Regulation proclaiming the landscape with outstanding features Vlasina

12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 1/12 На основу члана 41а став 2. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Влада доноси УРЕДБУ о проглашењу Предела изузетних одлика „Власина” "Службени гласник РС", број 25 од 30. марта 2018. Члан 1. Подручје у југоисточној Србији, које представља уздигнути средњепланински предео, значајних висинских распона и уједно једну од најраспрострањенијих зона кристаластих шкриљаца у нашој земљи, ставља се под заштиту и проглашава заштићеним подручјем под именом „Власина”, као природно добро од изузетног значаја и сврстава се у Ι категорију заштите, као предео изузетних одлика (у даљем тексту: Предео изузетних одлика „Власина”). Члан 2. Предео изузетних одлика „Власина” ставља се под заштиту да би се: очувао уздигнути средњепланински предео значајних висинских распона са израженом пластиком висоравни и уједно једна од најраспрострањенијих зона кристаластих шкриљаца у нашој земљи; очувале заједнице субалпске жбунасте вегетације у којој доминирају боровница и брукенталија, а на сличним површинама око језера и брезове шуме и вегетација врбака; очувала влажна станишта око већих потока и река где је развијена потенцијална вегетација долинских и мочварних ливада; очувале лишћарско-четинарске шуме, где доминирају борове и смрчеве шуме; очувала фауна инсеката и то 11 врста вилинских коњица, 22 врсте стрижибуба, 32 врстe скарабеида и 42 врсте правокрилаца; очувала орнитофауна, као један од темељних феномена, чије богатство је изражено са 125 регистрованих врста; очувале специфичне и атрактивне пејзажне карактеристике; очувао природно-историјски феномен типа тресетних острва са уско специјализованим биоценозама; очувао висок диверзитет флоре, вегетације и стварање специфичног и разноврсног живог света и екосистема. Флора тресетишта Власине одликује се присуством карактеристичних тресавских биљака као што су мочварна петопрсница, маљава бреза, росуља, муљна оштрица, горка детелина и других. Станишта овог типа код нас су ретка, са специфичним живим светом и многе биљне врсте које се на њима налазе живе у изолованим популацијама на крајњим границама свог распрострањења. На ободу тресетишта налазимо и оманолику паламиду, високу биљку са крупним пурпурним цвастима, чији једини познати локалитет у Србији је управо на Власини. Од значајних врста које живе на Власини у праве флористичке реткости спадају побарица, барски раставић, бугарска линцура, јанкин љиљан, адамовићев лопен, панчићев лук и панчићев једић. Са аспекта биодиверзитета нарочито је важно присуство стеноендемичних врста као што је српски каћунак, очувани бореални реликт који представља остатак флоре тамних четинарских шума и тресетишта из периода глацијација и интерглацијалних фаза на Балканском полуострву. По међународно усвојеним принципима заштићено је преко 60 врста, а по стандардима домаћег законодавства трајно је заштићено 50 врста. Власина је уписана као Рамсарско подручје у регистар међународно влажних подручја, а у складу са Конвенцијом о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 9/77). Подручје Власине је међународно значајно подручје за птице Important Bird Areas – IBAs (RS037IBA), а услед високог степена присуства угрожених биљних врста уврштено је у међународно значајна ботаничка подручја Important Plant Areas – IPAs. Део природног добра налази се и у оквиру одабраног подручја за дневне лептире Prime Butterfly Areas – PBAs. Због присуства одређених угрожених биљних и животињских врста и природних станишта који се налазе на Резолуцији 4. и 6. Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 102/07) Власина представља EMERALD подручје (РС0000006) у оквиру међународне EMERALD еколошке мреже. Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), Власина припада делу eколошки значајног подручја број 88 – „Власина”. Члан 3. Површина Предела изузетних одлика „Власина” износи 13.329,84 ha од чега је у приватном власништву 49,12%, државном 50,83% и у другим облицима власништва 0,05% површине. Предео изузетних одлика „Власина” налази се у југоисточној Србији, највећим делом на територији општине Сурдулица (КО Битврђа, КО Божица, КО Власина Округлица, КО Власина Рид, КО Власина Стојковићева, КО Грознатовци, КО Драјинци и КО Клисура) где заузима површину од 12.848,71 ha или 96,39% 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 2/12 заштићеног подручја, а незнатним на територији општине Црна Трава (КО Црна Трава), односно 481,13 ha или 3,61% заштићеног подручја, од чега је I степеном обухваћено 0,07%, II степеном 32,90% и III степеном 67,03% укупне површине Предела изузетних одлика „Власина”. Опис границе и графички приказ Предела изузетних одлика „Власина” дати су у Прилогу – Опис граница и графички приказ Предела изузетних одлика „Власина”, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Члан 4. На подручју Предела изузетних одлика „Власина”, није дозвољено обављати радове и активности, за које се у складу са законом којим се уређује заштита природе, утврди да могу оштетити популације, заједнице и станишта биљних и животињских врста из члана 2. ове уредбе, нарушити природне процесе и еколошку целовитост подручја или значајно неповољно утицати на естетска и културно-историјска обележја подручја и животну средину. Члан 5. На подручју Предела изузетних одлика „Власина”, утврђују се режими заштите I, II и III степена. Режим заштите I степена, укупне површине 9,63 ha, односно 0,07% подручја Предела изузетних одлика „Власина”, обухвата следеће површине, односно локалитете: 1) Острво Дуги Дел, површине 7,82 ha; 2) Острво Страторија, површине 1,81 ha. Режим заштите II степена, укупне површине 4.385,01 ha, односно 32,90% подручја Предела изузетних одлика „Власина”, обухвата следеће површине односно локалитете: 1) Вртоп – Јелачки рид, површине 1.749,73 ha; 2) Мали Чемерник, површине 90,62 ha; 3) Велики Чемерник, површине 361,33 ha; 4) Стевановски поток, површине 37,16 ha; 5) Блато – Делнице – Братанов Дел, површине 409,66 ha; 6) Полуострво Дуги Дел, површине 40,55 ha; 7) Власинско језеро, површине 2.080,44 ha; 8) Клисура Вучје реке, површине. 