Regulation on measures for detection, containment and suppression of harmful organism Xylella fastidiosa (Wells et al.), methods determining the boundaries of infected, endangered and areas that are free from the presence of this harmful organism, and conditions for termination of the ordered measures and manner of notification of taken measures

На основу члана 43. став 2. Закона о здрављу биља („Службени гласник РС”, број 41/09), члана 17. став 4. и члана 24. став 2. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05-исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-УС, 72/12, 7/14-УС и 44/14), Министар пољопривреде и заштите животне средине доноси ПРАВИЛНИК О МЕРАМА ЗА ОТКРИВАЊЕ, СПРЕЧАВАЊЕ ШИРЕЊА И СУЗБИЈАЊЕ ШТЕТНОГ ОРГАНИЗМА Xylella fastidiosa (Wells et al.), НАЧИНУ ОДРЕЂИВАЊА ГРАНИЦА ЗАРАЖЕНОГ, УГРОЖЕНОГ И ПОДРУЧЈА БЕЗ ШТЕТНИХ ОРГАНИЗАМА, УСЛОВИМА ЗА ОКОНЧАЊЕ НАЛОЖЕНИХ МЕРА, КАО И НАЧИНУ ОБАВЕШТАВАЊА О ПРЕДУЗЕТИМ МЕРАМА (Објављен у „Службеном гласнику РСˮ, број 31/16 од 25. марта 2016. године.) Члан 1. Овим правилником прописују се мере за откривање, спречавање ширења и сузбијање свих подврста бактерије Xylella fastidiosa (Wells et al.) (у даљем тексту: штетни организам), начин одређивања граница зараженог, угроженог и подручја без штетног организма, услови за окончање наложених мера, као и начин обавештавања о предузетим мерама и престанак мера. Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) одређено биље јесу биљке домаћини и биље за садњу, осим семена, које припада родовима или врстама наведеним у Прилогу 1 – Листа биља за које је познато да је осетљиво на европске и неевропске изолате штетног организма (одређено биље), који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део; 2) биљке домаћини јесу биљке намењене садњи, осим семена, које припадају родовима или врстама које су наведене у европским базама података за које је утврђено да су осетљиве на једну или више подврста наведеног штетног организма; 3) држалац одређеног биља је лице професионално укључено у једну или више следећих активности: (1) садњу биља, (2) оплемењивање биља, (3) производњу, укључујући узгој, умножавање и одржавање биља, (4) уношење и премештање биља унутар и ван територије Републике Србије, (5) стављање биља у промет. Члан 3. Ради откривања штетног организма приликом уношења у Републику Србију одређеног биља пореклом из земаља у којима није присутан штетни организам, спроводи се фитосанитарни преглед на присуство штетног организма, којим се проверава да ли су испуњени услови за уношење одређеног биља, и то: 2 1) да ли пошиљку одређеног биља прати фитосанитарни сертификат који у рубрици „Допунска изјава” садржи податак да штетни организам није присутан у тој земљи; 2) да на одређеном биљу није утврђено присуство нити симптоми штетног организма. Фитосанитарни преглед на присуство штетног организма врши се у у складу са чланом 5. став 2. овог правилника. Члан 4. Ради откривања штетног организма, приликом уношења у Републику Србију одређеног биља пореклом из земаља за које је познато да је у њима присутан штетни организам, спроводи се фитосанитарни преглед на присуство штетног организма, којим се проверава да ли су испуњени услови за уношење одређеног биља, и то: 1) да одређено биље прати фитосанитарни сертификат који у рубрици „Допунска изјава” садржи податкe наведене у стaву 3. или ставу 4. овог члана; 2) да на одређеном биљу није утврђено присуство нити симптоми штетног организма. Фитосанитарни преглед на присуство штетног организма врши се у складу са чланом 5. став 3. овог правилника. За одређено биље пореклом из подручја у којем није присутан штетни организам, које је установљено као слободно од штетног организма у складу са релевантним Међународним стандардом за фитосанитарне мере, у фитосанитарном сертификату у рубрици „Допунска изјава” наводи се следеће: 1) да су биљке током целог свог животног циклуса гајене на подручју које је установљено као слободно од штетног организма у складу са релевантним Међународним стандардом за фитосанитарне мере; 2) назив подручја које је успостављено као слободно од