Goat breeding programme for the period 2018-2022

14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 20.7.2018. Нaчин дjeлoвaњa: Штeтни oргaнизaм кoји сузбиja и биљнa врстa / биљни прoизвoд нa кojoj/кoмe сe примjeњуje: Подаци о примјени Нaчин примjeнe (нaчин примjeнe; нпр. прскaњe, орошавање, унoшeњe у зeмљиштe и сличнo; примjeнa нпр. из aвиoнa, у рeдoвe, тип aпликaтoрa): Вриjeмe примjeнe и рaзвojнa фaзa гајене биљке током које се средство може примијенити (рaзвojнa фaзa тoкoм пoсљeдњe примjeнe (BBCH мoнoгрaфиja, рaзвojнa фaзa биљкe, 1997 [c] Blackwell, ISBN 3-8263-3152-4), укључуjући пoдaткe o примjeни: минимaлни и мaксимaлни брoj примjeнa пoд нoрмaлним услoвимa примjeне у току године на истој површини: Интервал између третмана у данима (ако је примјенљиво): Кoличинa или кoнцeнтрaциja за сваку примјену посебно: Минимална и максимална количина активне материје по хектолитру (g.a.m/h.): Минимална и максимална количина активне материје по хектару (g.a.m/hа): Минимална и максимална количина препарата по хектару (грама, килограма или литара / hа): Минимална и максимална количина воде (l/ hа): Каренца (дана): Дaтум и мjeстo: Пoднoсилaц Изjaвe: (имe и прeзимe oдгoвoрнoг лицa, пoтпис и пeчaт) Образац 4. И З J A ВA o дoзвoли зa упoтрeбу пoдaтaкa кojи су oзнaчeни кao тajни Oвoм изjaвoм дoзвoљaвaм приступ свим пoдaцимa кojи су нa рaспoлaгaњу зa aктивну супстанцу и средствa за заштиту биља (назив активне супстанце) прaвнoм лицу кoje нaступa у имe и зa (назив средства за заштиту биља) рaчун прoизвoђaчa – (назив и адреса произвођача) рaди рeгистрaциje тoг средствa за заштиту биља у Републици Српској. Дaтум и мjeстo: Пoднoсилaц Изjaвe (пoтпис и пeчaт): 1264 На основу члана 30. став 4. Закона о сточарству (“Слу жбени гласник Републике Српске”, број 44/15) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16, 57/16 и 31/18), министар пољопривреде, шу марства и водопривреде д о н о с и ПРОГ РАМ УЗГОЈА КОЗА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЗА ПЕРИОД 2018-2022. ГОДИНЕ 1. УВОД Програм узгоја коза у Републици Српској (у даљем тек сту: Узгојни програм) је скуп селекционих метода и посту пака којима се остварује генетско унапређивање гајених раса коза у Републици Српској и документ је од великог значаја не само узгајивачима коза и удружењима узгајивача него и свим стручњацима из подручја ове гране сточарства, те ће допри нијети даљем напретку узгојно-селекцијског рада. Узгојни програм одређује популације коза на којима се спроводи програм, одређује узгојне циљеве, методе и по ступке остваривања, учеснике спровођења и њихове међу собне односе. Узгојни програм доноси Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министар ство) за период од пет година. Појединачне програме доносе узгајивачи, призната удружења узгајивача, узгаји вачке организације, репроцентри и узгојни репроцентри (у даљем тексту: организације узгоја), а на те појединачне програме министар пољопривреде, шумарства и водопри вреде даје сагласност рјешењем. У спровођењу Узгојног програма примјењују се одредбе Закона о сточарству (у даљем тексту: Закон) и прописа донесених на основу тог закона. 20.7.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 15 2. ЗНАЧАЈ КОЗАРСТВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Козарство је као грана сточарске производње присут но већ вијековима на нашим подручјима. Иако је обим про изводње временом знатно осцилирао, а посебан пад десио се законском забраном из 1954. године, ипак се козарство, зах ваљујући својим бројним предностима као грана производње одржало. У вредновању производње козарство је, нажалост, дуго времена било омаловажавано и тек у новије вријеме се отима етикети мање вриједне производње, односно козе се престају доживљавати као мање вриједне животиње. Првен ствено захваљујући новијим сазнањима о добробити и квали тету производа од коза, посебно млијека и меса, а захваљујући препознатљивости и промоцији у развијеним европским земљама, одакле, у ствари, и потичу нове висококвалитетне и високопроизводне расе коза које се у посљедње вријеме че сто увозе у Републику Српску. С тим у вези, са сигурношћу се може констатовати како козарство постепено и код нас по чиње заузимати важно мјесто по вриједности које му припа да. Између осталог, пут до развијеног козарства, уз савремене узгојне мјере и планску селекцију и у већој мјери заступљена узгојно квалитетнија грла коза у производњи захтијеваће још доста посла надлежних институција и самих узгајивача коза. Важно је истаћи како се сам начин држања коза у краје вима Републике Српске, у дугој традицији, није увелико промијенио код већине узгајивача. Још увијек доминира екстензиван тип држања коза у којима преовладавају разли чити крижанци између локалних раса или локалних раса са увозним племенитим расама. Тек малобројни, обично нови узгајивачи коза, одлучили су се за заснивање производње у полуинтензивном и интензивном типу узгоја са чистим млијечним расама коза, који уједно представљају одређе ни искорак у организацији и производности ове гране про изводње у Републици Српској. Охрабривање већег броја узгајивача у покретање оваквог начина производње, ула гањем у висококвалитетна грла коза са педигреима, свакако изостаје због садашњег непостојања организованог узгојно селекцијског рада са пратећим механизмима (вођење матич них књига, контролом производности, процјеном узгојне вриједности, издавањем потврда о поријеклу и производ ним особинама и др.). Самим тим, напредак у остваривању узгоја квалитетно приплодних грла коза изостаје, а тиме и унапређење и одржавање висококвалитетне производње. Стварање самих квалитетно приплодних грла коза и њихово одржавање спроводи се у складу са узгојним програмима. У вези с тим, главни циљ Узгојног програма је створити оквир за спровођење узгојно-селекцијског рада из области козар ства на подручју Републике Српске. Будући да је то оквирни програм, служиће као подлога за каснију израду детаљнијих узгојних програма појединих раса које се узгајају на нашем подручју, а за чији узгој ће се узгајивачи, узгојне организа ције и удружења узгајивача пријавити. Такође, потребно је истаћи да је узгојно-селекцијски рад подложан промјенама, подстакнут новим научним сазнањима из те области. У вези с тим, и овај узгојни програм у будућности ће захтијевати одређене измјене, а све с циљем напретка наведених мјера и саме козарске производње, у чију сврху је и донесен. Козарство као производња ниских улагања на подручју Републике Српске већ вијековима постоји захваљујући осо бинама козе као скромне животињске врсте, која је као та ква сеоским домаћинствима пружала одређену економску добит и у тешким временима. Опстанак узгоја и у најтежим условима често је, с друге стране, резултирао и самим ома ловажавањем козарства као вриједног аспекта производње, прозивајући козарство “сиротињским послом”, односно саме козе “сиротињском кравом”, а управо због вриједне карактеристике ове скромне животиње да и у најтежим и оскудним условима узгоја оствари производњу вриједних намирница, прије свега млијека и меса. Овакав приступ козарству посљедњих година се значај но промијенио. Највећим дијелом то је подстакнуто све већом препо знатљивошћу козјих производа, али и значајем узгоја коза које сада, умјесто већ присутних предрасуда, има препозна те предности за саме узгајиваче који се одлуче за заснивање производње. 3. СТАЊЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ КОЗАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Козарска производња у Републици Српској је значај на грана сточарске и укупне пољопривредне производње, прије свега због значајних производа (млијеко и млијечни производи, месо). Козарство, такође, представља веома ва жан дио сточарске производње чији значај посебно долази до изражаја у подручјима гдје су на располагању велике па шњачке површине које се на другачији начин не могу иско ристити. На тај начин козе јефтину сточну крму користе за производњу висококвалитетних производа, првенствено млијека и меса. Захваљујући повољним природним ресурси ма, Република Српска има одличне услове за развој козарске производње. Основне предности бављења козарством су: коза добро искоришћава природне ливаде, пашњаке у брдско-планинском подручју који се на други начин не могу користити, релативно широка и добра палета производа (месо, млијеко и млијечни производи) који се пласирају на тржи шту у различитим периодима године, што обезбјеђује извјестан континуитет у приходима, добри односи понуде и потражње на домаћем и стра ном тржишту уз веома малу конкуренцију из увоза, економична производња са релативно ниским инве стицијским улагањима и релативно једноставном и лако савладивом технологијом. Основни лимитирајући фактори развоја козарства су: изразита екстензивност експлоатације сточног фонда, уситњеност пашњачких површина, неуређени земљишновласнички односи, неорганизованост откупа и прераде козјег млијека, недостатак објеката за смјештај коза, као и пратећих објеката који су у функцији производње, лоши хигијенски услови у објектима за производњу млијека и млијечних производа, као и лоша технологија прераде млијека у цјелини, недовољан инвестицијски капацитет, недовољна опремљеност газдинства средствима про изводње, недовољно знање пољопривредних произвођача о ко мерцијалним пословима у пољопривреди, а самим тим доста скромно знање о савременој пољопривредној производњи, неповољни економски услови привређивања, неконтролисане миграције становништва, лоша демографска структура, социјалне промјене на селу и генерално неорганизо ван приступ развоју козарства. 4. БРОЈНО СТАЊЕ КОЗА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Према подацима Републичког завода за статистику, бројно стање коза у Републици Српској по категоријама за период 2012-2017. године приказано је у Табели 1. Према тим подацима, уочава се да се бројно стање укупне попула ције коза у Републици Српској за период 2012-2016. године благо повећава, док је у 2017. години дошло до благог пада бројног стања коза. Ова појава је условљена побољшањем узгојно-селекцијског рада, као и захваљујући порасту инте реса становништва за козје производе, али и препознатљи вим повољним узгојним карактеристикама коза. Табела 1. Бројно стање коза у Републици Српској по категоријама ГОДИНА 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. КАТЕГОРИЈА БРОЈ ГРЛА Јарад и младе козе до 12 мјесеци ста рости 7.416 8.177 8.701 8.639 9.200 7.686 Козе већ ја рене 12.794 12.787 12.729 13.037 12.894 12.351 16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 20.7.2018. Козе припуш тене први пут 3.308 3.845 4.349 4.439 4.201 4.175 Остале козе (јарчеви, јало ве козе) 3.182 3.147 3.269 3.183 3.325 3.258 КОЗЕ УКУПНО 26.700 27.956 29.048 29.298 29.520 27.470 Извор: Републички завод за статистику. Уколико се тренутно бројно стање коза из 2017. године упореди са расположивим површинама пољопривредног земљишта у Републици Српској, лако се уочава мала иско ришћеност расположивих земљишних капацитета (Tабела 2). Табела 2. Тренутна искоришћеност расположивих пољопривредних површина у козарству КАТЕГОРИЈА ЗЕМЉИШТА ПОВРШИНА у хектарима (ha) БРОЈ ГРЛА по хектарима Укупне пољопривредне повр шине 1.047.724 0,03 Ливаде и пашњаци 575.711 0,05 Пашњаци 324.787 0,08 Извор: Министарство пољопривреде, шумарства и во допривреде Републике Српске. Ако се узме у обзир да је, према усвојеним стандардима научне литературе, број грла коза по хектару пољопривред не површине од 2 до 10 грла, у зависности од бонитета, Република Српска располаже површином која би дозволила повећање броја грла коза и до 50 пута. Карактеристике узгоја коза у Републици Српској при казане су у Табели 3. Према подацима Агенције за аграрна плаћања, број фарми обухваћених системом подстицаја у 2017. години које броје више од 50 грла по фарми био је 16 са укупно 1.615 коза, што представља само 5,9% од укупног броја грла. Овај податак говори о релативно малом броју сточара који су се у потпуности профилисали на узгој коза, а то не иде у прилог планском развоју козарства у Репу блици Српској. Међутим, усљед различитих фактора, прије свега због депопулације руралних подручја, из економских или других разлога, долази до драстичног смањења козар ске производње, усљед чега људи прибјегавају лакшим дје латностима, те се козарство све више запоставља. Табела 3. Карактеристике козарске производње у Репу блици Српској у 2017. години Редни бр. Карактеристике Количина Јединица мјере 1.