Regulation on the implementation of the Law on the manner and conditions of recognition of rights and return of land that has passed into social ownership on the basis of agricultural land fund and confiscation due to unfulfilled obligations of obligatory purchase of agricultural products

На основу члана 90. тачка 2. Устава Републике Србије и члана 30. став 1. Закона о Влади Републике Србије ("Службени гласник РС", број 5/91), Влада Републике Србије, доноси УРЕДБУ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА О НАЧИНУ И УСЛОВИМА ПРИЗНАВАЊА ПРАВА И ВРАЋАЊУ ЗЕМЉИШТА КОЈЕ ЈЕ ПРЕШЛО У ДРУШТВЕНУ СВОЈИНУ ПО ОСНОВУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШНОГ ФОНДА И КОНФИСКАЦИЈОМ ЗБОГ НЕИЗВРШЕНИХ ОБАВЕЗА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ОТКУПА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА (Сл. гласник РС бр. 41/91 , 44/91 - исправка, 4/92 , 8/97 - УС, 103/03 - УС) Пречишћен текст закључно са изменама из Сл. гл. РС бр. 4/92 које су у примени од 06/02/1992 (измене у чл.: 6 , 14 ). Члан 1. Овом уредбом ближе се уређују односи од значај за извршење Закона о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа ("Службени гласник РС", број 18/91 - у даљем тексту: Закон). Члан 2. Ранијим сопствеником, у смислу Закона, сматра се лице које је било сопственик земљишта у моменту кад је то земљиште постало друштвена својина по основу Закона о пољопривредном земљишном фонду друштвене својине и додељивању земље пољопривредним организацијама (у даљем тексту: Закон о пољопривредном земљишном фонду) или по основу конфискације због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа по прописима о обавезном откупу (у даљем тексту: конфисковано земљиште). Правним следбеником сматрају се законски наследници ранијег сопственика, као и лица која своје право на одузето земљиште, као универзални сукцесори, изводе из права ранијег сопственика у моменту расправљања по одредбама Закона. Члан 3. Земљиште које је одузето по Закону о пољопривредном земљишном фонду и конфисковано земљиште, које је од момента одузимања до 28. августа 1990. године по неком од правних основа отуђено из друштвене својине и сада се налази у приватној својини, није предмет враћања, већ ће се у оваквим случајевима поступити у смислу члана 1. став 4. Закона. Члан 4. Земљиште које је одузето по основу Закона о пољопривредном земљишном фонду и конфисковано земљиште, које је у међувремену, од момента одузимања до момента ступања на снагу Закона, проглашено за градско грађевинско земљиште, законом или одлуком скупштине општине, не може се вратити ранијем сопственику нити му се може дати друго одговарајуће земљиште. Ранији сопственик земљишта из става 1. овог члана има право на новчану накнаду за то земљиште у висини која се по Закону о експропријацији плаћа за неизграђено градско грађевинско земљиште, а ако му је накнада већ исплаћена онда ће се утврдити да нема право на накнаду. Одлуком Уставног суда РС ИУ број 216/2000 ("Сл. гласник РС", бр. 103/03) утврђено је да одредбе члана 4. Уредбе за спровођење Закона о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа ("Службени гласник РС", бр. 41/91, 44/91 – исправка и 4/92), није у сагласности с Уставом и законом. Члан 5. Орган из члана 3. став 1. Закона (у даљем тексту: орган) кад прими захтев за враћање земљишта, заводи захтев у евиденцију, предузима потребне радње у циљу употпуњавања захтева и одмах обавештава комисију о поднетим захтевима и о радњама које треба предузети. Еведенција из става 1. овог члана нарочито садржи редни број захтева, податке о подносиоцу захтева и податке о земљишту чији се повраћај тражи (катастарски подаци, површина и култура, стање непокретности и др.). Члан 6. Брисан (Сл. гласник РС бр. 4/92) Члан 7. Комисија може у току целог поступка употпуњавати чињенично стање и о оним чињеницама које нису биле изнете или још нису утврђене, како би се утврдиле све чињенице и околности од значај