102,89 ha. Режим заштите III степена, укупне површине 8.935,20 ha, односно 67,03% подручја Предела изузетних одлика „Власина”, обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите I и II степена. Члан 6. На површинама на којима је утврђен режим заштите III степена, спроводи се проактивна заштита, где се могу вршити управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја, развој села и унапређење сеоских домаћинстава, уређење објеката културно-историјског наслеђа и традиционалног градитељства, очување традиционалних делатности локалног становништва, селективно и ограничено коришћење природних ресурса и простора. Осим забране радова и активности које су као такве утврђене чланом 35. Закона о заштити природе, забрањују се и: 1) изградња индустријских објеката, складишта индустријске и друге робе, великих објеката за узгој стоке и живине и других објеката који неповољно утичу на ваздух, воде, земљиште и шуме или изгледом, прекомерном буком или на други начин могу нарушити природне и остале вредности заштићеног подручја, а посебно лепоту предела, тресетишта, ретке и значајне врсте биљака и животиња и њихова станишта; 2) експлоатација и коришћење тресета; 3) уништавање, брање, сакупљање и друге радње којима се уништавају или угрожавају строго заштићене и заштићене биљне врсте; 4) оштећивање гнезда и уништавање јаја и младунаца, узнемиравање и уништавање птица, као и присвајање и уништавање других дивљих врста заштићених и строго заштићених животиња; 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 3/12 5) крчење и чиста сеча шуме, осим ради промене врсте дрвећа и узгојних облика шуме на малим површинама, изградње шумских комуникација и објеката и за планом утврђене намене изградње и уређења простора у складу са законом; 6) сеча репрезентативних стабала дрвећа и примерака заштићених, ретких и у другом погледу значајних врста дрвећа и жбуња; 7) садња, засејавање и насељавање дивљих врста биљака и животиња страних за природни, изворни биљни и животињски свет југоисточне Србије, осим планског и ограниченог уношења ловне дивљачи, пошумљавања и садње биљака на малим површинама и у строго контролисаним условима ради хоритикултурног уређења, заштите од водне ерозије и рекултивације деградираних површина; 8) преоравање пашњака и природних ливада, као и орање обрадивог земљишта и обављање других радњи на местима и на начин који могу изазвати процес водне ерозије и неповољне промене изгледа предела; 9) запуштање и закоровљавање обрадивог пољопривредног земљишта, путева, водотока и површина за рекреацију, народне светковине и друге скупове, као и земљишта у путном и водном појасу и у окружењу културних добара, историјских споменика и јавних чесми; 10) одлагање комуналног, индустријског и грађевинског отпада, амбалаже, расходованих моторних возила, других машина и апарата, осим комуналног и пољопривредног отпада пореклом са заштићеног подручја, који може да се одлаже на прописан начин на местима која су за то одређена и обележена; 11) руковање хемијским материјама и нафтним дериватима у количинама и на начин који могу проузроковати загађивање земљишта и вода и изазвати тровање и друге неповољне последице по биљни и животињски свет; 12) нерегулисано испуштање отпадних вода домаћинстава, привредних и других објеката; 13) нерегулисано складиштење стајског ђубрета; 14) разградња и други видови оштећивања и уништавања објеката који по својим архитектонско грађевинским одликама, времену настанка и намени представљају репрезентативне примере народног градитељства или заштићена културна добра. Радови и активности ограничавају се на: 1) сакупљање боровнице и бруснице у комерцијалне сврхе само у периоду који управљач одреди, а уз сагласност министарства надлежног за послове заштите природе (у даљем тексту: Министарство). Управљач је у обавези да сваке године, најкасније до 15. јула одреди период сакупљања наведених биљних врста за текућу годину; 2) сакупљање гљива, дивљих биљних и животињских врста у складу са уредбом којом се уређује стављање под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне; 3) изградњу и реконструкцију стамбених, економских и помоћних објеката пољопривредних домаћинстава, викендица и привремених објеката само у грађевинском реону дефинисаном важећим планским документима; 4) изградњу соларних електрана и електрана на био-гас ограничава се на изградњу уз постојећа насеља односно домаћинства; 5) изградњу ветрогенератора, и то само на изградњу у значајно измењеним, антропогеним подручјима у рубним зонама спољашњих граница III (трећег) степена; 6) изградњу објеката туристичког смештаја и туристичке инфраструктуре на изградњу мањих објеката у традиционалном стилу, а на основу важеће планске документације; 7) изградњу инфраструктурних објеката и инфраструктурне мреже у складу са одрживим коришћењем природних вредности и капацитетом простора; 8) изградњу складишта индустријске робе и грађевинског материјала и викендица у традиционалном стилу и то на рубне делове заштићеног подручја и уз постојећа насеља; 9) експлоатацију минералних сировина само на основу резултата већ започетих геолошких истраживања, која су одобрена у складу са законом; 10) експлоатацију природног грађевинског материјала (камена, глине и другог материјала за локалне потребе) традиционалним методама, која је одобрена у складу са законом; 11) изградња насеља и ширење њихових грађевинских подручја, на изградњу унутар и око постојећих насеља. Није дозвољено ширење постојећих насеља у правцу подручја у режиму II степена заштите; 12) лов на потребе одржавања оптималне бројности и здравственог стања популације ловних врста; 13) риболов на рекреативни, санациони и научноистраживачки; 