* Број фарми са више од 50 коза 16 број фарми Број грла на фармама са пре ко 50 грла 1.615 број грла Број грла на фармама са мање од 50 грла 22.855 број грла 2. Укупна количина закланог меса 297.389 kg Број закланих грла 16.902 број грла Принос меса по грлу 18 kg/грлу 3. Просјечан број мужених коза 11.274 број грла Укупна количина помузеног млијека 2.306.738 литара Просјечан принос козјег млијека 205 литара/грлу Извор: Републички завод за статистику. * Агенција за аграрна плаћања 5. МАТИЧНА ПОПУЛАЦИЈА КОЗА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Матична популација коза подразумијева одређени број коза код којих се спроводи контрола производности и системски узгојно-селекцијски рад, а у сврху генетског унапређења за битне производне особине, а сам број так вих грла коза у Републици Српској, нажалост, данас није могуће одредити, односно приказати. Будући да се узгојно селекцијски рад на нашем подручју још увијек организова но не спроводи, те у складу с тим не постоје ни службене евиденције које би наведене особине приказале. Селекција код самих узгајивача коза постоји у смислу индивидуалне процјене, најчешће без икаквих евиденција, при којима се субјективно процијењена “боља грла” остављају као под младак за ремонт стада. Наиме, то је примитивни тип се лекције, који постоји од када и само козарство, те је далеко од системског узгојно-селекцијског рада на основу којег би могло бити процијењено узгојно квалитетно матично грло. Такође, на појединим фармама коза, које су засноване на ви сокопроизводним грлима коза са педигреима из увоза, воде се подаци о поријеклу и производним особинама управо да се не би пропустило вођење евиденција за грла која су до увоза у Републику Српску имала редовно праћење резулта та производности и процјену узгојне вриједности. Вођење података на таквим фармама води се према важећем Пра вилнику о начину вођења матичних књига и узгојних реги стара (“Службени гласник Републике Српске”, број 3/16), а све с циљем да се при успостављању службеног матичног књиговодства подаци о поријеклу и производности за узгој но квалитетна грла коза унесу у службене матичне књиге или у узгојне регистре. Закон о сточарству је донесен 2015. године, а и подзаконски акти који га разрађују су већим дијелом донесени, и управо Узгојни програм коза доноси се како би представио скуп узгојно-селекцијских поступака и мјера којима ће се изградити генетски вриједне и у попу лацији натпросјечне животиње. Самим тим програм пред ставља скуп селекцијских поступака којима се остварује генетско унапређење појединих раса коза и сам по себи је предуслов за успостављање активности које ће резултирати стварањем матичне популације коза у Републици Српској. 6. МОГУЋНОСТИ ГЕНЕТСКОГ УНАПРЕЂЕЊА ОСОБИНА Уопштено, циљ селекцијског рада у сточарству, па тако и у козарству, јесте узгојити животињу производно наје фективнију у одређеним условима околине. Таквим, ду готрајним селекцијским радом настале су екстеријерно и производно врло различите расе коза, са генетском предис позицијом за производњу млијека или меса или пак влак на. Међутим, било да је ријеч о квантитативним или ква литативним особинама, унутар сваке групе (расе) постоји одређен број особина изражене генетске варијабилности које се селекцијом могу надзирати и побољшавати. У вези с тим, са економског становишта, важније је насљеђивање квантитативних особина: плодности, прираста, коначне тјелесне масе, квалитета трупа, удјела мишићног ткива у трупу, производње и хемијског састава млијека, количине и квалитета влакна, количине и квалитета коже. За разлику од квалитативних особина - боја длаке, изглед и величина репа, рогови, ресице, облик и развијеност вимена, облик сиса и слично, изражајност квантитативних особина је врло варијабилна и под великим и сталним утицајем неге нетских фактора, посебно исхране. У вези с тим, утврђива ње вриједности квантитативних особина је сложеније и, по правилу, подређено одређеним математичко-статистичким методама. Из тог разлога је у спровођењу селекције од изу зетне важности израчунавање и познавање херитабилитета (H²), а уз то је нужно уважавати број особина истовремено обухваћених селекцијом, као и корелације појединих осо бина. У литератури, нажалост, још увијек има релативно мало података о удјелу насљедности (херитабилитета) за битне производне особине коза. Ријетки су подаци о истра живањима генетских и фенотипских корелација између појединих производних и физиолошких особина. Вјеро достојност података, осим наведеног, отежава и чињеница да су постојећа истраживања спроведена на различитим расама, у различитим условима производње, па се тако и резултати често разликују. У Табели 4. приказани су подаци вриједности херитабилитета за важније особине коза. Taбела 4. Вриједност херитабилитета (H²) за битне осо бине коза Обиљежје Распон вриједности (H²) Величина легла 0,09-0,20 Доб код првог јарења 0,50-0,70 Међујаридбени период 0,15 20.7.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 17 Производња млијека у лакта цији 0,16-0,60 Постотак млијечне масти 0,30-0,50 Количина млијечне масти (kg) 0,20-0,50 Постотак бјеланчевина у млијеку 0,58 Вријеме муже 0,60-0,70 Oбим вимена 0,17 Дужина вимена 0,91 Ширина вимена 0,97 Размак између сиса 0,86 Дужина сиса 0,85 Обим сиса 0,79 Тјелесна маса јаради при од бићу 0,30-0,30 Тјелесна маса у узрасту од 7 мјесеци 0,50 Подаци из Табеле 4. јасно изражавају како постоје вели ке варијације у степену херитабилитета појединих особи на. Разлике се свакако приписују, како је и раније наведено, различитим расама и различитим условима производње, затим различитој величини популације, те примијењеној методи израчунавања. У спровођењу Узгојног програма, за особине млијеч ности, осим количине произведеног млијека и млијечне масти, посебна пажња треба да се посвети садржају бјелан чевина у млијеку, јер садржај бјеланчевина (%) одлучујући је фактор производње козјих сирева, а и у међународном промету приплодних грла коза и јарчева то представља битан податак који детерминише узгојну вриједност прип лодног грла. Већина особина код коза је средње до ниско насљедна, а то, наравно, успорава селекцијски напредак. Осим херитабилитета, при утврђивању вриједности одре ђених особина израчунава се и узгојна вриједност живо тиња (УВ), углавном коришћењем математичко-статистич ке методе BLUP. Наведеном методом истовремено се кори сте фенотипске особине, статистички модел, поријекло и генетски индикатори анализиране особине у популацији. 7. УЗГОЈНИ ЦИЉЕВИ И РАСЕ Раса је темељна јединица Узгојног програма и највећи генетски напредак у популацији се постиже ако се селекција истовремено спроводи на цијелој популацији. У овом узгој ном програму биће обухваћене све расе коза које се узгајају у Републици Српској и могу се сврстати у двије основне групе: 1. изворне расе коза и 2. увезене расе коза. Изворне расе коза настале су у нашим различитим климатским, хранидбеним и уопштено условима околине, односно у специфичном аутохтоном окружењу. Одликују се изразитом отпорношћу, затим скромношћу у захтјевима исхране и прилагодљивости различитим условима држања и производним циљевима. Тој групи припада балканска шарена коза и балканска бијела коза, а у Републици Српској се узгаја и шест иностраних раса различите заступљености и привредне важности. На основу Закона о сточарству (“Службени гласник Републике Српске”, број 44/15), донесено је Рјешење о утврђивању листе раса, сојева, хибрида и крижанаца дома ћих животиња које се узгајају у Републици Српској (“Слу жбени гласник Републике Српске”, број 40/16). Према овој листи, расе коза које се узгајају у Републици Српској су: алпска, бурска, балканска (бијела и шарена), њемачка ср наста, санска и тогенбуршка. Поред наведених раса, у Републици Српској се гаји и холандска (бијела и шарена) млијечна раса коза, која је однедавно увезена на територију Републике Српске и гаји се у интензивном систему узгоја. 7.1. Узгојни циљеви Уопштено, узгојни циљеви су листе особина које се у ге нетском смислу настоје побољшати. Дефинисањем узгојног циља почиње формално обликовање сваког узгојног програ ма. Дакле, постављеним узгојним циљем изграђује се по жељни генетски потенцијал животиња, а у вези с тим узгојни циљ треба да буде јасно дефинисан, тако да евиденцијом и селекцијским поступцима буду обухваћене све особине, а све с циљем постизања што бољих резултата. Задатом узгојном циљу треба да буде подређен не само узгојно-селекцијски рад већ и укупни развој козарства у Републици Српској. Овим узгојним програмом желе се створити генетски потенцијали веће производне ефикасности у производ њи меса и млијека, при чему ће се у генетској изградњи раса обухваћених узгојним програмом давати пажња, осим основним производним особинама (месо и млијеко), ек стеријеру и репродуктивним особинама. Узевши у обзир различите климатске и макрогеографске услове, разноврс ности тла и вегетације, као и постојаност традиције узгоја коза, те производње и прераде козјих производа, узгојно селекцијски рад требало би да буде подређен производним циљевима: месо, млијеко, месо-млијеко или млијеко-месо. 7.1.1. Месо Месо је главни козји производ већине земаља у који ма се козе узгајају, а то je највише у азијским и афричким државама у којима су заступљене патуљасте и друге расе коза примарно локалне важности са главним циљем про изводње меса за личне потребе или за тржиште. У нераз вијеним земљама месо учествује са 70% до 80%, а млијеко са 20% до 30% у укупном дохотку од узгоја коза, тако да је на нашим подручјима козарска производња у већој мје ри усмјерена ка производњи козјег млијека и производа oд млијека, док је производња меса пратећи производ. Упркос чињеници да се у већини земаља у којима се узгајају кори сте искључиво за месо, ипак је евидентно да, за разлику од производње млијека, у производњи козјег меса одређеним селекцијским методама није учињен знатнији генетски на предак. У смислу стварања одређених раса или крижанаца напреднијих месних особина као што су: боља конформа ција трупа, већи удио мишића у трупу, виши дневни при раст, сочније месо без интензивног козјег мириса и друго. У складу са наведеним, производња меса код коза те шко се може ограничити на расе специјализоване за про изводњу меса, будући да је једини прави представник мес них раса коза бурска коза (боер). Производња