Law on hunting

ЗАКОН О ЛОВСТВУ ГЛАВА I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређују се заштита, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација дивљачи у ловишту; заштита, очување и унапређивање станишта дивљачи; заштита, уређивање и одржавање ловишта, те друга питања од значаја за дивљач и ловство. Члан 2. (1) Ловство је еколошка, економска, друштвено корисна и образовно-научна дјелатност, која је у функцији заштите, узгоја, одрживог коришћења и сталног побољшавања квалитета фонда дивљачи, станишта и других ловних ресурса. (2) Дивљач је природно богатство и добро од општег интереса које ужива посебну бригу и заштиту Републике Српске (у даљем тексту: Република). (3) Циљ овог закона је обезбјеђивање одрживог газдовања популацијама дивљачи и њихових станишта на начин и у обиму којим се трајно одржава и унапређује виталност популације дивљачи, производна способност станишта и биолошка разноврсност, чиме се постиже испуњење економских, еколошких и социјалних функција ловства, те очување биолошке разноврсности и еколошке равнотеже природних станишта, дивљачи и дивље фауне и флоре. Члан 3. (1) Општи интерес из члана 2. став 2. овог закона обезбјеђује се: 1) доношењем Програма развоја ловства Републике Српске (у даљем тексту: Програм развој ловства), 2) доношењем планских докумената у ловству, 3) сталним мониторингом популација дивљачи и њихових станишта, 4) обезбјеђивањем средстава за заштиту, очување и унапређивање популација дивљачи и њихових станишта, као и за друге намјене од значаја за ловство, 5) обезбјеђивањем средстава за успостављање и одржавање информационог система о популацијама дивљачи и њиховим стаништима, 6) обезбјеђивањем подршке корисницима ловишта, 7) истраживачко-развојном дјелатношћу у области ловства, 8) промоцијом ловства, 9) надзором над примјеном прописа у области ловства, 10) обављањем и других послова у складу са овим законом и прописима донесеним на основу њега. (2) Дивљач и други природни ловни ресурси су у својини Републике, којим одрживо управља Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министарство) под условима и на начин који се прописују овим законом. (3) Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада), путем Министарства, контролише остваривање општег интереса у области ловства.

Члан 4. Изрази и појмови коришћени у овом закону имају сљедећа значења: 1) дивљач високог лова су: мрки медвјед, обични јелен, јелен лопатар, дивокоза, срна, муфлон, вук, дивља свиња и мужјак великог тетријеба, 2) дивљач ниског лова су: зец, шакал, лисица, дивља мачка, јазавац, куна златица и бјелица, твор, дабар, велика и мала ласица, те све ловостајем заштићене (осим мужјака великог тетријеба) и незаштићене врсте ловних птица, 3) дозвола за лов је исправа којом се ловцу дозвољава лов дивљачи високог лова, 4) инјекциона пушка је посебно конструисано ваздушно оружје које се користи за привремено успављивање животиње или давање одређене медикаментне терапије у сврху лијечења, 5) испит урођених особина, специјалистички испит и утакмице ловачких паса су ловно кинолошке манифестације којима се утврђују, односно оцјењују урођене особине и квалитет ловачких паса у лову дивљачи, а одржавају се у ограђеном терену за обуку и тренинг ловачких паса (гатер) и на отвореном терену за обуку и тренинг ловачких паса, уз писмену сагласност корисника ловишта, 6) Кинолошки савез Републике Српске је кровна кинолошка организација у који се добровољно учлањују кинолошка удружења и који издаје родовнике (увјерења о поријеклу пса) и друге неопходне документе у вези са екстеријером и положеним испитима ловачких паса, организује кинолошке и ловно-кинолошке манифестације, а све у складу са прописима Међународне кинолошке организације (FCI), 7) комерцијални лов је лов у којем ловац, без обзира на то да ли је члан удружења које је корисник ловишта, кориснику ловишта плаћа цијене организационе таксе, одстрела, коришћења дивљачи и услуга у ловишту у пуном прописаном износу, а лов се може изводити сваким даном у складу са Наредбом о времену лова ловостајем заштићене дивљачи, 8) концесија, у смислу овог закона, јесте право на коришћење планираног одстрела дивљачи, уз обављање ловне дјелатности у привредном ловишту, на основу закљученог уговора, 9) концесионар, у смислу овог закона, јесте правно лице које је на основу уговора о концесији стекло право коришћења планираног одстрела дивљачи, уз обављање ловне дјелатности у привредном ловишту, 10) корисник ловишта је субјект који је на основу одредаба овог закона добио ловиште на коришћење, 11) коришћење дивљачи је предузимање мјера с циљем добијања одређене трофејне, материјалне или опште користи од дивљачи и њених дијелова, 12) Ловачки савез Републике Српске (у даљем тексту: Ловачки савез) јесте асоцијација корисника ловишта и других субјекта заинтересованих за развој и унапређење ловства у Републици Српској, 13) ловна карта је исправа којом се ловцу дозвољава лов дивљачи ниског лова, 14) ловни ресурси су дивљач и сва друга материјална добра којим располаже ловиште, 15) узгајалиште дивљачи у ограђеном простору је инвестиционо-економски објекат намијењен за репродукцију дивљачи и лов високе дивљачи, 16) матични ловац је ловац који је држављанин Републике Српске, односно Босне и Херцеговине и члан удружења које је корисник спортско-рекреационог ловишта, 17) мониторинг популација дивљачи је систем сталног праћења и анализе укупног стања популација дивљачи, а посебно виталности и здравственог стања популација ради предузимања мјера превенције и заштите,

18) неловни дани су дани у којима није дозвољен планирани одстрел дивљачи у спортско-рекреационом лову, 19) ограђени терен за обуку и тренинг ловачких паса (гатер) је ограђени дио ловишта, на којем се изводи обука ловачких паса ради усавршавања и испитивања урођених особина, 20) санитарни одстрел је одстрел болесне или рањене дивљачи, а дозвољен је и у вријеме ловостаја, 21) спортско-рекреациони лов је лов који врше матични ловци у дозвољено вријеме лова у дане викенда и у дане вјерских и републичких празника, а који су у складу са прописом којим се уређују државни и други празници у Републици Српској проглашени као нерадни дани, 22) узгој дивљачи је стручна оперативна активност којом се обезбјеђују повољни услови исхране, репродукције, раста и развоја ловног фонда, достизање његове оптималне бројности, структуре и квалитета, 23) узгојни одстрел дивљачи је узгојна мјера која се планира и реализује у току ловне сезоне с циљем побољшања структуре и квалитета ловног фонда, 24) уређење ловишта је спровођење пројектованих мјера које су у функцији ефикасније заштите, узгоја и коришћења дивљачи и ловишта, 25) фото-лов је лов у којој ловац задовољава своју потребу фотографисањем ловних ресурса у слободној природи, 26) штеточине су незаштићене дивље крзнашице, незаштићене птице грабљивице, те пси и мачке луталице. ГЛАВА II ДИВЉАЧ И ЊЕНА ЗАШТИТА Члан 5. (1) У дивљач из класе сисара, у смислу овог закона, спадају сљедеће врсте: обични јелен Cervus elaphus L.), јелен лопатар (Dama dama L.), срна (Capreolus capreolus L.), дивокоза (Rupicapra rupicapra L.), муфлон (Ovis musimon Pall.), мрки медвјед (Ursus arctos L.), зец (Lepus europeaus Pall.), видра (Lutra lutra L.), европска вјеверица (Sciurus vulgaris (L.), велики пух (Glis glis L.), рис (Lynx lynx L.), дивља мачка (Felis silvestris Sch.), дабар (Castor fiber L.), дивља свиња (Sus scrofa L.), вук (Canis lupus L.), шакал (Canis аureus L.), лисица (Vulpes vulpes L.), ракунопас (Nyctereutes procyonoides Gr.), куна златица (Martes martes L.), куна бјелица (Martes foina Erx.), твор (Mustela putorius L.), велика ласица – хермелин (Mustela erminea L.), мала ласица (Mustela nivalis L.), јазавац (Meles meles L.), бизамски пацов (Ondatra zibethicus L.), мунгос (Herpestes auropunctatus Hodg.) и нутрија (Myocastor coypus Mol.). (2) У дивљач из класе птица, у смислу овог закона, спадају сљедеће врсте: велики тетријеб или глухан (Tetrao urogallus L.), љештарка (Bonasa bonasia K&B), фазан (Phasianus colchicus L.), јаребица пољска или трчка (Perdix perdix L.), јаребица камењарка (Alectoris graeca Meis.), препелица или пућпура (Coturnix coturnix L.), дивља патка или патка глувара (Anas platyrhynchos L.), патка кржуља или крџа (Anas crecca L.), дивља гуска (Anser anser L.), шљука шумска или шљука бена (Scolopax rusticola L.), барска шљука или кокошица (Galiinago gallinago L.), шљука козица или мала бекасина (Lymnocryptes minimus Brun.), лиска црна (Fulica atra L.), голуб дивљи или пећинар (Columba livia Gm.), голуб гривњаш (Columba palumbus L.), грлица (Streptopelia turtur L.), вранац велики –корморан (Phalacrocorax carbo), чапља сива (Ardea cinerea L.),