за одлучивање по захтеву. Комисија може да захтева да орган предузме радње у поступку одређене у смислу става 1. овог члана, осим доношења решења, као и закључака којима се онемогућава даље вођење поступка. Службено лице је дужно да на првој седници комисију упозна са радњама из става 2. овог члана. Комисија може наложити предузимање нових радњи у циљу употпуњавања чињеничног стања. Члан 8. Решење комисије потписује председник комисије, а записник о већању и гласању и чланови комисије. Члан 9. Ако комисија нема свој печат, користи печат скупштине општине. Члан 10. Грађани из члана 2. став 4. Закона присуствују раду комисије у својству познавалаца месних прилика, помажу по потреби код идентификације непокретности која је предмет враћања, дају податке на околности познавања лица о чијој се имовини ради и сл. Грађани из става 1. овог члана уписују се у записник о раду комисије као присутни, с тим што не учествују у вођењу поступка, немају овлашћења за предузимање радњи у поступку, осим поступања по захтеву комисије, не потписују званична акта и не учествују у одлучивању. Грађане за сваку месну заједницу одређује скупштина месне заједнице. Члан 11. Ако ранији сопственик уз захтев не поднесе доказе о чињеницама на основу којих се може одлучити о захтеву, комисија ће предузети све што је потребно за утврђивање чињеничног стања и што одговара конкретном случају (исправе, изјаве странака, сведоци, вештаци, увиђај и др.). У случају да комисија треба да прибави исправу која се налази код државног органа или другог правног лица, а странка која се позвала на ту исправу не може да је прибави, комисија ће ту исправу прибавити по службеној дужности. Члан 12. При одлучивању по захтеву за враћање земљишта из комплекса уређеног земљишта на коме је изграђен хидро-мелиорациони систем, водиће се рачуна да се не наруши функција тог система. Односи који настану променом власника у вези са коришћењем система на том земљишту уређују се уговором. Члан 13. У случају из члана 6. став 5. Закона комисија ће преко надлежног органа за геодетске послове сачинити попис ранијих сопственика и земљишта у комплексу у коме су испуњени услови за враћање и израчунати сразмеру умањења површине по једном хектару, независно од тога да ли су сви сопственици поднели захтеве за враћање земљишта. Пре сачињавања пописа у смислу става 1. овог члана комисија ће јавним огласом обавестити раније сопственике да ће се враћати земљиште из комплекса и да постоји могућност сразмерног умањења у смислу члана 6. став 5. Закона и позваће их да у року од 30 дана поднесу захтев за враћање земљишта. Члан 14. Брисан (Сл. гласник РС бр. 4/92) Члан 15. Ако заоставштина ранијег сопственика није расправљена, а није спорно да су подносиоци захтева једини наследници, и који део сваки од њих наслеђује, комисија ће одлучити о враћању земљишта према њиховим наследним деловима. Ако заоставштина ранијег сопственика није расправљена и није спорно да су подносиоци захтева његови једини наследници, али су спорни њихови наследни делови (зато што је одузето земљиште било заједничка имовина брачних другова, заједничка имовина чланова породичне заједнице и сл.), комисија може одлучити, ако се наследници сагласе, да им се одузето земљиште врати као њихова заједнички имовина, или може прекинути поступак док се спорна питања не разреше пред надлежним судом. Члан 16. Ако су спорне чињенице од којих зависи да ли се подносилац захтева може сматрати правним следбеником ранијег сопственика, или су спорне друге чињенице од којих зависи право на враћање одузете земље, а постоје сметње да се о томе одлучи као о претходном питању комисија ће прекинути поступак и упутити заинтересована лица да о томе покрену поступак пред надлежним судом. Одлуком Уставног суда РС ИУ број 147/95 ("Сл. гласник РС", бр. 8/97) утврђено је да одредба члана 16. Уредбе за спровођење Закона о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа ("Службени гласник