Law on hunting (Republic of Srpska)

ЗАКОН О ЛОВСТВУ I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређује се управљање ловним ресурсима, газдовање ловиштем, власништво на дивљачи, систематска категоризација дивљачи и њена заштита, ловишта, планирање у ловству и катастар ловишта, лов и кориштење дивљачи, спречавање и накнада штете од дивљачи и на дивљачи, средства за унапређивање ловства и кадрови у ловству. Члан 2. (1) Ловство је еколошка, економска, друштвено корисна и образовно-научна дјелатност, која је у функцији интегралне заштите, узгоја, одрживог кориштења и сталног побољшавања квалитета ловног фонда, станишта и других ловних ресурса. (2) Дивљач је добро од општег интереса и ужива посебну бригу и заштиту Републике Српске (у даљем тексту: Република). (3) Послови газдовања ловиштем и дивљачи имају еколошку функцију, односно функцију очувања здраве животне средине, те економску и социјалну функцију, путем заштите биолошке равнотеже у природи, дивље флоре и фауне и других услова станишта дивљачи. Члан 3. (1) Општи интерес из члана 2. став 2. остварује се у складу са принципима и критеријумима интегралне заштите, уређењa ловишта, одрживог кориштења и сталног побољшања квалитета ловног фонда и других ловних ресурса. (2) Дивљач и други природни ловни ресурси су у својини Републике, којим одрживо управља и газдује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министарство), под условима и на начин који се прописују овим законом. (3) Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада), контролише остваривање општег интереса у области ловства, путем Министарства и Агенције за шуме. Члан 4. Појмови и дефиниције које се користе у овом закону, имају сљедећа значења: a) дивљач су дивље животиње из класе сисара (Classis: Mammalia) и класе птица (Classis: Aves), б) длакава дивљач су дивље животиње из класе сисара, чије је тијело покривено длаком, в) перната дивљач је дивљач из класе птица, чије је тијело покривено перјем, г) корисници ловишта су правни субјекти, који су на основу одредaбa овог закона добили ловиште на кориштење, а могу бити: ловачка удружења, предузећа шумарства и друга правна лица регистрована за бављење дјелатности ловства, д) газдовање ловиштем подразумијева планске мјере које корисник предузима у ловишту, а обухвата обнову, интегралну заштиту, узгој, одрживо кориштење и стално побољшање квалитета ловног фонда, њиховог станишта и других ловних ресурса (инфраструктура и друго), ђ) Ловачки савез Републике Српске (у даљем тексту: Ловачки савез) је удружење у које су добровољно учлањени корисници ловишта и други субјекти заинтересовани за развој ловства у Републици, е) ловачко удружење је добровољно удружење грађана удружених ради организованог бављења ловачком дјелатношћу, очувања и заштите животне средине, његовања ловачке етике и обичаја и других спортско-рекреационих активности, ж) ловостај је период у коме је забрањено ловити, прогонити или на други начин узнемиравати и угрожавати ловостајем заштићену дивљач, з) ловна основа је вишенамјенски план газдовања ловним ресурсима у ловишту, коју предлаже и доноси корисник ловишта за период од десет година, а на исту сагласност даје Министарство, и) узгајалиште дивљачи у ограђеном простору је инвестиционо-економски објекат намијењен за репродукцију квалитетне дивљачи и лов, ј) чувар ловишта (ловочувар) је службено лице које врши интегралну заштиту и чување ловних ресурса у ловишту, к) интегрална заштита дивљачи обухвата провођење свих мјера које обезбјеђују услове за живот и репродукцију дивљачи, као и заштиту од болести, штеточина, елементарних непогода, противзаконитог кориштења и угрожавања, л) узгој дивљачи је стручна оперативна активност, којом се обезбјеђују повољни услови исхране, репродукције, раста и развоја ловног фонда, достизање његове оптималне бројности, структуре и квалитета, љ) уређење ловишта је спровођење пројектованих мјера које су у функцији ефикасније заштите, узгоја и коришћења дивљачи и ловишта, м) коришћење дивљачи и ловишта је ловљење дивљачи и коришћење њених дијелова, те коришћење природних и других вриједности ловишта, н) санитарни одстрел је одстрел болесне или рањене дивљачи, коју проводе стручна лица, а дозвољен је и у вријеме ловостаја, њ) узгојни одстрел дивљачи је узгојна мјера која се планира, а врше га стручна лица, организовано, у току ловне сезоне са циљем побољшања структуре и квалитета ловног фонда, о) ловни ресурси су дивљач и сва друга материјална добра којим располаже ловиште, п) терен за обуку и тренинг ловачких паса је дио ловишта, највише до 5 % укупне површине, планиран ловном основом за обуку и тренинг ловачких паса који су под ветеринарском контролом, р) фотолов је спортско-рекреациона активност у којој ловац задовољава своју потребу фотографисањем ловних ресурса у слободној природи, с) неловни дани су дани у којима није дозвољен планирани одстрел дивљачи и т) Агенција за шуме је републичка управна организација у саставу Министарства, са надлежностима прописаним Законом о републичкој управи. II ДИВЉАЧ И ЊЕНА ЗАШТИТА Члан 5. Дивљач, према систематској класификацији чине породице и врсте из класе сисара и породице и врсте из класе птица, а сврставају се на сљедећи начин: а) породице и врсте из класе сисара: 1) породица јелена (Cervidae), у које спада: обични јелен (Cervus elaphus L.), јелен лопатар (Dama dama L.) и срна (Capreolus capreolus L.), 2) породица шупљорошка (Bovidae), у које спада: дивокоза (Rupicapra rupicapra L.) и муфлон (Ovis musimon Pall.), 3) породица свиње (Suidae), у које спада: дивља свиња (Sus scrofa L.), 4) породица пса (Canidae), у које спада: вук (Canis lupus L.), шакал (Canis аureus L.) и лисица (Vulpes vulpes L.), 5) породица мачке (Felidae), у које спада: дивља мачка (Felis silvestris Sch.) и рис (Lynx lynx L.), 6) породица (потпородица куне) куне (Mustelidae), у које спада: куна златица (Martes martes L.), куна бјелица (Martes foina Erx.), твор (Mustela putorius L.), велика ласица – хермелин (Mustela erminea L.), ласица (Mustela nivalis L.); потпородица видра (Lutrinae), у које спада: видра (Lutra lutra L.) и потпородица јазавци (Melinae), у које спада: јазавац (Meles meles L.), 7) породица медвједа (Ursidae), у које спада: мрки медвјед (Ursus arctos L.), 8) породица зеца (Leporidae), у које спада: обични зец (Lepus europeaus Pall.), 9) породица вјеверице (Sciuridae), у које спада: вјеверица (Sciurus vulgaris L.), 10) породица пуха (Gliridae), у које спада: велики пух (Glis glis L.), 11) породица волухарице (Microtidae), у које спада: бизамски пацов (Ondatra zibethicus L.), 12) породица дабрића (Myocastoridae), у које спада: дабар (Castor fiber L.) и нутрија (Myocastor coypus Mol.) и 13) породица цибетка (Viveridae), у које спада: мунго (Mungos mungo). б) породице и врсте из класе птицa: 1) породица тетријеба (Tetraonidae), у које спада: велики тетријеб или глухан (Tetrao urogallus L.), тетријеб мали или ружевац (Lyrurus tetrix L.) и љештарка (Terastes bonasia L.), 2) породица фазана (Phasianidae), у које спада: фазан (Phasianus colchicus L.), јаребица пољска или трчка (Perdix perdix L.), јаребица камењарка (Alectoris graeca Meis.) и препелица или пучпура (Conturnix coturnix L.), 3) породица патке (Anatidae), у које спада: дивља патка или патка глухара (Anas platyrhynchos L.), патка кржуља или кржа (Anas crecca L.), патка пупчаница (Anas querquedula L.), патка кашикара (Anas clypeata L.), патка ластарка (Anas acuta L.), патка пјегава или неретванка (Anus angustirostris