штетног организма наводи се у фитосанитарном сертификату у рубрици „Место порекла”. За одређено биље пореклом из подручја за које је познато да је у њему присутан штетни организам у фитосанитарном сертификату у рубрици „Допунска изјава” наводи се следеће: 1) да је одређено биље произведено на једном или више места производње у складу са условима из става 5. овог члана; 2) да је Национална организација за заштиту биља земље порекла објавила или доставила Републици Србији листу места производње укључујући њихову локацију унутар земље порекла. Назив места производње, односно локација наводи се у рубрици „Место порекла”; 3) да су фитосанитарни третмани против вектора штетног организма примењени на месту производње и подручју из става 5. тачка 3) овог члана; 4) да су репрезентативни узорци свих врста одређеног биља са свих места производње годишње тестирани у одговарајућем моменту и да је потврђено одсуство штетног организма на основу тестирања спроведених у складу са међународно признатим методама испитивања; 5) да је одређено биље транспортовано у затвореним контејнерима или паковањима, чиме је искључена могућност заразе штетним организмом или његовим векторима; 3 6) да су пре извоза, на партијама одређеног биља, спроведени визуелни прегледи, узорковање и молекуларно тестирање у складу са међународно признатим методама испитивања и да је потврђено одсуство штетног организма, при чему се користила шема узорковања којом је могуће утврдити ниво присуства зараженог биља од 1 % или већи, са степеном поузданости од 99 % и које је нарочито било усмерено на биљке које су показивале сумњиве симптоме присуства штетног организма; 7) да су непосредно пре извоза на партијама одређеног биља спроведени фитосанитарни третмани против познатих вектора штетног организма. Место производње из става 4. тачка 1) овог члана мора да испуњава следеће услове: 1) да је одобрено од стране Националне организације за заштиту биља земље порекла као слободно од штетног организма и његових вектора у складу са релевантним Међународним стандардом за фитосанитарне мере; 2) да је физички заштићено од уношења штетног организма и његових вектора; 3) да је окружено подручјем ширине 200 m за које је на основу визуелних прегледа, а у случају сумње и на основу узорковања и тестирања, утврђено да је слободно од штетног организма и на којем се спроводе одговарајући фитосанитарни поступци против вектора штетног организма који могу да укључе и уклањање биља; 4) да је подвргнуто одговарајућим фитосанитарним третманима како би било слободно од присуства вектора штетног организма који могу да укључе и уклањање биља; 5) да су годишње спроводена, у одговарајуће време, најмање два инспекцијска прегледа на месту производње и подручју из тачке 3) овог става; 6) да током процеса производње одређеног биља, на месту производње, нису откривени симптоми заразе штетним организмом нити његови вектори или у случају уочавања сумњивих симптома, да је спроведено тестирање и потврђено одсуство штетног организма; 7) да током процеса производње одређеног биља, у подручју из тачке 3) овог става, нису откривени симптоми заразе штетним организмом нити његови вектори или у случају уочавања сумњивих симптома, да је спроведено тестирање и потврђено одсуство штетног организма. Биље рода Coffea намењено садњи, осим семена, пореклом из Костарике (Costa Rica) и Хондураса не може се уносити на територију Републике Србије. Члан 5. Фитосанитарни преглед приликом уношења у Републику Србију одређеног биља, на присуство штетног организма спроводи се на граничном прелазу провером документације у складу са чл. 3. и 4. овог правилника, провером идентитета и провером здравственог стања пошиљке одређеног биља. Уколико је одређено биље пореклом из земље у којој штетни организам није присутан, фитосанитарни инспектор врши: 1) визуелни преглед и 2) у случају сумње на присуство штетног организма и његових вектора, узорковање и тестирање партије ради потврђивања одсуства штетног организма. 