих узгајивача који узгаја- уз то овце су отпорне, прилагодљиве и издржљиве. Тачних ју 50 и више грла у основном стаду, а за које ће бити изра- података о настанку популације купрешке праменке нема. ђен посебан програм узгоја и биће под сталним стручним и Узгој оваца на Купрешкој висоравни претежно је екстен- инспекцијским надзором. зиван с циљем производње младе јагњетине (квалитетних јагњећих трупова), која је прије 1991. године због препо- 5.7.3. Подвелешка (херцеговачка) праменка знатљивог квалитета углавном завршавала на далматинској Подвелешка, односно херцеговачка праменка може се обали код локалних угоститеља. Данас се на Купрешкој оригинално наћи у југоисточном дијелу Босне и Херце- висоравни, без обзира на увезене расе и покушаје опле- говине, гдје су пашњаци оскуднији и природно окружење мењивања купрешке праменке, очувала праменка тројног је сиромашније, што је утицало на стварање овце мањег правца производње: млијеко, месо и вуна. Поред купрешке тјелесног оквира и скромнијих производних особина. Нај- праменке, на подручју Купреса налази се велики број оваца чешће се гаји због производње меса и млијека. Производња дупске праменке, која својим присуством угрожава опста- вуне је скромна и износи око 1,3 kg код оваца и од 2 kg до нак купрешког соја. Према процјени, данас се узгаја од 300 2,5 kg код овнова. Производња млијека по лактацији креће до 500 грла овог соја праменке, што указује да је купрешка се од 70 kg до 90 kg млијека. Плодност је око 140%. Пород- праменка бројчано угрожена и да јој пријети изумирање. на маса јагњади се креће око 2,5 kg, а кољу се са око 15 kg Препоруке: живе ваге. Маса одраслих овнова је око 40 kg и оваца око - израда посебног програма узгоја за купрешку праменку, 35 kg. Ове овце се узгајају углавном у крашким предјелима Херцеговине. Имају посебно укусно квалитетно месо. Пре- - израда регистра узгајивача, ма незваничним подацима, на простору Херцеговине данас - извршити избор до 20 најбољих узгајивача који узгаја- се узгаја око 12.250 грла овог соја праменке. ју 30 и више грла у основном стаду, а за које ће бити изра- Препоруке: ђен посебан програм узгоја и биће под сталним стручним и инспекцијским надзором. - израда посебног програма узгоја за подвелешки сој, 5.7.2. Влашићка праменка - израда регистра узгајивача, Влашићка, дупска или травничка праменка води по- - извршити избор до 20 најбољих узгајивача који узгаја- ријекло са обронака планине Влашић, по називу мјеста ју 30 и више грла у основном стаду, а за које ће бити изра- Травник, а име дупска је добила по називу села Дуб. Међу- ђен посебан програм узгоја и биће под сталним стручним и тим, снажна конституција и ознаке меснатог типа су пове- инспекцијским надзором. зане и са снажном потенцијом раста, те знатном потребом 5.8. Козарство за храном у периоду интензивнијег раста и развоја. Руно У области козарства постоји само једна изворна (ауто- је бијеле боје, отвореног типа, састављено од шиљастих и хтона) раса коза, која је распрострањена не само у БиХ, већ бичастих праменова. Понекад руно досеже до пода. Гла- и у околним државама. ва је бијеле боје, мање или више црно пигментирана, док понека праменка има потпуно црну главу. Овце су чврсте, 5.8.1. Домаћа балканска рогата коза збијене и складне грађе са 10% дужим трупом од висине Домаћа балканска рогата коза спада у групу балканских гребена. Просјечна тежина одраслих оваца је 70,74 kg, а изворних (аутохтоних) раса. Тијело јој је обрасло густом овнова 78 kg. Просјечна висина гребена одраслих оваца је костријети, разне боје: црно-бијеле, црно-шарене. Глава је око 66,87 cm, а овнова 72,9 cm. Производња млијека је 137 дуга, а рогови су сабљасти. Висина гребена је од 60 cm до kg за 235 дана лактације, а настриг вуне од 2,07 kg. При- 65 cm код коза, а код јарчева око 70 cm. Тежина коза је од 30 родно станиште ове овце је на надморској висини од 800 kg до 40 kg, а јарчева од 40 kg до 60 kg. Просјечна годишња m до 1.200 m. Уже подручје на којем се налази дупска пра- млијечност је од 100 kg до 130 kg, а период лактације од менка на територији Републике Српске су општине Теслић, пет до шест мјесеци. Годишње дају једно јаре, ријетко двоје Котор Варош, Кнежево, Челинац и дијелови општина Мр- (15%). Тежина јарета код порода је од 