Men.), патка крекетаљка (Anas strepera L.), патка звиждарка (Anas penelope L.), патка круната (Anas fuligula L.), патка жличарка (Spatula clypeata L.), патка главата (Nyroca ferina), патка њорка (Nyroca nyroca Guld.), патка батоглавица (Bucephala clangula L.), дивља гуска (Anser anser L.), гуска глоговњача (Anser fabalis Lath.), гуска лисаста (Anser albifrons Scop.), утва златокрила (Tadorna ferruginea Pall.), утва морска (Tadorna tadorna L.), ронац велики (Mergus merganser L.), ронац средњи или брскавац (Mergus serrator L.), ронац бијели (Mergus albellus), лабуд црвенокљуни (Cygnus olor Gm.), лабуд жутокљуни (Cygnus cygnus) и лабуд црнокљуни (Cygnus bewicki Yarr.), 4) породица роде (Ciconiidae), у које спада: рода бијела (Coconia coconia), рода црна (Coconia nigra), жиличарка бијела (Platalea leucorodia L.) и блистави ражањ (Plegadis falcinellus L.), 5) породице чапље (Ardeidae), у које спада: чапља сива (Ardea cinerea L.), чапља дангуба (Ardea purpurea L.), чапља жута (Ardeola ralloides Scop.), чапља бијела (Egretta alba L.), чапљица мала (Ixbrychus minutus L.), гак квакавац (Nycticorax nycticorax L.) и букавац небоглед (Botaurus stellaris L.), 6) породица шљуке – вивци (Charadriidae), у које спада: шљука шумска или шљука бена (Scolopax rusticola L.), барска шљука или шљука кокошица (Capella gallinago L.), шљука ливадарка (Capella media Lath.), шљука козица или мала бокасина (Lymnocryptes minimus Brun.), жалар рђасти (Calidris canutus L.), жалар кривокљуни (Calidris ferrubginea Brun.), жалар церикавац или сјеверни жалар (Calidris alpina L.), жалар црнчић (Calidris temmincki Lesl.), жалар мали (Calidris minuta Leisl.), прутка мрка (Tringa Erythropus Pall.), прутка црвенонога (Tringa totanus L.), прутка кривокљуна (Tringa nebularia Gunn.), прутка дугонога (Tringa stagnatillis Bechst.), прутка пјегава (Tringa ochropus L.), прутка мигавица (Tringa glareola L.), прутка мала (Actitis hypoleucos L.), муљача црвенорепа (Limosa limosa L.), муљача смеђа (Limosa lapponica L.) и вивак позвиздач (Vanellus vanellus L.), 7) породица галеба (Laridae), у које спада: галеб обични (Larus ridibundus L.), галеб клаукавац (Larus argentatus Pont.), галеб ћукавац или галеб смеђи (Larus fascus L.), галеб бурни (Larus canus L.), галеб мали (Larus minutus Pall.), галеб црнoглави (Larus melanocephalus Temm.), галеб тропрсти (Rissa tridactyla L.), поморник велики (Stercorarius skua Brunn.), поморник широкорепи (Stercorarius pomarinus Temm.), поморник краткорепи (Stercorarius parasiticus L.), поморник дугорепи (Stercorarius longicaudus Vieil.), чигра обична (Sterna hirundo), чигра мала (Sterna albifrons), чигра дугокљуна (Sterna sandvicenzis Lath.), чигра црна (Chlidonias niger), чигра бјелобрада (Chlidonias leucopareia Temm.), чигра тустокљуна (Gelochelidon nilotica Gm.) и чигра ћубаста или которска (Hydroprogne tschegrave Lep.), 8) породица сокола (Falconidae), у које спада: соко сиви (Falco peregrinus Tunst.), соко крагујац (Falco subbuteo L.), соко смеђи (Falco cherrug Gray.), соко мали или соко крагуљчић (Falco columbarius regulus Pall.), соко јужни (Falco biarmicus Temm.), вјетруша кликтава (Falco tinnunculus L.), вјетруша копчић (Falco vespertinus L.), вјетруша бјелонокта (Falco naumanni Fleisch.), еја пољска (Circus cyaneus L.), еја мочварица (Circus Aeroginosus L.), еја степска (Circus macrourus L.), луња рђаста (Milvus milvus L.) и луња црна (Milvus migrans), 9) породица јастреба (Accipitridae), у које спада: орао сури (Aquila chrysaetos L.), орао крсташ (Aquila heliaca Sav.), орао клокоташ (Aquila clanga Pall.), орао кликташ (Aquila pomorana Brehm.), орао пругасти (Hieraaetus fasciatus Viell.), орао патуљасти (Hieraaetus pennatus Gm.), орао штекавац (Haliaetus albicilla L.), орао змијар (Circaetus gallicus Gm.), шкањац мишар (Buteo buteo L.), шкањац гаћаш (Buteo lagopus Brunn.), шкањац бјелорепи (Buteo rufinus Cretz.), шкањац осаш (Pernis apivorus L), суп бјелоглави (Gyps fulvus Havbl.), суп смеђоглави (Aegypius monachus L.), костоберина жутоглава или брађаш (Gypaeatus barbatus), стрвинар бијели (Neophron perenopterus L.), јастреб кокошар (Accipiter gentilis L.), кобац птичар (Accipiter nisus L.) и кобац кратконоги (Accipiter badius brevipes Severtzov), 10) породица несита или пеликана (Pelecanidae), у које спада: несит ружичасти (Pelecanus onocrotalus L.) и несит кудрави (Pelecanus crispus Bruch.), 11) породица ждрала (Gruidae), у које спада: сиви ждрал (Grus grus L.), 12) породица допље (Otididae), у које спада: дропља велика (Otis tarda L.) и дропља мала (Otis tetrax L.), 13) породица лиске (Rallidae), у које спада: лиска црна (Fulica atra L.), кокошица млакара (Rallus aquaticus L.), зеленонога млакуша (Gallinula choloropus L.), хариш или прдавац (Crex crex L.), штијoка кусица (Porzana pusilla Pall.), штијака риђa или штиока барска (Porzana porzana L.), штиока визлиница (Porzana parva Scop.) и султанка модра (Porphyrio porphyrio L.), 14) породица голуба (Columbidae), у које спада: голуб дивљи или пећинар (Columba livia Gm.), голуб дупљаш (Columba oenas L.), голуб гривњаш (Columba palumbus L.), дивља грлица (Streptopelia turtur L.) и гугутка или кумрија (Streptopelia decaocto Friv.), 15) породица сове (Strigidae), потпородица праве сове (Striginae), у које спадају: сова буљина или велика ушара (Bubo bubo L.), сова јастребача (Strix uralensis Pall.), сова шумска (Strix aluco L.), сова шумска или сова утина (Asio otus L.), сова мочварица (Asio flammeus Pont.), кукувија дријемалица (Tyto alba guttata Brehm), кукувија смртна или ћук обични (Athene noctua Scop.), совица сива или мртвачка (Aegolius funereus L.), ћук лулавац (Otus scops L.) и ћукуша кукавица (Glaucidium passerinum L.), 16) породица гњурца (Podicipedidae), у које спадају: гњурац чупасти (Podiceps cristatus L.), гњурац риђоглави или гњурац русогрли (Podiceps griseigena Bod.), гњурац златоухи (Podiceps nigricollis Brehm.), гњурац ушати (Podiceps auritus L.) и гњурац мали (Podiceps ruficollis Pall.), породица вранци (Phalacrocoracidae): у коју спадају: вранац велики – корморан (Phalacrocoraxcarbo), вранац кукмаш (Phalacrocorax aristotelis), вранац мали (Phalacrocorax pigmeus), 17) породица пљенора (Columbidae), у које спадају: пљенор велики (Colymbus immer Brunn.), пљенор жутокљуни (Colymbus adamsi Gray.), пљенор средњи (Colymbus arcticus L.) и пљенор мали (Colymbus stelatus Pont.) и 18) породица вране (Corvidae), у које спадају: гавран (Corvus corax L.), врана сива (Corvus corone cornix L.), врана црна (Corvus corone L.), врана гаћац (Corvus frugilegus L.), чавка (Coloeus monedula L.), шојка (Garrulus glandarius L.), сврака (Pica pica L.), креја љешникара (Nucifraga coryocatactes L.), галица чолица (Pyrhocorax graculus L.) и галица црвенокљуна (Pyrhocorax pyrhocorax L.) Члан 6. (1) Дивљач из класе сисара и класе птица, дијели се на заштићену и незаштићену дивљач. (2) У заштићену дивљач из класе сисара, спадају врсте: обични јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза, муфлон, мрки медвјед, зец, видра, вјеверица, пух, рис, нутрија, дабар и мунго. (3) У заштићену дивљач из класе птица спадају: шумске коке, пољске коке, дивље патке, дивље гуске, шљуке, чапље (осим сиве чапље), роде, лабудови, супови – лешинари, орлови, шкањци, еје, луње, соколови, несити, сиви ждралови, дропље, лиске, жаларке, прутке, муљаче, вивак позвиздач, поморници, галебови, чигре, ронци, грлице, голубови, сове, гњурци, пљенори, гавран, галица чолица и галица црвенокљуна. (4) Врсте