РС", бр. 41/91, 44/91 и 4/92), није у сагласности са Законом. Члан 17. Ако захтев за враћање земљишта нису поднели сви правни следбеници ранијег сопственика, који су оглашени за његове наследнике, комисија ће одлучити да им се врати део одузете земље сразмерно њиховим наследним деловима, ако су испуњени услови за враћање земље. Члан 18. Услов из члана 1. став 3. Закона да је воћњак млађи од 15 година, примениће се тако да се рок од 15 година рачуна почев од наредне године од кад је завршена прва садња у целом комплексу воћњака. Комисија може одлучити да се уместо засађеног воћњака који је старији од 15 година, али је у добром роду на име накнаде ранијем сопственику да у својину земљиште истог или сличног квалитета и приближно истих услова коришћења. Уколико корисник, односно држалац воћњака и ранији сопственик постигну споразум, ранијем сопственику се може утврдити право на повраћај воћњака који је млађи од 15 година, с тим да се ступање у посед одложи до скидања плодова петнаесте године старости воћњака. Обнављање воћњака, односно садња након заснивања комплекса воћњака, без утицаја је на одређивање старости воћњака у смислу члана 1. став 3. Закона. Члан 19. Земљиште одузето по Закону о пољопривредном земљишном фонду и конфисковано земљиште, вратиће се ранијем сопственику независно од тога шта је по култури то земљиште било у моменту одузимања, односно шта је по култури у моменту одлучивања по захтеву, осим ако стоје сметње из члана 1. Закона. Изузетно од става 1. овог члана, у случају кад је одузето земљиште у моменту одлучивања по захтеву по култури шума, корисник, односно држалац тог земљишта, може, на име накнаде, ранијем сопственику дати у својину друго одговарајуће земљиште. Члан 20. Пољопривредне организације које спровођењем Закона остану са мање од 2,5 ха земљишта по запосленом у непосредној пољопривредној производњи, сачиниће, заједно са општином, програм за ублажавање негативних последица изазваних применом Закона, а о спровођењу програма бринуће пољопривредна организација, општина и надлежни органи у Републици. Програм из става 1. овог члана садржи: укупан број радника у непосредној пољопривредној производњи, њихов имовински статус (земљиште у својини и други приходи) и мере за ублажавање негативних последица насталих применом Закона. Члан 21. Споразум о висини накнаде у новцу сматра се пуноважним када га потпише надлежни јавни правобранилац, уз претходну сагласност републичког јавног правобраниоца. Члан 22. Комисија Владе Републике Србије из члана 15. став 1. Закона врши следеће послове: уједначује ставове и координира рад општинских комисија, остварује непосредне контакте са општинским комисијама, а по указаној потреби предузима и друге мере код надлежних органа у општинама у вези са спровођењем Закона. Комисија Владе Републике Србије шестомесечно подноси Влади Републике Србије извештај о спровођењу Закона. Општинске комисије подносе извештај о свом раду Комисији Владе Републике Србије најкасније до петог у месецу за протекли месец. Члан 23. Уколико питања поступка нису законом, односно овом уредбом другачије уређена, примењују се одредбе Закона о општем управном поступку. Члан 24. Ова уредба ступа на снагу даном објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије". ТЕХНИЧКО УПУТСТВО ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ГЕОДЕТСКО-ТЕХНИЧКИХ РАДОВА У ПОСТУПКУ ВРАЋАЊА ЗЕМЉИШТА I. Припремни радови 1. Идентификација одузетих парцела на основу евиденције у јавним књигама. За сваког сопственика одузетог земљишта устројава се исказ идентификације (у даљем тексту: Исказ), у оквиру катастарске општине. Искази се нумеришу по реду пријема захтева за враћање земљишта ( образац Исказа дат у прилогу). У катастарским општинама, у којима у време одузимања земљишта није било никаквог премера, већ су у решењима о одузимању одузете површине означене описним подацима, идентификација тих површина врши се према стању важећег