гавран (Corvus corax L.), врана сива (Corvus cornix L.), врана црна (Corvus corone L.), гачац (Corvus frugilegus L.), чавка (Corvus monedula L.), шојка (Garrulus glandarius L.), сврака (Pica pica L.) и јастреб кокошар (Accipiter gentilis L.). Члан 6. (1) Дивљач из класе сисара и класе птица дијели се на заштићену и незаштићену дивљач. (2) У заштићену дивљач из класе сисара спадају врсте: обични јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза, муфлон, мрки медвјед, зец, видра, европска вјеверица, велики пух, рис, дивља мачка и дабар. (3) У заштићену дивљач из класе птица спадају врсте: велики тетријеб или глухан, љештарка, фазан, јаребица пољска или трчка, јаребица камењарка, препелица или пућпура, дивља патка или патка глувара, патка кржуља или крџа, дивља гуска, шљука шумска или шљука бена, барска шљука или кокошица, шљука козица или мала бекасина, лиска црна, голуб дивљи или пећинар, голуб гривњаш и грлица. (4) У незаштићену дивљач из класе сисара спадају врсте: дивља свиња, вук шакал, лисица, ракунопас, куна златица, куна бјелица, твор, велика ласица – хермелин, мала ласица, јазавац, бизамски пацов, мунгос и нутрија. (5) У незаштићену дивљач из класе птица спадају врсте: вранац велики – корморан, чапља сива, гавран, врана сива, врана црна, гачац, чавка, шојка, сврака и јастреб кокошар. Члан 7. (1) Заштита дивљачи обухвата спровођење свих мјера које обезбјеђују услове за живот и репродукцију дивљачи, као и заштиту од болести, штеточина, елементарних непогода, противзаконитог коришћења и угрожавања. (2) Заштићена дивљач из члана 6. ст. 2. и 3. овог закона дијели се на трајно заштићену, ловостајем заштићену и привремено заштићену дивљач. (3) Трајна заштита дивљачи одређује се за врсте дивљачи које су постале ријетке, због чега их је потребно сачувати од нестанка. (4) Ловостајем су заштићене оне врсте дивљачи које је дозвољено ловити само у одређено вријеме лова. (5) Привремена заштита дивљачи може се одредити за врсте које су ловостајем заштићене или су у категорији незаштићене дивљачи, у случају значајног смањења њихове бројности и одрживости. (6) Забрањено је прогањати или намјерно узнемиравати трајно заштићену дивљач и привремено заштићену дивљач. (7) Забрањено је ловити дивљач за вријеме ловостаја или на подручју гдје је лов забрањен. (8) Забрањен је неовлашћен лов у установљеном ловишту, као и одстрел, рањавање и хватање живе дивљачи. (9) Забрањен је лов стално или привремено заштићене дивљачи чији је лов забрањен и лов без дозволе за лов одређене врсте дивљачи, као и лов на начин или средствима којима се дивљач масовно уништава.

Члан 8. Трајна заштита одређује се за сљедеће врсте заштићене дивљачи: видра, рис, вјеверица, кока великог тетријеба и кока љештарке. Члан 9. (1) Ловостај је период у ком је забрањено ловити, прогонити или на други начин узнемиравати и угрожавати ловостајем заштићену дивљач. (2) Ловостајем се заштићују сљедеће врсте дивљачи: обични јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза, муфлон, мрки медвјед, зец, пух, дабар, дивља мачка, велики тетријеб – мужјак, препелица, јаребица камењарка, јаребица пољска, љештарка – мужјак, шумска шљука, барска шљука, шљука козица, голуб дивљи, голуб гривњаш, фазан и женка фазана, дивља патка глувара, патка кржуља, дивља гуска, црна лиска и грлица. (3) Министар доноси наредбу којом се прописује вријеме трајања лова ловостајем заштићене дивљачи. Члан 10. (1) Ако у ловишту настане примјетно смањење бројног стања одређене врсте ловостајем заштићене и незаштићене дивљачи због елементарних непогода, болести и других неповољних околности, корисник ловишта обавезан је да привремено забрани лов те врсте дивљачи, као и да предузме све мјере ради успостављања њеног претходног бројног стања, структуре и квалитета. (2) Министар доноси наредбу којом прописује привремену забрану лова у ловишту у случају: 1) неизвршења планираних резултата из ловне основе у односу на остварене резултате, 2) да не функционишу органи управљања корисника ловишта, 3) да корисник ловишта остане без лица за заступање и представљање, 4) неусаглашености међусобних односа корисника ловишта. (3) У случају да корисник ловишта не донесе забрану лова из става 1. овог члана, министар доноси наредбу о привременој забрани лова. Члан 11. (1) Министар доноси рјешење којим се даје сагласност за насељавање нових врста дивљачи у ловиште или узгајалиште. (2) Дивљач из става 1. овог члана може се уносити само ако не штети и не угрожава природна станишта и постојеће аутохтоне дивље биљне и животињске врсте. (3) Уз захтјев за сагласност из става 1. овог члана, узгајивач дивљачи у ограђеном простору доставља мишљење ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука. (4) Уз захтјев за сагласност из става 1. овог члана, корисник ловишта доставља мишљење Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и програм интродукције, који израђује компетентна стручна или научна установа.

Члан 12. Заштита дивљачи врши се у складу са одредбама овог закона. Члан 13. Миграторне врсте дивљачи које нису у ловном фонду Републике имају статус трајно заштићених врста у смислу овог закона. Члан 14. Забрањено је уништавање, хватање, присвајање, излагање и продаја младунчади и јаја, оштећење и уништавање гнијезда, легла и јаја заштићене и незаштићене дивљачи. Члан 15. (1) Забрањено је хватање дивљачи и држање дивљачи у затвореном или ограђеном простору. (2) Изузетно од става 1. овог члана, министар може донијети рјешење којим даје сагласност за хватање или држање дивљачи у ограђеном простору у сљедећим случајевима: 1) када то захтијевају потребе зоолошких вртова и комерцијалног извоза, у сарадњи са корисником ловишта, 2) ради насељавања ловишта или узгајалишта и прихватилишта дивљачи у ограђеном простору, 3) због сузбијања болести или озљеда, 4) за потребе тренинга и испитивања урођених особина ловачких паса, 5) за потребе науке, истраживања и праћења стања популација у складу са овим законом, 6) због одузимања дивљачи из заточеништва. (3) Министар доноси правилник којим се прописују детаљни услови, начин хватања и држање дивљачи у ограђеном простору. Члан 16. (1) Интервентни тим за рјешавање нежељених ситуација и збрињавање великих звијери (у даљем тексту: интервентни тим) је тим који сачињавају особе оспособљене за потребе рјешавања нежељених ситуација, неуобичајених појава, опасности и евентуалних штета од великих звијери (медвјед, вук и рис), укључујући њихово хватање, спасавање, обиљежавање и збрињавање. (2) Министар рјешењем именује интервентни тим на приједлог Ловачког савеза и управља радом интервентног тима. (3) Рјешењем о именовању из става 2. овог члана одређују се састав и задаци интервентног тима. Члан 17. (1) Дивљач је забрањено ловити, узнемиравати и угрожавати: 1) употребом рефлектора, фарова, јаких батеријских лампи и других свјетлосних извора, огледала, магнетофона и других звучних уређаја, вјештачких и живих мамаца и омамљујућих средстава, 2) отровом, омчама, замкама, клопкама, гвожђима, мрежама, самостријелом, електричним уређајима, коришћењем љепила или другим средствима за масовно хватање, односно уништавање,

3) ако је угрожена пожаром, високим температурама, поплавом, сњежним наносима, поледицом и другим елементарним непогодама, 4) хртовима, полухртовима и нерасним псима, 5) гађањем из моторних возила и других средстава на моторни погон, као и гажењем, прогањањем и пресретањем моторним возилима, 6) полуаутоматском ловачком пушком и полуаутоматским ловачким карабином са оквиром капацитета више од пет метака, војничким оружјем и војничком муницијом, 7) луком и стријелом, ваздушним оружјем и свим врстама хладног оружја, 8) помоћу паса, погоном и пригоном папкасту ловостајем заштићену дивљач и медвједа, изузев дивљих свиња, 9) у вријеме ловостаја, неловним данима у спортско-рекреационом лову, женке у току бременитости и одгоја младунчади, 10) на удаљености мањој од 200 метара од насеља или објеката који се користе за становање, 11) паљењем трава, стрњика, трстика и осталог растиња у ловишту. (2) Свако држање средстава из става 1. т. 1) и 2) овог члана изван стамбених објеката, а унутар ловишта, сматра се ловом, изузев у случајевима који су наведени у члану 15. став 2. овог закона. (3) Нерасним псима из става 1. тачка 4) овог члана сматрају се пси који нису регистровани код надлежне кинолошке организације и који немају родовник у складу са прописима Међународне кинолошке организације – FCI. (4) Забрањено је са псима ловити и узнемиравати дивљач ван терена одређеног за тренинг у периоду од 1. марта до 31. јула. (5) Забрањено је у ловишту градити ловноузгојне и ловнотехничке објекте и прихрањивати дивљач без писменог одобрења корисника ловишта. (6) Забрањено је неетичко фотографисање и снимање, као и објављивање неетичких фотографија и снимака рањене, одстријељене и ухваћене дивљачи. (7) Изузетно од ст. 1. и 4. овог члана, дозвољено је: 1) користити пса који има положен испит на крвном трагу у тражењу рањене дивљачи током цијеле ловне године, 2) користити пса који има положен специјалистички испит, у лову незаштићених крзнашица након прибављеног одобрења од стране Министарства, 3) хватати дивљач у складу са чланом 15. став 2. овог закона, 4) ловити фазана из вјештачког узгоја, са псима птичарима до 31. марта, 5) ловити срндаћа, обичног јелена, јелена лопатара, лисицу и шакала уз помоћ рикалице и вабилице, као помоћних средстава у лову, 6) ловити пуха помоћу пухоловки (шкрињица), 7) ловити дабра помоћу кавезних замки, 8) ловити луком и стријелом високу дивљач у узгајалиштима дивљачи у ограђеном простору, 9) користити инјекционе пушке за хватање (умиривање) дивљачи од стране интервентног тима. (8) Министар доноси правилник којим се прописују врста, број, начин и период коришћења ловачких паса у ловишту.