дивљачи које нису наведене у ст. 2. и 3. овог члана сматрају се незаштићеним врстама дивљих животиња из класе сисара и класе птица. (5) Корисник ловишта може прогласити заштићеном и дивљач која није наведена у ст. 2. и 3. овог члана, нарочито ако је бројно стање угрожено. Члан 7. (1) Заштићена дивљач из члана 6. ст. 2. и 3. овог закона, дијели се на стално заштићену, ловостајем заштићену и привремено заштићену дивљач. (2) Стална заштита дивљачи одређује се за врсте дивљачи које су постале ријетке, због чега их је потребно сачувати од изумирања. (3) Ловостајем су заштићене оне врсте дивљачи које је слободно ловити, али само у одређено вријеме. (4) Привремена заштита дивљачи може се одредити за врсте које су ловостајем заштићене или су у категорији незаштићене дивљачи, у случају значајног смањења њихове бројности и одрживости. (5) Забрањено је ловити, прогањати или намјерно узнемиравати стално заштићену дивљач и привремено заштићену дивљач. Члан 8. Стална заштита одређује се за сљедеће врсте заштићене дивљачи: видра, рис, вјеверица, дабар, мунго, кока великог тетријеба, мали тетријеб и његова кока, кока љештарке, чапље (осим сиве чапље), роде, лабудови, супови – лешинари, орлови, шкањци, еје, луње, соколови, несити, сиви ждрал, дропље, лиске (осим црне лиске), жаларке, прутке, муљаче, вивак позвиздач, поморници, галебови, чигре, сове, ронци, гњурци, пљенори, галица чолица и галица црвенокљуна. Члан 9. (1) Ловостајем се заштићују сљедеће врсте дивљачи: обични јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза, муфлон, мрки медвјед, зец, пух, нутрија, велики тетријеб – мужјак, препелица, јаребица камењарка, јаребица пољска, љештарка – мужјак, шљуке, дивљи голубови, грлица, фазан и женка фазана, дивља патка глувара, крџа и гугутка, дивља гуска и црна лиска. (2) Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: министар) актом прописује вријеме трајања лова ловостајем заштићене дивљачи. Члан 10. (1) Ако у ловишту настане примјетно смањење бројног стања одређене врсте ловостајем заштићене и незаштићене дивљачи због елементарних непогода, болести и других неповољних околности, корисник ловишта обавезан је да привремено забрани лов те врсте дивљачи, као и да предузме све мјере ради успостављања њеног претходног бројног стања, структуре и квалитета. (2) Министар наредбом прописује привремену забрану лова у ловишту, у случају неизвршења очекиваних резултата из ловне основе, у односу на остварене резултате или неусаглашености међусобних односа корисника ловишта. (3) Привремену забрану лова из става 1. овог члана прописује министар, ако то не уради корисник. Члан 11. (1) Насељавање нових врста дивљачи врши се на основу сагласности Министарства. (2) Уз захтјев за ову сагласност, корисник ловишта или узгајивач дивљачи у ограђеном простору доставља мишљење компетентне научне установе о ареалској подобности уношења одређене врсте дивљачи и увјерење од надлежне ветеринарске службе о здравственом стању дивљачи која се насељава. (3) Ако се на територији Републике појави или унесе нова врста дивљачи, степен њене заштите привремено одређује министар рјешењем које се објављује у „Службеном гласнику“ Републике Српске. Члан 12. (1) Заштита угрожених врста дивљачи врши се у складу са одребама овог закона. (2) На основу категоризације Међународне уније за заштиту природе (IUCN), Министарство и министарство надлежно за екологију проглашавају рјешењем угроженост појединих врста дивљачи. Члан 13. (1) Врсте дивљачи које мигрирају из сусједних земаља, а које нису у ловном фонду Републике, имају исту законску заштиту, као и у земљи из које долазе. (2) Лов птица селица врши се у складу са одредбама домаћег и међународног законодавства. Члан 14. (1) Забрањен је лов птица и сисара корисних за пољопривреду и шумарство. (2) Забрањено је уништавање, хватање и присвајање младунчади и јаја, оштећивање и уништавање гнијезда, легла и јаја заштићене и незаштићене дивљачи. (3) Министар актом прописује које се птице и сисари сматрају корисним за пољопривреду и шумарство. Члан 15. (1) Забрањено је хватање дивљачи и држање дивљачи у затвореном или ограђеном простору. (2) Изузетно, министар може донијети рјешење којим даје сагласност за хватање и држање дивљачи у ограђеном простору у случају: а) када то захтијевају потребе науке, наставе, зоолошких вртова, музеја и извоза, у сарадњи са корисником ловишта, б) насељавања ловишта или узгајалишта дивљачи у ограђеном простору, в) сузбијања заразних болести и г) за потребе тренинга и испитивања урођених особина ловачких паса. (3) Министар доноси правилник којим прописује услове, начин хватања и држање дивљачи у ограђеном простору. Члан 16. (1) Дивљач је забрањено узнемиравати и ловити: а) ако је угрожена пожаром, поплавом, сњежним наносима, поледицом и другим елементарним непогодама, б) употребом рефлектора, фарова, бакљи и других свјетлосних извора, огледала, грамофона, магнетофона, вјештачких и живих мамаца и омамљујућих средстава, в) хртовима, полухртовима, нерасним и необученим псима, г) гађањем из моторних возила и других средстава на моторни погон, као и гажењем моторним возилима, д) полуаутоматском ловачком пушком са више од два метка, полуаутоматским ловачким карабином, војничким оружјем и војничком муницијом, ђ) отровом, омчама, замкама, клопкама, гвожђима, мрежама, електричним уређајима или другим средствима за масовно хватање, односно уништавање, е) папкасту ловостајем заштићену дивљач и медвједа пушком сачмарицом, помоћу паса, погоном и пригоном и групним ловом, изузев дивљих свиња, ж)у вријеме ловостаја, неловним данима, у току бременитости и одгоја младунчади и з) на удаљености мањој од 200 метара од насеља или објеката за становање. (2) Нерасним псима из става 1. тачке в) сматрају се пси који нису регистровани код надлежне кинолошке организације и који немају родовник. (3) Забрањено је са псима прогањати дивљач ван терена одређеног за тренинг у периоду од 15. јануара до 31. јула. (4) Министар доноси Правилник којим се прописује врста, број и начин коришћења ловачких паса у ловишту. Члан 17. (1) Ако од дивљачи наступи непосредна опасност по живот и здравље људи или имовину, може се организовано и контролисано одстрељивати, без обзира на вријеме ловостаја. (2) Рјешење за одстрел дивљачи из става 1. овог члана доноси министар, на захтјев корисника ловишта и по прибављеном мишљењу надлежене ветеринарске службе. Члан 18. (1) Забрањено је тровање дивљачи. (2) Забрањен је лов дивљачи на неловним површинама и теренима за обуку и тренинг ловачких паса. (3) Забрањен је тренинг и обука паса у марту, априлу и мају на теренима за обуку и тренинг ловачких паса. (4) Забрањено је да се ловљењем или на други начин угрози опстанак било које врсте дивљачи у природи. Члан 19. Забрањено је свим лицима кретање кроз ловиште са ватреним оружјем, пјешке или у превозним средствима, са другим средствима за лов, те са ловачким псима, као и кретање ван путева који служе општој употреби, без одобрења корисника ловишта, осим службених лица, у вршењу службених радњи и дужности. Члан 20. (1) Корисник ловишта дужан је да уклања псе и мачке луталице који се крећу без контроле по ловишту на удаљености већој од 200 метара од насеља, насељених објеката или стада. (2) Корисник ловишта дужан је да штеточине у ловишту сведе на подношљиву бројност, којом се неће угрожавати заштићена дивљач и домаће животиње. Члан 21. (1) Власници паса не смију пуштати своје псе да се без контроле крећу по ловишту. (2) Овчарски пси могу бити у ловишту