Law on seeds

Z A K O N O SEMENU I. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se uslovi i na~in proizvodwe, dorade, kori{}ewa, prometa, uvoza i ispitivawe kvaliteta semena poqoprivrednog biqa, rasada poqoprivrednog biqa i micelija jestivih i lekovitih gqiva, priznavawe novostvorenih doma}ih sorti i odobravawe uvo|ewa u proizvodwu stranih sorti i upis sorti poqoprivrednog biqa u Registar sorti poqoprivrednog biqa. ^lan 2. Odredbe ovog zakona ne odnose se na proizvodwu i promet geneti~ki modifikovanog semena poqoprivrednog biqa, rasada poqoprivrednog biqa i micelija jestivih i lekovitih gqiva. Odredbe ovog zakona ne odnose se i na uzorke semena koje preduze}e i drugo pravno lice koje se bavi poslovima ispitivawa i oplemewivawa biqa u oblasti ratarstva i povrtarstva proizvodi, umno`ava, prima ili {aqe drugom pravnom licu koje se bavi poslovima ispitivawa i oplemewivawa u ovim oblastima u ciqu nau~nih istra`ivawa i izvo|ewa eksperimenata, u koli~inama koje slu`e za ogledne svrhe ili za banke biqnih gena. Odredbe ovog zakona kojima se utvr|uje priznavawe sorti poqoprivrednog biqa ne odnose se na sorte cve}a, lekovitog, aromati~nog, za~inskog i ukrasnog biqa, sme{e trava za parkove i sportske terene i micelije jestivih i lekovitih gqiva. ^lan 3. Pojedini izrazi, upotrebqeni u ovom zakonu, imaju slede}e zna~ewe: 1) seme poqoprivrednog biqa (u daqem tekstu: seme) jesu generativni ili vegetativni delovi biqaka (seme `ita, industrijskog, krmnog, povrtarskog, lekovitog, aromati~nog, za~inskog biqa, cve}a, krtole, lukovice, ~e{wevi, rasad, micelije jestivih i lekovitih gqiva) koji se koriste za umno`avawe i proizvodwu poqoprivrednog biqa; 2) sorta poqoprivrednog biqa (u daqem tekstu: sorta) jeste skup gajenih biqaka jedne biqne vrste koje se razlikuju po bilo kom svojstvu (morfolo{kom, proizvodnom i dr.) unutar iste biqne vrste od drugih sorti i koje posle generativnog ili vegetativnog umno`avawa zadr`avaju uniformnost, stabilnost, kao i druga svojstva po kojima se razlikuju od drugih sorti; 2 3) sortno seme jeste seme sorti koje se nalaze u Registru sorti poqoprivrednog biqa, ukqu~uju}i i roditeqske komponente i sve kategorije semena proizvedene umno`avawem predosnovnog semena sorti, a sertifikovano je kao sortno seme; 4) nesortno seme jeste seme koje nije obuhva}eno ta~kom 3. ovog ~lana, ~ija je proizvodwa odobrena i kontrolisana, a sertifikovano je kao nesortno seme (seme cve}a, aromati~no, lekovito i za~insko biqe); 5) naturalno seme jeste nedora|eno i nedeklarisano seme; 6) sertifikovano seme jeste seme proizvedeno od semena poznatog geneti~kog porekla i geneti~ke ~isto}e ~ija je proizvodwa kontrolisana i koje je ispitano, dora|eno i deklarisano u skladu sa odredbama ovog zakona; 7) kategorija semena poqoprivrednog biqa jeste odre|ena generacija umno`avawa semena; 8) proizvo|a~ semena jeste privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice ili preduzetnik koje se bavi proizvodwom, prometom ili uvozom semena; 9) rasad poqoprivrednog biqa (u daqem tekstu: rasad) jeste biqni materijal dobijen generativnim ili vegetativnim putem, a koji se koristi za umno`avawe poqoprivrednog biqa; 10) micelija jeste vegetativno telo gqiva umno`eno na ~vrstoj ili te~noj hranqivoj podlozi koje slu`i za daqe umno`avawe gqiva, a koristi se za ishranu qudi ili u lekovite svrhe; 11) oplemewiva~ sorte (u daqem tekstu: oplemewiva~) jeste privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice, preduzetnik ili fizi~ko lice koje je stvorilo ili otkrilo novu sortu; 12) odr`avalac sorte jeste oplemewiva~ ili proizvo|a~ koji odr`ava sortu po propisanim metodama i garantuje da je sorta ostala nepromewena tokom odr`avawa i da je kao takva uniformna i stabilna; 13) standardni uzorak jeste uzorak semena koji oplemewiva~ dostavqa nadle`nom organu u momentu upisa sorte u Registar sorti poqoprivrednog biqa, a koji se koristi kao kontrolni uzorak; 14) dorada semena jeste proces u kome se seme poqoprivrednog biqa priprema za tr`i{te a obuhvata su{ewe, pre~i{}avawe, selektirawe, kalibirawe, polirawe, pilirawe, inkrustrirawe, granulirawe i dr), kao i tretirawe semena pesticidima ili biostimulatorskim sredstvima registrovanim za tu namenu; 15) kvalitet semena jeste sortna originalnost (sortnost) i geneti~ka ~isto}a, sadr`aj vlage, klijavost, ~isto}a, vlaga, zdravstveno stawe semena, kao i prilago|enost semena za setvu, sadwu ili razmno`avawe; 16) uzorak semena jeste najmawa propisana koli~ina semena koja reprezentuje partiju iz koje je uzeta, a radi utvr|ivawa kvaliteta; 17) uzorkova~ jeste fizi~ko lice ovla{}eno za uzorkovawe semena; 18) partija semena jeste odre|ena koli~ina semena poreklom sa iste parcele i iste godine proizvodwe ~ija masa ne prelazi najve}u 3 dozvoqenu koli~inu, homogena je, fizi~ki se mo`e identifikovati i ozna~ena je jedinstvenim brojem; 19) postkontrolna ispitivawa jesu ispitivawa kojima se proverava originalnost (sortnost) i geneti~ka ~isto}a sorte koja se nalazi u proizvodwi, doradi ili prometu; 20) ISTA sertifikat jeste dokument o kvalitetu partije semena u me|unarodnom prometu (ISTA - Me|unarodna organizacija za ispitivawe semena); 21) OECD sertifikat jeste dokument o sortnosti semena u me|unarodnom prometu (OECD - Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj); 22) priznavawe sorti jeste priznavawe doma}ih novostvorenih sorti i odobravawe uvo|ewa u proizvodwu stranih sorti; 23) DUS test jeste test kojim se utvr|uje razli~itost, uniformnost i stabilnost sorte u skladu sa odredbama UPOV (Me|unarodna unija za za{titu novih biqnih sorti); 24) VCU test jeste test kojim se utvr|uje proizvodna i upotrebna vrednost sorte; 25) sorta standard jeste sorta upisana u Registar sorti poqoprivrednog biqa, a koja se isti~e po svojim proizvodnim i upotrebnim vrednostima i kao takva slu`i u postupku priznavawa sorte; 26) odoma}ena sorta jeste autohtona doma}a i odoma}ena strana sorta upisana u Registar sorti poqoprivrednog biqa; 27) referentna kolekcija jeste zbirka sorti jedne biqne vrste specifi~nih morfolo{kih karakteristika odre|enih po UPOV kriterijumima koja slu`i u oceni novih sorti na svojstva razli~itosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test); 28) banka biqnih gena jeste mesto ~uvawa, opisivawa, sakupqawa i upotrebe biqnih geneti~kih resursa. ^lan 4. Kategorije