Regulation determining the Programme for monitoring the animal origin food safety for 2020
Made 2020-07-15 · Text as of 2026-10-01
Public law and official guidance, published as research. Not legal, tax or financial advice.
About this law
- Original title
- Правилник о утврђивању Програма мониторинга безбедности хране животињског порекала за 2020 годину.
- Language
- Serbian
- Kind
- Regulation
- Country
- Serbia
- Subjects
- Food and nutrition
- Keywords
- food safety and quality, policy/planning, monitoring, MRL-maximum residue limit, inspection, internal trade, international trade, meat, milk/dairy products, fish products, data collection/reporting, early warning system
- Categories
- *
Where to read it
No source link is recorded for this law.
Text
The law's own text, section by section, as held. Each section has its own link.
„Службени гласник РС“, број 102/2020 од 24. јула 2020. године Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs 2513 На основу члана 69. став 2. Закона о безбедности хране („Службени гласник РС”, бр. 41/09 и 17/19), Mинистар пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК о утврђивању Програма мониторинга безбедности хране животињског порекла за 2020. годину Члан 1. Овим правилником утврђује се Програм мониторинга безбедности хране животињског порекла за 2020. годину (у даљем тексту: Програм мониторинга), који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) контаминенти јесу хемијске супстанце које нису намерно додате храни, али могу бити присутне као резултат различитих фаза њене производње, паковања, транспорта или држања, као и пореклом из животне средине; 2) микробиолошки критеријум јесте критеријум на основу кога се дефинише прихватљивост производа, производне партије (шарже, серије или лота производа) или производног процеса, заснован на одсуству, присуству или броју микроорганизама, односно на количини њихових токсина или метаболита, по јединици масе, запремине, површине или производне партије; 3) мониторинг хране животињског порекла јесте системско спровођење узорковања и испитивања хране животињског порекла, сакупљање, обрада и оценa података о резултатима испитивања ради праћења степена усаглашености са прописима којима се уређује безбедност хране животињског порекла; 4) надлежни орган jeсте министарство надлежно за послове ветеринарства; 5) кувани производи рибарства јесу остали производи рибарства (укључујући и ракове) и шкољкаши, који су обрађени најмање температуром пастеризације у складу са посебним прописом; 6) овлашћена лабораторија јесте лабораторија овлашћена од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за обављање испитивања службених узорака у програму мониторинга; 7) паковање јесте храна животињског порекла упакована и означена тако да се означени састав и количина не могу променити без отварања тј. код којег се приликом отварања, видно и трајно оштећује амбалажа; 8) производна партија (шаржа, серија или лот) јесте група или низ препознатљивих производа који су произведени током одређеног процеса под идентичним условима и на одређеном месту у току једног производног периода; 9) службена контрола јесте било који поступак контроле који надлежни орган спроводи ради потврде усаглашености са прописима којима се уређује безбедност хране животињског порекла; 10) службени узорак јесте узорак хране животињског порекла и узорак површина које су од значаја за производњу, прераду и дистрибуцију хране животињског порекла, узет од стране надлежног инспектора или овлашћеног лица; 11) узорак јесте једна или више јединица производа или део предмета испитивања, одабран на различите начине из скупа или већег дела скупа, који је намењен да обезбеди информацију о одређеној особини тог производа или предмета испитивања, а на основу које ће се донети одлука о том производу или предмету испитивања или о његовом производном процесу; 12) узорковање јесте узимање хране животињског порекла и узорака површина које су од значаја за производњу, прераду и дистрибуцију хране животињског порекла, како би се путем испитивања утврдила усаглашеност са прописима којимa се уређује безбедност хране животињског порекла; 13) усаглашеност са критеријумима јесте добијање резултата испитивања прописаних овим правилником, на основу критеријума