само уз стадо. (3) Власници паса одговорни су за штету коју њихови пси учине у ловишту. III ЛОВИШТА Члан 22. (1) Ловиштем се сматрају површине земљишта, шума и вода, које представљају просторну, природну и еколошки заокружену цјелину у којој постоје повољни услови за живот, репродукцију, раст и развој ловног фонда у ловишту, инфраструктура и други потребни ловни ресурси, независно од власништва. (2) Ловиште је основна просторна јединица за одрживо управљање, газдовање и кориштење ловних ресурса. (3) Површина ловишта се истовремено користи и за газдовање шумама у складу са Законом о шумама. Члан 23. (1) Ловиште чине ловна и неловна површина. (2) Ловне површине чине ловнопродуктивне и ловнонепродуктивне површине. (3) Ловнопродуктивне површине су површине на којима постоје повољни услови за несметан живот, нормалну репродукцију, правилан развој и сталан опстанак једне или више врста дивљачи, (4) Ловнонепродуктивне површине су површине ловишта на којима се дивљач лови, а не узгаја, јер за то нема природних услова. (5) Неловним површинама се сматрају: насеља, гробља, јавни путеви, паркови у насељима, плантажни воћњаци и виногради, објекти за лијечење и рекреацију, аеродроми, дворишта сеоских домаћинстава, стамбених зграда, фабричких и индустријских објеката, површине које служе за војне, научне и наставне потребе, као и други објекти утврђени посебним прописима. Члан 24. (1) Ловиште може бити отворено и ограђено. (2) Отворено ловиште је ловиште у којем је омогућена дневна и сезонска миграција длакаве и пернате дивљачи. (3) Ограђено ловиште је ловиште које је ограђено природним препрекама (широки водотоци, велике водене површине и сл.), или вјештачким препрекама (ограде), које спречавају или знатно смањују могућност да дивљач, која се у њему узгаја, штити и лови, напусти ту површину. Члан 25. (1) С обзиром на надморску висину ловишта могу бити: низијска, брдска и планинска. (2) Низијско ловиште је ловиште коме је најмање 70 % површине испод 400 метара надморске висине. (3) Брдско ловиште је ловиште коме је најмање 70 % површине ловишта између 400 и 1.000 метара надморске висине. (4) Планинско ловиште је ловиште коме је 70 % површине изнад 1.000 метара надморске висине. Члан 26. (1) Минимална површина ловишта је ареалска цјелина на којој су обезбијеђени елементарни станишни услови, за живот, репродукцију, раст и развој дивљачи основног ловног фонда и миграторних врста дивљачи. (2) Минимална површина низијског ловишта је 3.000 хектара, брдског ловишта 5.000 хектара и планинског ловишта 8.000 хектара. (3) Изузетно, минимална површина посебног ловишта без обзира на надморску висину на којој се налази, одређује се према природним стаништима вриједне, ријетке и угрожене врсте дивљачи. (4) Минимална површина узгајалишта дивљачи у ограђеном простору обухвата површине веће од 10 хектара, а мање од 2.000 хектара. Члан 27. (1) Влада на приједлог Министарства установљава ловиште и врши промјену њихових граница на основу еколошке, економске и инфраструктурне документације. (2) Одлуком о установљавању ловишта одређују се: назив, намјена ловишта, границе и површина ловишта, врсте дивљачи основног ловног фонда и други услови потребни за одрживо газдовање ловним ресурсима. Члан 28. Према намјени, ловишта могу бити: посебна ловишта, привредно-спортска, спортско-рекреациона и привредна ловишта. Члан 29. (1) Посебно ловиште се установљава у аутохтоном станишту вриједне, ријетке и угрожене врсте дивљачи. (2) На приједлог Министарства, Влада одлуком установљава посебно ловиште и одређује корисника посебног ловишта. Члан 30. (1) Привредно-спортска ловишта су организационе цјелине у саставу шумарских или пољопривредних предузећа или других правних лица, чија је основна дјелатност ловство, са приходима и расходима који су саставни дио биланса успјеха предузећа. (2) Спортско-рекреациона ловишта су ловишта чија је основна намјена спорт и рекреација добровољних и непрофитних удружења грађана (ловачких удружења). (3) Ловачко удружење може бити корисник спортско-рекреационог ловишта, ако има најмање 50 чланова са положеним ловачким испитом. Члан 31. (1) Привредно-спортска и спортско-рекреациона ловишта додјељују се на кориштење путем јавног конкурса, који расписује Министарство. (2) Ловиште се даје на кориштење само једном кориснику, оном правном субјекту, који понуди најповољније услове за одрживо газдовање и побољшање квалитета ловних ресурса, о чему одлучује Министарство. (3) Министар доноси правилник којим прописује опште услове, поступак и начин давања ловишта на кориштење. Члан 32. (1) Посебна, привредно-спортска и спортско-рекреациона ловишта додјељују се на кориштење за период од десет година. (2) О додјели ловишта на кориштење Министарство закључује уговор са корисником. (3) Уговор из става 2. овог члана садржи: период на који се ловиште даје на кориштење, годишња висина накнаде за коришћење, мјере које је корисник дужан да предузме ради побољшања квалитета ловног фонда и животних услова дивљачи у ловишту, услове одрживог коришћења ловишта, услове под којим се мијења, допуњује или раскида уговор и друго. (4) Право кориштења ловишта, корисник не може уступити другом кориснику, нити дати у закуп. Члан 33. (1) Кориснику ловишта, за кориштење ловног фонда, одређује се и дефинише годишња накнада приликом закључивања уговора о кориштењу ловишта из члана 32. став 2. овог закона, узимајући у обзир величину ловишта, вриједност планиране дивљачи за одстрел током ловне сезоне и број чланова корисника ловишта. (2) Висину и начин плаћања накнаде за кориштење ловног фонда прописује Влада на приједлог Министарства. (3) Средства од накнаде за кориштење ловног фонда, уплаћују се на рачун јавних прихода Републике. Члан 34. Корисник ловишта дужан је да, по потписивању уговора из члана 32. овог закона, организује ловочуварску службу и ангажује стручно лице за послове ловства, те да у року од три мјесеца видно обиљежи границе ловишта и да их трајно одржава. Члан 35. (1) Министарство са корисником ловишта раскида уговор о додјели ловишта на кориштење у случајевима: а) ако корисник ловишта не користи ловне ресурсе у складу са одредбама овог закона или уговора о коришћењу, б) ако корисник ловишта не спроводи мјере побољшања квалитета ловних ресурса у складу са одредбама ловне основе и в) ако се установи да се земљиште, шума или вода користе у сврхе које искључују могућност бављења ловством, ако су у ловишту или његовом дијелу престали услови ради којих је ловиште установљено, те у случају ако се установи повољнији начин кориштења ловних ресурса, или се ловна површина претвара у намјену од општег интереса. (2) Републичка инспекција за шумарство и ловство може упутити Mинистарству иницијативу за раскидање уговора о давању ловишта на кориштење у случајевима из става 1. т. а) и б) овог члана. (3) У случају раскидања уговора о давању ловишта на кориштење, ако се утврди повољнији начин кориштења ловних ресурса, или се ловна површина претвара у другу намјену од општег интереса, дотадашњи корисник, има право на накнаду уложених, а неискориштених средстава од будућег корисника. Члан 36. (1) Ако се на објављени јавни конкурс не пријави кандидат који испуњава услове за додјелу ловишта из члана 31. став 1, или се са корисником ловишта раскине уговор о додјели ловишта на кориштење, у случајевима из члана 35. т. а) и б) овог закона или из било ког разлога ловиште остане без корисника, Министарство привремено додјељује ловиште на одрживо кориштење, без накнаде, првенствено