Члан 18. (1) Ако од дивљачи наступи непосредна опасност по живот и здравље људи или имовину, дивљач се може организовано и контролисано одстрељивати, без обзира на степен заштите, вријеме ловостаја, удаљености од насеља и објеката за становање и површине на којима је забрањен лов дивљачи. (2) Министар доноси рјешење за одстрел дивљачи на основу образложеног захтјева корисника ловишта, а уз који се прилажу докази да су наступиле околности из става 1. овог члана. Члан 19. (1) Забрањено је тровање дивљачи. (2) Забрањен је лов дивљачи на неловним површинама и теренима за обуку и тренинг ловачких паса. (3) Забрањен је тренинг и обука паса у марту, априлу и мају на теренима за обуку и тренинг ловачких паса. (4) Забрањено је да се ловљењем или на други начин угрози опстанак било које врсте дивљачи у природи. (5) Забрањено је уништавати и оштећивати ловноузгојне и ловнотехничке објекте и ознаке граница ловишта. Члан 20. (1) Забрањено је свим лицима кретање кроз ловиште са ватреним оружјем, пјешке или у превозним средствима, са другим средствима за лов, те са ловачким псима, као и кретање ван јавних путева (ауто-пут, магистрални, регионални пут, жељезничка пруга, аеродромске површине и локални пут) без одобрења корисника ловишта, осим службених лица у вршењу службених радњи и дужности. (2) Забрањен је транспорт ловачког оружја у превозним средствима на јавним путевима који пролазе кроз ловиште уколико ловачко оружје није спремљено у футролу у пртљажнику превозног средства са одвојеним оквиром за муницију, одвојеном муницијом изван оквира и одвојеном муницијом за оружје које не посједује оквир. (3) Забрањено је свако помјерање и транспорт пронађене дивљачи и њених дијелова из ловишта без одобрења корисника ловишта. Члан 21. (1) Пси и мачке без власника или без контроле власника који се налазе у ловишту, на удаљености већој од 200 метара од насеља или стада, представљају непосредну опасност по дивљач и домаће животиње. (2) Корисник ловишта дужан је затражити од надлежног органа локалне самоуправе да изврши уклањање паса и мачака из става 1. овог члана. (3) Уколико надлежни орган локалне самоуправе не поступи по захтјеву из става 2. овог члана у року од 15 дана, корисник ловишта овлашћен је да контролисано и организовано одстрељује псе и мачке из става 1. овог члана. (4) Корисник ловишта дужан је да штеточине у ловишту сведе на утврђену подношљиву бројност којом се неће угрожавати заштићена дивљач.

Члан 22. (1) Власницима паса је забрањено пуштати своје псе да се без контроле крећу по ловишту. (2) Дозвољено је да овчарски пси могу бити у ловишту само у присуству чувара стада и на удаљености до 200 метара од стада. (3) Власници паса одговорни су за штету коју њихови пси учине у ловишту. (4) Ловци су одговорни за штету коју причине њихови пси на дивљачи или домаћој стоци у ловишту. ГЛАВА III ЛОВИШТА Члан 23. (1) Ловиштем се сматрају површине земљишта, шума и вода, које представљају просторну, природну и еколошки заокружену цјелину у којој постоје повољни услови за живот, репродукцију, раст и развој ловног фонда у ловишту, инфраструктура и други потребни ловни ресурси, независно од власништва. (2) Ловиште је основна просторна јединица за одрживо управљање, газдовање и коришћење ловних ресурса. (3) Газдовање ловиштем подразумијева планске мјере које корисник предузима у ловишту, а обухвата обнову, заштиту, узгој, одрживо коришћење и стално побољшање квалитета ловног фонда, њиховог станишта и других ловних ресурса (инфраструктура и друго). (4) Гајење дивљачи је предузимање мјера ради постизања оптималног капацитета, одржавања и обнављања броја и квалитета дивљачи према природним и другим могућностима станишта. (5) Површина ловишта се истовремено користи и за газдовање шумама и пољопривредним добрима, у складу са са прописима који уређују ове области. Члан 24. (1) Ловиште чине ловна и неловна површина. (2) Ловне површине чине ловнопродуктивне и ловнонепродуктивне површине. (3) Ловнопродуктивне површине су површине на којима постоје повољни услови за несметан живот, нормалну репродукцију, правилан развој и сталан опстанак једне или више врста дивљачи. (4) Ловнонепродуктивне површине су површине ловишта на којима се дивљач лови, а не узгаја, јер за то нема природних услова. (5) Неловним површинама сматрају се насеља, гробља, јавни путеви, жељезничке станице и жељезничке пруге, паркови у насељима, плантажни воћњаци и виногради, објекти за лијечење и рекреацију, аеродроми, дворишта сеоских домаћинстава, стамбених зграда, фабричких и индустријских објеката, површине које служе за војне, научне и наставне потребе, као и други објекти утврђени посебним прописима.

Члан 25. (1) Ловиште може бити отворено и ограђено. (2) Отворено ловиште је ловиште у којем је омогућена дневна и сезонска миграција дивљачи. (3) Ограђено ловиште је ловиште које је ограђено природним препрекама (широки водотоци, велике водене површине и сл.) или вјештачким препрекама (ограде), а које спречавају или знатно смањују могућност да дивљач, која се у њему узгаја, штити и лови, напусти то ловиште. Члан 26. (1) С обзиром на надморску висину, ловишта могу бити низијска, брдска и планинска. (2) Низијско ловиште је ловиште коме је најмање 70% површине испод 400 метара надморске висине. (3) Брдско ловиште је ловиште коме је најмање 70% површине ловишта између 400 метара и 1.000 метара надморске висине. (4) Планинско ловиште је ловиште коме је 70% површине изнад 1.000 метара надморске висине. Члан 27. (1) Минимална површина ловишта је ареалска цјелина на којој су обезбијеђени елементарни станишни услови, за живот, репродукцију, раст и развој дивљачи основног ловног фонда и миграторних врста дивљачи. (2) Минимална површина низијског ловишта је 3.000 хектара, брдског ловишта 5.000 хектара и планинског ловишта 8.000 хектара. (3) Изузетно од става 2. овог члана, минимална површина посебног и привредног ловишта одређује се према природним стаништима вриједне, ријетке и угрожене врсте дивљачи. (4) Минимална површина узгајалишта дивљачи у ограђеном простору је 20 хектара за високу дивљач, а 0,2 хектара за ниску дивљач. (5) Терен за обуку и тренинг ловачких паса је дио ловишта, највише до 5% укупне површине, планиран ловном основом за обуку и тренинг ловачких паса. Члан 28. (1) Влада на приједлог Министарства, а уз прибављено мишљење Ловачког савеза, доноси одлуку којом се установљава ловиште и врши промјену њихових граница на основу еколошке и економске документације. (2) Одлуком о установљавању ловишта одређују се назив, намјена ловишта, границе и површина ловишта, врсте дивљачи основног ловног фонда и други услови потребни за одрживо газдовање ловним ресурсима. Члан 29. (1) Према намјени, ловишта могу бити: посебна ловишта, спортско-рекреациона ловишта и привредна ловишта. (2) Влада, на приједлог Министарства, доноси одлуку којом се одређује корисник посебног ловишта. (3) Корисник спортско-рекреационог ловишта може бити ловачко удружење. (4) Корисник привредног ловишта може бити Јавно предузеће шумарства „Шуме Републике Српске“ а. д. Соколац, као и друго правно лице регистровано за бављење дјелатношћу ловства.

Члан 30. (1) Посебно ловиште се установљава у аутохтоном станишту вриједне, ријетке и угрожене врсте дивљачи. (2) Влада, на приједлог Министарства, доноси одлуку којом се установљава посебно ловиште. (3) Уколико постоји исказан интерес, Министарство може да управља и газдује посебним ловиштем путем Ловачког савеза или јавног предузећа шумарства, а у том случају је Министарство дужно да за то обезбиједи потребна средства. Члан 31. (1) Спортско-рекреациона ловишта су ловишта чија је основна намјена спорт и рекреација добровољних и непрофитних удружења грађана, односно ловачких удружења. (2) Ловачко удружење је добровољно удружење грађана удружених ради организованог бављења ловачком дјелатношћу, очувања и заштите животне средине, његовања ловачке етике и обичаја и других спортско-рекреационих активности, (3) Ловачко удружење може бити корисник спортско-рекреационог ловишта ако има најмање 50 чланова са положеним ловачким испитом, а који имају држављанство Републике Српске, односно Босне и Херцеговине. Члан 32. (1) Спортско-рекреациона ловишта додјељују се на коришћење након спроведене процедуре јавног конкурса, који расписује Министарство. (2) Министар доноси рјешење којим се спортско-рекреационо ловиште даје на коришћење искључиво једном кориснику, оном ловачком удружењу које понуди најповољније услове за одрживо газдовање и за побољшање квалитета ловних ресурса, а уз претходно прибављено мишљење Ловачког савеза. (3) Једно ловачко удружење може бити корисник само једног спортско- рекреационог ловишта. (4) Министар доноси правилник којим прописује детаљније услове, поступак и начин давања спортско-рекреационог ловишта на коришћење. Члан 33. (1) Посебна и спортско-рекреациона ловишта додјељују се на коришћење за период од десет година. (2) Министарство закључује уговор са корисником o додјели ловишта на коришћење. (3) Уговор из става 2. овог члана садржи период на који се ловиште даје на коришћење, годишњу висину накнаде за коришћење планираног одстрела дивљачи, мјере које је корисник дужан да предузме ради побољшања квалитета ловног фонда и животних услова дивљачи у ловишту, услове одрживог коришћења ловишта, услове под којим се мијења, допуњује или раскида уговор и друго. (4) Право коришћења ловишта корисник не може уступити другом кориснику нити дати у закуп.