sortnog semena, u smislu ovog zakona, jesu: 1) predosnovno; 2) osnovno; 3) sertifikovano seme prve generacije; 4) sertifikovano seme druge generacije; 5) proizvodno. Predosnovno seme jeste elita samooplodnih biqnih vrsta, samooplodne linije, super elita krompira i seme roditeqskih komponenti. Proizvodi ga i odr`ava odr`avalac, a koristi se za proizvodwu osnovnog semena. U prometu je ozna~eno etiketom bele boje sa dijagonalnom linijom roze boje. Osnovno seme jeste original samooplodnih biqnih vrsta, komponente hibrida i elita krompira. Proizvodi se pod kontrolom ministarstva nadle`nog za poslove poqoprivrede (u daqem tekstu: 4 Ministarstvo), a koristi se za proizvodwu sertifikovanog semena prve generacije. U prometu je ozna~eno etiketom bele boje. Sertifikovano seme prve generacije jeste prva sortna reprodukcija samooplodnih biqnih vrsta, prva generacija hibrida i original krompira, koristi se za proizvodwu semena druge generacije. Proizvodi se pod kontrolom Ministarstva. U prometu je ozna~eno etiketom plave boje. Sertifikovano seme druge generacije jeste druga sortna reprodukcija samooplodnih biqnih vrsta i prva sortna reprodukcija krompira. Proizvodi se pod kontrolom Ministarstva. U prometu je ozna~eno etiketom crvene boje. Proizvodno seme cve}a, aromati~nog, lekovitog i za~inskog biqa, kao i biqa koje nema priznate sorte a zadovoqava po autenti~nosti i ~isto}i vrste. Proizvodi se pod kontrolom proizvo|a~a. Ministar nadle`an za poslove poqoprivrede (u daqem tekstu: ministar) propisuje kategoriju semena do koje je dopu{teno umno`avati seme za pojedine vrste poqoprivrednog biqa. U nedostatku kategorija sortnog semena iz stava 1. ovog ~lana Ministarstvo mo`e da odobri proizvodwu u teku}oj godini i ni`e kategorije semena poqoprivrednog biqa iz doma}e proizvodwe. II. PROIZVODWA SEMENA ^lan 5. Proizvodwom semena mo`e da se bavi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik (u daqem tekstu: proizvo|a~), koji je upisan u Registar proizvo|a~a semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gqiva. Proizvodwom semena mo`e da se bavi i fizi~ko lice na osnovu zakqu~enog ugovora o saradwi sa proizvo|a~em semena, a seme proizvedeno u toj saradwi smatra se proizvodwom proizvo|a~a. ^lan 6. Upis u Registar proizvo|a~a semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gqiva (u daqem tekstu: Registar) vr{i se na osnovu zahteva koji proizvo|a~ podnosi Ministarstvu. Zahtev za upis u Registar sadr`i: 1) podatke o proizvo|a~u (naziv, sedi{te, adresa, mati~ni broj i poreski broj); 2) {ifru delatnosti proizvo|a~a; 3) podatke o mestu proizvodwe semena (katastarska parcela, obrada, nega, za{tita zemqi{ta i o~uvawe biolo{kih i hemijskih svojstava zemqi{ta za proizvodwu semena); 5 4) podatke o vrsti i kategoriji semena i obimu proizvodwe; 5) podatke o odgovornom licu (ime i prezime, adresa, jedinstveni mati~ni broj i dokaz da ima zavr{en poqoprivredni fakultet, smer ratarski, povrtarski, op{ti ili drugi smer sa polo`enim ispitom iz semenarstva sa najmawe tri godine radnog iskustva). Ako proizvo|a~ obavqa delatnost na vi{e razli~itih mesta, u zahtevu navodi podatke iz stava 2. ta~. 