правном лицу које користи шуме и шумско земљиште, пољопривредно земљиште или водене површине. (2) Привремени корисник ловишта је дужан да у року од 30 дана од дана преузимања ловишта обезбиједи заштиту дивљачи путем организовања ловочуварске службе, до окончања поступка из члана 31. овог закона. Члан 37. (1) Привредно ловиште или ловиште привредног карактера је ловиште чији се ловни ресурс, одрживо користи и побољшава на основу уложеног домаћег или страног капитала, чији је циљ пословна добит. (2) У привредном ловишту се може дати на концесију планирани одстрел дивљачи уз обављање ловне дјелатности, уз обавезу одржавања и побољшавања квалитета ловних ресурса које користи, а у складу са одредбама ловне основе. (3) Концесија за кориштење привредног ловишта може се дати страном и домаћем правном лицу на период најдуже до 20 година, у складу са прописима којима се уређују концесије. Члан 38. (1) Узгајалиште дивљачи у ограђеном простору, установљава се у закупљеном шумском или пољопривредном земљишту у државној или приватној својини, или на властитом посједу, у којем се морају обезбиједити повољни еколошки услови за одржив живот, репродукцију, раст и развој дивљачи. (2) Узгајалиште дивљачи у ограђеном простору, установљава се на основу инвестиционог програма, који одобрава Министарство по основу захтјева заинтересованог правног лица. (3) Министар прописује правилником начин и услове за установљавање узгајалишта дивљачи у ограђеном простору. (4) О ефективности и ефикасности реализације инвестиционог програма, као и спроведених мјера за побољшање, корисник узгајалишта дивљачи у ограђеном простору води одговарајућу евиденцију о ефектима спроведених мјера. IV ПЛАНИРАЊЕ У ЛОВСТВУ И КАТАСТАР ЛОВИШТА Члан 39. (1) Ради унапређивања и развоја управљања и газдовања ловним ресурсима, доноси се Програм развоја ловства Републике Српске за период од десет година. (2) Програм из става 1. овог члана доноси Влада на приједлог Министарства, који је усаглашен са Стратегијом заштите животне средине Републике Српске. (3) У Програму развоја ловства, подједнако ће се уважавати аспекти ловачке дјелатности, заштите природе, заштите животне средине и јединица локалне самоуправе. Члан 40. (1) Са Програмом развоја ловства Републике Српске усклађују се ловне основе. (2) Ловну основу предлаже и доноси корисник ловишта за период од десет година. (3) Израду ловних основа могу вршити правна лица регистрована за ту дјелатност, која имају у радном односу на неодређено вријеме најмање три дипломирана инжењера шумарства са положеним стручним испитом и која посједују лиценцу за рад издату од Министарства. Члан 41. (1) Корисник ловишта доставља ловну основу Министарству на давање сагласности. (2) Корисник ловишта, дужан је да Министарству достави приједлог ловне основе најкасније у року од годину дана од дана потписивања уговора о кориштењу ловишта. (3) Ревизија ловне основе обавља се када су трајно или битно измијењени услови и околности на којима се темељи ловна основа. (4) Министарству се најкасније у року од четири мјесеца прије истека рока за који је донесена претходна ловна основа, мора предложити и доставити нова ловна основа на одобравање. (5) Преглед и оцјену новоизрађених ловних основа врши комисија за рецензију од три члана коју именује министар рјешењем. (6) Министарство је дужно да у року од 60 дана од дана пријема приједлога основе донесе рјешење о сагласности на ловну основу или стави примједбе на достављени приједлог. (7) Одредбе ловне основе, на коју је Министарство дало сагласност су обавезујуће за корисника ловишта. Члан 42. (1) До доношења ловне основе корисници ловишта газдују ловиштем на основу привременог годишњег плана кориштења ловишта, на који Министарство даје сагласност. (2) По доношењу ловне основе, корисник ловишта дужан је да у складу са ловном основом и стањем у ловишту донесе годишњи план кориштења ловишта на који Министарство даје сагласност. (3) Министар доноси правилник којим прописује начин прољетног пребројавања дивљачи, садржај, начин и носиоце израде ловне основе, привременог годишњег плана кориштења ловишта, годишњег плана кориштења ловишта и евиденције о реализацији предвиђених мјера. Члан 43. (1) Привремени годишњи план кориштења ловишта и годишњи план кориштења ловишта израђују се за период од 1. априла текуће године до 31. марта наредне године и достављају Министарству на давање сагласности. (2) Планови из става 1. овог члана достављају се Министарству до 30. априла, у писаној и електронској форми. Члан 44. (1) Корисници ловишта на обрасцима евиденције уписују податке о кориштењу ловишта за протеклу ловну годину, најкасније до 30. маја текуће године. (2) Подаци о обрасцима евиденције уносе се ручно, хемијском оловком или мастилом и саставни су дио ловне основе. (3) Корисници ловишта дужни су да успоставе базу података и омогуће електронску везу са централном базом података у Агенцији за шуме. Члан 45. (1) Ловна основа и привремени годишњи план газдовања ловиштем, мора бити усклађен са стратешким плановима развоја пољопривреде, шумарства, водопривреде, заштите природе и заштите животне средине. (2) Власници, односно корисници земљишта, вода, шума, пољопривредних и других култура, на којима се налази ловиште дужни су да дозволе радње и мјере газдовања ловиштем, предвиђене ловном основом. Члан 46. (1) За свако ловиште установљава се и води катастар ловишта. (2) Катастар ловишта установљава и води корисник ловишта, и доставља у централну базу података Агенције за шуме. (3) Министар доноси правилник којим прописује начин израде, вођења и достављање података катастра ловишта. V ЛОВ И КОРИШЋЕЊЕ ДИВЉАЧИ Члан 47. (1) Лов дивљачи обухвата праћење, осматрање, избор јединке за одстрел, одстрел или хватање, сакупљање одстријељене дивљачи, уређење и евиденцију трофеја и фотолов. (2) Дивљач могу организовано ловити лица која имају положен ловачки испит, дозволу за држање и ношење оружја, уз примјену одредаба етичког кодекса ловца. (3) Лов дивљачи високог лова, врши се на основу дозволе за лов, а лов дивљачи ниског лова на основу ловне карте, које издаје корисник ловишта. (4) У лову учествују ловци приправници, без права одстрела заштићене дивљачи, а под надзором ловца ментора. (5) Дивљач могу ловити и у лову учествовати чланови удружења, инострани и домаћи ловци који нису чланови удружења и друга лица по одобрењу корисника ловишта. (6) Инострани и домаћи ловци који нису чланови удружења, као и друга лица у лову могу учествовати само у пратњи ловочувара или стручног пратиоца, кога овласти корисник ловишта. (7) Министар доноси правилник којим прописује облик, садржај, начин издавања и рок важења дозволе за лов и ловне карте. Члан 48. Фотолов и други начин кориштења ловних ресурса одобрава корисник ловишта у складу са овим законом. Члан 49. (1) Уловљена или угинула дивљач и њени дијелови припадају кориснику ловишта. (2) За кориштење дивљачи и њених дијелова кориснику ловишта плаћа се накнада. (3) Ловац, члан удружења који је корисник ловишта, плаћа за кориштење дивљачи и њених дијелова: а) за високу дивљач 30 % тржишне вриједности и б) за ниску дивљач 25 % тржишне вриједности. (4) Страни и домаћи ловци који нису чланови удружења за кориштење дивљачи, њених дијелова и других услуга плаћају пуну тржишну цијену. (5) Министар, на основу тржишне вриједности доноси цјеновник одстрела, кориштења дивљачи и услуга у ловишту. Члан 50. (1) Одстрел дивљачи дозвољен је само ловачком пушком кугларом са изолученом цијеви и пушком сачмарицом. (2) Пушком