4 Уколико је одређено биље пореклом из земље за коју је познато да је у њој присутан штетни организам, фитосанитарни инспектор врши: 1) визуелни преглед и 2) узорковање сваке партије и тестирање како би се потврдило одсуство штетног организма и његових вектора. За увезено одређено биље из става 3. овог члана одређује се посткарантински надзор у трајању од два вегетациона периода. Величина узорка треба да буде таква да се њоме може утврдити ниво заразе од 1% или већи, са степеном сигурности од 99 %, узимајући у обзир Међународни стандард за фотосанитарне мере (ISPM 31). Члан 6. Ради откривања штетног организма спроводи се посебан надзор, у одговарајуће време током године, у складу са Програмом мера заштите здравља биља. Посебан надзор из става 1. овог члана обухвата визуелне прегледе, узимање узорака и тестирање у случају сумње на присуство штетног организма и заснива се на научним и техничким принципима и доказима, биологији штетног организма и његових вектора, присуству и биологији одређеног биља, као и другим релевантним подацима у вези са штетним организмом. Члан 7. Држалац одређеног биља или било које друго лице које уочи симптоме штетног организма или посумња на његову појаву о томе без одлагања обавештава министарство надлежно за послове здравља биља. У случају сумње на појаву штетног организма, фитосанитарни инспектор узима службени узорак и доставља га овлашћеној лабораторији, ради лабораторијског испитивања. До добијања резултата лабораторијске анализе, фитосанитарни инспектор забрањује премештање одређеног биља. Члан 8. Када се на основу резултата лабораторијских испитивања потврди присуство штетног организма границе зараженог, угроженог и подручја без штетног организма одређују се тако што се: 1) утврђује и означава заражено подручје које обухвата биље: (1) на коме је потврђено присуство штетног организма, (2) које показује симптоме који упућују на могућу заразу штетним организмом, (3) које може бити заражено штетним организмом због непосредне близине зараженог биља, (4) за које је познато да је пореклом са истог места производње као и заражено биље или је произведено од тог биља; 2) утврђују границе угроженог подручја, ширине најмање 10 km око зараженог подручја; 5 3) разграничава заражено подручје, угрожено подручје и подручје без штетног организма на основу важећих научних принципа, биологије штетног организма и његових вектора, нивоа заразе, присуства вектора и распрострањености одређеног биља. Ако се потврди присуство једне или више подврста штетног организма, може се означити заражено и угрожено подручје у погледу само тих подврста. Уколико се потврди присуство штетног организма у угроженом подручју, разграничење зараженог и угроженог подручја се преиспитује и мења у складу са новонасталом ситуацијом. Подручје на коме је потврђено присуство штетног организма не мора одмах да се означи као заражено и угрожено, ако се утврди да: 1) постоје докази (фитосертификат, фактура, царинска декларација и сл.) да је штетни организам недавно унет са биљем на ком је пронађен; 2) постоје накнадна сазнања да је биље било заражено пре његовог уношења у то подручје; 3) нису идентификовани вектори штетног организма у близини биља, на основу тестирања спроведених у складу са међународно признатим методама. У случају из става 4. овог члана: 1) врши се посебан надзор у трајању од најмање две године, ради утврђивања заразе другог биља, осим биља на којем је потврђен штетни организам; 2) на основу посебног надзора из тачке 1) овог става процењује се потреба означавања подручја; 3) обавештавају се друге земље о резултатима посебног надзора из тачке 1) овог става и о оправданости неуспостављања зараженог и угроженог подручја. Биљке домаћини не могу се садити у зараженом подручју, осим на местима која су физички заштићена од уношења вектора који преносе штетни организам. Члан 9. У зараженом и угроженом подручју и подручју из члана 8. став 4. овог правилника, спроводе се следеће мере, са циљем ерадикације штетног организма: 1) уклањање без одлагања, у полупречнику од 100 m: (1) биља за које је потврђено да је заражено штетним организмом, (2) биља са симптомима који упућују на могућу заразу штетним организмом или за које се сумња да је заражено