Члан 34. (1) Кориснику ловишта, за коришћење планираног одстрела дивљачи, утврђује се годишња накнада за коришћење ловног фонда приликом закључивања уговора о коришћењу ловишта из члана 33. став 2. овог закона, и то на основу вриједности дивљачи планиране за одстрел током ловне сезоне. (2) Влада, на приједлог Министарства, доноси одлуку којом прописује висину и начин плаћања накнаде из става 1. овог члана. (3) Накнада из става 1. овог члана уплаћују се на рачун јавних прихода Републике. Члан 35. (1) Након потписивања уговора из члана 33. став 2. овог закона, корисник ловишта дужан је да организује ловочуварску службу и ангажује стручно лице за послове ловства, те да у року од три мјесеца од дана потписивања уговора видно обиљежи границе ловишта и да их трајно одржава. (2) Рок за организовање ловочуварске службе и ангажовање стручног лица за послове ловства је 30 дана од дана потписивања уговора. Члан 36. (1) Министарство са корисником ловишта раскида уговор о додјели ловишта на коришћење у случајевима: 1) ако корисник ловишта не користи ловне ресурсе у складу са одредбама овог закона или уговора о коришћењу ловишта, 2) ако корисник ловишта не испуњава своје уговорне обавезе из уговора о коришћењу ловишта, 3) ако корисник ловишта не спроводи мјере побољшања квалитета ловних ресурса у складу са ловном основом, 4) ако не функционишу органи управљања корисника ловишта или уколико корисник ловишта остане без лица за заступање и представљање у периоду дужем од 60 дана, 5) ако се установи да се земљиште, шума или вода користе у сврхе које искључују могућност бављења ловством, те ако су у ловишту или његовом дијелу престали услови ради којих је ловиште установљено или се ловна површина претвара у намјену од општег интереса. (2) Републичка управа за инспекцијске послове (у даљем тексту: Инспекторат) може упутити Министарству иницијативу за раскидање уговора о давању ловишта на коришћење у случајевима из става 1. т. 1), 2) и 3) овог члана. (3) Прије раскидања уговора о додјели ловишта на коришћење Министарство је дужно затражити мишљење Ловачког савеза. Члан 37. (1) Ако се на објављени јавни конкурс из члана 32. став 1. овог закона не пријави кандидат који испуњава услове за додјелу ловишта или се са корисником ловишта раскине уговор о додјели ловишта на коришћење у случајевима из члана 36. став 1. т. 1), 2), 3) и 4) овог закона или из било ког разлога ловиште остане без корисника, Министарство привремено додјељује ловиште на одрживо коришћење правном лицу које користи шуме и шумско земљиште, пољопривредно земљиште или водене површине. (2) Привремени корисник ловишта дужан је да у року од 30 дана од дана преузимања ловишта обезбиједи заштиту дивљачи путем организовања ловочуварске службе, и то до окончања поступка из члана 32. овог закона.

Члан 38. (1) Привредно ловиште је ловиште чији се ловни ресурс одрживо користи и побољшава на основу уложеног домаћег или страног капитала, чији је циљ пословна добит и побољшање квалитета ловних ресурса. (2) У привредном ловишту на концесију се даје планирани одстрел дивљачи уз обављање ловне дјелатности, уз обавезу одржавања и побољшавања квалитета ловних ресурса које користи, а у складу са одредбама ловне основе. (3) Концесија на планирани одстрел у привредном ловишту може се дати страном и домаћем правном лицу на период до 20 година, у складу са овим законом и прописима којима се уређују концесије. Члан 39. (1) Узгајалиште дивљачи у ограђеном простору установљава се на закупљеном шумском или пољопривредном земљишту у својини Републике, или приватној својини или на властитом посједу, а у којем се обезбјеђују повољни еколошки услови за одржив живот, репродукцију, раст и развој дивљачи. (2) Министар доноси рјешење којим се установљава узгајалиште дивљачи у ограђеном простору, на захтјев заинтересованог правног лица уз који се прилаже програм за оснивање узгајалишта дивљачи и мишљење Ловачког савеза. (3) Ефикасност реализације програма, као и спроведених мјера за побољшање корисник узгајалишта дивљачи води и исказује кроз одговарајућу евиденцију о ефектима спроведених мјера. Члан 40. (1) Прихватилиште за дивљач оснива се на ограђеним површинама земљишта на којима се врши гајење и заштита дивљачи која се налази у њему ради спровођења научног истраживања, образовања, развоја туризма, насељавања дивљачи и привременог или трајног збрињавања озлијеђених и болесних јединки и јединки које су одузете из заточеништва. (2) Приликом оснивања прихватилишта води се рачуна да се оно налази у природном амбијенту који пружа основне услове за боравак дивљачи у њему. (3) Најмања површина на којој се може формирати прихватилиште за дивљач високог лова је два хектара. (4) Министар доноси рјешење којим се оснива прихватилиште за дивљач, на захтјев корисника ловишта уз који се прилаже документација која садржи локацију прихватилишта за дивљач, еколошке услове, као и циљ и оправданост оснивања прихватилишта.

ГЛАВА IV ПЛАНИРАЊЕ У ЛОВСТВУ И КАТАСТАР ЛОВИШТА Члан 41. (1) Ради унапређивања и развоја управљања и газдовања ловним ресурсима доноси се Програм развоја ловства за период од десет година. (2) Министар доноси Програм развоја ловства након прибављеног мишљења Ловачког савеза, а који је усаглашен са Стратегијом заштите животне средине Републике Српске. (3) У Програму развоја ловства подједнако се уважавају аспекти ловачке дјелатности, заштите природе, заштите животне средине и интереси јединица локалне самоуправе. Члан 42. (1) План управљања великим звијерима је документ којим се дефинишу мјере ради рјешавања стварних и потенцијалних проблема који настају заштитом и очувањем великих звијери, а с циљем да се осигура њихов дугорочни опстанак и складнији живот с људима. (2) План управљања великим звијерима доноси се за мрког медвједа, вука и риса за период од десет година. (3) План управљања из става 1. овог члана садржи упутства за сва надлежна тијела која су на било који начин повезана с управљањем одређене врсте дивљачи. (4) План управљања из става 1. овог члана може се донијети и за неку другу врсту дивљачи, осим врста наведених у ставу 2. овог члана, уколико за то постоји указана потреба. (5) Министар на приједлог Ловачког савеза доноси План управљања из става 1. овог члана. Члан 43. (1) Ловна основа је вишенамјенски план газдовања ловним ресурсима у ловишту коју предлаже и доноси корисник ловишта за период од десет година, а на коју министар рјешењем даје сагласност. (2) Ловне основе усклађују се са Програмом развоја ловства и са плановима управљања великим звијерима. (3) Израду ловних основа могу вршити правна лица регистрована за ту дјелатност и Ловачки савез, у складу са законом. Члан 44. (1) Корисник ловишта обавезан је да достави Министарству приједлог ловне основе најкасније у року од годину дана од дана потписивања уговора о коришћењу ловишта. (2) Министар доноси рјешење којим даје сагласност на ловну основу из става 1. овог члана. (3) Ревизија ловне основе обавља се када су трајно или битно измијењени услови и околности на којима се темељи ловна основа. (4) Корисник ловишта је обавезан предложити и доставити нову ловну основу Министарству, најкасније у року од четири мјесеца прије истека рока за који је донесена претходна ловна основа. (5) Министар рјешењем именује комисију за рецензију, за преглед и оцјену ловних основа, a која се састоји од три члана. (6) Министарство је дужно да у року од 60 дана од дана пријема приједлога ловне основе донесе рјешење о сагласности на ловну основу или стави примједбе на достављени приједлог. (7) Одредбе ловне основе за коју је дата сагласност обавезујуће су за корисника ловишта.

Члан 45. (1) До доношења ловне основе корисници ловишта газдују ловиштем на основу привременог годишњег плана газдовања ловиштем, на који Министарство даје сагласност. (2) Након доношења ловне основе корисник ловишта дужан је да, у складу са ловном основом и стањем у ловишту, донесе годишњи план газдовања ловиштем, на који Министарство даје сагласност. (3) Одредбе привременог годишњег плана и годишњег плана газдовања ловиштем обавезујуће су за корисника ловишта. (4) Министар доноси правилник којим прописује начин прољећног пребројавања дивљачи, садржај, начин и носиоце израде ловне основе, привременог годишњег плана газдовања ловишта, годишњег плана газдовања ловишта и евиденције о реализацији предвиђених мјера. Члан 46. (1) Ловна година је период планског коришћења ловишта који траје од 1. априла текуће године до 31. марта наредне године. (2) Годишњи план газдовања ловиштем и привремени план газдовања ловиштем израђују се за период од 1. априла текуће године до 31. марта наредне године и достављају се Министарству на давање сагласности. (3) Планови из става 2. овог члана достављају се Министарству до 30. априла, у писаној и електронској форми. Члан 47. (1) Корисници ловишта обавезни су да на обрасцима евиденције уписују податке о коришћењу ловишта за протеклу ловну годину, најкасније до 31. маја текуће године. (2) Подаци у обрасцима евиденције уносе се електронски или ручно (хемијском оловком или мастилом) и саставни су дио ловне основе. (3) Корисници ловишта дужни су да успоставе информациони систем за ловство и омогуће електронску везу са информационим системом у Министарству. (4) Министар доноси правилник којим прописује успостављање информационог система у ловству, његов садржај, начин управљања, одржавања и коришћења. Члан 48. (1) Ловна основа и привремени годишњи план газдовања ловиштем обавезно су усклађени са стратешким плановима развоја пољопривреде, шумарства, водопривреде, заштите природе и заштите животне средине. (2) Ловна основа за ловишта која обухватају националне паркове и друга природна заштићена подручја обавезно је усклађена са прописима којима се уређују мјере заштите и начина коришћења националних паркова и других заштићених подручја. (3) Власници и корисници земљишта и водених површина на којима се налази ловиште дужни су да дозволе радње и мјере газдовања ловиштем предвиђене ловном основом и годишњим планом газдовања ловишта.