кугларом лови се дивљач високог лова, а пушком сачмарицом дивљач ниског лова. (3) Одстрел јелена, срне, дивокозе, муфлона, медвједа и великог тетријеба дозвољен је ловачком пушком кугларом са изолученим цијеви, одређеног калибра. (4) Изузетно од става 2. овог члана, лов дивље свиње дозвољен је пушком сачмарицом, метком са једном куглом. Члан 51. (1) Лов соколарењем и кориштењем других врста птица грабљивица одобрава Министарство регистрованим субјектима, а у складу са правилима овог начина лова. (2) Министар доноси правилник којим прописује полагање соколарског испита, мјесто и начин лова са птицама грабљивицама (соколарење) и услове које морају да испуњавају субјекти из става 1. овог члана. Члан 52. (1) Промет уловљене дивљачи и њених дијелова може се вршити на основу документације коју издаје корисник ловишта. (2) Уловљена дивљач, њени дијелови и трофеји дивљачи могу се изнијети из ловишта и ставити у промет, само ако је за њих издата пропратница и трофејни лист. (3) Пропратницу и трофејни лист се издаје на прописаном обрасцу корисника ловишта, који о њима води евиденцију. (4) Министар доноси правилник којим се прописују обрасци пропратнице и трофејног листа, њихов садржај, начин издавања и њихова евиденција. Члан 53. (1) Трофејима дивљачи, у смислу овог закона, сматрају се кости лобање са пароговима срндаћа и јелена, рогови дивојарца, дивокозе и муфлона, кљове дивљег вепра, лобања и крзно медвједа, вука, шакала, дивље мачке, јазавца и лисице, цијели примјерак великог тетријеба, фазана и друге пернате дивљачи. (2) Министар доноси правилник којим прописује услове под којима се може вршити препарирање дивљачи и држање трофеја јавно изложених у објектима, као и употреба меса дивљачи у екотуристичким објектима. Члан 54. (1) Врхунским трофејом сматрају се три поена, по броју Међународног савјет за очување дивљачи и лова (CIC), најјача трофеја поједине врсте дивљачи у Републици, утврђена на основу евиденције базе података о вриједносним трофејима. (2) Врхунски трофеј је власништво оног ко је дивљач одстријелио и не може се изнијети из Републике, изузев трофеја који је категорисан на четврто мјесто и више. (3) Оцјену по којој врхунски трофеј не спада у категорију прва три мјеста даје Ловачки савез. (4) Изузетно од става 2. овог члана, Министарство може одобрити изношење врхунског трофеја ван територије Републике. (5) Корисници ловишта дужни су да у електронској форми за врхунске трофеје и трофеје златне, сребрне и бронзане медаље доставе податке из трофејног листа, у базу података Агенције за шуме. (6) Министар доноси правилник којим прописује вођење базе података врхунских и вриједних трофеја. Члан 55. (1) Корисник ловишта је дужан да комисијски и правовремено изврши оцјењивање ловачких трофеја и издавање трофејног листа. (2) Комисију за оцјењивање ловачких трофеја и потпис трофејног листа, именује корисник ловишта, уз сагласност Агенције за шуме, а од чланова који имају положен испит за оцјењивање трофеја. (3) Комисија из става 2. овог члана врши оцјену трофеја на основу стандарда CIC-а. (4) Министар доноси правилник којим прописује програм и начин полагања испита за оцјењивање ловачких трофеја, уз прибављено мишљење компетентне научне установе. Члан 56. (1) Ловачки савез је кровна организација у коју се на добровољној основи могу учланити корисници привредно-спортских и спортско-рекреационих ловишта, чије опште интересе и циљеве развоја ловства помаже, подржава и заступа код власника ловних ресурса и других правних лица у земљи и иностранству. (2) У Ловачки савез се могу удружити корисници посебних и привредних ловишта, као и узгајивачи дивљачи у узгајалишту дивљачи и други субјекти заинтересовани за развој ловства у Републици Српској. VI СПРЕЧАВАЊЕ ШТЕТЕ И НАКНАДА ШТЕТЕ Члан 57. (1) Корисник ловишта дужан је да предузима мјере за спречавање штете коју дивљач може причинити људима или њиховој имовини на земљишту и води на којима се налази ловиште (одржавањем броја дивљачи према капацитету ловишта и подношљиве бројности, обезбјеђење прехране у ловишту, ангажовање чувара и друго). (2) Власници земљишта и стоке, односно корисници земљишта на коме се налази ловиште или која су у близини ловишта, дужни су да на том земљишту и објектима предузимају све мјере за спречавање штете од дивљачи и на дивљачи. (3) Мјере за спречавање штете су постављање ефикасних ограда, електричног пастира, постављање плашила, заштита младих садница омотавањем или премазивањем, испаша стоке са чобаном на површинама дозвољеним за пашу, постављање плашилица на косачице, комбајне и друго. Члан 58. (1) За штету коју причини ловостајем заштићена дивљач, накнаду причињене штете плаћа корисник ловишта. (2) Штету коју учини дивљач за коју је прописана стална забрана лова дужан је да надокнади субјекат који је прописао забрану. (3) Изузетно, за штету коју учини медвјед накнаду плаћа Република из буџета у висини од 45 %, општина у висини од 25 % и корисник ловишта у висини од 30 % процјене штете. (4) Право на накнаду штете из ст. 1. и 2. овог члана припада власнику (кориснику) земљишта, односно стоке, само под условом да је предузео прописане мјере за спречавање штете од дивљачи. (5) Нема одговорности за штету коју учини медвјед на стоци без чобана и у подручју на коме је паша забрањена. (6) Обавеза оштећеног је да сачува све трагове који указују на учињену штету и починиоца. Члан 59. (1) Пријава о причињеној штети од дивљачи подноси се надлежном општинском органу одмах, а најкасније у року од три дана од дана када је штета настала. (2) Надлежни општински орган дужан је одмах, а најкасније три дана по пријему пријаве штете, да формира комисију за утврђивање узрока штете и процјену вриједности штете. (3) Комисију сачињавају три члана: представник општинског органа или државног органа управе надлежан за послове ловства (предсједник комисије), стручно лице за процјену вриједности штете (пољопривредни или ветеринарски стручњак), и стручно лице за утврђивање узрока штете кога одреди корисник ловишта, шумарске, ветеринарске, пољопривредне или биолошке струке са искуством на истим пословима. (4) Комисија је дужна да одмах изврши увиђај на који се позива оштећени и представник корисника ловишта и о свом раду сачини записник. (5) Записник комисије садржи обавезно: мјесто и начин настанка штете, знакове који упућују на одређену врсту дивљачи, обим и висину штете, предузете мјере оштећеног да се спријечи штета и предузете мјере послије штете, те закључно мишљење о испуњености услова за накнаду штете. Члан 60. (1) По пријему записника из члана 59. став 5. овог закона, надлежни општински орган управе покушаће споразумно утврђивање штете између оштећеног, корисника ловишта и органа одговорног за накнаду штете. (2) Споразум о накнади штете закључује се у складу са Законом о општем управном поступку. (3) Ако не дође до споразума, оштећени може поднијети тужбу надлежном суду ради утврђивања штете и њене висине. Члан 61. (1) Физичка и правна лица која причине штету у ловишту бесправним ловом или на било који други бесправан начин, дужни су да кориснику ловишта надокнаде штету. (2) Министар доноси правилник којим прописује накнаду штете причињену кориснику ловишта бесправним ловом или одштетни цјеновник. Члан 62. За штету коју приликом лова дивљачи учине ловци и њихови помоћници одговоран је корисник ловишта, а корисник има право накнаде од ловаца, односно њихових помагача. VII СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ, УЗГОЈ ДИВЉАЧИ И УНАПРЕЂИВАЊЕ ЛОВСТВА Члан 63. (1) Дио средстава за обнову, интегралну заштиту, узгој, одрживо кориштење и побољшање квалитета ријетке, вриједне и угрожене дивљачи, као и њихових станишта, обезбјеђују се из намјенских средстава која се уплаћују на рачун јавних прихода у буџет Републике Српске и властитих прихода од планираног одстрела дивљачи и других услуга. (2) Намјенска средства, која се уплаћују на рачун јавних прихода у буџет Републике Српске, обезбјеђују се из накнаде за кориштење ловног фонда и за унапређење општекорисних функција шума. (3) Ловишта у саставу правних лица, која газдују шумама и шумским земљиштем у власништву Републике, пољопривредним земљиштима и водама, финансирају се из остварених прихода ових правних лица. Члан 64. Приходе које остваре ловачка удружења или друга правна лица, која су корисници привредно-спортских и спортско-рекреационих ловишта, користе се за очување и побољшање квалитета ловних ресурса, у које се убрајају: а) интегрална заштита, одржавање и побољшање квалитета станишта, животних услова и репродукције дивљачи у ловишту, б) достизање и одржавање биолошке равнотеже, полне и старосне структуре основних врста дивљачи, која је утврђена у капацитету ловишта, в) обнова аутохтоних и уношење нових врста дивљачи у ловиште, г) изградња ловно-узгојних и ловно-техничких објеката, те друге инфраструктуре у ловишту, д) предузимање мјера за смањење штете коју почини дивљач, ђ) плаћање накнаде за кориштење ловног фонда, е) стручно образовање и усавршавање кадрова у ловству, ж) израда планских докумената, програма и студија развоја ловства, з) набавка расних ловачких паса и и) издавачка дјелатност из области ловства. Члан 65. (1) Корисници посебних ловишта, привредно-спортских и спортско-рекреационих ловишта, користе намјенска средства за очување и побољшање квалитета ловних ресурса, из сљедећих извора: а) Два посто од укупне вриједности накнаде за кориштење шума и шумског земљишта, остварених продајом шумских дрвних сортимената по цијенама у шуми на пању, а која издваја корисник шума и шумског земљишта који не газдују ловиштем, а користе се за развој ловства Републике, б) Један посто од укупне вриједности накнаде за унапређивање општекорисних функција шума, која на рачун јавних прихода уплаћују полугодишње и по завршном рачуну сва правна лица која своју дјелатност обављају на тeриторији Републике, као и пословне јединице или дијелови праних лица чије је сједиште ван Републике и в) из намјенских средстсва буџета Републике, за компензацију штета од дивљачи. (2) Средства из става 1. т. а) и б) овог члана, додјељују се корисницима ловишта на основу пројекта за унапређивање ловства, одобреног од Министарства, а давалац ових средстава има право контроле намјенског утрошка средстава наведених средстава. (3) Корисници посебних, привредно-спортских и спортско-рекреационих ловишта, захтјев за средствима из става 1. т. а) и б) овог члана, заједно са пројектом за унапређивање ловства, подносе Министарству, а за намјенско кориштење ових средстава Министарство закључује уговор са корисницима. (4) О извршеним обавезама по основу уговора из става 3. овог члана, корисник подноси Министарству извјештај о оправданости утрошка средстава до 31. децембра текуће године. VIII КАДРОВИ У ЛОВСТВУ Члан 66. Корисник ловишта обавезан је да своју дјелатност обавља и унапређује уз примјену савремених достигнућа ловачке струке и науке, етичког понашања и кадровског унапређивања у области ловства. Члан 67. Корисник ловишта обавезан је да информише јавност о потреби и значају законске заштите и унапређивања ловних ресурса, као и њиховог одрживог кориштења и трајног побољшања. Члан 68. (1) Корисник ловишта дужан је да обезбиједи и организује службу чувања ловишта (у даљем тексту: ловочуварску службу). (2) Корисник ловишта, дужан је да ангажује стручно лице за послове ловства, које је овлаштено и одговорно за прољетно пребројавање дивљачи, прираст и планирање одстрела дивљачи у ловишту. (3) Стручно лице из става 2. овог члана треба да има најмање четврти степен стручне спреме, шумарске, пољопривредне или ветеринарске струке. Члан 69. (1) Лица која су кроз школовање изучавала и положила предмет ловство, ослобођена су полагања ловачког испита. (2) Ловачки испит полаже се пред стручном комисијом од најмање три члана, коју формира Ловачки савез, уз сагласност Министарства. (3) Министар доноси правилник којим прописује програм, начин и услове полагања ловачког испита, по прибављеном мишљењу Ловачког савеза. Члан 70. (1) Ловочуварску службу врше ловочувари, као службена лица, која су у радном односу на неодређено вријеме код корисника ловишта. (2) Ловочувар треба да има најмање трећи степен стручног образовања из шумарске, пољопривредне или друге струке гдје се изучава предмет ловство, односно ловна привреда. (3) Ловочувар обавља посао у службеној опреми, у коју спада: одјећа, обућа, руксак, оружје, хигијенско-техничка и друга заштитна средства, службена легитимација, службена књига коју са собом носи и ажурно води, а која је регистрована и архивирана код корисника ловишта. (4) Легитимацију и службену књигу ловочувару издаје корисник ловишта. (5) Министар доноси правилник којим прописује службену опрему, службену легитимацију и службену књигу ловочувара. Члан 71. (1) Ловочувар је овлаштен да: а) од лица затеченог са средствима за лов или ловачким псима у ловишту захтијева да покаже личне исправе којима се утврђује његов идентитет, дозволу за лов и оружни лист, б) изврши преглед возила за које постоји основана сумња да превози уловљену дивљач и њене дјелове, као и да врши друге контроле ради проналажења средстава којима је извршен прекршај или кривично дјело незаконитог лова, в) захтијева личне исправе од лица затеченог у вршењу прекршаја или кривичног дјела незаконитог лова и од лица за које постоји основана сумња да је извршило прекршај или кривично дјело, г) прегледа улов и средства за лов као и да утврди да ли је лов обављен у складу са прописима, д) привремено одузме улов, средства за лов, као и возила и друге предмете, ако постоји основана сумња да су употријебљени или били намијењени за извршење кривичног дјела или прекршаја који се односи на лов или да су настали или прибављени извршењем таквог кривичног дјела или прекршаја и ђ) предузима друге мјере и радње за које је законом и другим прописима овлашћен. (2) У случајевима из става 1. овог члана, лице које је затечено са средствима за лов у ловишту дужно је да омогући преглед улова, средстава за лов, преглед возила и других средстава за превоз и преношење ствари. (3) Чувар ловишта дужан је да лицу од којег је одузет улов, пси, средства за лов и други предмети изда потврду о одузетој имовини. Члан 72. Захтјев за покретање прекршајног, односно судског поступка за бесправан лов, причињену штету на дивљачи и ловишту, подноси корисник ловишта на основу забиљешке у службеној књизи, извјештаја, односно пријаве ловочувара. IX НАДЗОР Члан 73. (1) Управни надзор над спровођењем овог закона и прописа донесених на основу њега врши Министарство. (2) Инспекцијски надзор над извршавењем овог закона и подзаконских прописа донесених на основу њега, врши Инспекција за шумарство и ловство у саставу Републичке управе за инспекцијске послове у складу са законом. Члан 74. Поред овлашћења утврђених Законом о инспекцијама у Републици Српској, инспектор за шумарство и ловство овлашћен је да врши контролу лова соколарењем (члан 51.). X КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Члан 75. (1) Новчаном