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 4/12 14) формирање шумских и пољопривредних монокултура. Члан 7. На површинама на којима је утврђен режим заштите II степена спроводи се активна заштита ради очувања и унапређења природних вредности, посебно кроз мере управљања популацијама дивљих биљака и животиња, одржање и побољшање услова у природним стаништима и традиционално коришћење природних ресурса. Осим забране радова и активности из члана 6. ове уредбе, у режиму заштите IІ степена забрањује се и: 1) извођење свих активности који могу довести до нарушавања потенцијалних објеката и елемената геонаслеђа; 2) слободно испуштање отпадних и загађујућих вода у водотоке; 3) промена намене водног земљишта; 4) пренамена површина на којима се налазе влажна станишта (тресетишта, забарене површи и др.), као и било какви захвати на њима, посебно измена хидролошког режима; 5) радови и активности којима се мењају величина и изглед пловећих тресетних острва и угрожава или оштећује њихов биљни и животињски свет; 6) боравак и риболов на тресетним острвима осим у научноистраживачке сврхе и ограничену едукацију; 7) паљење ватре, осим на местима одређеним за ту намену; 8) паљење вегетације (стрништа, живица и др.); 9) уништавање и сакупљање биљних и животињских врста које су обухваћене правилником којим се прописује проглашење и заштита строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, односно врста које се наводе у „црвеним књигама” и „црвеним листама” флоре и фауне; 10) преоравање природних ливада и пашњака; 11) постављање табли и других обавештења на стаблима; 12) риболов, осим рекреативног и спортског риболова и излова ради научног истраживања, праћења стања водених екосистема и рибљег насеља и регулисања бројности пренамножених алохтоних врста риба, а у складу с програмом унапређења рибарства; 13) непланско порибљавање и уношење врста риба које су стране изворном рибљем фонду; 14) уношење интродукованих (алохтоних) врста риба; 15) употреба свих недозвољених средстава за лов рибе (нпр. креч, хлор, конопља, експлозив, струја, мреже и др.); 16) активности које доводе до узнемиравања птица у периоду размножавања (март–јул), 17) уништавање гнезда птица; 18) лов, осим оног дозвољеног по ловној основи и за научноистраживачке сврхе, као и одстрел рањене и болесне дивљачи; 19) изградња објеката, осим изградње јединственог система за евакуацију отпадних комуналних вода, радова на одржавању, реконструкцији, адаптацији и санацији постојећих зграда, путева, објеката телефонске, водоводске, канализационе и електро-мреже, непокретних културних добара, спомен-обележја, јавних чесми и других објеката на постојећим грађевинским парцелама и планске изградње објеката и уређења простора за намене туризма и рекреације на малим површинама; 20) експлоатација минералних сировина и изградња рударских објеката; 21) каптирање извора ради одвођења воде за водоснабдевање осим оних предвиђених важећим планским документима; 22) употреба глисера, скутера на води, као и постављање понтона и сплавова на језеру; 23) чиста сеча ради промене врсте дрвећа или узгојних облика шуме, као и пошумљавање пашњака, природних ливада и тресетишта, осим на малим површинама ради заштите од ексцесивне и јаке водне ерозије; 24) кретање и паркирање моторних возила изван путева, осим у време шумарских радова, обављања пољопривредне делатности и у друге посебно утврђене службене сврхе; 25) просецање нових јавних путева, осим у функцији ревитализације и економског развоја подручја; 26) изградња викендица и других породичних објеката за одмор; 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 5/12 27) изградња јавних скијалишта; 28) изградња ветрогенератора; 29) изградња септичких јама пропусног типа и свако испуштање отпадних и осочних вода у водоток и земљиште; 30) употреба хемијских средстава; 31) паљење ватре, осим на местима одређеним за ту намену. Радови и активности ограничавају се на: 1) извођење хитних и неопходних санационих шумских радова после акцидентних ситуација приликом ветролома, ветроизвала, пожара, каламитета инсеката; 2) спровођење одговарајућих мера противпожарне и противерозионе заштите; 3) газдовање шумама и шумским земљиштем утврђеним у плановима и основама газдовања шумама којима се обезбеђује одржавање постојећих и повећање површина под шумским екосистемима и побољшање њиховог састава, структуре и здравственог стања, очување разноврсности и изворности дрвећа, жбуња и осталих биљних и животињских врста у шумским састојинама; 4) коришћење чамаца, искључиво са веслима и моторима на електрични погон, само уз одговарајућу сагласност управљача; 5) формирање шумских и пољопривредних монокултура; 6) праћење стања флоре и фауне; 7) риболов на рекреативни, спортски и научноистраживачки; 8) ловство на санитарни лов дивљачи и планско регулисање бројности популација ловних врста; 9) изградњу објеката туристичког смештаја и туристичке инфраструктуре на изградњу мањих објеката за презентацију природних вредности и у традиционалном стилу који су у складу са потребама културног, сеоског и екотуризма; 10) изградњу објеката саобраћајне, енергетске, комуналне и друге инфраструктуре стамбених и економских објеката пољопривредних и шумских газдинстава, само на објекте који не утичу негативно на повољнији положај животињских или биљних врста, њихових станишта, природних вредности, лепоту и очуваност предела, тресетишта; 11) изградњу објеката за конвенционално гајење домаћих животиња и дивљачи у оквиру постојећих сеоских домаћинстава и у оквиру установљених ловишта и ловних резервата; 12) коришћење камена, глине и другог материјала на традиционалан начин на површину терена до 150 m2; 13) предузимање мера и активности заштите акватичних екосистема од свих видова загађења, промена хидролошког режима и квалитета воде и деградације станишта; 14) предузимање мера и активности заштите фауне риба (поштовање ловостаја у периоду