Члан 49. (1) За свако ловиште установљава се и води катастар ловишта. (2) Катастар ловишта установљава и води корисник ловишта и доставља га Министарству. (3) Министар доноси правилник којим прописује начин израде, вођења и достављање података катастра ловишта. ГЛАВА V ЛОВ И КОРИШЋЕЊЕ ДИВЉАЧИ Члан 50. (1) Лов дивљачи обухвата праћење, осматрање, избор јединке за одстрел, одстрел или хватање, сакупљање одстријељене дивљачи, уређење и евиденцију трофеја и фото- лов. (2) Дивљач могу ловити лица која имају положен ловачки испит и дозволу за држање и ношење оружја, у складу са овим законом, подзаконским актима и етичким кодексом ловца. (3) Ловци су обавезни да приликом лова буду прикладно одјевени и опремљени за лов, уз обавезно истакнуто видљиво флуоресцентно обиљежје. (4) Лов дивљачи високог лова врши се на основу дозволе за лов, а лов дивљачи ниског лова врши се на основу ловне карте коју издаје корисник ловишта. (5) У лову могу учествовати ловци приправници без права одстрела дивљачи, а под надзором ловца ментора. (6) Ловци у комерцијалном лову могу учествовати само у пратњи ловочувара или стручног пратиоца ког овласти корисник ловишта. (7) Корисник ловишта дужан је да утврди да ли ловац у лову испуњава услове из ст. 2. и 3. овог члана, а у случају да утврди супротно, обавезан је да му не дозволи лов. (8) Министар доноси правилник којим се прописују облик, садржај, начин издавања и рок важења дозволе за лов и ловне карте. Члан 51. Фото-лов, обилазак и осматрање дивљачи и ловишта одобрава корисник ловишта у складу са овим законом. Члан 52. (1) Уловљена или угинула дивљач и њени дијелови припадају кориснику ловишта. (2) За коришћење дивљачи и њених дијелова кориснику ловишта плаћа се накнада. (3) Матични ловац плаћа за коришћење дивљачи и њених дијелова: 1) за дивљач високог лова 30% у односу на цијене прописане рјешењем о цјеновнику одстрела, коришћења дивљачи и услуга у ловишту (осим у комерцијалном лову), 2) за дивљач ниског лова 25% у односу на цијене прописане рјешењем о цјеновнику одстрела, коришћења дивљачи и услуга у ловишту (осим у комерцијалном лову). (4) Ловци у комерцијалном лову, за коришћење дивљачи, њених дијелова и других услуга, плаћају пуну цијену утврђену прописом о цјеновнику одстрела, коришћења дивљачи и услуга у ловишту. (5) Министар доноси рјешење којим се утврђује цјеновник одстрела, коришћења дивљачи и услуга у ловишту.

Члан 53. (1) Одстрел дивљачи дозвољен је ловачком пушком кугларом са изолученом цијеви (ловачким карабином), пушком сачмарицом, комбинованом ловачком пушком са изолученим и неолученим цијевима, полуаутоматском ловачком пушком и полуатоматским ловачким карабином. (2) Ловачком пушком са изолученом цијеви лови се дивљач високог лова, а пушком сачмарицом дивљач ниског лова. (3) На ловачке пушке са изолученим цијевима за лов дивљачи високог лова дозвољено је монтирати модератор звука, који се користи са стандардном ловачком муницијом. (4) Изузетно од става 2. овог члана, дозвољен је лов дивље свиње пушком сачмарицом, метком са једном куглом, те вука и великог тетријеба пушком сачмарицом, а лисицу, шакала и јазавца ловачком пушком са изолученом цијеви. (5) Министар доноси правилник о начину употребе ловачког оружја и муниције. Члан 54. (1) Министар доноси рјешење којим се одобрава лов соколарењем и коришћење других врста птица грабљивица субјектима регистрованим за ову врсту дјелатности, а у складу са правилима овог начина лова. (2) Министар доноси правилник којим прописује полагање соколарског испита, мјесто и начин лова са птицама грабљивицама (соколарење) и услове који су обавезни да испуњавају субјекти из става 1. овог члана. Члан 55. (1) Промет уловљене дивљачи и њених дијелова може се вршити само на основу документације коју издаје корисник ловишта. (2) Уловљена дивљач, њени дијелови и трофеји дивљачи могу се изнијети из ловишта и ставити у промет само ако је за њих издата пропратница и трофејни лист, за врсте дивљачи за које је прописано издавање трофејног листа. (3) Пропратница и трофејни лист се издају на прописаном обрасцу корисника ловишта који о њима води евиденцију. (4) Министар доноси правилник којим се прописују обрасци пропратнице и трофејног листа, њихов садржај, начин издавања и њихова евиденција. Члан 56. (1) Трофејима дивљачи, у смислу овог закона, сматрају се кости лобање са пароговима срндаћа, обичног јелена и јелена лопатара, рогови дивојарца, дивокозе и муфлона, кљове дивљег вепра, лобања и крзно медвједа, вука, шакала и дивље мачке, лобања лисице, јазавца и ракунопса, те цијели примјерак мужјака великог тетријеба. (2) Министар доноси правилник којим прописује детаљне услове под којима се може вршити препарирање дивљачи и држање трофеја јавно изложених у објектима, као и употреба меса дивљачи у угоститељским објектима.

Члан 57. (1) Врхунским трофејом сматрају се, по броју поена, три најјача оцијењена трофеја по формулама Међународног савјета за очување дивљачи и лова (СIС), за поједине врсте дивљачи у Републици, утврђена на основу евиденције базе података о вриједносним трофејима. (2) Врхунски трофеј је власништво ловца који је дивљач одстријелио и не може се изнијети из Републике. (3) Изузетно од става 2. овог члана, уколико врхунски трофеј стекне инострани ловац, Република откупљује врхунски трофеј. (4) Средства за откуп из става 3. овог члана обезбјеђују се из намјенских средстава буџетског фонда за развој ловства. (5) Ловачки савез је дужан да се стара о откупљеном врхунском трофеју, који се на сајмовима излаже на име ловца који је ту дивљач одстријелио. (6) Оцјену на основу које је трофеј категорисан у врхунски трофеј даје Републичка комисија за оцјену ловачких трофеја, коју именује Ловачки савез, уз претходно прибављену сагласност Министарства, а актом о именовању утврђују се састав, задаци, права и дужности чланова Републичке комисије. (7) Изузетно од става 2. овог члана, Министарство може одобрити привремено изношење врхунског трофеја ван територије Републике. (8) Корисници ловишта дужни су да Министарству, у електронској форми, достављају податке за трофеје из трофејног листа, најкасније до 31. маја текуће ловне године за претходну ловну годину, осим за врхунски трофеј за ког се подаци достављају Министарству најкасније у року од три дана од дана оцјене трофеја. (9) Министар доноси правилник којим се прописује вођење базе података врхунских и вриједних трофеја. (10) Министар доноси рјешење којим се утврђује Листа републичких првака и врхунских трофеја, а која се објављује у „Службеном гласнику Републике Српске“. Члан 58. (1) Корисник ловишта је дужан да комисијски и правовремено изврши оцјењивање ловачких трофеја и изда трофејни лист за трофеје срндаћа, обичног јелена, јелена лопатара, дивојарца, дивокозе, муфлона, вепра, медвједа, вука, великог тетријеба, а на захтјев ловца и за трофеје дивље мачке, шакала, лисице, јазавца и ракунопса. (2) Ловачки трофеји стечени у спортско-рекреационом лову оцјењују се најкасније 60 дана од дана одстрела, а трофеји из комерцијалног лова у року од два дана од дана одстрела. (3) Комисију за оцјењивање ловачких трофеја и потпис трофејног листа именује корисник ловишта, уз сагласност Ловачког савеза, од лица који имају положен испит за оцјењивање ловачких трофеја. (4) Комисија из става 3. овог члана врши оцјену трофеја на основу стандарда Међународног савјета за очување дивљачи и лова (СIС). (5) Министар доноси правилник којим прописује програм и начин полагања испита за оцјењивање ловачких трофеја.

Члан 59. (1) Ловачки савез представља и заступа интересе својих чланица, савјетодавно и стручно дјелује на њих, врши координацију рада корисника ловишта, врши промоцију ловства и ловног туризма, организује сајмове и учествује на сајмовима, развија ловну етику, кинологију и ловно стрељаштво, врши јавна овлашћења у складу са законом, те обавља друге послове који се тичу ловства у земљи и иностранству. (2) Ловачки савез је овлашћен да: 1) штампа дозволе за лов, ловне карте, пропратнице и трофејне листове у облику и са садржајем прописаним правилницима и дистрибуише их корисницима ловишта, 2) израђује ловне основе у складу са законом, 3) припрема и организује полагање ловачких испита, 4) именује комисије за полагање ловачких испита, 5) издаје увјерења о положеним ловачким испитима, 6) организује едукације и припреме за полагање ловочуварског испита, 7) именује комисије за полагање ловочуварског испита, 8) издаје увјерења о положеном ловочуварском испиту, 9) организује едукације и припреме за полагање испита за оцјену ловачких трофеја, 10) именује чланове Републичке комисије за оцјену и рангирање врхунских ловачких трофеја уз претходну сагласност Министарства, 11) врши ажурирање листе врхунских трофеја, која је саставни дио информационог система и званичне интернет странице Ловачког савеза, 12) одлучује као другостепени орган у дисциплинским предметима корисника ловишта – чланица Ловачког савеза, 13) даје мишљење на Програм развоја ловства, 14) утврђује приједлог Плана управљања великим звијерима, 15) даје претходну сагласност на статут корисника ловишта – чланица Ловачког савеза, 16) води прописане евиденције о овлашћењима која врши у складу са овим законом, 17) даје мишљење приликом установљавања ловишта и додјеле спортско- рекреационог ловишта на коришћење, 18) даје мишљење о планираном лову миграторних врста дивљачи, на основу приједлога корисника ловишта. ГЛАВА VI ШТЕТЕ И НАКНАДА ШТЕТЕ Члан 60. Корисник ловишта, власници и корисници земљишта и водених површина на територији ловишта, као и управљач јавних путева и других јавних добара, дужни су да предузимају све прописане и неопходне мјере ради спречавања штете коју дивљач може починити људима или њиховој имовини.