прописаних за узимање узорака, спровођење испитивања и корективних мера у складу са законом којим се уређује безбедност хране; 14) храна животињског порекла јесте храна која је намењена за исхрану људи у непрерађеном, делимично прерађеном или прерађеном облику, а потиче од животиња. Члан 3. Мониторинг из члана 1. овог правилника обухвата храну животињског порекла која је произведена на територији Републике Србије и спроводи се у објектима за: 1) производњу хране животињског порекла; 2) складиштење и дистрибуцију; 3) продају на мало производа животињског порекла. Изузетно од става 1. овог члана мониторинг обухвата и храну животињског порекла која је увезена на територију Републике Србије, и то: 1) механички сепарисано месо (МСМ); 2) млеко у праху и сурутку у праху; 3) производе од јаја – у течном стању; 4) рибу; 5) кувани производи рибарства; 6) желатин и колаген. Члан 4. Програм мониторинга израђује се на основу: 1) постојећег стања у систему безбедности хране животињског порекла, укључујући и податке о небезбедној храни на локалном тржишту, у региону и из увоза; 2) података о производњи и потрошњи хране животињског порекла; 3) података о раније утврђеним неусаглашеностима током службених контрола хране животињског порекла; 4) информација из Система за брзо обавештавање и узбуњивање за храну (Rapid alert system for food and feed/RASFF). Програм мониторинга спроводи се ради: 1) утврђивања нивоа контаминената и трендова учесталости појаве микроорганизама и осталих штетних материја у храни животињског порекла; 2) утврђивања отпорности зоонотских и коменсалних бактерија на антимикробна средства, као и прикупљање и обрада података из ових испитивања; 3) прикупљања података из мониторинга који се користе за анализу ризика, за поједине категорије хране и на тај начин доприносе повећању заштите здравља и других интереса потрошача; 4) провере важећих стандарда и максимално дозвољених количина прописаних за поједине врсте хране. Члан 5. Програм мониторинга садржи: 1) потребна средства за финансирање Програма мониторинга; 2) мере које ће се предузети у случају присуства микробиолошких, хемијских и биолошких контаминената; 3) структуру органа и организација за спровођење Програма мониторинга; 4) друге параметре од значаја за спровођење Програма мониторинга, и то: (1) План мониторинга којим се одређује узимање узорака за микробиолошка и хемијска испитивања, (2) услове и начин узимања и чувања узорка, лабораторијске методе и начин извештавања. Члан 6. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Број 110-00-82/2020-09 У Београду, 15. јула 2020. године Министар, Бранислав Недимовић, с.р. ПРОГРАМ МОНИТОРИНГА БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА ЗА 2020. ГОДИНУ I. Потребна средства за финансирање Програма мониторинга безбедности хране животињског порекла за 2020. годину Потребна средства за финансирање Програма мониторинга обезбеђена су Законом о буџету Републике Србије за 2020. годину („Службени гласник РС”, бр. 84/19, 60/20 – др. пропис и 62/20 – др. закон), у оквиру Раздела 24, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у Глави 24.2 – Управа за ветерину, Програм 0109 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, Функција 760 – Здравство некласификовано на другом месту, Програмска активност 0002 – Безбедност хране животињског порекла и хране за животиње, Економска класификација 451 – Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама у износу од 150.000.000 динара. Укупна средства са наведене економске класификације у износу од 150.000.000 динара расподељена су и користе се у складу са Закључком Владе о усвајању Програма распореда и коришћења средстава субвенција у области ветерине за 2020. годину, 05 број 401-293/2020 oд 17. јануара 2020. године и 05 број 401-4771/2020 од 12. јуна 2020. године (у даљем тексту: Закључак Владе). У складу са Закључком Владе, од укупног износа од 150.000.000 динара, средства се расподељују у одговарајућим износима, од чега за Програм мониторинга у износу од 50.000.000 динара. II. Мере које ће се предузети у случају присуства микробиолошких, хемијских и биолошких контаминената У случају да се утврди присуство микробиолошких, хемијских и биолошких контаминената, односно неусаглашености са прописаним вредностима, надлежни