премера, а у одељак Исказа "стање по катастру" уписују се подаци о: броју парцеле, култури, класи и површини, ако се идентификација може извршити. Ако се парцела не може идентификовати, онда се до површине долази рачунањем из описних података. У том случају одељак "одузете површине" остаје празан. За сваку катастарску општину саставља се сумарник исказа одузетог земљишта и врши рекапитулација. Одузето земљиште које је унето у Исказ, упоређује се са фактичким стањем на терену и то стање евидентира у исказу. Констатоване промене (у погледу броја парцеле, културе, класе, површине, сопственика и др.), региструју се у индикационим скицама и уписују у Исказ у одељак "фактичко стање". 2. Идентификација земљишта у друштвеној својини, састављање исказа и сумарника исказа према категорији корисника са снимањем вишегодишњих засада и изграђених објеката. За земљишта у друштвеној својини саставља се Исказ с тим што одељак "одузето земљиште" остаје празан, а подаци о друштвеној својини који су евидентирани у катастру и земљишној књизи, упоређују се са фактичким стањем на терену. Констатоване промене (у погледу броја парцеле, културе, класе, површине, сопственика, као и у погледу података о изграђености објеката и вишегодишњих засада) региструју се на индикационе скице и уписују у Исказ у одељак "фактичко стање" затим се по катастарским општинама саставља сумарник исказа према категоријама корисника и врши рекапитулација, како би се дошло до података колико сваки корисник фактички поседује друштвеног земљишта, а упоређењем са сумарником исказа одузетог земљишта и колико поседује земљишта које му је дато на коришћење из фонда земљишта одузетог у смислу члана 1. Закона. 3. Израда прегледног плана постојећег стања ради се по катастарским општинама у размери 1:2500, 1:5000 или 1:10000. На прегледном плану одговарајућом бојом приказују се парцеле друштвене својине, одузете парцеле као и објекти и вишегодишњи засади. II. Обрада података и рачунање елемената за пренос враћених парцела на терен 1. Рачунање обрачунског фактора "Ф" за прелазак са једне на другу катастарску класу код враћања земљишта. За одузето земљиште у поступку признавања по захтеву за враћање земљишта по Закону користи се култура и класа према стању премера и катастра. Ако ранији сопственик одузетог земљишта не може да добије земљиште истог квалитета као што му је одузето, површина одговарајућег земљишта одређује се на основу односа између катастарских класа њиве према табели 1 . За одузето обрадиво пољопривредно земљиште сви катастарски подаци своде се на културу њиве тако што се одузети воћњаци, виногради, вртови и ливаде, преводе у културу њиве, са класом најближе парцеле њиве, из катастарских података који су у званичној употреби. На основу усвојених односа за одузето земљиште, ранијем сопственику се додељује земљиште према принципима комасације, с тим што у овом поступку процембене разреде представљају катастарске класе њива. 2. Утврђивање места (локација) за враћање одузетог земљишта са омеђавањем на терену. Код враћања земљишта у погледу локације могу наступити следећи случајеви: 1) Сопственику се враћа исто земљиште – парцела које је и одузето без обзира на ранију и садашњу површину и класу по евиденцији. У овом случају врши се омеђавање на терену на основу података премера, садржаних у катастру земљишта. 2) Сопственику се враћа друго земљиште које је у друштвеној својини, а које није уређено, с тим да се исто на основу података премера омеђи. 3) Сопственику се враћа земљиште из комплекса друштвене својине, које је уређено путем арондације или комасације (према диспозицији табле коју утврђује комисија за враћање земљишта). У случајевима под 2. и 3. узима се у обзир површина и класа као и обим укупно расположивог земљишта за враћање. 