Члан 61. Корисник ловишта у ловишту предузима сљедеће мјере за спречавање штете од дивљачи: 1) одржава бројно стање дивљачи до оптималне бројности утврђене планским документом, а на нивоу биолошке равнотеже за врсте дивљачи ван режима заштите, 2) обезбјеђује прихрану и воду дивљачи у ловишту током ловне године, у количини утврђеној планским документом, 3) подиже и одржава ловнотехничке објекте за осматрање и лов (високе и ниске чеке) на одговарајућим мјестима ради подизања степена заштите имовине од дивљачи, 4) предузима хигијенско-техничке мјере које спречавају појаву ширења заразних и других болести, 5) пружа помоћ у виду информација власницима и корисницима имовине у погледу набавке и правилне употребе средстава за спречавање штета од дивљачи, као и заштите живота и здравља људи и имовине од дивљачи, путем средстава јавног информисања, оглашавањем на локалним огласним таблама и путем друштвених мрежа, 6) подноси захтјев управљачу пута за постављање саобраћајних знакова опасности „дивљач на путу“ и изричитих наредби „ограничење брзине“ на свим јавним путевима на којима постоји могућност налета моторног возила на дивљач у саобраћају. Члан 62. (1) Власници земљишта и стоке и корисници земљишта на територији ловишта дужни су да на том земљишту, усјевима, воћњацима, виноградима, засадима, пчелињацима, оборима и објектима предузимају све мјере за спречавање штете од дивљачи и на дивљачи. (2) Субјекти из става 1. овог члана дужни су да на том земљишту предузимају сљедеће мјере за спречавање штете од дивљачи и на дивљачи: 1) врше редовну контролу стања своје имовине, 2) користе механичка средства за појединачну заштиту стабала воћака и других садница (пластичне мреже и фолија, пластични или папирни џакови, кукурузовина и други материјали), 3) врше заштиту усјева и засада ограђивањем одговарајућим оградама (плетене жице, електрични пастири и дрвене ограде) на начин који спречава пролазак дивљачи, зависно од врсте дивљачи која угрожава имовину, 4) чувају или организују чување домаћих животиња, воћњака, усјева и засада коришћењем везаних паса, ложењем ватре, постављањем адекватних ограда које одбијају дивљач, свјетлосних и звучних уређаја, 5) уклањају усјеве и друге плодове са коришћених површина у агротехничком року, 6) чувају домаће животиње уз стално присуство пастира и пастирских паса на површинама дозвољеним за пашу, а ноћу их затварају у оборе и објекте изграђене на начин да се онемогући улазак било које врсте дивљачи која може нанијети штету на домаћим животињама, 7) обезбјеђују кошевине и жетве пољопривредним машинама које имају електронске или механичке уређаје за откривање и плашење дивљачи, 8) користе дозвољена хемијска средства у пољопривреди и шумарству у складу са упутством произвођача. (3) Мјера за заштиту пчелињака од дивљачи је ограђивање оградом од арматурне мреже коју дивљач не може прескочити или електрични пастир са минимално три реда жица.

Члан 63. (1) Правно или физичко лице коме је заштићена дивљач проузроковала штету (у даљем тексту: оштећени) има право на накнаду штете само ако је предузело мјере прописане овим законом за спречавање штете од дивљачи, а за штету на пчелињаку и ако су испуњени услови утврђени прописом којим се уређује област пчеларства и подзаконским актима донесених на основу овог прописа. (2) За штету коју учини ловостајем заштићена дивљач накнаду причињене штете плаћа корисник ловишта. (3) За штету коју учини дивљач за коју је прописана трајна забрана лова накнаду причињене штете плаћа субјекат који је прописао забрану. (4) Изузетно од става 2. овог члана, за штету коју причини медвјед и дабар накнаду плаћа Република из буџета у висини од 50%, локална заједница у висини од 25% и корисник ловишта у висини од 25% процјене штете. (5) Нема одговорности за штету коју причини заштићена дивљач на стоци без чобана, у подручју на коме је паша забрањена и ако власник стоке није предузео мјере заштите прописане чланом 62. став 2. тачка 6) овог закона. (6) Не надокнађују се штете коју причини дивљач из ст. 2. и 3. овог члана на површинама ловишта на којима власници и корисници тих површина, из било којих разлога, не дозволе радње и мјере газдовања ловиштем у складу са чланом 48. став 3. овог закона. (7) Обавеза оштећеног је да сачува све доказе који указују на учињену штету и починиоца. Члан 64. (1) Пријава о причињеној штети од дивљачи подноси се надлежном општинском или градском органу одмах, а најкасније у року од три дана од настанка штете, односно од сазнања за штету, а у истом временском року се обавјештава и корисник ловишта. (2) Надлежни општински или градски орган дужан је одмах, а најкасније у року од три дана по пријему пријаве штете, да формира комисију за утврђивање узрока штете и процјену вриједности штете (у даљем тексту: комисија). (3) Комисију чине три члана, и то представник општинског или градског органа, стручно лице за процјену вриједности штете (пољопривредни или ветеринарски стручњак) и стручно лице за утврђивање узрока штете, шумарске, ветеринарске, пољопривредне или биолошке струке са искуством на истим пословима, а ког одреди корисник ловишта. (4) Комисија је дужна да одмах изврши увиђај на лицу мјеста, а на увиђај се позивају оштећени и представник корисника ловишта. (5) Комисија o свом раду сачињава записник који обавезно садржи: мјесто и начин настанка штете, знакове који упућују на одређену врсту дивљачи, процјену обима и висине штете, предузете мјере оштећеног да се спријечи штета и предузете мјере послије штете, те закључно мишљење о испуњености услова за накнаду штете. (6) Процјена висина штете из става 5. овог члана врши се у складу са тржишним цијенама за текућу годину.

Члан 65. (1) Након пријема записника из члана 64. став 5. овог закона, надлежни општински, односно градски орган управе покушава споразумно утврђивање штете између оштећеног, корисника ловишта и органа одговорног за накнаду штете. (2) Након потписивања споразума из става 1. овог члана, исплата штете се врши у складу са планом расположивих средстава у буџету Републике Српске за ту намјену у текућој години. (3) Ако не дође до споразума, оштећени може поднијети тужбу надлежном суду у року од 60 дана од дана покушаја споразумног утврђивања штете, а ради утврђивања штете и њене висине. (4) Уколико се тужба не поднесе у прописаном року из става 3. овог члана, оштећени нема право на накнаду штете. Члан 66. (1) Ради смањења штета налетом моторног возила на дивљач у саобраћају и отклањања могућности настанка штета, корисник ловишта је дужан доставити управљачу јавних путева и управљачу жељезничке инфраструктуре писану информацију о постојању критичних локација и дионица пута на којем дивљач врши сезонске и дневне миграције, као и захтјев из члана 61. тачка 6) овог закона. (2) Информација из става 1. овог члана посебно садржи тачне локације и дужину критичних дионица пута, као и врсте дивљачи које својим кретањем могу угрозити безбједност саобраћаја и узроковати штете. (3) Управљач јавних путева, у складу са прописима о безбједности саобраћаја и на основу достављене информације из става 1. овог члана и захтјева из члана 61. тачка 6) овог закона, обавезан је да критично подручје обиљежи одговарајућом саобраћајном сигнализацијом и опремом пута прописаном одговарајућим законом и подзаконским актима. (4) Уколико управљач јавног пута не поступи у складу са ст. 1. и 3. овог члана, одговоран је за причињену штету у случају да штета није настала као посљедица спровођења лова и узнемиравања дивљачи. (5) За штету насталу налетом моторног возила на дивљач одговоран је возач уколико се утврди да је управљао моторним возилом супротно одредбама прописа којима је уређена безбједност саобраћаја на путевима и постојећим саобраћајним знацима на дијелу пута на коме је настала штета. (6) Корисник ловишта је дужан надокнадити штету уколико се утврди да је штета настала као посљедица спровођења лова и узнемиравања дивљачи, у ком случају нема одговорности возача моторног возила и управљача јавног пута. (7) Уколико управљач пута не поступи у складу са ст. 1. и 3. овог члана, а штета је настала као посљедица спровођења лова и узнемиравања дивљачи, насталу штету плаћа управљач пута у висини 50% и корисник ловишта у висини 50% процјене штете. (8) Уколико се утврди да је возач управљао моторним возилом у складу са прописима којима је уређена безбједност саобраћаја на путевима и постојећим саобраћајним знацима, а корисник ловишта није спроводио лов, насталу штету плаћа Република из буџета у висини 50% и корисник ловишта у висини 50% процјене штете. (9) У случајевима прописаним ст. 5. и 6. овог члана, на увиђај који врши надлежна полицијска станица обавезно се позива представник корисника ловишта, који фотографише настрадалу дивљач и оштећења на возилу и прави службену забиљешку о догађају за потребе корисника ловишта, а уколико надлежна полицијска станица није позвала представника корисника ловишта, корисник ловишта нема одговорност за накнаду штете на возилу. (10) За штету насталу налетом моторног возила на дивљач на ауто-путу, уколико се утврди да је возач управљао моторним возилом у складу са прописима којима је уређена безбједност саобраћаја на путевима и постојећим саобраћајним знацима, одговоран је управљач ауто-пута.