козјег меса се тако заснива на расама локалне важности и различитим крижанцима, а у новије вријеме се доста практикује управо увођење јарчева бурске расе у узгој да би поправили кон формацију трупа јаради, тј. повећали принос меса. У недостатку озбиљног ангажмана у развоју месних раса нису јасно дефинисани критеријуми за месне расе. С тим се чак и већина млијечних раса коза, иако усмјерених на високу производњу млијека, захваљујући својственим карактеристикама високе плодности, крупнијим тјелесним оквирима и просјечним дневним прирастима од преко 200 грама, сматра високовриједним произвођачима козјег меса. Тако се и у стадима којима је циљ производња млијека зна чајан дио дохотка остварује продајом или клањем нерас плодне мушке и женске јаради, те старијих излучених грла. Ипак, ако се говори о узгоју усмјереном производњи козјег меса, код нас се то најчешће спроводи као узгој аутохто них раса (балканске шарене и балканске бијеле) и различитих крижанаца у екстензивним типовима узгоја, затим у новије вријеме узгојем бурске расе, иако се чешће користе јарчеви бурске расе за побољшање месних особина домаћих коза. Најважнија категорија козјег меса на нашем тржишту је јаретина. Расијецање и класирање јарећег меса обично се не практикује, па су за продају најпогоднија јарад масе до 25 kg, што значи масе трупа од 9 kg до 13 kg. У складу с тим, узгојни циљ ће бити подређен производњи јаради до 25 kg тјелесне масе, а рјеђе теже. Прогени тест за месо, по трајању, треба да се прилагоди карактеристикама технологије узгоја појединих раса. Taкo ће за аутохтоне и бурску расу бити организован до наврше них три до четири мјесеца старости, јер све млијеко обично служи за одгој јаради, па она остају дуже уз мајку, док ће за млијечне расе прогени тест обично бити организован знат но краће, и то до око два мјесеца, јер је млијеко главни про извод узгоја, па се јарићи (осим оних намијењених ремонту стада) настоје чим прије продати. 18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 20.7.2018. 7.1.2. Млијеко У већини европских земаља козе се узгајају највише ради производње млијека. Управо је у тим развијеним ко зарским државама одређеним селекцијским захватима, се лекцијом унутар расе и примјеном различитих укрштања, направљен велики помак у повећању производње млијека. Принципи селекције коза за млијечност слични су онима који се промјењују као и код млијечних крава. Наиме, до садашња искуства из других земаља упућују на закључак да се примјеном квалитетног узгојно-селекцијског рада код коза може постићи бржи селекцијски напредак него код млијечних крава, прије свега захваљујући краћем ге нерацијском интервалу, али и због нешто већег степена насљедности млијечних особина. Осим тога, у земљама са развијеним млијечним козарством примјењују се нови узгојни програми прилагођени производњи млијека, а њи хово спровођење се, осим на коришћењу одговарајућег ге нотипа (расе), заснива на примјени савремене технологије подређене узгојном циљу. То, између осталог, обухвата: ра нији припуст, јарење крајем и почетком календарске годи не, рано одвајање јаради од коза, квалитетну исхрану током цијеле године, а не само, током лактације итд. Основне особине млијечних (и комбинованих) раса коза које треба обухватити селекцијом су сљедеће: количина прои зведеног млијека (kg), количина млијечне масти (kg), количи на бјеланчевина (kg), садржај млијечне масти (%) и садржај бјеланчевина (%). Линеарна комбинација количине произве дене млијечне масти и бјеланчевина (kg) поузданa је процјенa укупне количине произведеног сира, док је удио (%) суве ма терије у козјем млијеку (удио млијечне масти и бјеланчевина) најбољa процјена рандмана сира. Осим наведеног, при селек цији коза посљедњих се година све више пажње придаје тзв. функционалним особинама, које повећавају биолошку и еко лошку исплативост производње. Напредак функционалних особина не значи нужно повећање производње млијека, него смањење производних трошкова. У њих се убрајају особине музности (морфологија вимена, проток млијека), отпорност на маститис и друге особине. С обзиром на то да су производ ња млијека и функционалне особине често у антагонистичком односу, важно је познавање генетских корелација између на ведених особина млијечних коза. 7.1.3. Месо-млијеко У великом броју европских земаља при узгоју коза за производњу млијека добијена јарад се доста рано излучују из производње и шаљу на клање. На примјер, у Шпанији се 80% јаради закоље са тјелесном масом од 9 kg до 14 kg, а 20% сa тјелесном масом од 5 kg до 7 kg. У Француској се, зависно од подручја, највише јаради закоље између 6 kg и 12 kg тјелесне масе. Просјечна кланичка маса јаради у Италији је око 9 kg, а свега 4% јарећег меса потиче од теже јаради. У државама Латинске Америке и у Индији најтра женије је месо јаради заклане у доби од 8 до 12 седмица. На подручју Републике Српске то није случај. У Републи ци Српској се, без обзира на намјену узгоја, јарад шаље на клање са тјелесном масом од око 25 kg. Млијечне расе коза узгајане у Републици Српској, осим израженог генетског потенцијала за производњу млијека, одликују се и добром плодношћу, а то значи да имају одређене предуслове и за производњу меса. Ради се о крупнијим расама коза чија ја рад остварује просјечне дневне прирасте веће од 200 g. Дакле, у системима у којима је основни циљ производње млијеко, односно месо, у селекцији се треба, осим у свим важним особинама производности и састава млијека (наве дене у узгојном циљу млијеко), водити рачуна и о плодности и величини легла, товним особинама и завршној кланичкој маси јаради. Томе у прилог иде, и за селекцију пожељна (по зитивна), корелација између млијечности козе и величине легла, као и између производње млијека и тјелесне масе козе. Ово увелико олакшава генетски напредак, јер побољшање једне особине условљава раст вриједности и друге особине. 7.2. Класификација раса према узгојним циљевима Расе коза обухваћене овим узгојним програмом, према производним циљевима и методама узгоја, могу се развр стати у складу са Табелом 5. овог програма. Табела 5. Расе коза у Републици Српској према узгој ним циљевима Ред ни бр. Раса коза Узгојни циљ Начело узгоја Смјер производње 1. балканска: бијела, шарена месо-млије ко или млијеко месо Узгој у чистој крви. Могуће оплемењивање јарчевима из 2, 3, 4. и 5. групе. комбинована раса на мијењена про изводњи меса и млијека 2. санска млијеко или млијеко месо Узгој у чистој крви и могућа примјена укрштања. комбино вана раса намијењена производњи млијека 3. алпска млијеко или млијеко месо Узгој у чистој крви и могућа примјена укрштања. комбино вана раса намијењена производњи млијека 4. њемачка - срнаста млијеко или млијеко месо Узгој у чистој крви и могућа примјена укрштања. комбино вана раса намијењена производњи млијека 5. холандска млијечна (бијела), шарена млијеко Узгој у чистој крви и могућа примјена укрштања. раса за про изводњу млијека 6. тогенб-уршка млијеко Узгој у чистој крви и могућа примјена укрштања. раса за про изводњу млијека 7. бурска месо Узгој у чистој крви и могућа примјена укрштања. раса за про изводњу меса 7.3. Појединачни расни узгојни циљеви 7.3.1. Балканска шарена коза Балканска шарена коза је аутохтона раса настала у оскудним условима узгоја на шкртим, кршевитим и не приступачним теренима, захваљујући чему је одликована изузетном спретношћу, покретљивошћу, скромношћу и от порношћу. Морфолошки је окарактерисана дугом, густом, грубом и сјајном костријети, која је најчешће шарена, те у рјеђим случајевима може бити једнобојна (смеђа, црна и сива). Глава је ситна и скоро увијек има рогове. Рогови су двобридни, тамни, груби и без сјаја, а расту уназад попут сабље. За балканску шарену козу карактеристична је појава браде код мушких и женских грла, с тим да је код јарче ва дужа и бујнија. Врат је дуг, танак и средње мишићав, а на доњем дијелу врата понекад се налазе ресице. Предњи дио трупа у односу на задњи слабије је развијен, а ноге су танке, чврсте са доста тврдим папцима прилагођеним дуго трајном ходању на каменитим и крашким теренима. Прса су плитка и уска, а гребен видно изражен, док су сапи стр ме и умјерено широке. Просјечна висина гребена одраслих, потпуно развијених коза је 61,3 cm, дужина трупа је 69,1 cm, ширина прса је 17,8 cm, дубина прса је 30,6 cm, обим прса је 84,3 cm и обим цјеванице је 8,3 cm. Тјелесна маса одраслих женки се обично креће око 40 kg, док маса јарчева варира између 40 kg до 60 kg, док у ријетким случајеви ма до 70 kg. Козе обично јаре само једно јаре, тек у боље храњеним стадима индекс јарења може достићи 1,2 до 1,3. Лактација траје од 150 до 200 дана, при чему се произве де од 150 до 200 литара млијека. Виме је слабо развијено, већином пигментисано или пјегаво, обрасло дугом длаком. Табела 6. Пожељне тјелесне мјере и производне особи не узгојних грла балканске шарене козе Особина Козе Јарчеви Висина гребена (cm) 60-70 65-75 Тјелесна маса (kg) 45-55 50-65 Плодност (%) 125-50 Производња млијека (l) 150-250 20.7.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 19 Тјелесна маса јаради у доби од 4 до 6 мјесеци (kg) 20-30 7.3.2. Балканска бијела коза Балканска бијела коза такође је аутохтона раса коза. Претпоставља се да је настала почетком двадесетог вијека оплемењивањем аутохтоних раса коза са увезеним бијелим (санским) јарчевима с циљем повећања млијечности. У прошлости је углавном узгајана у мањим стадима ради про изводње млијека за потребе домаћинства, док је тренутно примарно намијењена производњи меса, највише јаретине. Према конформацији трупа, отпорности и прилагодљиво сти, поприлично је слична балканској шареној кози од које је знатно млијечнија (током лактације од просјечно 220 до 280 дана произведе од 250 до 300 литара млијека). Иако узгој ове расе претходно важећи законом није био забрањен, као посљедица несистемске селекције и разли читих укрштања данас се сматра потенцијално угроженом расом. Козе су јако плодне, те индекс јарења износи 1,6 до 1,8. Козе су потпуно бијеле, понекад крем до свијет ложућкасте. За разлику од осталих бијелих санских раса, тијело балканске бијеле козе обрасло је дужом и грубљом костријети, посебно на задњим боковима. Глава коза је мала и суха, најчешће са роговима и стршећим ушима. На доњој вилици јарчева и коза (осим младе јаради) расте бије ла брада. У појединих грла уочљиве су ресице на врату. Као посљедица, између осталог, специфичних услова околине, посебно скромне исхране, балканска бијела коза је мањег тјелесног оквира и мање тјелесне масе од европских бије лих раса коза. Наиме, просјечна висина гребена балканске бијеле козе у просјеку је 58 cm, дужина трупа је 66,7 cm, ширина прса је 19 cm, дубина прса је 30 cm, обим прса је 84 cm и обим цјеванице је 8 cm. Просјечна тјелесна маса одра слих коза је 35 kg до 45 kg, а јарчева је од 50 kg до 60 kg. Табела 7. Пожељне тјелесне мјере и производне особи не узгојних грла балканске бијеле козе Особина Козе Јарчеви Висина гребена (cm) 55-65 65-75 Тјелесна маса (kg) 40-50 55-65 Плодност (%) 150 Производња млијека (l) 300-350 Тјелесна маса јаради у доби од 4 до 6 мјесеци (kg) 20-30 7.3.3. Санска коза Санска коза је једна од најпознатијих и најраспрос трањенијих раса коза у свијету. Настала је системском се лекцијом за млијечност у кантону Берн у Швајцарској (у долинама ријеке Симе и Сане, по којој је и добила име). Захваљујући изврсним производним особинама