3. Свођење површина парцела различитих катастарских класа на површину прве катастарске класе њива са рекапитулацијом стања у Исказу идентификације. У циљу обрачуна површина одузетог земљишта различитих катастарских класа, врши се свођење површина појединих катастарских класа на површину прве катастарске класе, на начин што се површина под класом множи одговарајућим обрачунским фактором "Ф". Свођење површина врши се у Исказу или у одговарајућим обрасцима из комасације земљишта. Површина која се враћа умањује се због новопројектованих путева у комплексу, а ако је комплекс уређен комасацијом, тада се површина за враћање, сведена на прву класу, умањује и за коефицијенат "К" примењен у поступку комасације. Утврђене површине које се враћају ранијим сопственицима уписују се и обрачунавају за коначну расподелу у Исказу (рубрике 27–42). Укупне површине из Исказа уписују се у сумарник исказа и врши главна рекапитулација. Укупна површина одузетих парцела сведена на прву класу исказује се посебно у сумарнику исказа и означава се ΣП1 одузето. Сумарник исказа ради се у обрасцу Исказа, с тим што се на насловној страни изнад Исказа упише реч СУМАРНИК, или у обрасцу сумарник исказа земљишта у комасацији. Поред исказа за одузете парцеле једног сопственика ради се и исказ за парцеле друштвене својине, по корисницима, тако што се на насловној страни упишу речи "друштвена својина", или у другим одговарајућем обрасцу. Парцеле се уписују по комплексима у оквиру једне катастарске општине. Идентификоване парцеле утврђене од стране комисије уписују се на задњу страну исказа за сваки комплекс одвојено, изврши свођење на прву класу њиве и сабирање свих површина комплекса. Затим се изврши рекапитулација исказа друштвене својине у оквиру једне катастарске општине, по категоријама корисника који су добили земљиште одузето у смислу чл. 1. Закона. На овај начин је добијена укупна површина друштвене својине сведена на прву катастарску класу која се обележава са ΣП2. Упоређењем одузетих површина сведених на прву катастарску класу, са површинама друштвене својине сведеним на прву катастарску класу, комисија се информише да ли има довољно земљишта у друштвеној својини да подмири све сопственике. Ако је површина земљишта друштвене својине већа од одузетих површина, комисија утврђује који се комплекси земљишта расподељују. У случају да у КО нема довољно земљишта за враћање, врши се анализа стања у суседним катастарским општинама, па ако има могућности ранијим сопственицима се враћа земљиште у другим катастарским општинама. Ако ни та могућност не постоји, свим сопственицима који треба да добију земљиште из комплекса, врши се смањење површина сразмерно површини прве класе земљишта за враћање. Разлика у површини земљишта које није враћено региструје се у сваком Исказу на насловној страни. У општинама на чијој територији се налази више корисника земљишта у друштвеној својини, којима је дато на коришћење земљиште одузето у смислу члана 1. Закона, ради се биланс потраживања земљишта од сваког корисника. 4. Израда пројекта парцелације. 1) Пројектовање путне мреже и геодетске основе са аналитичком разрадом пројекта. 2) Пројектовање путне мреже у комплексима друштвене својине. Комплекс земљишта у смислу овог Упутства је друштвено земљиште ограничено сталним објектима (пруга, водоток, пут), парцелама приватног поседа и границом катастарске општине. У комплексима друштвене својине предвиђеним за враћање земљишта врши се деоба земљишта на табле што је могуће правилнијег геометријског облика. У циљу припреме комплекса земљишта за расподелу и формирање табли, кроз комплекс земљишта се пројектује путна мрежа. Растојање између путева (дужина нових парцела) зависи од конфигурације терена и структуре земљишта за враћање. Треба настојати, ако је могуће, да ширина нове парцеле у односу на дужину исте, буде у границама 1:1 до 1:10. Путна мрежа се пројектује по правилу управно или паралелно на постојеће саобраћајнице и каналску мрежу, а ако то услови на терену не дозвољавају угао пресека новопројектованог пута са постојећим саобраћајницама или каналском мрежом не може