орган спроводи активности како би осигурао да субјект у пословању храном уклони неусаглашеност, узимајући у обзир степен неусаглашености и претходне случајеве неусаглашености истог субјекта у пословању храном, и то: 1) мере, укључујући узимање службеног узорка за које се сматра да су потребне како би се осигурала безбедност хране; 2) забрану стављања у промет, ако је примењиво; 3) мере којима се дозвољава употреба хране животињског порекла у сврху која се разликује од њене првобитне намене; 4) мере којима се забрањује рад или налаже затварање читавог објекта за производњу хране или једног њеног дела на одређен временски период; 5) друге мере и предузима друге одговарајуће радње. III. Структура органа и организација за спровођење Програма мониторинга Програм мониторинга спроводи надлежни орган преко ветеринарских инспектора. Лабораторијска испитивања спроводе лабораторијe: 1) које су овлашћене за службене контроле у складу са законом којим се уређује област ветеринарства; 2) које су изабране путем конкурса у складу са законом којим се уређује безбедност хране. IV. Други параметри од значаја за спровођење Програма мониторинга 1. План мониторинга План мониторинга којим се одређује шифра, предмет и место испитивања, опасност, број јединица са граничним вредностима, као и методе испитивања, дат је у Табели 1 – План узимања узорака за микробиолошка испитивања (у даљем тексту: Табела 1) и Табели 2 – План узимања узорака за хемијска испитивања – резидуе пестицида и контаминенти (у даљем тексту: Табела 2), овог програма. 2. Услови и начин узимања и чувања узорка, лабораторијске методе и начин извештавања 2.1. Одређивање броја узорака, врсте испитивања и начина извештавања Број узорака и врсту испитивања на нивоу управног округа, одређује надлежни орган у складу са Табелом 1 и Табелом 2 овог програма. Извештај о спровођењу Плана мониторинга доставља се надлежном органу на кварталном нивоу у форми збирне табеле за управни округ са обавезним подацима: 1) број налога Управе за ветерину; 2) шифра узорка (број из Tабеле 1 – колона 1/шифра узорка – колона 2 или редни број за хемијска испитивања из Табеле 2); 3) датум узорковања; 4) место узорковања; 5) назив управног округа; 6) назив субјекта у пословању храном и адреса (код кога је вршено узорковања); 7) седиште субјекта у пословању храном (код кога је вршено узорковање); 8) матични број субјекта у пословању храном (код кога је вршено узорковање); 9) произвођач/дистрибутер хране од којег је узет узорак; 10) ветеринарски контролни број/регистарски број субјекта у пословању храном (односи се на податке са декларације); 11) врста узорка/предмет испитивања; 12) врста испитивања (хемијска, микробиолошка, паразитолошка и др.); 13) величина производне партије (затечене у промету); 14) број службених узорака; 15) назив лабораторијe; 16) број извештаја о извршеном лабораторијском испитивању; 17) датум издавања извештаја о лабораторијском испитивању; 18) утврђене неусаглашености; 19) име и презиме инспектора који је вршио узорковање; 20) деловодни број предмета; 21) датум предмета; 22) преузете мере (глава II. Програма мониторинга); 23) податак коме је информација о позитивном налазу прослеђена на даље поступање (ако је произвођач из другог управног округа); 24) напомена. 2.2 Поступак за узимање узорака Узимање узорака хране животињског порекла за потребе спровођења мониторинга обавља ветеринарска инспекција у сарадњи са овлашћеним лабораторијама за испитивање узорака у оквиру мониторинга хране животињског порекла. Службени узорак узима се у складу са условима који су прописани у овом одељку. У случају да се утврди присуство микробиолошких, хемијских и биолошких опасности, спроводи се поновљено (циљано) узорковање, у количини од пет јединица узорка. Узорци за микробиолошка испитивања узимају се асептично помоћу стерилног прибора, у стерилне посуде/стерилне кесе, водећи рачуна да не дође до контаминације узорка из околине и/или са површине амбалаже. Узорци за хемијска испитивања пакују се у паковања која су хемијски неутрална. 2.3 Обележавање и паковање узорака После узорковања, узети узорак обележава се одговарајућом ознаком и шифром. Узорак се доставља лабораторији која је овлашћена за испитивања у оквиру мониторинга, уз записник о узимању узорака хране чија је садржина дата у Табели 3 – Записник о узимању узорака хране, овог програма. 