и великим могућностима прилагођавања, распрострањена је готово у цијелом свијету. На основу ње бројне су земље форми рале властите узгоје и типове санске (бијеле) козе (нпр. Француска, Њемачка, Холандија и др.). Примарно се узгаја ради производње млијека и припада међу три најмлијеч није расе коза у свијету. На примјер, у Швајцарској је за ову расу утврђена просјечна производња млијека између 750 kg и 800 kg у лактацији од осам мјесеци, с тим да најбоља грла произведу и више од 2000 kg у лактацији. Међутим, због високе плодности (просјечно од 180% до 200%), до брих просјечних дневних прираста јаради (више од 200 g) и тјелесне развијености одраслих грла (око 70 kg тјелесне масе) ова раса је захвална и у производњи меса. Пожељ на је у цијелом свијету, било ради побољшања особина млијечности локалних раса или ради узгоја у чистој крви. Санска коза је мирна, добро прилагођена интензивном систему узгоја и сматра се комерцијално врло ефикасном расом. Према конформацији трупа, санска коза припада групи тјелесно најразвијенијих раса коза. Потпуно је бије ле боје (понекад кремасте) са сивим или црним пјегама на носу и/или око очију, префињеног изгледа, њежне кратке длаке која је код јарчева, нарочито у предјелу врата, гребена и главе, обилнија и грубља. Изворна (швajцарска) санска коза је без рогова, али, уопштено, постоје мушка и женска грла са или без рогова. Глава коза је средње величине, фина, племенитог изгледа. Кожа је танка и еластична. Врат је дугачак, танак, средње мишићав на којем са обје стране висе ресице, што не мора бити расна особина. Труп санске козе је поприлично дуг али нешто ужи. Леђна линија је дуга и равна, завршава бла го обореним сапима. Леђа, сапи и слабине су слабије изра жене мишићавости. Труп се налази на снажним, средње дугим ногама. Особина ове расе је добра развијеност ви мена, које је најчешће округластог облика, те сиса погод них за машинску мужу. Швајцарска санска коза незнатно је виша, финија и њежније тјелесне конформације од санске козе у Њемачкој (њемачке бијеле), која је нижа, здепастија и дебља. Просјечна тјелесна маса одраслих, тјелесно потпу но развијених коза је око 60 kg, а јарчева око 80 kg. Специ фична особина расе је, такође, изражена дужина трупа, око 80 cm код одраслих коза, а око 95 cm код јарчева. Просјечна висина гребена је 74 cm код женки коза, а 85 cm код јарчева. Табела 8. Пожељне тјелесне мјере и производне особи не узгојних грла санске козе Особина Козе Јарчеви Висина гребена (cm) 75-85 80-95 Тјелесна маса (kg) 55-70 75-90 Плодност (%) 180-200 Производња млијека (l) 800-1000 Тјелесна маса јаради у доби од 45 до 60 дана (kg) 12-16 7.3.4. Алпина (алпска коза) Француска алпска коза (алпина) потиче са швајцарско француских Алпа, а распрострањена је по цијелој Фран цуској, гдје је и најмлијечнија раса (од 600 до 900 литара млијека у лактацији) због чега се, као и због добре плод ности (око 180%), најчешће извози, посебно на подручје Средоземља. Алпина козе су отпорне и прилагодљиве, те подједнако захвалне у екстензивним и интензивним систе мима производње, како у равничарским тако и у брдско планинским подручјима. Алпина козе су средње тјелесне развијености, добро изра жених дубина. Тјелесна маса одраслих тјелесно потпуно ра звијених коза је између 50 kg и 80 kg, а јарчева од 80 kg до 100 kg. Труп алпина коза је чврст, сa добро развијеним грудним ко шем и јаким удовима. Животиње су кратких усправних ушију, са или без рогова. Рогови расту према назад у облику јако савијених сабљи. Нека грла имају браду и ресице. Ова раса појављује се у неколико боја. Најпознатији и најзаступљенији тип је chamois (шафран) свијетложуте, односно смеђе боје, сa црним трбухом и доњим дијеловима ногу, те препознатљивом пругом, која се пружа преко леђа до репа и више њих на глави. Кожа им је фина и глатка, прекривена кратком густом длаком, која је код јарчева нешто дужа на подручју врата и плећки. Глава је средње дуга, благо угнутог профила, широког чела. Виме алпина коза је правилно развијено, добро повезано сa трбухом и погодно за машинску мужу. Табела 9. Пожељне тјелесне мјере и производне особи не узгојних грла алпске козе Особина Козе Јарчеви Висина гребена (cm) 70-80 90-100 Тјелесна маса (kg) 60-80 80-100 Плодност (%) 170-190 Производња млијека (l) 700-900 Тјелесна маса јаради у доби од 45 до 60 дана (kg) 14-18 7.3.5. Њемачка срнаста коза Изворни њемачки назив за ову расу је Bunte Deutsche Edelziege, а енглески German improved fawn. Њемачка срна ста коза води се у матичним књигама у Њемачкој од 1928. године. Ради се о раси високе плодности (просјек 1,7 јара ди), изражене дуговјечности и изразите млијечности (током лактације од 300 дана у просјеку произведе 975 kg млијека). Срнаста коза је по екстеријеру слична швајцарској chamois кози, с тим да је већина грла безрога (шута). Кожа коза је мека и еластична, прекривена кратком, њежном длаком. Срнаста коза се појављује у три типа боја. Први је Franconian тип, црвенкасто-смеђе до боје чоколаде сa цр 20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 20.7.2018. ним мрљама на глави и око очију, црном пругом уздуж леђа, црним трбухом и доњим дијеловима ногу, из чега произла зи очигледан утицај швајцарске chamois козе. Schwarzwald или Black Forest тип је свијетлосмеђи са мање тамнијих пјега, свијетлосмеђег трбуха и свјетлијом пругом на лицу. Thuringian или шумски тип је боје чоколаде до сивосмеђе, са свјетлијом или бијелом пругом на лицу и доњим дије ловима ногу. Понекад се овај тип назива њемачким то генбургом, који изворно потиче од локалних аутохтоних Thuringian коза укрштаним са швајцарским тогенбургом. Табела 10. Пожељне тјелесне мјере и производне осо бине узгојних грла њемачке срнасте козе Особина Козе Јарчеви Висина гребена (cm) 75-80 85-95 Тјелесна маса (kg) 45-60 65-85 Плодност (%) 170-180 Производња млијека (l) 800-1000 Тјелесна маса јаради у доби од 45 до 60 дана (kg) 12-16 7.3.6. Холандска бијела коза Холандска бијела коза (млијечна) је најпознатија раса коза у Холандији. Раса је настала почетком прошлог вије ка укрштањем холандске козе са санском козом. Главна особина ове расе је висока млијечност (између три и пет литара дневно), односно 900 до 950 литара у лактацији. Захваљујући изврсним производним особинама, ова раса коза је најпогоднија за производњу млијека у интензивним системима узгоја и сматра се комерцијално врло ефикасном расом. Према конформацији трупа холандска бијела коза припада групи тјелесно најразвијенијих раса коза. Глава козе је средње величине, фина, племенитог изгледа. Врат је дугачак, танак и средње мишићав, а труп је прилично дугачак. Леђна линија је дуга и равна и завршава се благо обореним сапима. Леђа, сапи и слабине су слабије израже не мишићавости. Труп се налази на снажним, средње дугим ногама. Једна од главних особина ове расе је развијеност вимена, које је најчешће округластог облика, те сиса погод них за машинску мужу. Просјечна тјелесна маса одраслих, тјелесно потпуно развијених коза је 65 kg до 70 kg, а јарче ва 85 kg до 100 kg. Просјечна висина гребена код коза је 75 cm до 80 cm, а 90 cm до 95 cm код јарчева. Табела 11. Пожељне тјелесне мјере и производне осо бине узгојних грла холандске бијеле козе Особина Козе Јарчеви Висина гребена (cm) 75-80 90-95 Тјелесна маса (kg) 65-70 85-100 Плодност (%) 200-300 Производња млијека (l) 900-950 Тјелесна маса јаради у доби од 45 до 60 дана (kg) 12-16 7.3.7. Холандска шарена коза Ова раса коза је настала од оригиналне холандске расе коза. Од седамдесетих година прошлог вијека холандска шарена коза се поново оплемењује како би се спријечило њено изумирање. Такође, у смислу оплемењивања, пажња је на побољшању расних особина, посебно оних које се од носе на производњу млијека. Холандска шарена коза је раса средње величине, јаких ногу и велике отпорности. Висина гребена коза је 75 cm, а јарчева 90 cm. Тежина коза је 70 kg до 80 kg, док су јарчеви тежине 90 kg до 100 kg. Ова раса коза има велику производњу млијека (три до пет литара дневно), а на годишњем нивоу даје до 1500 литара млије ка (300 дана у лактацији). Спада у ред високоплодних раса коза (1,8 до 2,0 јаради у леглу). Табела 12. Пожељне тјелесне мјере и производне осо бине узгојних грла холандске шарене козе Особина Козе Јарчеви Висина гребена (cm) 70-75 85-90 Тјелесна маса (kg) 70-80 90-100 Плодност (%) 180-200 Производња млијека (l) 800-100 Тјелесна маса јаради у доби од 45 до 60 дана (kg) 12-16 7.3.8. Тогенбуршка коза Тогенбуршка коза, позната и као “алему”, уз санску расу коза, једна је од најважнијих швајцарских млијечних раса која потиче из Горњег Тогенбурга у Швајцарској. Сма тра се најстаријом млијечном расом коза у Швајцарској. Због високе плодности и млијечности, скромности и от порности, поприлично се извозила и у друге земље, најви ше у Велику Британију, Холандију, Њемачку и Сједињене Америчке Државе, гдје се користи за оплемењивање (по већање млијечности) аутохтоних раса, али и ради узгоја у чистој крви. Наведене земље данас имају своје типове то генбуршке козе. Тогенбуршка раса коза је средње тјелесне развијености и незнатно ситнија од других алпских раса. Просјечна тјелесна маса одраслих коза је око 60 kg, а јар чева од 75 kg до 85 kg. Просјечна висина гребена одраслих коза је до 68 cm, а јарчева 83 cm. Глава јој је лагана, равног до благо угнутог профила лица, широког чела и губица. Уши тогенбуршке козе средње су величине, изнутра бијеле и најчешће усправне. Тијело животиње ове расе покривено је танком, пигментисаном кожом са кратком и сјајном дла ком. Боја длаке варира од средње смеђе до жућкасте, затим мишје сиве, до скоро сребрнасте. Уздуж главе пружа јој се бијела пруга. Има бијелу пругу изнад очних лукова све до уста, а врх носа, рубови ушију, доњи дијелови ногу и репа сивобијеле су боје. Козе и јарчеви могу бити са роговима, али и без њих, са ресицама и без браде. Врат коза је средње дуг, добро повезан, а грудни кош дуг, плитак и заобљен. Леђа су дуга, равна и широка, а сапи добре ширине. Ноге су чврсте, снажне, средње високе и правилног става. По производним особинама врло је слична санској раси и за просјечно трајање лактације (од 280 до 300 дана) произве де од 700 до 900 литара млијека одличног квалитета. Виме тогенбуршке козе је прилично развијено, средње величине и жлијездасто. Такође, одликује се добром плодношћу (1,77 до 1,89 јаради у леглу). Табела 13. Пожељне тјелесне мјере и производне осо бине узгојних грла тогенбуршке козе Особина Козе Јарчеви Висина гребена (cm) 70-80 75-85 Тјелесна маса (kg) 55-60 75-80 Плодност (%) 175-190 Производња млијека (l) 700-900 Тјелесна маса јаради у доби од 45 до 60 дана (kg) 12-16 7.3.9. Бурска (боер) коза Бурска коза је аутохтона раса Јужне Африке, која је на стала почетком двадесетог вијека с циљем добијања веће количине меса по грлу високог квалитета. Ова раса коза препознатљива је по високој плодности, скромности и ра нозрелости, а њена најважнија особина је брзи раст и извр стан квалитет меса, због чега се сматра најпопуларнијом расом коза за производњу меса у свијету. Бурска коза је прва раса коза у свијету селекционисана за производњу меса са укупном популацијом око пет милиона грла. Данас се сматра “најмеснатијом” расом коза у свијету. Осим изра женом меснатошћу, одликује се добром плодношћу (око 7% коза јари три јарета, а 50% два), али и млијечношћу (1,3 kg до 1,8 kg млијека дневно). Захваљујући изврсним месним особинама (јарад у просјеку дневно прираста 200 g до 250 g), oва раса се поприлично извози, нарочито у посљедње вријеме. Узгаја се у Европи и Америци, а многе земље су формирале властите узгојне типове бурске (месне) козе. Врло је отпорна на болести и прилагодљива, a посеб но добро подноси високе температуре и сушу. Бурска коза сврстана је у групу тјелесно најразвијенијих раса коза у свијету. За производњу меса најпожељнијим се сматра тип смеђе или смеђебијеле главе и врата, те бијелог трупа и ногу. На дијеловима изложеним сунцу (глава, врат, гребен) кожа је пигментисана као штит од јаких сунчевих зрака. Глава бурске козе је снажна, чак мало и груба, посебно код јарчева, средње дуга и широка, код женских грла равног, а код јарчева конвексног носног профила. Очи су велике и 20.7.