бити мањи од 60 о. У зависности од намене и врсте саобраћаја пројектују се следећи путеви: (1) Главни пољски путеви који повезују комплексе приватних и друштвених поседа и примају унутрашњи (ређе и спољни) саобраћај са сабирних и приступних путева, према економским двориштима и насеља и обратно (ширина до 10 метара). (2) Сабирни пољски путеви који примају унутрашњи саобраћај са приступних путева дуж приватних и друштвених поседа и преносе га на главни или тврде путеве према економском дворишту, насељу и обратно (ширина 6–8 метара). (3) Приступни пољски путеви који служе за унутрашњи саобраћај и обезбеђују непосредни приступ таблама и парцелама унутар табле (ширине 5–6 метара). (4) Локални приступни пољски путеви који служе за унутрашњи саобраћај и непосредни приступ мањим таблама или деловима табли са неколико парцела (ширине 4, а изузетно 3 метра). Новопројектовани путеви треба да су прави, а смер нових парцела по могућности треба да буде у правцу север–југ. У комплексима земљишта уређеним путем комасације или арондације, задржава се постојећа путна мрежа уз неопходно допунско пројектовање, које има за циљ да уситни велике табле друштвене својине и прилагоди их расподели према величини парцела које се враћају. Преломне тачке путне мреже нумеришу се арапским бројевима у оквиру катастарске општине почевши са бројем 1 па надаље, или у наставку од задњег искоришћеног броја. 3) Аналитичка разрада пројекта. Координате преломних тачака једне стране главних путних праваца очитавају се графички са плана док се остале тачке одређују на пресеку линија или на симетрали преломног угла уз услов ширине пута. Уколико се новопројектовани путни правац везује за тачке које су снимљене, координате ових тачака рачунају се из података снимања, уколико раније нису срачунате. У оквиру аналитичке разраде пројекта из података снимања рачунају се и координате детаљних тачака по контури комплекса. Координате детаљних тачака уписују се у ТО 25 за детаљне тачке. 4) Пројектовање тачака геодетске основе. У циљу обележавања преломних тачака контура табли и путне мреже, дуж новопројектованих путева, по потреби, пројектује се полигона мрежа. Полигоне тачке пројектују се тако да буду на раскрсници путева, односно на темену табле. За новопројектоване тачке очитавају се графичке координате на основу којих се рачунају елементи за приближно обележавање тачака на терену. Подаци мерења и рачунања уписују се и обрађују у прописаним обрасцима код премера земљишта. 5) Рачунање укупне површине комплекса, табли и објеката из координата. Површине наведених фигура рачунају се из правоуглих координата детаљних тачака у обрасцу П xy-2 или АОП. Збир површина табли и објеката у оквиру једног комплекса мора дати укупну површину комплекса. 6) Картирање преломних тачака путне мреже и граница катастарских класа на радним оригиналима планова. Путна мрежа на радне оригинале наноси се правоуглим координатама а граничне линије катастарских класа картирају се са скица детаља. За сваку таблу рачуна се површина под класама и своди на површину прве класе. За табле које се расподељују, ради се копија са уцртаним границама класа и диспозиција табле са уписаном укупном и сведеном површином. 7) Рачунање коефицијента умањења Кн Коефицијент умањења Кн рачуна се по комплексима према формули Пк Кн = где је: Пу Пк – збир површина табли у оквиру једног комплекса сведених на прву класу. Пу – укупна површина комплекса који се расподељује (ради се о идентичним површинама по контури) сведена на 1. класу. Коефицијентом К множи се сведена површина прве класе сваког сопственика у комплексу – табли, након чега се добија умањена површина за враћање. 