штетним организмом, (3) свих биљака домаћина без обзира на њихово здравствено стање; 2) узорковање и тестирање одређеног биља у полупречнику од 100 m око сваке заражене биљке, у складу са Међународним стандардом за фитосанитарне мере (ISPM 31); 3) пре уклањања биља из тачке 1) овог става, спровођење одговарајућих фитосанитарних поступака против вектора штетног организма и биља које може бити домаћин тим векторима, а ти поступци могу да укључе и уклањање биља; 4) уништавање биља из тачке 1) овог става и његових делова, на лицу места или на најближој могућој локацији унутар зараженог подручја која је одређена за ту сврху, на начин да се избегне ширење штетног организма; 6 5) истраживање, ради утврђивања порекла заразе штетним организмом, при чему се прати и биље које се доводи у везу са заразом, укључујући и биље које је премештано пре означавања подручја; 6) праћење присуства штетног организма спровођењем посебног надзора у одговарајуће време, визуелним прегледима одређеног биља, узорковањем, тестирањем биља са симптомима, као и биља без симптома које се налази у близини. У угроженом подручју, површина на којој се истражује присуство штетног организма подељена је на квадранте димензија 100 m x 100 m, при чему се визуелни прегледи врше у сваком квадранту; 7) активности које подижу ниво јавне свести о опасности коју представља овај штетни организам и фитосанитарним мерама донесеним са циљем спречавања уношења и ширења штетног организма, као и постављање ознака које указују на заражено и угрожено подручје; 8) где је то потребно, предузимање мера које се односе на решавање специфичних ситуација за које се сматра да могу спречити, онемогућити или одложити ерадикацију; 9) све друге мере у циљу ерадикације у складу са релевантним Међународним стандардом за фитосанитарне мере ISPM 9 и уз примену интегрисаног приступа у складу са релевантним Међународним стандардом за фитосанитарне мере ISPM 14; 10) примена одговарајуће добре пољопривредне праксе за уклањање штетног организма и његових вектора. О резултатима истраживања из става 1. тачка 5) овог члана, обавештавају се земље порекла одређеног биља, као и земље кроз које и у које се одређено биље премештало. Члан 10. Одређено биље које је једним делом или цео животни циклус гајено у зараженом или угроженом подручју не може се премештати унутар и ван тог подручја. Одређено биље из става 1. овог члана, може се премештати само ако је гајено на месту производње које је: 1) регистровано у Регистру произвођача, прерађивача, увозника, дистрибутера и складиштара биља, биљних производа и прописаних објеката под надзором; 2) установљено као слободно од штетног организма и вектора, у складу са релевантним Међународним стандардима за фитосанитарне мере; 3) физички заштићено од уношења штетног организма и његових вектора; 4) окружено подручјем ширине 200 m за које је на основу визуелних прегледа, а у случају сумње и на основу узорковања и тестирања, утврђено да је слободно од штетног организма, на коме се спроводе одговарајући фитосанитарни третмани против вектора штетног организма који могу да укључе и уклањање биља; 5) подвргнуто одговарајућим фитосанитарним поступцима за спречавање присуства вектора штетног организма који могу да укључе и уклањање биља; 6) инспекцијски прегледано најмање два пута годишње у одговарајуће време, укључујући и подручје из тачке 4) овог става; 7) такво да током процеса производње одређеног биља, нису откривени симптоми заразе штетним организмом нити његови вектори или у случају уочавања 7 сумњивих симптома, да је спроведено тестирање и потврђено одсуство штетног организма; 8) такво да током процеса производње одређеног биља, у подручју из тачке 4) овог става, нису откривени симптоми заразе штетним организмом нити његови вектори или у случају уочавања сумњивих симптома, да је спроведено тестирање и потврђено одсуство штетног организма. Репрезентативни узорци свих врста одређеног биља из става 2. овог члана, са свих места производње, годишње се тестирају у одговарајућем моменту како би се потврдило одсуство штетног организма. Тестирања се спроводе у