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 21 живахне, а очни капци су без длаке и пигментисани. Рого ви су тамни, јаки и добро развијени, с тим да се од 1982. године фаворизују грла без рогова. Уши су широке, дуге и објешене, а управо је по изгледу ушију и конвексном про филу главе бурска коза слична нубијској раси. Врат бурских коза је широк и мишићав, а груди широке са јако заобље ним ребрима. Гребен је широк и видно изражен. Труп је широк и дубок са добро развијеним и заобљеним сапима. Крста су дуга, широка и мишићава. Предње ноге су чврсте и средње дугачке. Кожа је мекана, глатка и сјајна, а код јар чева на врату наборана. Тијело коза прекривено је кратком али изразито густом длаком. Код одраслих коза виме и сисе добро су развијени. Одрасли, тјелесно потпуно развије ни бурски јарчеви тешки су између 80 kg и 100 kg, а козе између 65 kg до 85 kg. Просјечна породна маса јаради је од 3,4 kg до 5 kg, a при одбићу су тешка између 20 kg и 25 kg, зависно од начина одбића, намјене узгоја (приплод или клање) и услова исхране у стаду. Са седам мјесеци млади мушки јарићи тешки су од 40 kg до 50 kg, а јарице од 35 kg до 45 kg. Са навршених годину дана јарићи постижу тјелес ну масу од 50 kg до 70 kg, а јарице од 45 kg до 65 kg. Из на веденог произлази да је ријеч о ранозрелој раси, при чему се мушка и женска грла бурске козе, судећи према тјеле сној развијености, могу припустити прије навршених шест мјесеци старости. Уопштено, у производњи меса мање се примјењује интензивни систем гајења коза за разлику од интензивне производње млијека. За производњу меса козе се интензивније хране у осјетљивим производним фазама: припусту, крају гравидности и почетку лактације. У изворној популацији разликују се три типа бурске козе: 1. Први тип препознатљив је по средњој развијености и краткој длаци. Основна боја му је бијела са смеђим тaчкама на црвеносмеђом врату, а понекад се јављају и пруге. 2. Други тип боер козе је каснозрели, већи и развије нији. Захваљујући дугодлаком покривачу, овај тип има ло шији квалитет коже, што се сматра недостатком у кожар ској индустрији. 3. Трећи тип козе је шути, вишебојни, са израженијом млијечном конформацијом, што је насљеђе од страних млијечних раса. Због изражене отпорности на болести и прилагодљи вости, те доброг подношења високих температура и суше, бурска коза је погодна за узгој на готово цијелом подручју Републике Српске, али уз осигурање квалитетне волуми нозне крме, као и додатних количина угљених хидрата, бјеланчевина (биљне, животињске), крмне масти и осталих додатака сточној храни, који су неопходни у оброку коза, посебно у осјетљивим (производним) фазама. Табела 14. Пожељне тјелесне мјере и производне осо бине узгојних грла бурске козе Особина Козе Јарчеви Висина гребена (cm) 65-80 80-90 Тјелесна маса (kg) 65-85 80-100 Плодност (%) 200-220 Производња млијека (l) 200-250 Тјелесна маса јаради у доби од 45 до 60 дана (kg) 25-32 8. KВАЛИТЕТНО ПРИПЛОДНА ПОПУЛАЦИЈА КОЗА Квалитетно приплодну популацију чине козе и јарчеви свих раса коза које се узгајају у Републици Српској обухваће них узгојно-селекцијским радом и код којих се спроводе контроле производности, а с циљем побољшања генетског основа важних производних особина (меса и/или млијека). Пожељно би било да узгојно квалитетну популацију чине мушка и женска приплодна грла натпросјечног квалитета. Као стадо са узгојно квалитетним козама признаје се само оно стадо приплодних коза које је генетски натпросјечног квалитета и чији су се власници спремни придржавати свих прописаних мјера и поступака за постизање и одржавање на веденог квалитета, изузев ако се ради о малим и угроженим популацијама. Тек након признавања стада (фарме) као стада у којем ће се спроводити узгојне мјере, приплодне животиње се могу уписивати у матичне књиге. Одабрана приплодна грла из узгојно квалитетне популације са натпросјечном узгојном вриједношћу основ су генетског побољшања расе у узгоју. Узгојни квалитет коза утврђује се на основу података о њиховом поријеклу, производним и узгојним вриједности ма предака и сродника, према екстеријеру грла, те подацима о њиховим производним особинама за узгојне категорије за које је то могуће утврдити. Узгојно квалитетна грла треба да задовољавају услове који се односе на екстеријер, посебно на узраст и узгојне (расне) стандарде. 9. ОЗНАЧАВАЊЕ КВАЛИТЕТНО ПРИПЛОДНИХ КОЗА Све гајене животиње означавају се у складу са Законом и Законом о ветеринарству Републике Српске. Рaди вoђeњa eвидeнциje, oргaнизовања и спровођења пoступaкa дeфинисаних oвим узгојним прoгрaмoм, кao и рaди прoмeтa живих животиња, веома је вaжнo прaвилнo и oдгoвaрajућe oзнaчaвaњe коза. 10. САДРЖАЈ УЗГОЈНИХ КЊИГА (МАТИЧНА КЊИГА И УЗГОЈНИ РЕГИСТАР) Узгojнe козе или козе намијењене за даљу репродукцију уписуjу сe у мaтичну књигу или узгojни регистар у скла ду са Правилником о вођењу матичних књига и узгојних регистара (“Службени гласник Републике Српске”, број 3/16), кojи сe вoди пoсeбнo зa свaку рaсу кoja учествује у спрoвoђeњу oвoг узгојног прoгрaмa. Maтичнa књигa свaкe рaсe пoдиjeљeнa je нa глaвни дио и споредне диjeлoвe. У глaвни диo мaтичнe књигe уписуjу сe чистoкрвнe квaлитeнo приплoднe козе кoje испуњaвajу сљeдeћe услoвe: имajу пoзнaтe рoдитeљe и рoдитeљe рoдитeљa истe рaсe, oзнaчeнe су oд рoђeњa прeмa законским прoписимa зa oзнaчaвaњe животиња, имajу рoдoвник кojи je усaглaшeн сa прaвилимa мa тичнe књигe. У дoдaтни диo мaтичнe књигe мoгу сe уписaти и жeн скa квaлитeтна приплoднa грлa кoja у пoтпунoсти нe зaдoвoљaвajу нaвeдeне услoве aли зaдoвoљaвajу сљeдeћe: њихoвo пoриjeклo мoжe сe утврдити нa oснoву пoстojeћe дoкумeнтaциje, oцjeнoм je пoтврђeнo дa су у стaндaрду рaсe прeмa oвoм узгojнoм прoгрaму, рaспoлaжу сa минимумoм пoдaтaкa o вриjeднoстимa прoизвoдних oсoбинa. У дoдaтни диo мaтичнe књигe мoгу сe уписaти и јарчеви кojи зaдoвoљaвajу услoве нaвeдeне зa жeнскa грлa, a oд пoсeб нe су узгojнe вaжнoсти. Квaлитeтнo приплoднa живoтињa чиja су мajкa, мајчина мајка и очева мајка уписaнe у дoдaтни диo мaтичнe књигe и у кoje су oтaц и дjeдoви уписaни у глaвни диo мaтичнe књигe мoгу сe прихвaтити кao чистoкрвнa рaсa, тe сe мoгу уписaти и у глaвни диo мaтичнe књигe. У узгojни рeгистaр уписуjу сe квaлитeтне приплoднe козе код кojих сe мoжe утврдити пoриjeклo бaр jeднoг рo дитeљa, a oд пoсeбнe су узгojнe вaжнoсти. Изузeтнo, грлo сe мoжe уписaти у узгojни рeгистaр бeз пoзнaтих рoдитeљa aкo нeмa дoвoљнo квaлитeтнo приплoдних грлa oдрeђeнe рaсe, a oнa je узгojнo вaжнa. Maтичнa књигa трeбa дa сaдржи сљeдeћe пoдaткe o мa тичнoм грлу: матични брoj грлa, дaтум jaрења (рoђeњa), рaсну припaднoст, пoл, матични брoj oцa, матични брoj мajкe, имe и презиме и aдрeсa узгajивaчa и влaсникa, пoзнaтe рeзултaтe тeстирaњa, дaтум прoдaje, 22 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 20.7.2018. имe и презиме и aдрeсу купцa, дaтум и рaзлoг излучeњa. Узгojни рeгистaр трeбa дa сaдржи сљeдeћe пoдaткe o квaлитeтнo приплoднoм грлу: матични брoj грлa, дaтум jaрења (рoђeњa), рaсу, крижaнaц или линиjу, пoл, пoдaтке o пoриjeклу, имe и презиме и aдрeсу узгajивaчa и влaсникa, пoзнaтe рeзултaтe тeстирaњa, дaтум прoдaje, имe и презиме и aдрeсу купцa, дaтум и рaзлoг излучeњa. У мaтичну књигу и узгojни рeгистaр уписују сe и нoви пoдaци o прoизвoдним и узгojним oсoбинaмa свaкoг квaли тeтнo приплoднoг грла, а тo су: пoдаци o прoизвoднoсти и рeзултaтимa тeстирaњa грлa, oцjeна eкстeриjeрa грлa, рeпрoдуктивне oсoбинe, oстaли пoдaци зa кoje сe мoжe утврдити дa су узгojнo вaжни зa рaсу. 11. МИНИМАЛНА ВЕЛИЧИНА СТАДА КВАЛИТЕТНО ПРИПЛОДНИХ КОЗА Да би узгајивач са својим стадом био уврштен у спро вођење овог програма, треба узгајати најмање 10 одраслих приплодних женских грла коза, осим у случајевима када се у стадима узгајају посебно вриједна грла. 12. КОНТРОЛА ПРОИЗВОДНОСТИ Основни предуслов за успјешно спровођење селекцијског рада, у складу с тим и очекивано постизање производног на претка, представља управо контрола производности. Без за биљежених података једноставно не постоји никакав основ по коме би се обављао одабир приплодних грла и доказивала успјешност селекцијских мјера, односно напредовање у про изводњи. Како је раније наведено, у савременом козарству нашег подручја најважнији производ је млијеко, док кожа и костријет, иако вриједни, ипак представљају споредне про изводе како у производњи, тако и у селекцији. У козарству Републике Српске успостављањем систем ског узгојно-селекцијског рада, у свим стадима квалитетно приплодних животиња обављаће се контрола репродуктив них особина (од изузетног значаја за производњу млијека и меса), контрола млијечних особина у стадима млијечних и комбинованих раса, те контрола производње меса за ком биноване и месне расе коза. Контрола млијечности ће, уз биљежење количине млијека, обухватати и биљежење пода така о садржају и количини млијечне масти и бјеланчевина. Добијени подаци користиће се за израчунавање (процјену) узгојне вриједности коза за наведене особине, те за процје ну узгојне вриједности јарчева при спровођењу поступка прогеног тестирања на производност млијека уз, наравно, коришћење и података о производности предака и сродни ка. Контроле млијечности код квалитетно приплодних грла треба да обухватају и контролу броја соматских ћелија, те броја микроорганизама. Методе контроле производности обављаће се у складу са међународно признатим мето дама, односно Интернационалног комитета за контролу производње (енгл. The International Committee for Animal Recording; у даљем тексту: ICAR). Контрола производње меса првенствено ће се обављати спровођењем перфор манс теста у fi eld условима, при чему ће основне особине биљежене контролом бити интензитет дневног прираста и утрошак хране за килограм прираста. 13. КОРИШЋЕЊЕ ПРИПЛОДНИХ ЈАРЧЕВА Осим правилног избора приплодњака (јарчева), начин, методе и степен њиховог коришћења од пресудне су важно сти за резултате не само припуста (осјемењавања), него и ге нетског прогреса у стаду, те у укупној популацији. Припуст, односно осјемењавање и коришћење јарчева у квалитетно приплодној популацији може се, по правилу, организовати као појединачна парења (“скок из руке”), као класни при пуст, “харемски скок” или као вјештачко осјемењавање. Као квалитетно приплодни јарчеви могу се користити само она мушка грла која имају познато поријекло (педигре). Уколи ко се у стаду истовремено користи више јарчева, поријекло потомства које ће се користити за приплод или бити обухва ћено прогеним тестовима треба да буде доказано крвним групама или ДНК микросателитима. Уколико у наведеном случају поријекло потомства није потврђено, то потомство је потребно елиминисати из приплода (тестова). Припуст јарчевима непознатог поријекла, односно неконтролисано парење, у козарству Републике Српске, нажалост, још је поприлично учестало. Будући да при таквом припусту нема контроле, нити стручног надзора у популацијама, у стадима у којима се жели постићи одређени генетски напредак није дозвољено примјењивати овакав начин парења. 