3), 4) i 5) ovog ~lana za svako mesto proizvodwe. Ministar donosi re{ewe o upisu u Registar. Proizvo|a~ je du`an da svaku promenu podataka prijavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana nastale promene. ^lan 7. Podaci iz Registra su javni. Ministar bli`e propisuje sadr`inu i na~in vo|ewa Registra. ^lan 8. Proizvo|a~ se bri{e iz Registra ako svojom odlukom prestane da obavqa delatnost proizvodwe semena ili ako prestane da ispuwava uslove iz ~lana 6. stav 2. ta~. 3), 4) i 5) ovog zakona. ^lan 9. Proizvo|a~ je du`an da vodi kwigu evidencije o proizvodwi semena. Kwiga evidencije o proizvodwi semena iz stava 1. ovog ~lana sadr`i: broj re{ewa o upisu u Registar, ime lica koje obavqa poslove stru~nog rukovo|ewa proizvodwom semena, pregledni plan semenskog useva, odnosno objekta sa jasno ozna~enim delom gde se proizvodi seme, vrstu, odnosno sortu i godinu proizvodwe semena sa kojim zasniva proizvodwu, koli~inu ukupno primqenog semena, podatke o na~inu proizvodwe, vrsti i datumu izvo|ewa radova. ^lan 10. Proizvo|a~ mo`e proizvoditi seme sorti koje su upisane u Registar sorti poqoprivrednog biqa. ^lan 11. Za potrebe stranog naru~ioca od uvezenog semena sorte koja nije upisana u Registar sorti poqoprivrednog biqa mo`e se po osnovu zakqu~enog ugovora sa stranim naru~iocem proizvoditi, dora|ivati i ispitivati seme od strane lica koja ispuwavaju uslove za vr{ewe ovih poslova. 6 Seme iz stava 1. ovog ~lana mo`e se proizvoditi, dora|ivati i ispitivati po prethodno pribavqenoj saglasnosti Ministarstva na osnovu ugovora sa stranim naru~iocem prema kojem strani naru~ilac preuzima celokupnu koli~inu proizvedenog naturalnog ili dora|enog semena. Odr`avalac sorte mo`e da po prethodno pribavqenoj saglasnosti Ministarstva umno`ava i ispituje predosnovno seme sorte koje je u postupku priznavawa u Republici. Proizvodwa semena iz st. 1. i 3. ovog ~lana podle`e zdravstvenom pregledu. Seme iz st. 1. i 3. ovog ~lana nije dozvoqeno stavqati u promet na teritoriji Republike. Proizvodwa sortnog semena za ra~un doma}eg naru~ioca mo`e se obavqati u drugoj dr`avi, na osnovu ugovora doma}eg naru~ioca i inostranog proizvo|a~a, uz saglasnost Ministarstva. III. KONTROLA PROIZVODWE SEMENA ^lan 12. Proizvodwa semena podle`e obaveznoj stru~noj kontroli. Stru~nom kontrolom proizvodwe semena utvr|uje se: poreklo upotrebqenog semena, vrsta, sorta i kategorija. ^lan 13. Stru~nu kontrolu proizvodwe predosnovnog semena vr{i odr`avalac sorte. Stru~nu kontrolu proizvodwe ostalih kategorija semena (u daqem tekstu: kontrola proizvodwe) vr{i Ministarstvo. Stru~ne poslove kontrole proizvodwe semena iz stava 2. ovog ~lana Ministarstvo mo`e da poveri stru~noj organizaciji. Stru~na organizacija mo`e da vr{i poslove stru~ne kontrole ako ima zaposlenog diplomiranog in`ewera poqoprivrede, smer ratarski, povrtarski ili op{ti i diplomiranog in`ewera poqoprivrede, smer za{tita biqa sa najmawe pet godina radnog iskustva na poslovima kontrole i polo`en stru~ni ispit. ^lan 14. Proizvo|a~ je du`an da podnese prijavu za vr{ewe kontrole proizvodwe Ministarstvu u roku od 15 dana od dana zavr{etka setve, a najkasnije: 1) za jesewu setvu do 31. decembra; 7 2) za