2,5 kg до 3 kg, а у коњић Град и Шипово. Већи број овчара са овог подручја узрасту од шест мјесеци тешки су од 15 kg до 18 kg. Данас не припрема кабасту и концентровану храну за исхрану је заступљена у узгоју на подручју источне Херцеговине својих оваца преко зиме, већ тјерају овце у номађење у ни- и користи се за производњу млијека и меса. Према незва- зијске крајеве Републике Српске, и то најчешће на подру- ничним подацима, данас када се говори о бројности домаће чја Поткозарја, Лијевча поља, Посавине и Семберије. Том балканске рогате козе, према процјени можемо рећи да приликом се неријетко размјењује генетски материјал са постоји од 700 до 800 грла. Овај број коза упућује на то да овчарима из равничарских подручја и на тај начин се шири је домаћа балканска рогата коза бројчано угрожена, те да геном дупске праменке на та подручја Републике Српске. као изворна (аутохтона) коза заслужује пажњу неопходну Према процјенама, сматра се да се на подручју Републике за унапређивање и одрживо коришћење. Посебно са гле- Српске узгаја фенотипски најмање 90.000 грла овог соја дишта да се често и неконтролисано укрштава са другим праменке у чистој крви. Очување и унапређивање генома иностраним расама коза. 25.3.2025. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 26 21 Препоруке: дијелови тијела, уста, ивице носа, груди и папци су тамно - израда посебног програма узгоја за балканску козу, пигментирани. Глава им је средње дуга, помало савијеног профила, а уши средње велике. Типично за ову расу је об- - израда регистра узгајивача, раслост густом, дугачком и увијеном чекињом. Тјелесна - извршити избор до 20 најбољих узгајивача који узгаја- маса одраслих јединки може да буде од 100 kg до 180 kg. ју 30 и више грла у основном стаду, а за које ће бити изра- Величина легла се креће од пет до седам прасади. Пра- ђен посебан програм узгоја и биће под сталним стручним и сићи се прасе са ливрејама слично дивљим свињама, које инспекцијским надзором. се губе до узраста од десет мјесеци. Јако је добра мајка, 5.9. Коњи често испољавајући агресивност у случају угрожавања или узнемиравања прасади. Према незваничним подацима, да- 5.9.1. Босански брдски коњ нас када говоримо о бројности мангулице, према процјени, Босански брдски коњ води поријекло од дивљих извор- можемо рећи да се узгаја од 400 до 500 грла, што указује да них облика пржевалског и тарпана, чије се одлике и дан-да- се мангулица налази у групи угрожено одрживих изворних нас на њему запажају (боја дивљег миша, пруге дуж леђа, (аутохтоних) раса домаћих животиња, те као таква заслу- плећки и ногу). Он представља товарну животињу каракте- жује пажњу неопходну за унапређивање и одрживо ко- ристичну за услове у којима је и настао, користи се за пренос ришћење. терета на тешко проходном терену. Поред тога, он предста- Препоруке: вља животињу која је у стању да добро подноси неповољне климатске прилике, као и лоше услове исхране. У стању је - израда посебног програма узгоја за мангулицу, да преноси велике терете у односу на његове пропорције и - израда регистра узгајивача, масу тијела. Његове карактеристике издржљивост и скром- - извршити избор до 20 најбољих узгајивача који узгаја- ност у исхрани посебно су се показале у ратним условима, ју 30 и више грла у основном стаду, који ће бити под стал- када је он био незамјењив за пренос оружја, хране, лијекова, ним стручним и инспекцијским надзором. те болесника и рањеника. Босански брдски коњ је каснозре- ла животиња, тек са четири године постиже своје тјелесне 5.11. Живина димензије. Спада у мале коње, висине гребена од 130 cm до 5.11.1. Домаћа кокошка погрмуша (живичарка) 140 cm и тежине од 250 kg до 300 kg. Глава је спојена са вра- Живичарка по својим производним карактеристикама том широком везом од затиљка до грлиштa, врат је кратак и је веома слична дивљој кокошки. Она је мала, ситна ко- дебео, гребен доста низак, али довољно дуг. Боја длаке је ра- кошка, која може добро летјети. Најчешће је црне или ја- зличита: дорат, врана, алат, бијела, кулаш, изабела и најрјеђа ребичасте боје, али може бити и разнобојна у свим комби- шарена. Од босанског брдског коња су настали многи ти- нацијама, а има их и бијелих. Спада у групу касностасних пови као одговор на еколошке прилике у којима