13.1. Припуст Припуст је најуобичајенија и најраширенија метода осјемењавања коза, како у свијету тако и у Републици Срп ској. У матичним стадима и популацијама могуће је спро вођење припуста само са јарчевима познатог поријекла, од носно са педигреом. Припустом (скоком, полним физичким контактом) један јарац дневно може осјеменити до четири козе али не сваки дан. Преинтензивно коришћење јарца ре зултира његовом исцрпљеношћу, те већим процентом неоп лођених коза, односно поновљеним тјерањима, те нежеље ним продужетком међујаридбеног периода. У нашој козарској пракси највише се користи такозвани “харемски припуст”, у којем на једног јарца долази од 20 до 60 коза. У мањим стадима, у којим се током припусне се зоне користи само један јарац, поријекло потомства по оцу је познато. Међутим, у стадима са истовременим (групним) коришћењем више јарчева, препознавање и разлучивање потомства по оцу и најчешће, односно искључиво, обавља се по екстеријеру или одређивањем крвних група (у новије вријеме ДНК микросателитима). Као што је већ наведено, у стадима за које ће се спро водити овај узгојни програм припуст треба да буде органи зован тако да је сваком потомку познато поријекло по оцу. Ради постизања што бољих узгојних и производних резул тата, као и спровођења узгојног програма и остварења зада тог производног циља, препоручују се појединачна парења или тзв. “припуст из руке”. При таквом парењу унапријед се бирају родитељски парови, зависно од циља производње и/или других критеријума (нпр. екстеријер). На тај начин један приплодни јарац у припусној сезони може осјеме нити од 60 до 80 коза, а по потреби током цијеле године и више, с тим да се максимално води рачуна о његовој исхрани и рационалности коришћења. Прије припуста по требно је направити план припуста на основу којег ће бити унапријед познато који јарац ће се парити с којим козама. У оваквој организацији припуста један јарац може заскочити двије козе дневно (једну ујутру и једну навече). Пожељан временски размак између два скока је између осам и два наест сати. Уколико се ради о харемском скоку и измјени (ротацији) јарчева, потребан је одмор јарца од најмање 14 дана између коришћења у два стада. 13.1.1. Класни припуст Класни припуст подразумијева сврставање квалитетно приплодних коза у одређене класе по производној вријед ности, након чега се свакој класи додијели јарац исте класе или по могућности више класе. За једног јарца при овом начину припуста може се предвидјети 30 до 50 коза. 13.1.2. Вјештачко осјемењавање Вјештачко осјемењавање коза има одређених предности у односу на припуст, мада се метода вјештачког осјемења вања у козарству недовољно користи, посебно у поређењу са говедарством и свињогојством. На подручју Републике Српске вјештачко осјемењавање коза још није заживјело у пракси. Будући да овакав начин 20.7.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 23 осјемењавања коза носи бројне предности којима се оства рује све већа експанзија у развијеним земљама, сматра се да ће у скоријој будућности и код нас имати већи значај. За разлику од припуста, у коме један јарац годишње може осје менити од 20 до 60 коза, сјеменом квалитетно приплодног јарца може се осјеменити од једне до 4000 коза, па чак и до 10.000 коза. Ова метода осјемењавања омогућава добијање великог броја потомака у кратком периоду, што резултира брзим промјенама генетског састава и генетско унапређење популације, посебно при коришћењу сјемена супериорних мужјака. За вјештачко осјемењавање треба да буду одабрани јарчеви натпросјечне вриједности. Вјештачко осјемењавање коза може се обављати свјежим сјеменом, свјежим разријеђе ним сјеменом и замрзнутим сјеменом. У свјетској козарској пракси козе се најчешће осјемењавају свјежим разријеђеним сјеменом, којим се постижу и најбољи резултати. Коза се вје штачки може осјеменити на више различитих начина: 1. интравагинално, 2. дубоко интрацервикално, 3. транцервикално и 4. лапараскопски или интраутерино. У свијету се најчешће козе осјемењују лапораскопском техником и овом техником добро увјежбан тим може осје менити од 200 до 250 коза на дан. 13.2. Формирање банке сјемена У будућнoсти, кao и рaди зaштитe и кoнзeрвaциje извoр них рaсa коза, пoтрeбнo je формирати бaнкe сјемена (сперме). Зa ту сврху, рaди oчувaњa гeнeтскe вaриjaбилнoсти унутaр рaсe, пoтрeбнo je сaчувaти нajмaњe 500 дoзa сjeмeнa пo jeд нoм јарцу кojи сe знaчajнo истичe у рaси. Meђутим, пoстojи вишe oгрaничaвajућих фактора кojи условљавају брoj при купљeних дoзa, a нajвaжниjи су вeличинa пoпулaциje и рaспoлoживa финaнсиjскa срeдствa. Прикупљaњe и чување гeнeтскoг мaтeриjaлa пoвeзaнo je са трoшкoвимa путoвaњa, пoтрoшнoг мaтeриjaлa и oпрeмe зa чување узoрaкa, а тo свaкaкo oгрaничaвa обим мoгућих aктивнoсти. 14. УЗГОЈНИ ПЛАНОВИ У претходним поглављима приказани су стање у ко зарству Републике Српске, производне могућности, расна структура и узгојни циљеви за поједине расе. У спровођењу Узгојног програма уврштене су оне методе и технолошко-технички поступци који су научно утемељени, стручно провјерени и технички изводљиви у постојећој популацији коза у Републици Српској. Величи на квалитетно приплодних популација свих раса коза није довољно велика да би гарантовала брзи генетски напредак, тако да један од првих циљева овог узгојног програма треба да буде повећање броја квалитетно приплодних (контроли саних) животиња. При изради узгојног програма за поједину расу води се рачуна да минимална величина квалитетно приплодне по пулације за спровођење појединог узгојног плана буде при лагођена укупној величини популације (расе) обухваћене спровођењем Узгојног програма. Величина контролисане популације по појединој раси требало би да буде довољна за тест осјемењавања и го дишњу производњу пет до десет вишеструко позитивно тестираних јарчева, а чија би се производња одвијала према Шеми 1. овог програма. Шема 1. Узгојни план за спровођење узгојног програма коза у Републици Српској ПОПУЛАЦИЈА КОЗА ОДАБРАНИ МУШКИ ПОТОМЦИ Перформанс тест Натпросјечни млади јарчеви Прираст и конверзија хране Екстеријер Процјена УВ за млијеко Репродуктивне особине Биолошки тест Млијечност Тест за месо Екстеријер Репродуктивне особине Поријекло Екстеријер Репродукционе особине Производња млијека (УВ) Квалитетно приплодне козе Најбоље козе јарчевске мајке Најбоље оцијењени јарчеви Вјештачко осјемењавање и природни припуст Неконтролисана стада Најбољи јарчеви јарчевски очеви Слабије оцијењени јарчеви Излучени јарчеви 24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 20.7.2018. 14.1. Избор јарчевских мајки и јарчевских очева Узгајивачи и стручњаци за селекцију коза настоје пра вилним избором грла за приплод из генерације у генерацију повећавати (побољшати) производне особине потомства. Примијећено је да животиње чији су се преци одликовaли добром производњом меса и/или млијека најчешће дају по томство сличних производних особина. Наведено произла зи из основних генетских начела “све даје себи слично” и “за приплод треба бирати најбоље од најбољег” (Bekewell, цитат Winters, 1961). У складу с тим, избор грла, односно родитеља, пресудан је у планирању будуће производности, како јединке тако и цијелог стада, популације и расе. Међутим, познато је да сви путеви селекције немају исти допринос у формирању генотипа нове генерације. У Узгојном програму од велике је важности правилан избор приплодних јарчева, посебно у примјени методе вјешта чког осјемењавања али и у припусту. Избор јарчева је врло важан у остварењу планираног генетског напретка, јер се линијом натпросјечних приплодњака постиже брже и ефи касније генетско унапређење укупне популације. Наиме, један јарац даје знатно више потомака у једном производ ном циклусу и/или укупно за вријеме свог репродуктивног живота у поређењу са приплодним козама. То је и разлог да се у централно мјесто Узгојног програма ставља генетска изградња јарчева. 14.1.1. Избор јарчевских мајки Из квалитетно приплодне популације поједине расе одабирају се јарчевске мајке за добијање нове генерације јарчева. За јарчевске мајке бирају се најбоље козе, односно женска грла која су према производним особинама, а и осо бинама екстеријера, из самог врха квалитетно приплодне популације. За постизање позитивних резултата у узгојно-селек цијском раду из квалитетно приплодних популација поје диних раса треба да се изабере бар 300 најбољих женских приплодних животиња које ће се користити у осјемењавању (парењу) као јарчевске мајке (ЈМ). Зависно од постављених узгојних циљева, јарчевске мајке треба да буду натпросје чне за све особине обухваћене селекцијским планом. Јарчевске мајке бирају се на основу: поријекла (педигреа), критеријума и начина избора јарчевских мајки пропи саних Упутством за избор јарчевских мајки. 14.1.2. Избор јарчевских очева За јарчевске очеве бирају се вишеструко тестирани (млијеко, месо, плодност, екстеријер) приплодњаци. Јар чевски отац треба да има позитивне резултате прогених тестова за све особине које су дефинисане узгојним циље вима. За сваки круг планског парења потребно је минимал но пет јарчевских очева (претпоставка је да ће се планско осјемењавање обављати свјежим и/или замрзнутим сјеме ном, вјештачким осјемењавањем). Уколико ће се планско осјемењавање дјелимично спроводити као припуст, биће потребан дупло већи број јарчевских очева. Критеријуми и начин избора јарчевских очева прописа ни су Упутством за избор јарчевских очева. 15. СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНСКОГ ПАРЕЊА Избор родитељских парова у планском осјемењавању мора бити појединачан, тј. родитељи сљедеће генерације јарчева треба да се бирају по принципима асортативног (неслучајног - планског) парења. Циљ таквог парења је међусобна и обострана компензација могућих недостатака. Уколико се планско парење обавља дјелимично као припуст, треба га спроводити као “скок из руке”. 15.1. Примјена укрштања Под појмом “укрштање коза” подразумијева се укрштање мушких и женских грла различитих раса. Укрштањем дола зи до здруживања различитих генетских основа. Добијено потомство је хетерозиготно, а то омогућава појаву хетерозиса, односно хибридног вигора. Са генетског становишта, хетерозис се објашњава учинцима доминант ности, односно супердоминантности. Укрштање се, по правилу, спроводи: да би се код квалитетних животиња двију или више ра зличитих раса добила нова генерација чије ће фенотипске и производне особине бити у просјеку изнад родитељских, ради постизања бржих производних промјена унутар одређене популације (расе) и ради добијања нових раса. Овај узгојни програм дозвољава сва индустријска укрштања с циљем побољшања једне или више особина, а најчешће ради стварања Ф1 генерације јаради за клање. 16. БИОЛОШКИ ТЕСТ Сврха биолошког теста је процјена (утврђивање) могућ ности преношења дегенеративних насљедних мана са јарца (оца) на потомство. Биолошки тест спроводи се најраније од свих предвиђених тестова, а свакако у прве три седмице живота јаради. За задовољавајућу тачност биолошког теста потребно је по једном јарцу прегледати 50 случајно одабраних њего вих потомака. 