prole}nu setvu do 30. juna. ^lan 15. Odr`avalac na osnovu dokumentacije o izvr{enoj kontroli proizvodwe predosnovnog semena izdaje uverewe o priznavawu semenskog useva predosnovnog semena. Odr`avalac vodi evidenciju o izdatim uverewima iz stava 1. ovog ~lana i ~uva dokumentaciju najmawe {est godina. Odr`avalac je du`an da jedan primerak uverewa iz stava 1. ovog ~lana dostavi Ministarstvu najkasnije 30 dana od dana izdavawa uverewa. ^lan 16. Ministar, na osnovu dokumentacije o izvr{enoj kontroli proizvodwe, izdaje uverewe o priznavawu semenskog useva za ostale kategorije semena. Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim uverewima iz stava 1. ovog ~lana i ~uva dokumentaciju najmawe {est godina. ^lan 17. Ministar bli`e propisuje: na~in i postupak vr{ewa kontrole proizvodwe, obrazac prijave za kontrolu proizvodwe, obrazac zapisnika o kontroli u toku procesa proizvodwe, obrazac uverewa o priznavawu semenskog useva, sadr`inu i na~in vo|ewa evidencije o priznavawu semenskog useva. ^lan 18. Tro{kove kontrole proizvodwe semena i izdavawa uverewa o priznavawu semenskog useva snosi proizvo|a~ i upla}uje na odgovaraju}i ra~un za uplatu javnih prihoda buxeta Republike. Visina tro{kova utvr|uje se u skladu sa propisima o naknadama tro{kova u upravnom postupku. IV. DORADA SEMENA ^lan 19. Seme mo`e da se stavqa u promet ako je dora|eno. Naturalno seme koje se dora|uje mora da ima uverewe o priznavawu semenskog useva. Naturalno seme iz uvoza koje se dora|uje mora da ima fitosertifikat, sertifikat o sortnosti semena (OECD) ili odgovaraju}i 8 dokument o sortnosti semena, izdati od nadle`nog organa zemqe izvoznice. ^lan 20. Doradom semena mo`e da se bavi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik (u daqem tekstu: dora|iva~), koji je upisan u Registar dora|iva~a semena. ^lan 21. Upis u Registar dora|iva~a semena (u daqem tekstu: Registar dora|iva~a) vr{i se na osnovu zahteva koji dora|iva~ podnosi Ministarstvu. Zahtev za upis u Registar dora|iva~a sadr`i: 1) podatke o dora|iva~u (naziv, sedi{te, adresa, mati~ni broj i poreski broj); 2) {ifru delatnosti dora|iva~a; 3) podatke o skladi{nom prostoru za odvojen sme{taj i ~uvawe naturalnog (nedora|enog) odnosno dora|enog semena pojedinih vrsta, sorti i kategorija semena, koji obezbe|uje o~uvawe kvaliteta i zdravstvenog stawa semena i podatke o prostoru za sme{taj otpada koji je nastao doradom semena; 4) ure|aje i opremu za dosu{ivawe, pre~i{}avawe, selektirawe, pakovawe, zatvarawe ambala`e, plombirawe a u zavisnosti od vrste semena koje se dora|uje; 5) podatke o odgovornom licu (ime i prezime, adresa, jedinstveni mati~ni broj i dokaz da ima zavr{en poqoprivredni fakultet, smer ratarski, povrtarski ili op{ti sa najmawe tri godine radnog iskustva na poslovima dorade semena). Ako dora|iva~ obavqa delatnost na vi{e razli~itih mesta, u zahtevu navodi podatke iz stava 2. ta~. 