2.4. Чување и транспорт свих врста узорака Чување и транспорт узорака до почетка лабораторијских испитивања треба да буде такав да не дође до промена интегритета узорка, контаминације узорка, промене његових сензорских карактеристика. Узорци за микробилошка испитивања транспортују се на начин да транспортна посуда и/или возило за транспорт одржавају температуру хране до +4 °C, односно замрзнутих производа до -18 °C. Узорци за хемијска испитивања се не замрзавају. Узорци морају бити допремљени у лабораторију у што краћем временском периоду, не дужем од 24 часа од тренутка узимања. Током транспорта и чувања незамрзнутих узорака до испитивања не сме доћи до замрзавања. Категорије хране које су подложне квару треба доставити у лабораторију при температури од 0 до 4 °C и започети испитивање у периоду не дужем од 36 часова од пријема у лабораторију. Транспорт и чување узорака до почетка испитивања у лабораторији спроводи се у складу са стандардом ISO/DIS 7218: Микробиологија хране и хране за животиње – општа правила за микробиолошка испитивања. 2.5 Узорковање млека и производа од млека за испитивање афлатоксина М1 Тежина збирног узорка износи најмање 1 kg или 1 l, осим ако то није могуће, тј. када се узорак састоји од једне боце. Најмањи број појединачних узорака које треба узети из производне партије дат је у Табели 5 – Најмањи број појединачних узорака које треба узети из производне партије, овог програма (у даљем тексту: Табела 5). Број одређених појединачних узорака је функција уобичајеног облика у којем се производи стављају на тржиште. У случају течних производа у расутом стању, производна партија мора бити добро промешана колико год је то могуће и у мери у којој то не утиче на квалитет производа, било ручно или механичким средствима непосредно пре узорковања. У том случају, постиже се хомогена дистрибуција афлатоксина М1 унутар производне партије. Довољно је узети три појединачна узорка из производне партије како би се формирао збирни узорак. Појединачни узорци, који често могу бити боца или паковање, треба да буду сличне тежине. Тежина појединачног узорка мора бити најмање 100 g, што даје збирни узорак од најмање 1 kg или 1 l. Одступање од ове методе мора се навести у записнику о узимању узорака хране. Табела 5 – Најмањи број појединачних узорака које треба узети из производне партије Врста узорка Величина производне партије (у l или kg) Најмањи број појединачних узорака које треба узети Најмања запремина или маса збирног узорка (у l или kg) Млеко из танка 3–5 1 Оригинално паковање ≤ 50 3 1 50 до 500 5 1 > 500 10 1 2.6. Узорковање хране у малопродаји Узорковање хране у малопродаји врши се, ако је могуће, у складу са Табелом 5 овог програма. Ако то није могуће, може се применити алтернативна метода узорковања у малопродаји под условом да се обезбеди да збирни узорак буде довољно репрезентативан за узорковану партију и да је иста у потпуности описана и документована. Усаглашеност производне партије се: 1) прихвата, ако узорак испуњава прописане максимално дозвољене количине, узимајући у обзир корекцију за „приносˮ (recovery) и мерну несигурност; 2) одбацује, ако узорак недвосмислено прелази највеће максимално дозвољене количине, узимајући у обзир корекцију за опоравак (recovery) и мерну несигурност. 2.7 Испитивање узорака хране животињског порекла Испитивање узорака хране животињског порекла врши се у овлашћеним лабораторијама, које резултате испитивања достављају надлежном органу без одлагања, а најкасније до 14 дана од дана узорковања. У току спровођења Програма мониторинга методе које се користе за испитивање узорака морају бити акредитоване у складу са захтевима прописа којим се уређује безбедност хране и листом метода датих у Табели 1 и Табели 2 овог програма. Овлашћене лабораторије до 31. марта текуће године за претходну годину достављају надлежном органу годишњи извештај о спровођењу мониторинга. У извештају се наводе следећи подаци: 1) назив лабораторије; 2) шифра узорка; 3) врста узорка/предмет испитивања; 4) методе које су коришћене за испитивање узорака; 5) укупан број узорака о испитивању по шифри узорка; 6) утврђене неусаглашености; 7) узорак неадекватан за испитивање.