17. ПЕРФОРМАНС ТЕСТ Перформанс тестом се прати раст и развој одабране мушке јаради (јарчића) до полне зрелости, те њихове ре продуктивне особине. На основу података властите про изводности (раста, прираста, конформације и типа), као и на основу узгојне вриједности (УВ) родитеља за важне осо бине бирају се млади јарчеви за даљи узгој. Перформанс тест ће се организовати у тестној станици и на фармама (fi eld тест). За јарчиће који ће се тестирати у станицама, први одабир (селекција) мушке јаради врши се одмах након ја рења на основу екстеријера (linear scoring) и података из педигреа, сљедећи при одбићу, а трећи у животној доби од 105 дана. Појединачне вриједности младих јарчева из рачунаваће се на основу података постигнутих у тесту за сљедеће особине: прираста, мишићавости, екстеријера, репродуктивних особина и узгојних вриједности родитеља. За сваког јарца у перформанс тесту израчунаваће се узгојна вриједност за сваку појединачну особину, те укупна узгојна вриједност путем агрегатног индекса. У сљедећој фази наставиће се тестирање репродукционих способности јарчића уз даље праћење раста и развоја. Уз наведено, неоп ходно је праћење понашања сваког јарчића. Ако је млади јарчић сувише агресиван, треба га искљу чити из даљег праћења, изузев ако се ради о грлу натпро сјечне вриједности. Јарчеви који неће задовољити поста вљене критеријуме биће елиминисани из приплода или распоређени у нешто лошија стада (основна стада). При спровођењу перформанс теста у fi eld условима потребно је придржавати се сљедећих критеријума: јарчићи из планског парења треба да се вагају у перио ду од 105 дана са допуштеним одступањем од 14 дана (од 91 до 119 дана), поред тјелесне масе из које ће се израчунати просјеч ни дневни прираст, младим јарчевима ће се процијенити узгојна вриједност на основу узгојне вриједности родитеља (енгл. parent average), a комисијски ће бити оцијењен њихов екстеријер, на сличан начин као и у тестној станици, израчунаће се индекси младих јарчева на основу којих ће се рангирати, најбоље јарчеве потребно је и прогено тестирати, да би на крају прогених тестова добили 5-6 више струко позитивно тестираних јарчева у перформанс тесту 20.7.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 25 за сваку поједину расу, потребно је минимално 100 младих јарчева, од којих ће 20 до 30 најбољих (са најбољим пер форманс тестом) бити одабрано за прогена тестирања. Критеријуми и начин спровођења перформанс теста накнадно (у станици или fi eld условима) дефинишу се Упут ством за спровођење перформанс теста младих јарчева. 18. ПРОГЕНО ТЕСТИРАЊЕ ЈАРЧЕВА При избору приплодних јарчева треба да се настоји да они, по правилу, буду бољи од коза које се припуштају. Је дан приплодни јарац даје знатно више потомака од козе (по готово уз примјену вјештачког осјемењавања), а то значи да се увођењем квалитетнијих мушких приплодњака знатно брже постиже генетски напредак. У вези с тим, веома је битно избор мушких приплодњака обављати на основу по ријекла, екстеријера и података властите производности, за разлику од вриједности њиховог потомства. Важно је да приплодњаци вјерно преносе своје особине на потомство, а то се може утврдити само прогеним тести рањем. Прогени тест заснива се на подацима о фенотипској вриједности одређеног броја потомака које се упоређују са подацима потомака других очева. Процјена узгојне вријед ности приплодњака заснива се на методологији мјешови тих линеарних модела, те се као резултат добије најбоља линеарна непристрасна процјена (енгл. BLUP - Best Linear Unbiased Prediction). Коришћењем мјешовитог модела истовремено се процјењује системски утицај околине, де финисан моделом, и предвиђају се случајни утицаји, а то значи да се узгојна вриједност процјењује уз истовремену корекцију података на друге познате утицаје дефинисане моделом. Будући да се користе информације свих сродника у по ријеклу, методом BLUP-а процјењује се узгојна вриједност за све животиње које су у истом окружењу. Узгојне вриједности израчунате као одступање од просјека упоредиве групе се због лакшег тумачења често стандардизују на одређени просјек и стандардну девија цију. Често се употребљава просјек од 100 и 1 стандардна де вијација од 12 јединица. Пожељно је податке прогеног теста добити што прије, с тим да се добије довољан број података за посматрану особину. Да би се то омогућило, организовано се спрово ди тест осјемењавања. Избор јарчева за прогено тестирање врши се на основу поријекла и података из перформанс те ста (тјелесна маса при одбићу, завршна тјелесна маса, днев ни прирасти, конформација трупа - све наведене особине чине један индекс). Бира се одређен број јарчева (минимално 20) који имају позитиван перформанс тест. Након тога, сјеменом одабра них јарчева обавља се тест осјемењавања (дио јарчева који се налазе у тест осјемењавању биће коришћен у припусту скок из руке). За расе комбинованог типа потребно је по једном јар цу насумично осјеменити најмање 200 коза подијељених у више стада, односно фарми. Сваки узгајивач који је обухваћен узгојно-селекцијским радом дужан је 20% до 30% својих коза осјеменити са јар чевима који се тестирају у тесту осјемењавања. 18.1. Прогени тест за товне особине и квалитет меса Резултат прогеног теста јарчева основна је смјерница у оцјени јарца за товне особине и квалитета меса. Утврђи вање вриједности тестираних јарчева на товне особине и квалитет меса врши се према вриједностима сљедећих својстава: дневни прираст, утрошак хране по јединици прираста, кланичка маса, искоришћеност трупа и удио и однос појединих ткива (мишићи, кости, лој и тетиве). За товне расе потребно је знатно мање коза осјеменити у тесту осјемењавања, јер је за прогени тест на месо до вољно имати осам мушких потомака по једном јарцу. С тим у вези, за што потпуније схватање, број коза по једном тестираном јарцу не би смио бити мањи од 20 до 30, а по жељно је и 50. Уз то је пожељна уједначена старост коза по групама. Одабирају се козе након првог јарења. Након одабира родитељских парова одређује се вријеме припуста које почиње истог дана у свим групама. Током гравидности води се рачуна о исхрани и смјештају, а након јарења по требно је адекватно обиљежити сву јарад. Након тога, тре ба да се изабере одређени број мушких потомака једног оца (јарца), пожељно је што више, од десет до петнаест. Број јаради условљен је капацитетом прогено тестне станице. Најмањи број по једном јарцу не смије бити мањи од осам грла (Wassmulh, 1967). Прогени тест за месо у тестној станици за месне расе почиње са узрастом од 60 дана (тјелесном масом од 22 kg) и траје до узраста 120 дана (тјелесне масе 35 до 40 kg). У тестним станицама за прогено тестирање јарад се тестира на пашњаку (отворени систем) или у самој станици (затво рени систем). У пашном тесту свака група јаради напасује се на одвојеним прегонским пашњацима уједначеног бота ничког састава и интензитета раста трава. Недостатак на ведене методе је тежа процјена конзумације хране, а самим тим и утрошка хране по јединици прираста. Прецизније и лакше спроводив је прогени тест у станици, гдје постоје могућности појединачног смјештаја и праћења сваког грла појединачно. Сваком грлу појединачно важе се об рок који је истог садржаја, а након тога се мјери остатак, те утрошак хране. Сваких десет дана јарад се појединачно вагају, утврђује се постигнута тјелесна маса, израчунавају просјечни дневни прирасти и утрошци хране по јединици прираста. Прогени тест за изворне, млијечне и комбинова не расе коза треба да се организује у фармским условима као fi eld прогени тест. Да би се овај тест могао спровести, потребно је организовати аукцијске продаје јаради у узра сту од 45 дана. Са узрастом од 45 дана јарад се важе и изра чунава се просјечни животни дневни прираст према сље дећој формули: ДП = Тјелесна маса 45 дан - просјечна породна маса расе 45 Од сваког тестираног јарца за клање узима се подједнак број јаради. На линији клања мјере се и оцјењују сљедећи кланички индикатори: кланичка маса, рандман, маса орга на грудне, трбушне и карличне шупљине, удио лоја у тру пу, маса коже са доњим дијеловима ногу, маса појединих четврти, површина m. longissimus dorsi и визуелна оцјена трупа (мишићавост и замашћеност трупа, те боја меса). Процјена УВ на основу резултата прогеног теста вршиће се BLUP animal моделом, из чега ће се израчунавати аг регатни индекс. УВ ће се стандардизовати на релативне вриједности, код којег се употребљава просјек од 100 и 1 стандардна девијација од 12 јединица. Уз наведено је за сваког јарца, а ради потпуније оцјене, потребно спроводити оцјењивање репродуктивних особина његових кћери. Тако се пажљивом евиденцијом прате плодност, број мркања (еструса), број прегањања, број ојарене и отхрањене јара ди, материнске особине и друго. 18.2. Прогени тест за млијечне особине У популацијама (расама и стадима) код којих је про изводни и узгојни циљ производња млијека обавезно је спровођење прогеног теста за млијечне особине. Прогени тест коза за особине производње и квалитета млијека заснива се на подацима о млијечним особинама кће ри (контрола млијечности) тестираних јарчева. Поуздани ин дикатори УВ јарчева могу се добити прогеним тестирањем за производњу млијека, те садржај и количину млијечне масти и бјеланчевина. За прогени тест јарчева за млијечност препоручује се коришћење истих метода као и код других врста млијечних животиња (бикова, овнова). Прогеним те стом за млијечност тестираће се само најбољи јарчеви ода брани по резултатима перформанс и биолошког теста. УВ јарчева за производњу и квалитет млијека процјењиваће се 26 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 20.7.2018. на основу производње њихових кћери. Процјена УВ јарчева и коза за особине млијечности израчунаваће се примјеном BLUP animal модела за сљедеће особине: количину млијека, количину млијечне масти и бјеланчевина, садржај млијечне масти, бјеланчевина и лактозе, те број соматских ћелија у млијеку током лактације за сва грла у стадима обухваћеним спровођењем овог узгојног програма. Због оптималне селекције, УВ су приказане помоћу индекса бјеланчевина и масти (IBM). У индексу је економ ска тежина за количину бјеланчевина два пута већа него за млијечу маст. IBM = 2 * UV bjelančevine + 1 * UV mast За постизање што већег напретка кроз дужи период по требно је у узгојно-селекцијском раду балансирати селек цију и парење у сродству. За спречавање парења у сродству користе се информације о коефицијенту сродства и инбри динга. При одабиру јарца, поред УВ, потребно је пазити и на сродство са козама у стаду да би се избјегло парење у сродству и, посљедично томе, пад у производњи и кон дицији животиња. За свако појединачно стадо израчунавају се коефицијенти сродства између активних коза у стаду и свих активних у расплођивању коришћених јарчева у попу лацији. Те вриједности користе се као додатни критеријум при избору јарчева. Број соматских ћелија у козјем млијеку не користи се ди ректно у индексу, с обзиром на то да није увијек поуздан ин дикатор здравља млијечне жлијезде. Упркос томе, објавиће се и УВ за број соматских ћелија. У млијечним стадима коза селекција је донедавно углавном била усмјерена на излучи вање грла ниже ефикасности у производњи млијека. Дакле, кључни критеријум у селекцији била је укупна количина произведеног млијека у лактацији. Међутим, у посљедње вријеме у земљама са