3), 4) i 5) ovog ~lana za svako mesto dorade. Ministar donosi re{ewe o upisu u Registar dora|iva~a. U re{ewu o upisu dora|iva~a u Registar dora|iva~a mora da se navede vrsta i kategorija semena koje dora|iva~ ima pravo da dora|uje. Dora|iva~ je du`an da svaku promenu podataka prijavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana nastale promene. ^lan 22. Podaci iz Registra dora|iva~a su javni. Ministar bli`e propisuje sadr`inu i na~in vo|ewa Registra dora|iva~a. 9 ^lan 23. Dora|iva~ se bri{e iz Registra dora|iva~a ako svojom odlukom prestane da obavqa delatnost dorade semena ili ako prestane da ispuwava uslove iz ~lana 21. stav 2. ta~. 3), 4) i 5) ovog zakona. ^lan 24. Ako je seme odre|ene vrste i sorte dora|ivalo vi{e dora|iva~a, smatra se da je seme doradio dora|iva~ koji je izdao deklaraciju. ^lan 25. Dora|iva~ je du`an da vodi evidenciju i ~uva dokumentaciju o koli~ini preuzetog naturalnog i dora|enog semena najmawe {est godina. Ministar bli`e propisuje sadr`inu, oblik i na~in vo|ewa evidencije iz stava 1. ovog ~lana. ^lan 26. Dora|iva~ mo`e u postupku dorade pripremati me{avine odre|enih vrsta i sorti semena u odre|enim procentima svake komponente. Svaka komponenta u me{avini mora ispuwavati norme kvaliteta za tu vrstu odnosno sortu semena. Dora|iva~ je du`an da uni{ti otpad nastao doradom semena sitnosemenih mahunarki, kao i otpad koji ima seme parazitnih biqaka, korova i seme zara`eno karantinskim {tetnim organizmima, a u prisustvu inspektora nadle`nog za poslove semena. Ministar propisuje na~in uni{tavawa otpada iz stava 3. ovog ~lana. ^lan 27. Otpad nastao doradom semena drugih biqnih vrsta mo`e da se koristi za ishranu qudi, `ivotiwa ili za industrijsku preradu ako je wegov kvalitet u skladu sa propisima kojima se ure|uju pitawa kvaliteta u toj oblasti. ^lan 28. U toku `etve odnosno berbe, prevoza i ~uvawa do dorade, naturalno seme mora biti odvojeno i obele`eno. Naturalno seme koje se prevozi od wive do mesta skladi{tewa, ~uvawa ili dorade mora da prati dokumentacija o proizvo|a~u, katastarskoj parceli, vrsti, sorti i kategoriji semena. 10 Dora|iva~ je du`an da u roku od 15 dana od dana prijema obranog odnosno po`wevenog semena, za svaki semenski usev (izolaciju) prijavi Ministarstvu preuzetu koli~inu naturalnog semena. Ministar propisuje na~in prijave obranog, odnosno po`wevenog semena. V. KVALITET SEMENA ^lan 29. Seme u pogledu kvaliteta mora da ispuwava propisane norme kvaliteta. Za kvalitet semena u prometu odgovoran je dora|iva~, odnosno uvoznik. ^lan 30. Ispitivawe i utvr|ivawe kvaliteta semena vr{i se pre stavqawa u promet i kori{}ewa. Ispitivawe i utvr|ivawe kvaliteta semena utvr|uje se za svaku partiju semena. ^lan 31. Ispitivawe i utvr|ivawe kvaliteta semena obavqa akreditovana laboratorija. Dora|iva~ podnosi prijavu za ispitivawe i utvr|ivawe kvaliteta odnosno uzimawe uzoraka semena akreditovanoj laboratoriji. Uz prijavu za ispitivawe iz stava 2. ovog ~lana dora|iva~ podnosi uverewe o priznavawu semenskog useva. ^lan 32. Privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik mo`e da obavqa poslove uzimawa uzoraka semena ako ima zaposleno lice koje je diplomirani in`ewer poqoprivrede, smer ratarski, povrtarski, op{ti ili smer za{tite biqa, sa najmawe pet godina radnog iskustva na istim ili sli~nim poslovima. Kvalitet semena utvr|uje se na uzorku semena koji je uzeo uzorkova~ semena. Ministar propisuje obrazac prijave za ispitivawe i utvr|ivawe kvaliteta semena, odnosno uzimawa uzoraka semena i najve}u dozvoqenu koli~inu semena u partiji za pojedina~ne biqne vrste i wihove me{avine. 