складу са међународно признатим методама испитивања. Пре премештања, на партијама одређеног биља из става 2. овог члана, спроведени су визуелни прегледи, узорковање и молекуларно тестирање у складу са међународно признатим методама испитивања и потврђено је одсуство штетног организма, при чему се користила шема узорковања којом је могуће утврдити ниво присуства зараженог биља од 1 % или већи са степеном сигурности од 99 % и које је нарочито било усмерено на биљке које су показивале сумњиве симптоме присуства штетног организма. Пре премештања партија одређеног биља спроводе се фитосанитарни третмани против свих вектора штетног организма. Одређено биље се транспортује у затвореним контејнерима или паковањима, чиме је искључена могућност заразе штетним организмом или његовим векторима; Одређено биље из става 2. овог члана приликом премештања прати биљни пасош, издат у складу са посебним прописом којим се уређује биљни пасош. Биљке домаћини које никад нису расле унутар зараженог и угроженог подручја могу се премештати само ако их прати биљни пасош. Члан 11. Када се утврди да нису испуњени услови за премештање одређеног биља, фитосанитарни инспектор без одлагања налаже уништавање биља које не испуњава услове, на лицу места или на оближњој локацији, предузимајући све мере предострожности током и након уклањања, ради спречавања ширења штетног организма и вектора. Члан 12. Држаоци биља који достављају, односно примају и увозе одређено биље, које је гајено најмање једним делом животног циклуса у зараженом односно угроженом подручју или је премештано кроз та подручја, воде евиденцију о свакој достављеној, односно примљеној партији биља и називу држаоца биља који је ту партију примио, односно називу добављача. Држаоци биља, евиденције из става 1. овог члана, чувају три године од дана када су примили, односно доставили предметну партију. Држаоци биља обавештавају надлежног фитосанитарног инспектора о свим достављеним и примљеним партијама и достављају податке који укључују порекло партије, пошиљаоца и примаоца партије, место одредишта, индивидуалне серије, број седмице или број производне серије биљног пасоша и идентитет и количину одређене партије. 8 Члан 13. Заинтересована јавност, путници, професионални међународни превозници информишу се о претњи коју штетни организам представља спровођењем кампање подизања свести. Информације се објављују на интернет страници Министарства и других надлежних институција. Члан 14. Подаци и информације о појави штетног организма и предузетим мерама, као и подаци и информације о престанку мера, достављају се другим државама и међународним организацијама, у складу са међународном конвенцијом и споразумима обавезујућим за Републику Србију. Члан 15. Ако се током спровођења посебног надзора и праћења присуства штетног организма у зараженом и угроженом подручју, не утврди присуство штетног организма током периода од пет година, заражено и угрожено подручје се укида и престаје примена мера из члана 9. овог правилника. Члан 16. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Број: 110-00-00320/2015-09 МИНИСТАР У Београду, 10. март 2016. године проф. др Снежана Богосављевић Бошковић 4827016.0132.1.doc/1 ПРИЛОГ ЛИСТА БИЉА ЗА КОЈЕ ЈЕ ПОЗНАТО ДА ЈЕ ОСЕТЉИВО НА ЕВРОПСКЕ И НЕЕВРОПСКЕ ИЗОЛАТЕ ШТЕТНОГ ОРГАНИЗМА (ОДРЕЂЕНО БИЉЕ) Acacia longifolia (Andrews) Willd. Acacia saligna (Labill.) H. L. Wendl. Acer Aesculus Agrostis gigantea Roth Albizia julibrissin Durazz. Alnus rhombifolia Nutt. Alternanthera tenella Colla Amaranthus blitoides S. Watson Ambrosia acanthicarpa Hook. Ambrosia artemisiifolia L. Ambrosia trifida L. Ampelopsis arborea (L.) Koehne Ampelopsis cordata Michx. Asparagus acutifolius L Artemisia douglasiana Hook. Artemisia vulgaris var. heterophylla (H.M. Hall & Clements) Jepson Avena fatua L. Baccharis halimifolia L. Baccharis pilularis DC. Baccharis salicifolia (Ruiz & Pav.) Bidens pilosa L. Brachiaria decumbens (Stapf) Brachiaria plantaginea (Link) Hitchc. Brassica Bromus diandrus Roth Callicarpa americana L. Capsella bursa-pastoris (L.) Medik. Carex Carya illinoinensis (Wangenh.) K. Koch