развијеним млијечним козарством све је израженији интерес за додавањем других функционалних особина, попут здравља и морфологије вимена, чија је еко номска важност јако повећана. Из тих разлога, овим узгојним програмом у будућности је предвиђено израчунавање УВ приплодних грла за поједине функционалне особине виме на, нарочито оне морфолошке, а с циљем генетског побољ шања погодности вимена машинској мужи. Осим редовних контрола просјечне дневне и укупне количине произведеног млијека у лактацији, дужине лактације, садржаја млијечне масти у млијеку јарчевих кћери у лактацији важно је и даље спроводити контролу садржаја бјеланчевина у млијеку, броја соматских ћелија и микробиолошког квалитета млијека, као основних предуслова квалитета не само млијека, него и млијечних производа, нарочито сира. Не може се произвести козји сир високог квалитета без хигијенски исправног млијека. Предуслов наведеног је увођење машинске муже у ста дима коза. За то је неопходно увођење прогеног теста за осо бине вимена, односно прилагођености вимена машинској мужи. Овај тест треба спроводити тамо гдје је то могуће, за висно од техничких услова на фарми. Ограничавајући фак тор спровођења узгојног програма је недостатак вјештачког осјемењавања, које би требало да се примјењује бар код нај боље тестираних јарчева. Други лимитирајући фактор при организацији спровођења прогеног теста јарчева за млијеч ност је малобројна популација, посебно појединих раса, те држање јарчева у малим стадима. Да би се УВ јарчева за осо бине млијечности могле процијенити са задовољавајућом та чношћу, потребно је по једном јарцу тестирати бар 20 кћери (пожељно је и до 50). Узгојне вриједности ће бити као и за све остале особине стандардизоване. 18.3. Прогени тест за репродуктивне особине Рентабилна производња коза, било којег производног циља и типа, незамислива је без редовног јарења. За разли ку од производње меса, гдје је циљ имати што већи индекс јарења, у производњи млијека пожељно је једно јарење го дишње и што дужа лактација. У претходно наведеним хе ритабилитетима видљиве су ниске насљедне вриједности свих репродуктивних особина, па се селекцијом за те осо бине не може очекивати већи (бржи) генетски напредак. Међутим, плодност коза, како величина легла, тако индекс јарења, јако је подложна утицају парагенетских фактора, најприје исхране, одбића, количине свјетла и температуре. Доказано је да се побољшањем количине и квалитета обро ка четири до шест седмица прије припуста може повећати број јаради за 20 до 40%. У прогеном тесту јарчева за репро дуктивне особине процјењиваће се вриједности јарчева за сљедеће особине: број фертилних годишњих циклуса (тје рања), величина легла, виталност и маса јаради по јарењу (рођењу), индекс јарења, број одбијене јаради (42. дан), те удио полова на што већем броју кћери (минимално 20). Сви наведени подаци, укључујући датум јарења, име и број оца (педигре), обавезно се прикупљају у року од 14 дана након одбића (тј. у периоду 42 до 56 дана). Резултати прогеног те ста јарчева за репродуктивне особине, као и репродуктивне особине коза приказиваће се на сљедећи начин: 3,7 / 4 / 6 / 5 162 135 5+ 4+ Индекс плодности 105. При томе је: 3,7 дужина производног живота козе (вријеме проте кло од датума њеног рођења до датума посљедњег јарења, умањено за просјечни узраст расе при првом јарењу), 4 број јаради, 6 број ојарених јаради (број јаради у леглу), 5 број одбијене јаради, 162 плодност при јарењу (6 : 3,7 * 100), 135 плодност при одбићу (5 : 3,7 * 100), 5+ / 4+ одступање плодности од упоредивог просјека, индекс плодности 105 (одступање за + 0,5 стандард них девијација). 18.4. Прогени тест на екстеријер У савременом козарству родитељски парови све рјеђе се бирају на основу екстеријера, без уважавања њихових про изводних особина. Прогени тест на екстеријер заснива се на подацима оцјене екстеријера јарчевских кћери. Оцјена типа ради се након првог јарења. У процјени екстеријера коза тре ба да одговара стандардима расе којој припада, треба да има изражене примарне и секундарне полне ознаке, те да је здра ва и снажне тјелесне конституције. У процјени екстеријера обавезно се води рачуна о производном циљу, односно да ли животиња екстеријерно одговара циљу производње. При процјени екстеријера користе се различите тјелесне мјере и субјективне процјене. Процјена екстеријера спроводи се методом “Linear scoring”. Да би се могла израчунати УВ јар чева на основу оцјене екстеријера њихових кћери, потребно је по сваком јарцу оцијенити најмање 20 кћери. УВ за осо бине екстеријера израчунаваће се као релативне вриједности (просјек од 100 и 1 стандардна девијација од 12 јединица). 19. ГЕНЕТСКИ ТЕСТ Генетске методе за провјеру поријекла животиња ко ристе се за утврђивање једног или оба родитеља али и у случају да се подаци о поријеклу не поклапају са подаци ма записаним у документацији о поријеклу. У ту сврху ко ристи се метода провјере поријекла преко микросателита. Микросателити су високополиморфни маркери, који се на лазе претежно у некодирајућим регијама генома. За провјеру поријекла користи се стандардни сет микро сателитних локуса, које је дефинисао ISAG (International Society for Animal Genetics), који омогућава излучивање погрешних записа у поријеклу са тачношћу од 99%. Анализа микросателитских локуса спроводи се на ау томатском секвенаторију ДНК, који омогућава комплетну анализу 12 до 16 животиња у 24 сата. Такође, за анализу по ријекла може се користити метода ДНК фингерпринтинга. 20. ОРГАНИЗАЦИЈА СПРОВОЂЕЊА УЗГОЈНОГ ПРОГРАМА Узгојним програмом обухваћене су све расе коза чија величина квалитетно приплодне популације осигурава 20.7.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 67 27 остваривање генетског напретка. Узгојни рад организоваће се и спроводити како је описано у претходним поглављи ма (избор јарчевских мајки и јарчевских очева, биолошки тест, перформанс тест, тест осјемењавања, прогени тестови и генетски тест). Наведени број раса са различитим узгој ним циљевима које су укључене у овај програм чини про грам изразито захтјевним и комплексним. У вези с тим, сви субјекти ангажовани у спровођењу овог узгојног програма обавезни су да буду јединствени и организовани на пољу са радње у сврху спровођења овог узгојног програма. Сврха је да се генетски напредак популације остварује путем генет ске изградње појединих стада, а то значи да узгајивачи коза имају значајан утицај на резултат генетског унапређења, јер непосредно утичу на избор родитеља нове генерације. Како је женски дио родитеља одређен у сваком стаду и у том дије лу нема велике могућности избора, пресудна је за резултат генетске изградње узгојна вриједност мушких приплодњака (јарчева). То је и разлог да се у сваком узгојном програму коза у централно мјесто ставља генетска изградња јарчева, иако је крајња сврха, добијање што је могуће бољих, нових генерација коза намијењених одређеној производњи. Узгаји вачима је од изузетне важности располагати са што бољим родитељима, прије свега јарчевима. Узгојни програм спроводи Министарство у сарадњи са организацијама узгоја, научно-стручним институцијама и ветеринарским организацијама. Појединачни узгојни про грами треба да садрже тачно описане поступке и начине испитивања у складу са ICAR. 21. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ У року од 90 дана од дана ступања на снагу овог узгој ног програма организације узгоја дужне су да ускладе своје програме са одредбама овог узгојног програма. Овај програм ступа на снагу осмог дана од дана обја вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 12.03.2-330-2409/18 26. јуна 2018. године Mинистaр, Бањалука Др Стeвo Mирjaнић, с.р. 1265 На основу члана 36. Закона о пензијском и инвалидском осигурању (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 134/11, 82/13 и 103/15) и члана 82. став 2. Закона о репу бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16, 57/16 и 31/18), рјешавајући по захтјеву за ревизију радних мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, министар рада и борачко-инвалидске заштите, на приједлог Комисије за утврђивање радних мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, д о н о с и Р Ј ЕШЕЊЕ О ВЕРИФИКАЦИЈИ РАДНИХ МЈЕСТА НА КОЈИМА СЕ СТАЖ ОСИГУРАЊА РАЧУНА СА УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ У ЈП “ДЕП-ОТ” ДОО РЕГИОНАЛНА ДЕПОНИЈА БАЊА ЛУКА 1. Као радна мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем у ЈП “Деп-от” д.о.о. регионална де понија Бања Лука верификују се: 1) руковалац радних машина - возач, 2) руковалац специјалних машина за компактирање. 2. Сваких 12 мјесеци рада проведених на радним мје стима из тачке 1. овог рјешења рачунаће се као 15 мјесеци стажа осигурања. 3. Осигураницима који раде на радним мјестима из тач ке 1. овог рјешења стаж осигурања са увећаним трајањем рачунаће се само за вријеме које су ефективно провели на раду. 4. Осигураницима који раде на радним мјестима из тач ке 1. овог рјешења стаж осигурања са увећаним трајањем рачунаће се од дана ступања Рјешења на снагу. 5. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 16-04/4-181-8/2017 11. јула 2018. године Министар, Бања Лука Миленко Савановић, с.р. 1266 Министар унутрашњих послова Републике Српске, рјешавајући по захтјеву Драгане Михаиловић, власнице “Хитпласт” из Бањe Луке, Улица краља Петра I Карађорђе вића број 121а, а на основу члана 17. Закона о печатима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 17/92, 63/01 и 49/07), и з д а ј е ОВЛАШЋЕЊЕ Овлашћује се “Хитпласт” из Бање Луке, Улица краља Петра I Карађорђевића број 121а, за израду печата са гр бом Босне и Херцеговине и амблемом Републике Српске у складу са Законом о печатима (“Службени гласник Репу блике Српске”, бр. 17/92, 63/01 и 49/07) и Упутством о раду печаторезница овлашћених за израду печата са грбом Репу блике Српске и Босне и Херцеговине (“Службени гласник Републике Српске”, број 12/92). Број: 08/2-052-1594/18 10. јула 2018. године Министар, Бањалука Мр Драган Лукач, с.р. 1267 Министарство просвјете и културе, на основу члана 35. став 5, а у вези са чланом 38. став 1. Закона о библиотечко информационој дјелатности (“Службени гласник Републике Српскe”, број 44/16), у поступку разрјешења чланова Управ ног одбора Матичне библиотеке Источно Сарајево, 9. јула 2018. године, д о н о с и Р Ј ЕШЕЊЕ О РАЗРЈЕШЕЊУ ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА МАТИЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ ИСТОЧНО САРАЈЕВО 1. Разрјешавају се дужности чланови Управног одбора Матичне библиотеке Источно Сарајево због истека манда та, у сљедећем саставу: 1) Нада Пухало, 2) Снежана Ћосић и 3) Сања Малиш. 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 07.06/620-174-15/18 9. јула 2018. године Министар, Бањалука Др Дане Малешевић, с.р. 1268 Министарство просвјете и културе, на основу члана 35. став 5. Закона о библиотечко-информационој дјелатно сти (“Службени гласник Републике Српске”, број 44/16), у поступку именовања чланова Управног одбора Матичне библиотеке Источно Сарајево, на приједлог Комисије за избор, 9. јула 2018. године, д о н о с и Р Ј ЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА МАТИЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ ИСТОЧНО САРАЈЕВО 1. Именују се чланови Управног одбора Матичне би блиотеке Источно Сарајево на период од четири године, у сљедећем саставу: 1) Игор Тадић, 2) Снежана Ћосић и