Regulation on methods of testing of perennial forage legumes for variety recognition

На основу члана 5. став 2. Закона о признавању сорти пољопривредног биља („Службени гласник РС”, број 30/10), Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, доноси П Р А В И Л Н И К О МЕТОДАМА ИСПИТИВАЊА СОРТИ ВИШЕГОДИШЊИХ КРМНИХ ЛЕГУМИНОЗА, РАДИ ПРИЗНАВАЊА СОРТЕ (Објављено у „Службеном гласнику РС”, број 61/13 од 12. јула 2013. године) Члан 1. Овим правилником прописују се методе испитивања сорти крмних вишегодишњих легуминоза (у даљем тексту: сорта), и то: луцерке (Medicago sativa L.ssp.sativa), црвене детелине (Trifolium pratense L.), беле детелине (Trifolium repens L.), жутог звездана (Lotus corniculatus L.), белог кокотца (Melilotus alba Medik.), шведске детелине (Trifolium hybridum L.), персијске детелине (Trifolium resupinatum L.), александријске детелине (Trifolium alexandrinum L.), еспарзете (Onobrychis viciifolia Scop.), галеге оријенталис (Galega orientalis L.) и дуњице (Medicago lupulina L.), на огледном пољу и у лабораторији, ради признавања сорте. Методама из става 1. овог члана испитују се одређене битне особине сорте, ради утврђивања: 1) различитости, униформности и стабилности сорте (DUS тест); 2) боље производне и употребне вредност сорте (VCU тест). Члан 2. Производна и употребна вредност сорте утврђује се на основу резултата испитивања одређених битних особина сорте које се односе на: 1) принос зелене масе; 2) принос суве материје; 3) квалитет крме (садржај сирових протеина, садржај неутралних НДФ влакна и садржај киселих - АДФ влакна). Сорта се испитује тако што се битне особине из става 1. овог члана сорте која се испитује упоређују са битним особинама једне или више сорти стандард, у складу са законом којим се уређује признавање сорти пољопривредног биља. Члан 3. Сорта се испитује у више одвојених огледа на огледном пољу у току две производне године након заснивања огледа. Оглед чине елементарне парцеле на којима се врши испитивање. Огледи из става 1. овог члана се изводе по плану „потпуно случајног блок система” у четири понављања, а рандомизација, односно план огледа је исти за све локалитете. Сорта се испитује на најмање четири локалитета који чине мрежу огледа. 2 Члан 4. Сорта се испитује на огледном пољу у складу са захтевом за признавање сорте у коме власник сорте, односно његов овлашћени заступник предлаже да се сорта, ради испитивања разврста у одговарајући оглед према врсти. Сорта разврстана на начин из става 1. овог члана, ради испитивања сеје се са сортом стандард у одређени оглед. За испитивање на огледном пољу доставља се семе сорте које је испитано на квалитет, здравствено исправно и нетретирано. Члан 5. Предусев на целој површини огледног поља на коме се врши испитивање сорте не могу бити друге легуминозе. Сорта се испитујe на земљишту без депресија, добре структуре и плодности, које је пре сетве испитано на присутност земљишних штеточина, а по потреби, изводи се и предсетвено третирање инсектицидима. Након сетве сорте засејана површина се поваља и залива, како би се омогућило равномерније и брже ницање и добијањe одређеног склопа биљака. Количине минералних ђубрива, време и начин њихове примене, као и остале агротехничке мере примењују се приликом испитивања сорте на огледном пољу тако да буду у складу са највишим нивоом технологије гајења легуминоза. Члан 6. Сорта која се испитује сеје се на површини од 10 m 2 , а чине је 10, односно 16 редова од по 5 m дужине са размаком између редова од 20 cm, односно 12,5 cm, у зависности од тога да ли има могућности за машинску сетву сорте. Размак између парцела је 50 cm, а размак између блокова 1 m. На почетку и на крају сваког огледа сеју се два заштитна реда. Члан 7. У току вегетације сорте која се испитује, евидентирају се следећи подаци: 