Члан 67. (1) Физичка и правна лица која причине штету у ловишту бесправним ловом супротно овом закону, управљањем моторним возилом супротно постојећим знаковима и закону који уређује безбједност саобраћаја на путевима или штету причини на било који други бесправан начин, дужни су да кориснику ловишта надокнаде штету по општим правилима која вриједе за накнаду штете. (2) Министар доноси правилник којим прописује начин, поступак накнаде и вриједност штете причињене кориснику ловишта бесправним ловом, у саобраћају или на други начин. (3) Средства за накнаду штете од дивљачи која је настала у саобраћају обезбјеђују се дијелом из укупних средстава за коришћење ловног фонда. Члан 68. За штету коју приликом лова учине ловци и ловачки пси који учествују у лову одговорни су починиоци, односно власници ловачких паса. ГЛАВА VII СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ, УЗГОЈ ДИВЉАЧИ И УНАПРЕЂИВАЊЕ ЛОВСТВА Члан 69. (1) Дио средстава за обнову, заштиту, узгој, одрживо коришћење и побољшање квалитета ријетке, вриједне и угрожене дивљачи, као и њихових станишта, обезбјеђују се из намјенских средстава за унапређивање ловства која се уплаћују на рачун јавних прихода у буџет Републике, средстава за подстицај и властитих прихода од планираног одстрела дивљачи и других услуга. (2) Намјенска средства која се уплаћују на рачун јавних прихода Републике обезбјеђују се из: 1) накнаде за коришћење ловног фонда, 2) дијела концесионе накнаде за коришћење привредног ловишта, 3) два посто од укупне вриједности накнаде за унапређивање општекорисних функција шума коју на рачун јавних прихода уплаћују сва правна лица која своју дјелатност обављају на територији Републике, као и пословне јединице или дијелови правних лица чије је сједиште ван Републике. (3) Ловишта у којима су правна лица управљачи, односно корисници шума и шумског земљишта у својини Републике, финансирају се из остварених прихода тих правних лица. Члан 70. Приходи које остваре корисници ловишта користе се за очување и побољшање квалитета ловних ресурса, у које се убрајају: 1) заштита, узгој, одржавање и побољшање квалитета станишта, животних услова и репродукције дивљачи у ловишту, 2) достизање и одржавање биолошке равнотеже, полне и старосне структуре основних врста дивљачи, која је утврђена у капацитету ловишта, 3) обнова аутохтоних и уношење нових врста дивљачи у ловиште, 4) изградња ловноузгојних и ловнотехничких објеката, те друге инфраструктуре у ловишту, 5) предузимање мјера за смањење штете и накнаду штете коју почини дивљач, 6) плаћање накнаде за коришћење ловног фонда, 7) стручно образовање и усавршавање кадрова у ловству, 8) израда планских докумената, програма и студија развоја ловства, 9) набавка расних ловачких паса, 10) издавачка дјелатност из области ловства.

Члан 71. (1) Намјенска средства из члана 69. став 2. овог закона користе се за: 1) развој и унапређивање ловства, те очување и побољшање квалитета ловних ресурса, 2) откуп врхунских трофеја, стечених од иностраних ловаца у складу са чланом 57. став 3. овог закона, 3) накнаду штете од дивљачи која се исплаћује из буџета Републике. (2) Средства из става 1. тачка 1) овог члана додјељују се корисницима ловишта на основу пројекта за унапређивање ловства, одобреног од Министарства. (3) Корисници посебних и спортско-рекреационих ловишта захтјев за средствима из става 1. тачка 1) овог члана, заједно са пројектом за унапређивање ловства, подносе Министарству. (4) Министар са корисницима закључује уговор за намјенско коришћење средстава иза става 1. тачка 1) овог члана. (5) Корисник ловишта о извршеним обавезама по основу уговора из става 4. овог члана, подноси Министарству извјештај о оправданости утрошка средстава према роковима наведеним у закљученом уговору. (6) Министар доноси правилник којим прописује критеријуме, детаљније услове, начин додјеле и коришћења намјенских средстава за унапређивање ловства. ГЛАВА VIII КАДРОВИ У ЛОВСТВУ Члан 72. Корисник ловишта обавезан је да своју дјелатност обавља и унапређује уз примјену савремених достигнућа ловачке струке и науке, кодекса етичког понашања и кадровског унапређивања у области ловства. Члан 73. Корисник ловишта обавезан је да информише јавност о потреби и значају законске заштите и унапређивања ловних ресурса, као и њиховог одрживог коришћења и трајног побољшања. Члан 74. (1) Корисник ловишта дужан је да обезбиједи и организује службу чувања ловишта (у даљем тексту: ловочуварска служба). (2) Корисник ловишта дужан је да ангажује стручно лице за послове ловства и спровођење планских докумената, а које је овлашћено и одговорно за прољетно пребројавање дивљачи, прираст и планирање одстрела дивљачи у ловишту. (3) Стручно лице из става 2. овог члана треба да има најмање четврти степен стручне спреме, шумарске, пољопривредне, ветеринарске струке или друге струке у којима се изучавају предмети из ловства или ловне привреде.

Члан 75. (1) Лица која су кроз школовање изучавала и положила предмет ловство, ослобођена су полагања ловачког испита. (2) Лица из става 1. овог члана обавезна су да поднесу захтјев за признавање испита ловство путем Ловачког савеза. (3) Ловачки испит полаже се пред стручном комисијом, која се састоји од најмање три члана и коју формира Ловачки савез, уз сагласност Министарства. (4) Министар доноси правилник којим прописује програм, начин и услове полагања ловачког испита, по претходно прибављеном мишљењу Ловачког савеза. Члан 76. (1) Ловочуварску службу врше ловочувари у својству службеног лица које је у радном односу на неодређено вријеме код корисника ловишта. (2) Ловочувар је службено лице које врши заштиту ловишта и обавља друге послове на узгоју, заштити, лову и коришћењу дивљачи и њених дијелова, као и чувању ловних ресурса у ловишту. (3) Ловочувар је обавезан да има најмање трећи степен средње стручне спреме и најмање три године ловачког стажа или три године искуства на пословима ловства са положеним ловачким испитом, те важећи оружни лист за ловачко оружје. (4) Корисник ловишта може, поред ловочувара из става 1. овог члана, да по потреби ангажује помоћног ловочувара на волонтерској основи, а који испуњава услове прописане ставом 3. овог члана и који има овлашћења ловочувара прописана овим законом. (5) Ловочувар и помоћни ловочувар обавезни су имати положен ловочуварски испит, који се полаже пред комисијом коју именује Ловачки савез. (6) Комисија из става 5. овог члана састоји се од три члана, од којих је најмање један члан у току свог школовања изучавао предмет ловство или ловна привреда, а сви чланови обавезни су имати најмање седми степен стручне спреме. (7) Ловочувар обавља посао у службеној опреми, коју чине одјећа, обућа, руксак, ловачко оружје, хигијенско-техничка и друга заштитна средства, службена легитимација, службена књига коју носи са собом и ажурно води, а која је регистрована и архивирана код корисника ловишта. (8) Службену опрему ловочувару издаје корисник ловишта. (9) Министар доноси правилник којим се прописују службена опрема, службена легитимација, службена књига ловочувара, те услови и начин полагања ловочуварског испита.

Члан 77. (1) Ловочувар је дужан да ловочуварску службу обавља стручно и професионално, поштујући одредбе овог закона и прописе донесене на основу овог закона. (2) У вршењу ловочуварских послова ловочувар је дужан да: 1) покаже службену легитимацију и представи се сваком лицу које контролише, 2) поставља и користи надзорне и друге камере, те опрему видео-надзора у складу са овим законом и прописом којим се уређује заштита личних података, 3) сачини фото-записе и видео-записе у случају сумње на незаконито одстријељену или ухваћену дивљач, трофеје или друге дијелове дивљачи, те сумње на незаконито коришћено оружје и друга недозвољена средства за лов, ловачке и друге псе и све остале предмете који су од важности за доказивање незаконито вршених радњи или нанесених штета у ловишту, 4) сачини записник о извршеној контроли и одузетим средствима за која се сумња да су незаконито коришћена или покушана користити у ловишту, 5) лицу од кога су одузета недозвољена средства изда потврду о привремено одузетим средствима и стварима на која се сумња да су незаконито коришћена или покушана користити у ловишту, 6) затражи помоћ надлежних полицијских органа и надлежног шумарског инспектора ако је онемогућен у вршењу послова ловочуварске службе. (3) Надлежни полицијски орган и надлежни инспектор дужни су пружити помоћ ловочувару у откривању починиоца кривичних дјела и прекршаја у области ловства, у складу са прописима. Члан 78. (1) У вршењу ловочуварских послова ловочувар је овлашћен да: 1) код лица затеченог у ловишту контролише дозволу за лов, ловну карту, оружни лист, родовник ловачког пса и документ којим се потврђује идентитет, 2) контролише ловачко оружје, врсту муниције која се користи у лову и остала средства која су коришћена или намијењена за вршење дозвољених или недозвољених радњи у ловишту, 3) прегледа возила и друга средства која служе за превоз или преношење дивљачи и њених дијелова, као и лица за која постоји сумња да превозе дивљач, трофеје или друге дијелове дивљачи, те да врши друге контроле ради проналажења средстава којима је извршено кривично дјело незаконитог лова, 4) прегледа улов и утврди да ли је лов обављен у складу са прописима којима се уређује област ловства, 5) привремено одузме уловљену или ухваћену дивљач, трофеје и друге дијелове дивљачи, оружје, муницију, као и друге предмете и средства за која се сумња да су употријебљена или била намијењена за извршење кривичног дјела или прекршаја који се односи на лов и другу штету у ловишту или да су настали или прибављени извршењем таквог кривичног дјела или прекршаја, 6) предузима друге мјере и радње за које је законом и другим прописима овлашћен. (2) Лице затечено у ловишту дужно је да на захтјев ловочувара покаже исправе и омогући преглед улова, оружја, муниције, возила и других средстава за лов и превоз дивљачи и њених дијелова.