мреста, предузимање мера спашавања риба и транслокације, строго придржавање режима риболова, поштовање прописаног начина риболова, алата и средстава, формирање ревира по принципу „ухвати и пусти”, планска порибљавања у погледу количина, врста и узрасних категорија, забрана сваког уношења страних/алохтоних врста риба, јачање рибочуварске службе итд.). Члан 8. На површинама на којима је утврђен режим заштите I степена спроводи се строга заштита, којом се омогућавају процеси природне сукцесије и очување станишта и животних заједница у условима дивљине. Осим забране радова и активности из чл. 6. и 7. ове уредбе, у режиму заштите I степена забрањује се и: 1) коришћење природних ресурса и изградња објеката; 2) слободна, неконтролисана посета и обилазак, кретање ван постојећих путева и специјално утврђених стаза; 3) промена намене земљишта. Радови и активности ограничавају се на: 1) радове и активности на научна истраживања и праћење природних процеса; 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 6/12 2) контролисану посету у образовне, рекреативне и општекултурне сврхе, а које нису у супротности са циљевима очувања природних вредности; 3) обележавање граница, обезбеђивање безбедног приступа посетиоцима, постављање табли и ознака у циљу информисања, упозорења или едукације; 4) спровођење заштитних, санационих и других неопходних мера у случају пожара, елементарних непогода и удеса, појава биљних и животињских болести и пренамножавања штеточина. Члан 9. Предео изузетних одлика „Власина”, поверава се на управљање Туристичкој организацији општине Сурдулица (у даљем тексту: Управљач). У обављању законом утврђених послова управљања заштићеним подручјем, Управљач је овлашћен и дужан нарочито да: организује чуварску службу; обележи заштићено подручје и подручје заштитне зоне; донесе план управљања, годишњи програм управљања и акт о унутрашњем реду и чуварској служби; обавештава кориснике заштићеног подручја о могућностима за обављање радова и активности; учествује у поступку утврђивања накнаде за ускраћивање или ограничавање права коришћења; издаје сагласности и одобрења; прати стање и води евиденције о природним вредностима, непокретностима и људским активностима; утврђује и наплаћује накнаде за коришћење заштићеног подручја. Управљач је дужан да изврши упис делатности управљања заштићеним подручјем у складу са прописима којима се уређује класификација делатности и регистрација удружења у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Члан 10. Очување, унапређење, одрживо коришћење и приказивање природних и других вредности Предела изузетних одлика „Власина”, спроводи се према плану управљања који доноси Управљач на период од десет година (у даљем тексту: План управљања), са садржином и на начин прописан законом којим се уређује заштита природе. План управљања садржи циљеве и приоритетне задатке очувања повољног стања заштитне зоне, као и превентивне мере заштите од пожара у складу са законом којим се уређује заштита од пожара и прописима донетим на основу тог закона. План управљања Управљач доноси и доставља Министарству најкасније у року од десет месеци од дана ступања на снагу ове уредбе. У поступку давања сагласности на План управљања, Министарство прибавља мишљења министарстава надлежних за послове науке, просвете, туризма, просторног планирања, водопривреде, рударства, пољопривреде, шумарства и финансија. Управљач је дужан да једном у три године анализира спровођење Плана управљања и остварене резултате и по потреби изврши његову ревизију. До доношења Плана управљања, Управљач врши послове на основу годишњег програма управљања који је дужан да донесе и достави Министарству на сагласност у року од 30 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Годишњи програм управљања из става 6. овог члана садржи нарочито: сажет приказ природних и других вредности заштићеног подручја, циљева заштите и одрживог коришћења, могућности и ограничења за њихово остваривање; детаљан приказ годишњих задатака на чувању, одржавању, унапређењу, приказивању и одрживом коришћењу заштићеног подручја за потребе науке, образовања, рекреације и туризма и укупног социо-економског развоја; приказ конкретних послова на изради и доношењу управљачких докумената, првенствено Плана управљања, акта о унутрашњем реду и чуварској служби и акта о накнади за коришћење заштићеног подручја; приказ задатака на обележавању заштићеног подручја, заснивању информационог система и противпожарној заштити; приказ субјеката и организационих и материјалних услова за извршења програма, висине и извора потребних финансијских средстава. Члан 11. Управљач је дужан да обезбеди спровођење режима заштите, односно унутрашњи ред и чување заштићеног подручја у складу са правилником о унутрашњем реду и чуварској служби који доноси уз сагласност Министарства у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове уредбе. У оквиру садржине прописане Законом о заштити природе, правилником из става 1. овог члана се ближе утврђују забрањени радови и активности, као и правила и услови обављања радова и активности који су допуштени на подручју Предела изузетних одлика „Власина”. Правилник из става 1. овог члана се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”. 