1) датум ницања (дан кад се појави комплетан ред); 2) оцена ницања, 1-9 (1 - без никлих биљака, 3 - значи да има до 25% никлих биљака, 5 - значи да има 25-50% никлих биљака, 7 - значи да има 50-75% никлих биљака и 9 - значи да има 75-100% никлих биљака); 3) датум прве косидбе (косидба сваке сорте у огледу врши се у фази пуног цветања на висини од 7-10 cm, а остале косидбе на почетку цветања (5-10%) биљака на висини 3-5 cm); код галеге оријенталис у првој години косидба се обавља након 90 дана од ницања, на висини од 10-12 cm; 4) брзина регенерације (14 дана након сваке косидбе мери се висина биљака у cm из једног понављања на 20 биљака по слободном избору); 5) презимљавање, оцена 1-9 (1 - значи да има 75-100% оштећења, 3 - значи да има 50-75% оштећених биљака, 5 - значи да има 25-50% оштећених биљака, 7 - значи да има до 25% оштећених биљака и 9 - без оштећених биљака); 3 6) полегање, оцена 1-9 (1 - значи да има 75-100% полеглих биљака, 3 - значи да има 50-75% полеглих биљака, 5 - значи да има 25-50% полеглих биљака, 7 - значи да има до 25% полеглих биљака и 9 - без полеглих биљака); 7) висина биљака (cm), непосредно пред сваку косидбу у једном понављању на првих 20 биљака. Члан 8. У току испитивања сорте у огледном пољу у односу на стандардну сорту утврђује се степен присуства болести и штеточина, с тим што извођачи огледа сами евидентирају врсту и степен присуства болести. Оцењивање отпорности сорте која се испитује према болестима и штеточинама врши се по скали од 1 до 9, и то: 1) оцена 1 - значи да има 75-100% оболелих биљака; 2) оцена 3 - значи да има 50-75% оболелих биљака; 3) оцена 5 - значи да има 25-50% оболелих биљака; 4) оцена 7 - значи да има до 25% оболелих биљака; 5) оцена 9 - значи да нема оболелих биљака. Члан 9. У току производне године извођач огледа по косидби сваке сорте у огледном пољу мерењем утврђује: 1) принос зелене масе (kg/парцели) за свако понављање по откосима, 2) % суве материје из просечног узорка за сваку сорту, по откосима на основу које утврђујемо принос суве материје у (kg/парцели) за свако понављање. На основу ових резултата израчунава се принос изражен у: kg/парцели и kg/ha за све сорте у огледу. Члан 10. Сорта се испитује у лабораторији тако што се испитује квалитет крме, односно садржај: сирових протеина, сирове целулозе, суве материје, масти, пепела, БЕМ и влакана. За испитивање квалитета крме из става 1. овог члана у лабораторији узима се просечан узорак из свих понављања у микроогледу, по откосима са једне локације. Просечан узорак се узима у другој години испитивања, непосредно после косидбе и то из покошене масе са сваке парцеле, односно са сваког понављања, по 1/2 kg. Члан 11 . Извођач огледа по завршеном испитивању сорте на огледном пољу евидентира следеће податке: назив извођача огледа; име и презиме лица одговорног за извођење огледа; локалитет на коме се изводи оглед; тип земљишта и садржај храњивих материја у земљишту на коме се налази огледно поље; предусев; обављене агротехничке мере; податке из члана 7. и члана 9. овог правилника, као и друге податке који утичу на принос испитиване сорте (оштећења од штеточина, природних непогода и друго). 4 Извођач огледа по завршеном испитивању сорте у лабораторији евидентира податке из члана 10. став 1. овог правилника, као и назив извођача огледа, одговорно лице за извођење огледа и локалитет на коме се оглед изводи. Подаци из става 1. и 2. овог члана саставни су део годишњих и коначних резултата испитивања. Члан 12. Различитост, униформност и стабилност сорте испитује се методом одређеном техничким упутством за тестирање различитости, униформности и стабилности сорте. Члан 13. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Број: 110-00-103/2013-09 МИНИСТАР У Београду, 9. јула 2013. године Горан Кнежевић 5 4827013.0125.87/1