8) Рачунање елемената за пренос табли и парцела на терен. Када се користи постојећа полигонска мрежа, елементи за пренос табли на терен рачунају се из правоуглих координата преломних тачака табли и полигонских тачака са којих се врши обележавање. Када се користи новопројектована полигонска мрежа, иста се пренесе на терен, изврши мерење и рачунање координата полигонских тачака, а потом се врши рачунање елемената за пренос табли на терен. За пренос табли на терен поларном методом елементи се рачунају у ТО 19 или тахиметријском записнику – комасације (ТЗК) а за пренос табли на терен ортогоналном методом елементи се рачунају у ТО 24 или записнику за снимање детаља ортогоналном методом – комасација (ЗОСК). Елементи за пренос парцела на терен рачунају се у обрасцу "Деоба табли" (образац дат у прилогу) или АОП применом формула из овог обрасца, а према површини и редоследу утврђеном од стране комисије и смеру парцелација који је одређен трансформацијом координата. Да би се срачунали елементи за пренос парцела и извршила деоба табле потребно је извршити следеће припреме: 1. Трансформација координата преломних тачака табли у локални координатни систем. Координате преломних тачака табли трансформишу се у локални координатни систем чији је координатни почетак по правилу једна тачка – теме табле, а једне од осовина локалног система (обично "y" оса) поклапа се или је паралелна странама нових парцела. Трансформација координата врши се у ТО 24 или АОП. 2. Ламелисање табли. Ламела је део површине табле у облику правоугаоника, трапеза или троугла који образују дужи које пролазе кроз преломне тачке табли, а паралелне су једној од осовина локалног координатног система. 3. Апроксимација парцела. Апроксимација парцела је претварање сведене површине 1. катастарске класе на површину одговарајуће класе у табли тако што се површина сведена на прву класу која се враћа, подели са обрачунским фактором класе у табли. У табели број 2. дате су површине које се враћају у различитим катастарским класама, у односу на 1 ха одузете површине. III. Теренски радови 1. Обележавање тачака геодетске основе, нових табли и парцела на терену. Полигонске тачке обележавају се на терену трајним белегама према правилничким прописима који важе за премер земљишта. Обележавање преломних тачака табли врши се поларном или ортогоналном методом из срачунатих елемената обележавања у обрасцу ТЗК или ЗОСК. Стабилизација тачака врши се каменим белегама димензија 10 x 10 x 50 цм. Обележавање тачака нових парцела врши се по правилу усмеравањем између преломних тачака табли или једном од метода снимања детаља са тачака геодетске основе, а на основу података садржаних на скицама детаља и записницима. Стабилизација међних тачака парцела врши се каменим (бетонским) белегама димензија 8 x 8 x 40 цм. 2. Показивање на терену (увођење у посед) враћених парцела. Показивање парцела и увођење у посед врши се у року који је решењем о утврђивању права на повраћај земљишта одређен за предају земљишта у посед ранијем сопственику. IV. Картографска обрада насталих промена на радним оригиналима планова и њихово провођење кроз катастарски операт Након завршених свих послова на терену и обради података, као и послова на евидентирању насталих промена на радним оригиналима, врши се увођење насталих промена у списак промена и провођење свих промена кроз катастарски операт, на основу Закона о премеру и катастру и уписима права на непокретностима ("Службени гласник СРС", број 28/90 и "Службени гласник РС", број 13/90) и прописа донетих на основу тог Закона. ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УШЛЕ У ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ Исправка Уредбе за спровођење Закона о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа ("Сл. гласник РС", бр. 44/91) На страни 1622 "Службеног гласника РС" унутрашња страна обрасца " ИСКАЗ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ ОДУЗЕТИХ ПАРЦЕЛА И ПАРЦЕЛА КОЈЕ СЕ ВРАЋАЈУ " објављена је на формату А4, а требало је на формату А3, па се ова страна обрасца, у практичној примени, треба штампати и користити на дупло већем - А3 формату. Ово исто се односи и на образац " ДЕОБА ТАБЛЕ " објављен на страни 1625 "Службеног гласника РС".