11 ^lan 33. O izvr{enom ispitivawu kvaliteta semena akreditovana laboratorija izdaje izve{taj o ispitivawu kvaliteta semena. Akreditovana laboratorija du`na je da ~uva ispitane uzorke semena godinu dana od dana izdavawa izve{taja o ispitivawu kvaliteta semena, a dokumentaciju o ispitivawu semena najmawe {est godina od dana izdavawa izve{taja iz stava 1. ovog ~lana. Akreditovana laboratorija du`na je da ~uva ispitane uzorke krtole, lukovice i ~e{weva mesec dana od dana izdavawa izve{taja o ispitivawu wihovog kvaliteta, a dokumentaciju o ispitivawu {est godina od dana izdavawa izve{taja iz stava 1. ovog ~lana. Ministar propisuje metode uzorkovawa i ispitivawa kvaliteta semena, obrazac izve{taja o ispitivawu kvaliteta semena, kao i na~in ~uvawa uzoraka krtola, lukovica i ~e{weva. ^lan 34. Dora|iva~ semena, odnosno uvoznik odgovoran je za {tetu krajwem korisniku ako seme ne ispuwava uslove u pogledu deklarisane vrste, sorte i kvaliteta semena. VI. PAKOVAWE, DEKLARISAWE I OBELE@AVAWE ^lan 35. Seme u prometu mora biti upakovano u originalno pakovawe na na~in koji obezbe|uje o~uvawe wegovog kvaliteta. ^lan 36. Seme u prometu mora da odgovara kvalitetu ozna~enom u deklaraciji i na etiketi. ^lan 37. U zavisnosti od vrste i kategorije semena deklaracija i etiketa mora biti jedinstvena prema sadr`aju, veli~ini, boji i mora imati serijski broj. ^lan 38. Etiketu izdaje stru~na organizacija koju ovlasti ministar. Etiketu za sitna pakovawa semena izdaje dora|iva~, odnosno uvoznik. Stru~na organizacija iz stava 1. ovog ~lana mora da ispuwava uslove u pogledu stru~nog kadra, ure|aja, opreme i prostora. Stru~na organizacija vodi evidenciju o izdatim etiketama. 12 Ministar propisuje bli`e uslove koje mora da ispuwava stru~na organizacija iz stava 1. ovog ~lana, veli~inu pojedina~nih pakovawa semena u zavisnosti od vrste poqoprivrednog biqa, kao i sadr`inu, oblik i na~in vo|ewa evidencije o izdatim etiketama. ^lan 39. Zabraweno je stavqawe u promet semena kojem je rok va`ewa na deklaraciji i etiketi istekao. Seme iz stava 1. ovog ~lana mo`e da se stavi u promet ako se u postupku ispitivawa utvrdi da odgovara propisanom kvalitetu. Seme iz stava 2. ovog ~lana pakuje se i obele`ava u skladu sa ~lanom 38. ovog zakona. ^lan 40. Zabraweno je prepakivawe i razmeravawe izvornog originalnog pakovawa semena iz doma}e proizvodwe i uvoza. Izuzetno od stava 1. ovog ~lana dora|iva~, odnosno uvoznik mo`e da vr{i prepakivawe semena, uz saglasnost Ministarstva. Zahtev za prepakivawe semena dora|iva~, odnosno uvoznik podnosi Ministarstvu. Uz zahtev iz stava 3. ovog ~lana dora|iva~, odnosno uvoznik prila`e deklaraciju, odnosno sertifikat o sortnosti semena (OECD), sertifikat o kvalitetu semena (ISTA) i fitosertifikat. VII. PROMET SEMENA ^lan 41. Prometom semena mo`e da se bavi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik, koji je upisan u Registar. Prometom semena na veliko mo`e da se bavi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik ako za poslove prometa