казном од 10.000 до 30.000 КМ казниће се за прекршај правно лице, односно корисник ловишта, ако: а) дозволи да се за вријеме сталне и привремене забране лова, заштићена дивљач лови, прогања или намјерно узнемирава (члан 7. став 5.), б) лови птице и сисаре корисне за пољопривреду и шумарство, уништава, хвата и присваја младунчад и јаја, оштећује и уништава гнијезда, легла и јаја заштићене и незаштићене дивљачи (члан 14. ст. 1. и 2.), в) поступи супротно одредбама члана 16. ст. 1. и 3., г) поступи супротно одредбама члана 18., д) поступи супротно одредбама члана 32. став 4., ђ) на вријеме не предложи ловну основу (члан 41. ст. 2. и 4.), е) користи дивљач и ловиште без одобрене ловне основе и сагласности на годишњи план кориштења ловишта или привремени годишњи план кориштења ловишта (члан 42. ст. 1. и 2.), ж) не донесе и не достави на одобрење у прописаном року привремени план кориштења ловишта или годишњи план кориштења ловиштем (члан 43.), з) поступи супротно одредбама члана 50. ст. 1, 2. и 3., и) не обезбиједи и не организује ловочуварску службу и не обезбиједи да стручне послове за послове ловства обавља лице које испуњава прописане услове (чл. 34. и 67.) и ј) не омогући инспекцијски надзор у складу са чланом 73. став 2. (2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 500 до 1.500 КМ и одговорно лице у правном лицу, односно код корисника ловишта. Члан 76. (1) Новчаном казном од 6.000 до 18.000 КМ казниће се за прекршај и правно лице, односно корисник ловишта, ако: а) врши насељавање нових врста супротно члану 11., б) без одобрења Министарства хвата и држи дивљач у затвореном или ограђеном простору (члан 15. став 1.), в) поступи противно одредбама члана 20., г) не поступи по одредбама члана 21. ст. 1. и 2., д) поступи супротно одредбама члана 35 став 1. тачка д), ђ) поступи супротно одредбама члана 38. став 2., е) не придржава се одредаба привременог годишњег плана коришћења ловишта и годишњег плана коришћења ловишта (члан 42. ст. 1. и 2.), ж) не води евиденцију о извршеним радовима и спроведеним мјерама предвиђеним годишњим планом и ловном основом (члан 44.), з) не установи и не води катастар ловишта (члан 46. ст. 1. и 2.), и) дозволи лов члановима ловачког удружења који немају положен ловачки испит (члан 47. став 2.), ј) не обезбиједи одобрење за одстрел и ловну карту (члан 47. став 3.), к) не придржава се цјеновника одстрела и коришћења дивљачи (члан 49. ст. 3. и 4.), л) поступи супротно одредбама члана 55. ст. 1. и 2., љ) поступи супротно одредбама члана 70. ст. 1. и 3., м) не изда службену легитимацију и службену књигу ловочувару (члан 70. став 4.) и н) не поступи у складу са чланом 71. (2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и новчаном казном од 300 до 900 КМ и одговорно лице у правном лицу, односно код корисника ловишта. Члан 77. Новчаном казном од 1.000 до 3.000 КМ казниће се за прекршај физичко лице, ако: а) лови, прогања или намјерно узнемирава стално заштићену дивљач и привремено заштићену дивљач (члан 7. став 5.), б) поступи супротно одредбама члана 14. ст. 1. и 2., в) хвата дивљач и држи дивљач у затвореном или ограђеном простору (члан 15. став 1.), г) поступи супротно одредбама члана 16., д) поступи супротно одредбама члана 18., ђ) поступи супротно одредбама члана 19., е) пушта псе да се без контроле крећу по ловишту (члан 21. став 1.), ж) поступи супротно одредбама члана 38. став 2., з) врши лов без одобрења за одстрел, односно ловне карте (члан 47. ст. 3. и 6.), и) не посједује одобрење за фотолов и друге начине коришћења ловишта (члан 48. став 1.), ј) износи са подручја ловишта уловљену дивљач и њене дијелове, без пропратнице, односно трофејног листа (члан 52. став 2.) и к) на захтјев ловочувара не покаже ловачке и друге исправе или не дозволи преглед улова, средстава за лов или средстава за превоз, односно пренос ствари (члан 71. став 2.). XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 78. (1) Уговори о давању ловишта на управљање и газдовање, закључени на основу Закона о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 13/94, 11/95, 3/97 и 10/97) и Закона о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 4/02 и 34/08), остају на снази до истека уговореног рока. (2) Након истека уговореног рока из става 1. овог члана, Министарство ће процедуру додјеле ловишта на кориштење спровести у складу са овим законом. (3) Ловне основе ловишта усвојене по одредбама Закона о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 13/94, 11/95, 3/97 и 10/97) и Закона о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 4/02 и 34/08), остају на снази до истека периода за који су донесене. Члан 79. (1) У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона Влада ће донијети одлуку о висини и начину плаћања накнаде за кориштење ловног фонда (члан 33.). (2) У року од двије године од дана ступања на снагу овог закона Влада ће донијети Програм развоја ловства Републике Српске (члан 39. став 2.). (3) У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона министар ће донијети: а) Акт о времену лова ловостајем заштићене дивљачи (члан 9. став 2.), б) Акт о птицама и сисарима корисним за пољопривреду и шумарство (члан 14. став 3.), в) Правилник о условима, начину хватања и држању дивљачи у ограђеном простору (члан 15. став 3.), г) Правилник о општим условима, поступку и начину давања ловишта на кориштење (члан 31. став 3.), д) Правилник о начину и условима за установљавање узгајалишта дивљачи у ограђеном простору (члан 38. став 3.), ђ) Правилник о начину пребројавања дивљачи, садржају, начину и носиоцима израде ловне основе, привременог годишњег плана кориштења ловишта, годишњег плана кориштења ловиштем и евиденција о извршеним радовима (члан 42. став 3.), е) Правилник о изради, начину вођења и достављања података катастра ловишта (члан 46. став 3.), ж) Правилник о облику, садржају, начину издавања и року важења дозволе за лов и ловне карте (члан 47. став 7.), з) Цјеновник одстрела, коришћења дивљачи и услуга у ловишту (члан 49. став 5.), и) Правилник о полагању соколарског испита, мјесту и начину лова с птицама грабљивицама и условима које морају испуњавати регистровани субјекти за соколарење (члан 51. став 2.), ј) Правилник о обрасцима пропратнице и трофејног листа, њиховом садржају, начину издавања и евиденцији (члан 52. став 4.), к) Правилник о условима под којима се може вршити препарирање дивљачи, држање трофеја јавно изложених у објектима и употреба меса од дивљачи (члан 53. став 2.), л) Правилник о вођењу базе података врхунских и вриједних трофеја (члан 54. став 6.), љ) Правилник о програму и начину полагања испита за оцјењивање трофеја (члан 55. став 4.), м) Правилник о накнади штете причињене кориснику ловишта бесправним ловом (члан 61. став 2.), н) Правилник о програму, начину и условима полагања ловачког испита (члан 69. став 3.) , њ) Правилник о службеној опреми, службеној легитимацији и службеној књизи ловочувара (члан 70. став 5.) и о) Правилник о врсти, броју и начину коришћења ловачких паса у ловишту (члан 16.). Члан 80. До доношења прописа из члана 78. овог закона, примјењиваће се подзаконски прописи донесени на основу Закона о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 4/02 и 34/08). Члан 81. Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 4/02 и 34/08). Члан 82. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“. Број: 01-965/09 ПРЕДСЈЕДНИК Датум: 11. јун 2009. године НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Мр Игор Радојичић