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 7/12 Члан 12. Управљач је дужан да на прописан начин обележи Предео изузетних одлика „Власина”, његове спољне границе и границе површина, односно локалитета са режимом заштите I, II и III степена најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Управљач је дужан да у сарадњи са Републичким геодетским заводом и Заводом за заштиту природе Србије, извршити идентификацију граница Предела изузетних одлика „Власина” на терену, дигиталној ортофото карти и катастарском плану, у року од 12 месеци од дана ступања на снагу ове уредбе. На операт, односно записник о утврђивању граница из става 2. овог члана, сагласност даје министарство надлежно за послове просторног планирања. Границе утврђене, описане и верификоване на начин прописан у ст. 2. и 3. овог члана, сматраће се меродавним у свим стварима које се тичу спровођења ове уредбе. Члан 13. Управљач је дужан да заснује дигиталну базу података, односно географски информациони систем о природним и створеним вредностима, непокретностима, активностима и другим подацима од значаја за управљање Пределом изузетних одлика „Власина”, у року од две године од дана ступања на снагу ове уредбе. Члан 14. Управљач доноси и доставља Министарству на сагласност акт о накнади за коришћење заштићеног подручја Предела изузетних одлика „Власина”, најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Члан 15. Забране и ограничења прописана овом уредбом, не односе се на војне објекте и комплексе, као и активности које Војска Србије изводи или ће изводити за потребе одбране Републике Србије. Члан 16. Средства за спровођење Плана управљања Предела изузетних одлика „Власина”, обезбеђују се из буџета Републике Србије, од накнаде за коришћење заштићеног подручја, прихода остварених обављањем делатности Управљача и из других извора у складу са законом. Члан 17. Плански документи, планови, програми и основе из области шумарства, ловства, управљања рибљим фондом, водопривреде, пољопривреде и туризма и други програми и планови, који се односе на коришћење природних ресурса и простора у заштићеном подручју Предела изузетних одлика „Власина”, усагласиће се са Просторним планом Републике Србије, Регионалним просторним планом општина Јужног Поморавља, овом уредбом и Планом управљања из члана 10. ове уредбе. Члан 18. Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о заштити Предела изузетних одлика „Власина” („Службени гласник РС”, број 30/06). Члан 19. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. 05 број 110-2434/2018 У Београду, 22. марта 2018. године Влада Председник, Ана Брнабић, с.р. Прилог ОПИС ГРАНИЦА И ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ВЛАСИНА” 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 8/12 1. Границе ПИО „Власина” Граница Предела изузетних одлика „Власина” почиње у тромеђи КО Кијевац, КО Власина Рид (општина Сурдулица) и КО Млачиште (општина Црна Трава) и прати у правцу истока и североистока границу општина до тромеђе кат. парц. бр. 76 и 13898 у КО Власина Рид и кат. парц. бр. 14171/1 у КО Црна Трава, а затим источном страном кат. парц. бр. 76 продужава до тромеђе кат. парц. бр. 13898, 76 и 75 где скреће на север и прати кат. парц. бр. 75 до међе општина Сурдулица и Црна Трава, до четворомеђе кат. парц. бр. 13898 и 76 у КО Власина Рид и кат. парц. бр. 16932 и 16887/1 у КО Црна Трава, одакле у правцу севера наставља у КО Црна Трава западном страном кат. парц. бр. 16887/1 (лева обала реке Власине) до тачке са координатама Y=7608387 и X=4738539 где сече кат. парц. бр. 16887/1 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 16887/1, 13481 и 14161, одакле граница наставља западном и северном границом кат. парц. бр. 14161 и 13483 до међе кат. парц. бр. 13483, 14161, 13473 и 16886. Из те међе граница сече кат. парц. бр. 16886 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 16886, 13484/1 и 14125 и продужава у правцу југоистока североисточном границом кат. парц. бр. 14125, а затим и северозападним границама кат. парц. бр. 14145, 14125, 13497 сече кат. парц. бр. 16395, наставља кат. парц. бр. 14125, 14138, опет 14125, 14135, 14134, 14133, 14132, 14131, опет 14125, 14126, 14128, 14127, 14126 и 14125 до тромеђе кат. парц. бр. 14125, 14116 и 14115, одакле скреће ка северу источним границама кат. парц. бр. 14116, 14091, 16934, 6188, 16911, 6029, 6021, 5962, 5961, 5949, 5965, 5967, 5966, а затим у правцу североистока и истока прати северозападне и северне границе кат. парц. бр. 5939, 5937, 5936, 5935, 5934, 5933, 5800, 5799, 5798, 5797, 5774, 5773, 5772, 5776, 5777, 5778, 5739, 5734, 5733, 5732, 5731, 5730, 5726 и 5727 до међе општина Црна Трава и Сурдулица односно КО Црна Трава и Грознатовци. Од те тачке граница скреће на југ пратећи границу КО до тромеђе кат. парц. бр. 616 и 617 у КО Грознатовци и кат. парц. бр. 5729 у КО Црна Трава, а затим истим правцем наставља источним границама кат. парц. бр. 617, 625, 679, 678, 694, 695, 702, 718, 717, 714, 749, 750, 752, 758, 756, 755, 754, 777, 767, 769, стиже до границе КО Грознатовци и КО Драјинци коју прати до тромеђе кат. парц. бр. 819 КО Грозатовци и кат. парц. бр. 82 и 83 у КО Драјинци, одакле продужава истим правцем источним границама кат. парц. бр. 80, 81, 110, 105, 104, а затим западном границом кат. парц. бр. 3497 стиже до тромеђе кат. парц. бр. 3497, 3496 и 206 где сече кат. парц. бр. 3496 и излази на границу КО Драјинци и КО Клисура коју прати до тромеђе кат. парц. бр. 3496 у КО Драјинци и кат. парц. бр. 144 и 147 у КО Клисура. Од те тромеђе граница у правцу југа прати кроз КО Клисура западну границу кат. парц. бр. 147, сече кат. парц. бр. 12623 коју западном границом у правцу југа прати до тромеђе кат. парц. бр. 12623, 12629 и 394 и истим правцем наставља западом границом кат. парц. бр. 12629 до тромеђе кат. парц. бр. 12629, 4048 и 4088 где скреће на запад северном границом кат. парц. бр. 4088 до тромеђе кат. парц. бр. 4088, 4070 и 4087 где сече кат. парц. бр. 4088 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 4088, 4089 и 4098, а затим наставља у правцу југозапада југоисточним границама кат. парц. бр. 4089, 4090, 4091, 4092, 3202, 3200, 3207, 3197, 3194, 3210, 3186, 3185 и 3223 до 12620 (поток). Источном границом кат. парц. бр. 12620 граница стиже до кат. парц. бр. 12622 (Вучја река) сече је у правцу тромеђе кат. парц. бр. 4522, 4530 и 12622, продужава источном границом кат. парц. бр. 4522 и јужном кат. парц. бр. 4531 до тромеђе кат. парц. бр. 4524, 4531 и 12651 где сече кат. парц. бр. 12651 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 12651, 12650 и 5721, наставља западним границама