Члан 79. (1) Захтјев за покретање прекршајног поступка за бесправан лов и причињену штету на дивљачи и ловишту подноси корисник ловишта на основу забиљешке у службеној књизи, записника о прегледу, потврде о одузетим средствима и стварима, фото-материјала и видео-материјала (уколико га посједује), те пријаве ловочувара. (2) Пријаву о учињеном кривичном дјелу бесправан лов подноси корисник ловишта. ГЛАВА IX НАДЗОР Члан 80. (1) Управни надзор над спровођењем овог закона и прописа донесених на основу њега врши Министарство. (2) Инспекцијски надзор над извршавањем овог закона и подзаконских прописа донесених на основу њега врши Инспекторат. Члан 81. Поред овлашћења утврђених прописом којим се уређују организација и рад Инспектората, шумарски инспектор овлашћен је да врши контролу лова соколарењем и уколико у току поступка инспекцијског надзора утврди да су прекршена правила овог начина лова, наложи одузимање уловљене или ухваћене дивљачи и незаконито коришћених средстава за лов. ГЛАВА X КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Члан 82. Физичко или правно лице које поступи супротно одредбама члана 7. ст. 7, 8. и 9. овог закона, казниће се у складу са одредбама Кривичног законика Републике Српске. Члан 83. (1) Новчаном казном од 5.000 КМ до 15.000 КМ казниће се за прекршај правно лице, односно корисник ловишта ако: 1) дозволи да се за вријеме сталне и привремене забране лова, заштићена дивљач прогања или намјерно узнемирава (члан 7. став 6), 2) поступи супротно одредбама члана 10. став 1. овог закона, 3) дозволи уништавање, хватање, присвајање, излагање и продају младунчади и јаја, оштећење и уништавање гнијезда, легла и јаја заштићене и незаштићене дивљачи (члан 14), 4) поступи супротно одредбама члана 17. ст. 1. и 4. овог закона, 5) поступи супротно одредбама члана 19. ст. 1, 2, 3. и 4. овог закона, 6) право коришћења ловишта уступи другом кориснику или ловиште да у закуп (члан 33. став 4), 7) поступи супротно одредбама члана 35. овог закона, 8) формира прихватилиште за дивљач без рјешења министра (члан 40. став 4), 9) на вријеме не предложи ловну основу (члан 44. ст. 1. и 4), 10) користи дивљач и ловиште без сагласности на годишњи план газдовања ловиштем или привремени годишњи план газдовања ловиштем (члан 45. ст. 1. и 2), 11) не изради и не достави на одобрење у прописаном року привремени план газдовања ловиштем или годишњи план газдовања ловиштем (члан 46),

12) не предузме све прописане и неопходне мјере ради спречавања штете коју дивљач може причинити људима или њиховој имовини (чл. 60. и 61), 13) не обезбиједи и не организује ловочуварску службу и не ангажује на ловочуварским пословима и стручним пословима за послове ловства лица која испуњавају прописане услове (члан 74. и члан 76. ст. 1, 3, 4. и 5), 14) не омогући инспекцијски надзор у складу са чланом 80. став 2. овог закона. (2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ и одговорно лице у правном лицу, односно код корисника ловишта. Члан 84. (1) Новчаном казном од 3.000 КМ до 9.000 КМ казниће се за прекршај правно лице, односно корисник ловишта ако: 1) врши насељавање нових врста супротно члану 11. овог закона, 2) без одобрења Министарства хвата и држи дивљач у затвореном или ограђеном простору (члан 15. став 1), 3) штеточине у ловишту не сведе на утврђену подношљиву бројност (члан 21. став 4), 4) установи узгајалиште дивљачи без одобрења Министарства (члан 39. став 2), 5) поступа супротно одредбама привременог годишњег плана и годишњег плана газдовања ловиштем (члан 45. став 3), 6) поступи супротно одредбама члана 47. ст. 1, 2. и 3. овог закона, 7) не установи и не води катастар ловишта (члан 49. ст. 1. и 2), 8) дозволи лов члановима ловачког удружења који немају положен ловачки испит и дозволу за држање и ношење оружја и ловцима који приликом лова нису прикладно одјевени и опремљени за лов уз обавезно истакнуто видљиво флуоресцентно обиљежје (члан 50. ст. 2. и 3), 9) не обезбиједи дозволу за лов и ловну карту (члан 50. став 4), 10) не придржава се цјеновника одстрела и коришћења дивљачи (члан 52. ст. 3. и 4), 11) поступи супротно одредбама члана 58. ст. 1, 2. и 3. овог закона, 12) критично подручје не обиљежи одговарајућом саобраћајном сигнализацијом прописаном законом и подзаконским актима (члан 66. став 3), 13) не изда службену легитимацију и службену књигу ловочувару (члан 76. став 7). (2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 300 КМ до 900 КМ и одговорно лице у правном лицу, односно код корисника ловишта. Члан 85. Новчаном казном од 1.000 КМ до 3.000 КМ казниће се за прекршај физичко лице ако: 1) прогања или намјерно узнемирава стално заштићену дивљач и привремено заштићену дивљач (члан 7. став 6), 2) уништава, хвата, присваја, излаже и продаје младунчад и јаја, оштећује и уништава гнијезда, легла и јаја заштићене и незаштићене дивљачи (члан 14), 3) хвата дивљач и држи дивљач у затвореном или ограђеном простору (члан 15. став 1), 4) поступи супротно одредбама члана 17. ст. 1, 4, 5. и 6. овог закона, 5) поступи супротно одредбама члана 19. овог закона,

6) поступи супротно одредбама члана 20. овог закона, 7) пушта псе да се без контроле крећу по ловишту (члан 22. ст. 1. и 2), 8) установи узгајалиште дивљачи у ограђеном простору без рјешења министра (члан 39. став 2), 9) формира прихватилиште за дивљач без рјешења министра (члан 40. став 4), 10) не дозволи радње и мјере газдовања ловиштем предвиђене ловном основом и годишњим планом газдовања ловишта (члан 48. став 3), 11) поступи супротно одредбама члана 50. ст. 2, 3, 4, 5. и 6. овог закона, 12) врши фото-лов или на други начин користи ловиште без одобрења корисника ловишта (члан 51), 13) поступи супротно одредбама члана 53. ст. 1. и 2. овог закона, 14) износи са подручја ловишта уловљену дивљач, њене дијелове и трофеје дивљачи без пропратнице, односно трофејног листа (члан 55. став 2), 15) поступи супротно одредбама члана 77. став 2. овог закона, 16) на захтјев ловочувара не покаже ловачке и друге исправе или не дозволи преглед улова, оружја, муниције, возила и других средстава за лов и превоз дивљачи и њених дијелова (члан 78. став 2). ГЛАВА XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 86. (1) Уговори о додјели ловишта на коришћење закључени на основу Закона о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 60/09 и 50/13) остају на снази до истека уговореног рока. (2) Након истека уговореног рока из става 1. овог члана, Министарство спроводи процедуру додјеле ловишта на коришћење у складу са овим законом. (3) Ловне основе ловишта усвојене по одредбама Закона о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 60/09 и 50/13) остају на снази до истека периода за који су донесене. (4) Лиценце правним и физичким лицима за израду ловних основа стечене по одредбама Закона о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 60/09 и 50/13) остају на снази до истека периода за који су издате. (5) Ловочуварски испит положен по одредбама Закона о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 60/09 и 50/13) остаје на снази. Члан 87. (1) Министар ће у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона донијети: 1) Правилник о условима, начину хватања и држања дивљачи у ограђеном простору (члан 15. став 3), 2) Правилник о коришћењу ловачких паса у ловишту (члан 17. став 8), 3) Правилник о начину давању спортско-рекреационих ловишта на коришћење (члан 32. став 4), 4) Правилник о коришћењу ловишта (члан 45. став 4), 5) Правилник о информационом систему у ловству (члан 47. став 4), 6) Правилник о катастру ловишта (члан 49. став 3),

7) Правилник о дозволи за лов и ловној карти (члан 50. став 7), 8) Правилник о начину употребе ловачког оружја и муниције (члан 53. став 5), 9) Правилник о соколарењу (члан 54. став 2), 10) Правилник о обрасцима пропратнице и трофејног листа (члан 55. став 4), 11) Правилник о препарирању дивљачи и држању трофеја (члан 56. став 2), 12) Правилник о вођењу базе података врхунских и вриједних трофеја (члан 57. став 9), 13) Правилник о полагању испита за оцјењивање ловачких трофеја (члан 58. став 5), 14) Правилник о накнади штете причињене кориснику ловишта (члан 67. став 2), 15) Правилник о додјели намјенских средстава за унапређивање ловства (члан 71. став 6), 16) Правилник о полагању ловачког испита (члан 75. став 4), 17) Правилник о ловочувару (члан 76. став 9), 18) Наредбу о времену лова ловостајем заштићене дивљачи (члан 9. став 3), 19) Цјеновник одстрела, коришћења дивљачи и услуга у ловишту (члан 52. став 5). (2) У року од шест мјесеци од дана доношења прописа из става 1. овог члана, Ловачки савез ће донијети акта из своје надлежности утврђене овим законом. Члан 88. До доношења прописа и аката из члана 87. овог закона примјењиваће се подзаконски прописи и акти донесени на основу Закона о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 60/09 и 50/13), ако нису у супротности са овим законом. Члан 89. Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о ловству („Службени гласник Републике Српске“, бр. 60/09 и 50/13). Члан 90. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“. Број: 02/1-021-775/24 ПРЕДСЈЕДНИК Датум: 4. јул 2024. године НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Др Ненад Стевандић