Regulation on the method of keeping dogs that may pose threat to the environment

На основу члана 53. став 3. Закона о добробити животиња („Службени гласник РС”, број 41/09), Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ ДРЖАЊА ПАСА КОЈИ МОГУ ПРЕДСТАВЉАТИ ОПАСНОСТ ЗА ОКОЛИНУ (Обојављен у „Службеном гласниклу РС”, број 65/10) Члан 1. Овим правилником прописује се начин држања паса који се држе као кућни љубимци, а који могу представљати опасност за околину. Члан 2. Пас који се држи као кућни љубимац, а који може представљати опасност за околину (у даљем тексту: опасан пас), у смислу овог правилника, јесте било која јединка те врсте, изузев службеног пса, која је: 1) без очигледног повода напала човека и нанела му телесне повреде или смрт; 2) без очигледног повода напала другог пса и нанела му тешке телесне повреде или смрт; 3) узгајана, односно дресирана за борбе паса или нађена у организованој борби са другим псом; 4) намењена за чување имовине или као телесни чувар; 5) расе пит бул теријер или мешанац те расе, који не потиче из контролисаног узгоја; 6) расе бул теријер, стафорд теријер, амерички стафорд теријер и мини бул теријер или мешанац тих раса. Члан 3. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) кинолошки савез јесте удружење, односно организација која се бави узгојем, школовањем, оцењивањем и заштитом чистокрвних раса паса, регистрацијом чистокрвних раса паса, организовањем изложби паса, као и пружањем услуга обуке; 2) обука обухвата обучавање и испит послушности пса које обављају лица која су оспособљена за ту врсту послова, у складу са програмом кинолошког савеза; 3) потврда за псе и мачке јесте документ који садржи податке о власнику пса и псу, као и податке о вакцинацији пса против беснила, који се издаје у складу са посебним прописом; 4) провера степена социјализације јесте провера социјализације пса коју обављају лица која су оспособљена за ту врсту послова, а која се врши после спроведене обуке, у складу са програмом кинолошког савеза; 5) Регистар паса јесте део централне базе података о обележеним псима која се води у складу са посебним прописом. 2 Члан 4. Ветеринарска станица, односно ветеринарска амбуланта уписује податак да је пас опасан у Регистар паса (рубрика: „тип догађаја”) и у потврду за псе и мачке (рубрика: XI. ОСТАЛО), и то: 1) у случају да пас без очигледног повода нападне човека и нанесе му телесне повреде или другог пса и нанесе му тешке телесне повреде - ако ветеринарски инспектор по поднетој пријави утврди да је пас опасан; 2) у случају да је пас дресиран за борбе или нађен у организованој борби са другим псима - ако ветеринарски инспектор по поднетој пријави утврди да је пас узгајан, односно дресиран за борбе или нађен у организованој борби са другим псом; 3) у случају из члана 2. тач. 4), 5) и 6) овог члана - приликом вакцинације пса против беснила. О упису податка из става 1. овог члана ветеринарска станица, односно ветеринарска амбуланта обавештава кинолошки савез, у року од осам дана од дана уписа. Члан 5. Опасне псе могу да изводе само пунолетна лица, и то уз брњицу и на повоцу, у складу са посебним прописом. Члан 6. Власник опасног пса не сме пса уступити неком другом лицу на чување и привремени смештај, осим у циљу обезбеђивања лечења пса од стране ветеринара. Члан 7. Власник опасног пса мора да обезбеди да тај пас, без обзира на његову старост, буде обележен микрочипом, у складу са посебним прописом. Власник опасног пса мора пса да држи у простору, односно објекту који је одговарајуће величине и из кога пас не може да побегне. На улазу у простор, односно објекат у коме се држи опасан пас мора да буде видљиво истакнуто упозорење: „ОПАСАН ПАС”. Улаз у простор или објекат у коме се држи опасан пас мора се држати под кључем. Члан 8. Власник који држи опасног пса мора, заједно са псом, да прође обуку, уз проверу степена социјализације. Обуци и провери из става 1. овог члана подвргава се и пас који се у смислу овог правилника не сматра опасним псом, и то пас средњег раста (висине 55 cm мерено у висини гребена) и велики пас, ако власник жели да тог пса изводи без повоца и брњице. Ако после провере степена социјализације из става 1. овог члана опасан пас не постигне задовољавајућу оцену, односно ако и даље представља опасност за друге људе и животиње, такав пас се више не може држати и лишава се живота у складу са законом којим се уређује добробит животиња. 3 Члан 9. Власник који држи опасног пса из члана 2. тач. 1) и 2) овог правилника који је више од једног пута без очигледног повода напао човека и нанео му телесне повреде или другог пса и нанео му тешке телесне повреде или смрт мора да обезбеди кастрацију/стерилизацију пса, у року од 14 дана од дана уписа податка да је тај пас опасан у Регистар паса и у потврду за псе и мачке, као и да о томе, као доказ, надлежном ветеринарском инспектору достави фотокопију рачуна за обављену кастрацију/стерилизацију. Члан 10. Опасни пси из контролисаног узгоја врсте теријера, и то: бул теријер, стафорд теријер, амерички стафорд теријер и мини бул теријер могу се држати ако поседују родовник, издат од стране кинолошког савеза и ако су уписани у родовну књигу, односно ако поседују родовник издат од стране кинолошког савеза једне од земаља чланица Међународне кинолошке организације (Fédération Cynologique Internationale - F.C.I). Члан 11. Опасног пса може да држи само пунолетно лице које није кажњавано, односно против кога није покренут поступак због казнених дела против живота и тела, имовине, јавног реда и мира, као и казнених дела злоупотребе опојних дрога, убијања и злостављања животиња, односно других дела из области добробити животиња и других казнених дела која у себи садрже елементе насиља. Члан 12. Власници опасних паса који су намењени за чување имовине или као телесни чувари морају приликом вакцинације тих паса ветеринарској станици, односно ветеринарској амбуланти да пријаве те псе, ради њиховог уписа у складу са чланом 4. овог правилника, а најкасније до 1. јануара 2011. године. Члан 13. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Број: 110-00-79/2010-09 МИНИСТАР У Београду, 6. септембра 2010. године др Саша Драгин 4827010.0063.83.Doc/1