кат. парц. бр. 12650 (пут), 12649 (пут), 12672 (пут), сече кат. парц. бр. 12672 и наставља кат. парц. бр. 12673 (пут) до границе КО Клисура и КО Божица. У КО Божица граница прати у правцу југа западну границу кат. парц. бр. 15309 (пут) до кат. парц. бр. 15323/1 (канал), скреће ка западу северном границом кат. парц. бр. 15323/1, до тромеђе кат. парц. бр. 15323/1, 1866 и 1904, затим је сече у правцу тромеђе кат. парц. бр. 15323/1, 1863 и 1381/1, наставља истим правцем до тромеђе кат. парц. бр. 1858/1, 1381/1 и 15391, сече кат. парц. бр. 15391 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 15391, 1858/2 и 1381/2 и истим правцем иде до најјужније тачке кат. парц. бр. 1857. Из те тачке граница у правцу запада до тромеђе кат. парц. бр. 15319, 1390 и 1389 сече кат. парц. бр. 1381/2 и 15319, скреће на југ пратећи западну границу кат. парц. бр. 15319 до тромеђе кат. парц. бр. 15319, 1387 и 15307, одакле у правцу тромеђе кат. парц. бр. 15322, 15307 и 1830, сече кат. парц. бр. 15307 и надаље прати северну границу кат. парц. бр. 15322 до тромеђе кат. парц. бр. 15322, 1400 и 1396, одакле у правцу запада прати северне границе кат. парц. бр. 1400, 1763, 1764, 1759, 15321, 1709, 1713, скреће ка северу и прати источну границу кат. парц. бр. 15320 до границе КО Божица и КО Власина Округлица. Граница даље у КО Власина Округлица у правцу југозапада прати југоисточну границу кат. парц. бр. 9167 до границе КО Власина Округлица и КО Топли До коју надаље прати до тромеђе кат. парц. бр. 521 КО Топли До и кат. парц. бр. 7261/1 и 7263 у КО Власина Округлица, одакле у правцу севера прати западне границе кат. парц. бр. 7263, 7264, 7266, 7265, 7266 до 7574 и даље у правцу севера источним границама кат. парц. бр. 7574 и 9154, до најзападније тачке кат. парц. бр. 3639, сече кат. парц. бр. 9154, наставља истим правцем кат. парц. бр. 9153 до тромеђе кат. парц. бр. 9153, 9144 и 3339/4 где сече кат. парц. бр. 9144 (пут Босилеград-Црна Трава) и чијом североисточном границом парцеле продужава до границе КО Власина Округлица и КО Власина Рид, одакле наставља границом наведених катастарских општина до тромеђе са КО Битврђа. Од те тромеђе граница у правцу севера прати границу КО Битврђа и КО Власина Рид до тромеђе кат. парц. бр. 13906 у КО Власина Рид и кат. парц. бр. 5007 и 5004/1 у КО Битврђа, одакле скреће на запад јужним границама кат. парц. бр. 5004/1, 4999, 5001, 94, 100, 96, 83, 68, 80, 79, 78, 76 и 75, сече кат. парц. бр. 5767 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 5767, 439 и 444 из које наставља јужним границама кат. парц. бр. 444, 445 и 449, скреће на север источном границом кат. парц. бр. 454 до тромеђе кат. парц. бр. 454, 447 и 30. Од те тромеђе граница прати јужну и западну границу кат. парц. бр. 30 до границе КО Битврђа и КО Власина Рид којом у правцу запада стиже до тромеђе катастарских општина Битврђа, Власина Рид и Кијевац, а затим у правцу севера прати границу КО Кијевац и КО Власина Рид до тромеђе КО Власина Рид, КО Кијевац (Општина Сурдулица) и КО Млачиште (Општина Црна Трава) која представља почетну тачку границе. 2. Границе површина и локалитета у режиму заштите I и II степена 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 9/12 2.1. Површине и локалитети у режиму заштите I степена 1) Острво Дуги Дел Граница иде обалском линијом при минималној коти Власинског језера, заузима кат. парц. бр. 32, 33, 34 и 35 КО Власина Стојковићева. 2) Острво Страторија Граница иде обалском линијом при минималној коти Власинског језера, налази се на кат. парц. бр. 36 КО Власина Стојковићева. 2.2. Површине и локалитети у режиму заштите II степена 1) Вртоп – Јелички рид Граница почиње на спољној граници Предела изузетних одлика „Власина” на међи општина Црна Трава и Сурдулица, односно КО Црна Трава и КО Грознатовци у тромеђи кат. парц. бр. 5718 и 5727 КО Црна Трава и кат. парц. бр. 595 КО Грознатовци. Од те тачке граница скреће на југ пратећи границу између КО Црна Трава и КО Грознатовци до тромеђе кат. парц. бр. 616 и 617 у КО Грознатовци и кат. парц. бр. 5729 у КО Црна Трава, а затим истим правцем наставља источним границама кат. парц. бр. 617, 625, 679, 678, 694, 695, 702, 718, 717, 714, 749, 750, 752, 758, 756, 755, 754, 777, 767, 769, стиже до границе КО Грознатовци и КО Драјинци коју прати до тромеђе кат. парц. бр. 819 КО Грозатовци и кат. парц. бр. 82 и 83 у КО Драјинци, одакле продужава истим правцем источним границама кат. парц. бр. 80, 81, 110, 105, 104, а затим западном границом кат. парц. бр. 3497 стиже до тромеђе кат. парц. бр. 3497, 3496 и 206 где сече кат. парц. бр. 3496 и излази на границу КО Драјинци и КО Клисура коју прати до тромеђе кат. парц. бр. 3496 у КО Драјинци и кат. парц. бр. 144 и 147 у КО Клисура. Од те тромеђе граница у правцу запада прати источну границу кат. парц. бр. 144 и северну границу кат. парц. бр. 12623 до границе КО Клисура и КО Власина Рид, а затим у правцу југа наставља источним границама кат. парц. бр. 578, 599 и 600 и скреће ка западу северном границом кат. парц. бр. 13973 до тромеђе кат. парц. бр. 13973, 594 и 859, одакле у правцу севера и северозапада прати западне и југозападне границе кат. парц. бр. 594, 595, 863, 861, 865, 873, 872, 871, 870, 868, 490, 491, 489, 488, 487, 486, 470, 453, 454, 448, 441, 365, 358 скреће на југ и прати источне границе кат. парц. бр. 357, 351, 350, 348, 344, 341, 343, 1682, 1681, 1680, 1678, 1675, 1671, 1670, 1667, 1666, 1665, 1664 и 1663 до тромеђе кат. парц. бр. 1187, 1663 и 13909 из које сече кат. парц. бр. 13909 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 13909, 1655 и 1656. Из те тромеђе истим правцем граница надаље прати јужне границе кат. парц. бр. 1656, 1659, 1654, сече кат. парц. бр. 1662 и наставља истим правцем кат. парц. бр. 1799, 1804, 1801, 1648, 1805, 1812 и 13899 до тачке из које најкраћим растојањем сече кат. парц. бр. 13899 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 13899, 2111 и 