Cassia tora (L.) Roxb. Catharanthus Celastrus orbiculata Thunb. Celtis occidentalis L. Cenchrus echinatus L. Cercis canadensis L. Cercis occidentalis Torr. Chamaecrista fasciculata (Michx.) Greene Chenopodium quinoa Willd. Chionanthus Chitalpa tashkinensis T. S. Elias & Wisura Citrus Cistus creticus L. Cistus monspeliensis L. 2 Cistus salviifolius L. Coelorachis cylindrica (Michx.) Nash Coffea Commelina benghalensis L. Conium maculatum L. Convolvulus arvensis L. Conyza canadensis (L.) Cronquist Cornus florida L. Coronopus didymus (L.) Sm. Cynodon dactylon (L.) Pers. Cyperus eragrostis Lam. Cyperus esculentus L. Cytisus scoparius (L.) Link Cytisus racemosus Broom Datura wrightii Regel Digitaria horizontalis Willd. Digitaria insularis (L.) Ekman Digitaria sanguinalis (L.) Scop. Disphania ambrosioides (L.) Mosyakin & Clemants Dodonaea viscosa Jacq. Duranta erecta L. Echinochloa crus-galli (L.) P. Beauv. Encelia farinosa A. Gray ex Torr. Eriochloa contracta Hitchc. Erodium Escallonia montevidensis Link & Otto Eucalyptus camaldulensis Dehnh. Eucalyptus globulus Labill. Eugenia myrtifolia Sims Euphorbia hirta L. Euphorbia terracina L. Fagus crenata Blume Ficus carica L. Fragaria vesca L. Fraxinus americana L. Fraxinus dipetala Hook. & Arn. Fraxinus latifolia Benth. Fraxinus pennsylvanica Marshall Fuchsia magellanica Lam. Genista monspessulana (L.) L. A. S. Johnson Genista ephedroides DC. Geranium dissectum L. Ginkgo biloba L. Gleditsia triacanthos L. Grevillea juniperina L. Hebe Laurus nobilis L. Hedera helix L. Helianthus annuus L. Hemerocallis Heteromeles arbutifolia (Lindl.) M. Roem. Hibiscus schizopetalus (Masters) J.D. Hooker 3 Hibiscus syriacus L. Hordeum murinum L. Hydrangea paniculata Siebold Ilex vomitoria Sol. ex Aiton Ipomoea purpurea (L.) Roth Iva annua L. Jacaranda mimosifolia D. Don Juglans Juniperus ashei J. Buchholz Koelreuteria bipinnata Franch. Lactuca serriola L. Lagerstroemia indica L. Lavandula dentata L. Lavandula angustifolia Mill. Ligustrum lucidum L. Lippia nodiflora (L.) Greene Liquidambar styraciflua L. Liriodendron tulipifera L. Lolium perenne L. Lonicera japonica (L.) Thunb. Ludwigia grandiflora (Michx.) Greuter & Burdet Lupinus aridorum McFarlin ex Beckner Lupinus villosus Willd. Magnolia grandiflora L. Malva Marrubium vulgare L. Medicago polymorpha L. Medicago sativa L. Melilotus Melissa officinalis L. Metrosideros Modiola caroliniana (L.) G. Don Montia linearis (Hook.) Greene Morus Myoporum insulare R. Br. Myrtus communis L. Nandina domestica Murray Neptunia lutea (Leavenw.) Benth. Nerium oleander L. Nicotiana glauca Graham Olea europaea L. Origanum majorana L. Paspalum dilatatum Poir. Persea americana Mill. Pelargonium graveolens L'Hér Phoenix reclinata Jacq. Phoenix roebelenii O’Brien Pinus taeda L. Pistacia vera L. Plantago lanceolata L. Platanus 4 Pluchea odorata (L.) Cass. Poa annua L. Polygala myrtifolia L. Polygonum arenastrum Boreau Polygonum lapathifolium (L.) Delarbre Polygonum persicaria Gray Populus fremontii S. Watson Portulaca Prunus Pyrus pyrifolia (Burm. f.) Nakai Quercus Ranunculus repens L. Ratibida columnifera (Nutt.) Wooton & Standl. Rhamnus alaternus L. Rhus diversiloba Torr. & A. Gray Rosa californica Cham. & Schldl. Rosmarinus officinalis L. Rubus Rumex crispus L. Salix Salsola tragus L. Salvia mellifera Greene Sambucus Sapindus saponaria L. Schinus molle L. Senecio vulgaris L. Setaria magna Griseb. Silybum marianum (L.) Gaertn. Simmondsia chinensis (Link) C. K. Schneid. Sisymbrium irio L. Solanum americanum Mill. Solanum elaeagnifolium Cav. Solidago virgaurea L. Sonchus Sorghum Spartium junceum L. Spermacoce latifolia Aubl. Stellaria media (L.) Vill. Tillandsia usneoides (L.) L. Toxicodendron diversilobum (Torr. & A. Gray) Greene Trifolium repens L. Ulmus americana L. Ulmus crassifolia Nutt. Umbellularia californica (Hook. & Arn.) Nutt. Urtica dioica L. Urtica urens L. Vaccinium Verbena litoralis Kunth Veronica Vicia faba L. Vinca 5 Vitis Westringia fruticosa (Willd.) Druce Westringia glabra L. Xanthium spinosum L. Xanthium strumarium L. 4827016.0132.1.doc//2