се гаји, а животиња, јаја проноси са осам до девет мјесеци. Носивост најпознатији су: гласиначки и подвелешки или херцеговачки. је слаба, од 60 до 80 јаја годишње и јаја су доста ситна. Што се тиче самог програма узгоја, он није постојао у Просјечна жива маса кокошке је око 1 kg, а пијетлова око некој озбиљној форми све до доласка аустроугарских вла- 1,5 kg. Живичарка се слабо тови, али јој је месо врло до- сти на просторе некадашње Републике БиХ. Сва пријашња брог квалитета. Живичарка је раније била заступљена на укрштања заснивана су на укрштању домаћих кобила са цијелом простору Републике Српске, а данас је потиснута арапским пастувима, које су на ове просторе довели Турци. у брдско-планинска и планинска подручја, посебно Рома- Међутим, та укрштања су вршена без икаквих планова и није и источне Херцеговине. Бројност ове расе кокошака осталих мјера које су неопходне да би се генетички потен- је тешко процјењива, претпоставка је да се ради о броју од цијал обје расе искористио на најбољи могући начин. Први око 8.000 кљунова. озбиљнији радови на оплемењивању босанског брдског Препоруке: коња почињу 1878. године под ургенцијом аустроугарских власти, увозом пастуха арапске расе и оснивањем узгојних - израда посебног програма узгоја за кокош живичарку, станица. Поред увоза расних коња, увезен је и један број ма- - израда регистра узгајивача, гараца, који су углавном коришћени за стварање мазги. Зе- - извршити избор до 20 најбољих узгајивача који узгаја- маљска ергела за узгој арапског коња основана је 1895. годи- ју јато од најмање 20 родитељских парова, који ће бити под не, а расплодна грла су прво држана у Бутмиру код Сарајева сталним стручним и инспекцијским надзором. и Ливну. Први пут 1899. године на пашу на Борике код Рога- тице послате су кобиле, арапске расе. За стално боравиште 6. МЈЕРЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРОГРАМА ергеле, 1900. године изабрано је Горажде као зимска стани- Средства за заштиту одређеног узгојно потребног ца, а Борике као љетна (за испашу), са површином од 350 ha, броја домаћих животиња и генетског материјала појединих те неколико објеката, и то: једна касарна у блок-стилу, једна изворних (аутохтоних) и заштићених раса и сојева обезбје- штала за трке, једна штала за болесне, један магазин и јед- ђују се у аграрном буџету Републике Српске. на цистерна. Послије гашења рада ергеле Борике, престаје и организован узгој ове расе коња. Према незваничним по- 7. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ дацима, данас када говоримо о бројности босанског брдског Ступањем на снагу овог програма престаје да важи коња, према процјени можемо рећи да постоји око 200 грла. Програм очувања генетичких ресурса из области сточар- Овај број указује да босанском брдском коњу не пријети изу- ства од 2020. до 2024. године (“Службени гласник Републи- мирање, али да по бројности спада у групу угрожених раса, ке Српске”, број 87/20). те као такав заслужује пажњу неопходну за унапређивање и одрживо коришћење ове расе коња. Овај програм ступа на снагу осмог дана од дана обја- вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Препоруке: - израда посебног програма узгоја за босанског брдског Број: 12.03.2-330-463/25 коња, 18. марта 2025. године Министaр, - израда регистра узгајивача. Бањалука Др Саво Минић, с.р. 5.10. Свиње 5.10.1. Мангулица Агенција за аграрна плаћања Једна од преостале три изворне (аутохтоне) расе свиња На основу члана 75. став 2. Закона о републичкој управи на Балкану је и мангулица, која се у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 115/18, 111/21, 15/22, 56/22, 132/22 и 90/23), члана 28. Закона о државним службеницима најчешће гаји на подручјима уз ријеку Саву. Ова раса носи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 у себи драгоцјене генске алеле, које је чине другачијом од и 57/16), члана 29. Уредбе о критеријумима за унутрашњу органи- тзв. племенитих раса насталих једностраном селекцијом на зацију и систематизацију радних мјеста у републичким органима повећање производних особина. Боја мангулице може бити управе Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, различита, од мрке, жуте, сиве до бијеле боје. Спољашњи број 109/19), члана 9. Уредбе о категоријама и звањима државних