2105. Одатле граница у правцу запада прати јужне границе кат. парц. бр. 2111, 2105, 2110 до тромеђе кат. парц. бр. 2110, 2117 и 13898, одакле сече кат. парц. бр. 13898 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 2118, 13898 и 13912, а затим и кат. парц. бр. 13912 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 13912, 3852 и 2221 и наставља јужном границом кат. парц. бр. 13912 до тромеђе кат. парц. бр. 13912, 2220 и 2219. Од те тромеђе граница прати јужну границу кат. парц. бр. 2219, сече кат. парц. бр. 13904 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 13904, 2230 и 2228, а затим у правцу југа прати западну границу кат. парц. бр. 13904 до тромеђе кат. парц. бр. 13904, 3837 и 3873 где скреће на запад јужним границама кат. парц. бр. 3837, 3835, 3833, 3834, 3816, 3817, 3828, 3790, 3792 3793, 3763, 3762, 3761, 3795, 3478, 3477, 3476, 3481/1, 3481/2 до међе кат. парц. бр. 3481/2, 13923 и 3469, одакле прати надаље северну границу кат. парц. бр. 13923 до тромеђе 13923, 3047 и 3046, одакле наставља северном границом кат. парц. бр. 3047 до тачке са координатама Y=7606647 и X=4733857 из које сече 3046 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 3046, 3044 и 13901 (река Чемерница) чијом источном границом у правцу севера продужава до граница општине Сурдулица и Црна Трава којом наставља до раскрснице са путем кат. парц. бр. 13914. Од те тачке граница у правцу југа прати источне границе кат. парц. бр. 2848, 2801, 2804, 2828 и 13915 до тромеђе кат. парц. бр. 13915, 13916 и 2652, одакле сече кат. парц. бр. 13916 у правцу тромеђе 13916, 2471 и 13917 чијом источном границом наставља до тромеђе кат. парц. бр. 13917, 2532 и 2251, затим у правцу севера прати западну границу кат. парц. бр. 2251 до тромеђе кат. парц. бр. 13904, 2492 и 2251 где сече кат. парц. бр. 13904 и јужним границама кат. парц. бр. 2200 и 2185 стиже до кат. парц. бр. 13912 коју сече и у правцу севера источном границом прати до кат. парц. бр. 13898 чијом западном границом стиже до међе КО Власина Рид и КО Црна Трава, тј. до тромеђе кат. парц. бр. 75, 76 и 13898 у КО Власина Рид. Од те тромеђе граница ка северу прати западну границу кат. парц. бр. 75 до међе општина Сурдулица и Црна Трава, до четворомеђе кат. парц. бр. 13898 и 76 у КО Власина Рид и кат. парц. бр. 16932 и 16887/1 у КО Црна Трава, одакле у правцу севера наставља у КО Црна Трава западном страном кат. парц. бр. 16887/1 (лева обала реке Власине) до тачке са координатама Y=7608387 и X=4738539 где сече кат. парц. бр. 16887/1 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 16887/1, 13481 и 14161, одакле граница наставља западном и северном границом кат. парц. бр. 14161 и 13483 до међе кат. парц. бр. 13483, 14161, 13473 и 16886. Из те међе граница сече кат. парц. бр. 16886 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 16886, 13484/1 и 14125 и продужава у правцу југоистока североисточном границом кат. парц. бр. 14125, а затим и северозападним границама кат. парц. бр. 14145, 14125, 13497, сече кат. парц. бр. 16395, наставља кат. парц. бр. 14125, 14138, опет 14125, 14126, 14128, 14127, 14126 и 14125 до тромеђе кат. парц. бр. 14125, 14116 и 14115, одакле скреће ка северу источним границама кат. парц. бр. 14116, 14091, 16934, 6188, 16911, 6029, 6021, 5962, 5961, 5949, 5965, 5967, 5966, а затим у правцу североистока и истока прати северозападне и северне границе кат. парц. бр. 5939, 5937, 5936, 5935, 5934, 5933, 5800, 5799, 5798, 5797, 5774, 5773, 5772, 5776, 5777, 5778, 5739, 5734, 5733, 5732, 5731, 5730, 5726 и 5727 што је и почетна тачка описа. 2) Мали Чемерник 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 10/12 Опис граница почиње у тромеђи катастарских општина Кијевац и Власина Рид (општина Сурдулица) и Млачиште (општина Црна Трава). Од те тачке граница у правцу истока прати границе КО Млачиште и КО Власина Рид, КО Бајинци и КО Власина Рид, КО Црна Трава и КО Власина Рид до тромеђе кат. парц. бр. 2891 и 2892 у КО Власина Рид и кат. парц. бр. 16879 у КО Црна Трава, где скреће ка југозападу и прати југоисточне границе кат. парц. бр. 2892 и 2899 до границе КО Власина Рид и КО Кијевац којом се у правцу северозапада враћа у почетну тачку описа. Граница обухвата одељења 28 и 29 у ГЈ „Кијевац” у целини и иде спољним границама тих одељења. 3) Велики Чемерник Опис граница почиње у тромеђи катастарских општина Битврђа, Кијевац и Власина Рид одакле граница у правцу севера прати границу КО Кијевац и КО Власина Рид до тромеђе кат. парц. бр. 13921, 13939 и 7374, одакле наставља спољном границом кат. парц. бр. 7374 до међе кат. парц. бр. 7374, 13972, 7380 и 13921, сече кат. парц. бр. 13921 и наставља западном границом кат. парц. бр. 13921 у правцу југа до тромеђе кат. парц. бр. 13921, 13941 и 7388, одакле јужном границом кат. парц. бр. 13941 у правцу запада стиже до почетне тачке описа. 4) Стевановски поток Граница иде од обала Власинског језера коритом Стевановског потока и кат. парц. бр. 8592, КО Власина Рид, до пута Црна Трава – Босилеград и тим путем до Црвеног брега, одакле се међом те катастарске парцеле враћа на обалу језера. 5) Блато – Делнице – Братанов Дел Граница иде од потока који се улива у Власинско језеро изнад полуострва Братанов Дел до кат. парц. бр. 13928 у КО Власина Рид (пут Црна трава – Босилеград), прати пут до правца далековода и сече кат. парц. бр. 620 до кат. парц. бр. 633 и наставља кат. парц. бр. 633, 632, 631, 630, 629 и 628, сече кат. парц. бр. 620 у правцу јужне стране кат. парц. бр. 3228 и опет сече кат. парц. бр. 620 у правцу пута Црна Трава – Босилеград до кат. парц. бр. 5739 у КО Власина Округлица, затим продужава међама кат. парц. бр. 5739, 5740, 5744, 5733, 5729, 5728, 5727, 5726, 5725, 5724, 5723, 5721, 5718, 5717, 5714, 5713, 5710, 5709, 4859, 4860, 4861, 4862, 4863, 4864, 4857, 4856, 4840, 4839, 4838, 4837, 5716, 5719, 5720, 4801, 4800, 4799,4798, 4797, 4796, 4795, 4794, 4793, 4792, 4791 и 37 у КО Власина Стојковића и излази на обалу језера у почетној тачки описа. 6) Полуострво Дуги Дел Граница иде од обале Власинској језера кат. парц. бр. 6082 (пут), 1483 (пут), 1586, 1587, 1588, 1589, 1593, 1602, 1603, 1604, 1629, 1631, 1637 (пут) 6076, 6079, 142, 141, 140, 139 и 20 до почетне тачке на обали језера КО Власина Стојковићева. 7) Власинско језеро Граница иде обалском линијом Власинског језера при максималној коти језера. Опис граница почиње у КО Власина Рид на брани у тромеђи кат. парц. бр. 4088, 4099 и 4119 (Власинско језеро). Од те тромеђе граница описа прати у правцу истока и југоистока источне и североисточне границе кат. парц. бр. 4119, 4100, 4101, 4118, 4117, 4116 и 4115 до међе КО Власина Рид и КО Власина Стојковићева. У КО Власина Стојковићева граница прати у правцу југа источну границу језера, кат. парц. бр. 28 до тромеђе кат. парц. бр. 28, 20 и 21 и продужава у правцу југа источниом границом кат. парц. бр. 21 до тромеђе кат. парц. бр. 21, 140 и 500/2, одакле наставља западном границом кат. парц. бр. 500/2 до тромеђе 500/2, 489 и 6079 из које сече кат. парц. бр. 6079 у правцу тромеђе 6079, 483 и 479. Од те тромеђе граница у правцу југоистока прати источне границе кат. парц. бр. 6079 и 6076 до тромеђе кат. парц. бр. 6076, 277 и 1637 скреће ка југозападу пратећи северозападну границу кат. парц. бр. 1637, а затим истим правцем југоисточне границе кат. парц. бр. 1631, 1627, 1621, 1603, 1602 и 1593 где скреће ка западу јужним границама кат. парц. бр. 1593, 1589, 1588, 1587 и 1586 до кат. парц. бр. 1483 чијом северном границом стиже до тромеђе кат. парц. бр. 1483, 1484 и 6082. Од те тромеђе граница у правцу севера прати источну и северну границу кат. парц. бр. 6082 којом се враћа на обалу језера, кат. парц. бр. 29, и у правцу југа прати источне границе кат. парц. бр. 29, 27, 30, 27, 31, 27 и 37 до тромеђе кат. парц. бр. 37, 4790 и 4791 и надаље прати у правцу истока северне границе кат. парц. бр. 4791, 4792, 4793, 4794, 4795, 4796, 4797, 4798, 4799, 4800, 4801, 5120, 5119, 5116, 4837, 4838, 4839, 4840, 4855 скреће ка југу источним границама кат. парц. бр. 4856, 4857, 4864, 4863, а затим ка западу јужним границама кат. парц. бр. 4863, 4862, 4861, 4860, 4859, 5109, 5110, 5113, 5114, 5117, 5118, 5123, 5124, 5125, 5126, 5127, 5128, 5129, 5133, 5144, 5140 и 5139 где стиже до Божичког канала односно до тромеђе кат. парц. бр. 5138, 38/2 и 6097 (пут Промаја Босилеград). Од те тромеђе граница у правцу запада прати северну границу кат. парц. бр. 6097 до међе КО Власина Стојковићева и КО Власина Округлица одакле истим правцем наставља северном границом кат. парц. бр. 9144 у КО Власина Округлица до тромеђе кат. парц. бр. 9144, 3245/2 и 3245/1, одакле јужним границама кат. парц. бр. 3245/2, 3281, 3278, 3277, 3281, 3276, 3274 и 3270 стиже до тромеђе кат. парц. бр. 3270, 3266 и 620/1 из које сече кат. парц. бр. 620/1 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 620/1, 3228 и 3229, а затим из најзападније тачке кат. парц. бр. 3228 са координатама Y=7608701 и X=4726164 сече 620/1 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 620/1, 628 и 629 и продужава западним границама кат. парц. бр. 629, 630, 631, 632 и 633 до тачке на међи кат. парц. бр. 633 и 620/1 са координатама Y=7608503 и X=4726643 из које по правцу далековода сече кат. парц. бр. 620/1 у правцу тачке на међи кат. парц. бр. 620/1 и 9144 са координатама Y=7608129 и X=4726575 из које у правцу севера прати источну границу кат. парц. бр. 9144 до границе КО Власина Округлица и КО Власина Рид. У КО Власина Рид граница истим правцем прати источну границу кат. 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 11/12 парц. бр. 13967 и 13928 до тромеђе кат. парц. бр. 13928, 8774 и 5287 скреће ка истоку северном границом кат. парц. бр. 8774 којом стиже до кат. парц. бр. 4106, а затим скреће ка северу и прати западне границе кат. парц. бр. 4106, 4104, 4103 и 4102 до тромеђе кат. парц. бр. 4102, 4081 и 13900, сече кат. парц. бр. 13900 и у правцу истока наставља северним границама кат. парц. бр. 4085, 13900, 4086 и 4119 стиже до почетне тачке описа границе. 8) Клисура Вучје реке Опис границе почиње у тромеђи кат. парц. бр. 12620, 12622 и 3175, одакле сече кат. парц. бр. 12622 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 12622, 4522 и 4523 продужава источним границама кат. парц. бр. 4523 и 4527 између којих сече кат. парц. бр. 4524, а затим у правцу југозапада и југа прати северозападну и западну границу кат. парц. бр. 12651 до тромеђе кат. парц. бр. 12651, 6669 и 6670 скреће на запад северном границом кат. парц. бр. 6670 до тромеђе кат. парц. бр. 6670, 6669 и 12622, одакле сече кат. парц. бр. 12622 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 12622, 6419 и 6701 и наставља ка северозападу североисточном границом кат. парц. бр. 6701 и источном границом кат. парц. бр. 6349 до тромеђе кат. парц. бр. 6349, 12658 и 6218. Од те тромеђе граница у правцу севера прати јужне и западне границе кат. парц. бр. 6218, 6219, 6221, 6228, 6229, 6230, 6232, 6234, 6236, 6187, 6180, 5906, 5907, 5908, 6174, 5911, 5912, 5913, 5914, 5915, 5918 и 5919 до тромеђе кат. парц. бр. 12635, 5919 и 5932 скреће ка истоку северним границама кат. парц. бр. 5919, 5917, 5920, 5921, 5923/1, 5923/2, 5922/3, 5922/2, 5872, 5871, 3052 и 3051 до тромеђе кат. парц. бр. 3051, 3053 и 3050, одакле у правцу севера прати источну границу кат. парц. бр. 3050, а затим југозападну границу кат. парц. бр. 12633 у правцу југоистока до тачке из које најкраћим растојањем сече кат. парц. бр. 12633 у правцу тромеђе кат. парц. бр. 12633, 3163 и 2328. Од те тромеђе граница у правцу истока прати северне границе кат. парц. бр. 3163, 3166 и 3177 до кат. парц. бр. 12620 чијом западном границом у правцу југа стиже до почетне тачке описа. Подручје се налази у КО Клисура. 12/3/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=3dbd700f-65f2-468e-9bc5-98dfeb359ea0&regactid=425151&doctype=reg 12/12