semenom ima najmawe jedno zaposleno lice diplomiranog in`ewera poqoprivrede smera ratarskog, povrtarskog ili op{teg. Prometom semena na malo mo`e da se bavi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik ako u svakom prodajnom objektu ima zaposleno lice sa najmawe IV stepenom stru~ne spreme poqoprivredne struke. ^lan 42. U promet mo`e da se stavi seme sorti koje su upisane u Registar sorti poqoprivrednog biqa, kao i nesortno seme. 13 ^lan 43. Seme u prometu mora da se skladi{ti i ~uva na na~in i pod uslovima koji obezbe|uju o~uvawe kvaliteta semena. Promet semena ne mo`e da se obavqa van prodajnog objekta. Ministar propisuje bli`e uslove koje treba da ispuni prodajni objekat iz stava 1. ovog ~lana. VIII. UVOZ SEMENA ^lan 44. Uvozom semena mo`e da se bavi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik, ako je upisano u Registar. Subjekti iz stava 1. ovog ~lana mogu da uvoze seme sorti koje su upisane u Registar sorti poqoprivrednog biqa i koje ima fitosertifikat izdat od nadle`nog organa zemqe izvoznice, kao i nesortno seme. ^lan 45. Seme mo`e da se uvozi samo u originalnom pakovawu. Naturalno seme mo`e da se uvozi ako je sortno i ako je proizvedeno za ra~un doma}eg naru~ioca. Seme iz stava 2. ovog ~lana mora da bude upakovano i ozna~eno etiketom sive boje. Uvoznik je du`an da vodi evidenciju o uvezenim koli~inama semena i semenskih me{avina. Ministar propisuje sadr`aj, oblik i na~in vo|ewa evidencije iz stava 4. ovog ~lana. ^lan 46. Uvezeno seme uz otpremnicu, mora da ima fitosertifikat, sertifikat o sortnosti semena (OECD) i sertifikat o kvalitetu semena (ISTA). Uvezeno seme mora da ima deklaraciju izdatu od nadle`nog organa zemqe izvoznice, a pri stavqawu u promet na teritoriji Republike obele`ava se u skladu sa ~lanom 38. ovog zakona. Seme biqnih vrsta koje nisu obuhva}ene sistemom OECD sertifikacije, kao i uvoz semena iz zemaqa koje nisu ~lanice OECD, mora da prati dokument o sortnosti izdat od nadle`nog organa zemqe izvoznice. 14 Kvalitet semena iz stava 3. ovog ~lana mora da bude ispitan u skladu sa ovim zakonom. IX. RASAD POQOPRIVREDNOG BIQA ^lan 47. Proizvodwom rasada mo`e da se bavi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik (u daqem tekstu: proizvo|a~ rasada), koji je upisan u Registar. Proizvodwom rasada mo`e da se bavi i fizi~ko lice na osnovu zakqu~enog ugovora o saradwi sa proizvo|a~em rasada, a rasad proizveden u toj saradwi smatra se proizvodwom proizvo|a~a. ^lan 48. Upis u Registar vr{i se na osnovu zahteva koji proizvo|a~ rasada podnosi Ministarstvu. Zahtev za upis u Registar sadr`i: 1) podatke o proizvo|a~u rasada (naziv, sedi{te, adresa, mati~ni broj i poreski broj); 2) {ifru delatnosti proizvo|a~a rasada; 3) podatke o mestu proizvodwe rasada (katastarska parcela, objekat, obrada, nega, za{tita zemqi{ta i o~uvawe biolo{kih i hemijskih svojstava zemqi{ta za proizvodwu rasada); 4) podatke o odgovornom licu (ime i prezime, adresa, jedinstveni mati~ni broj i dokaz da ima najmawe IV stepen stru~ne spreme poqoprivredne struke, smer biqne proizvodwe). Ako proizvo|a~ rasada obavqa delatnost na vi{e razli~itih mesta, u zahtevu navodi podatke iz stava 2. ta~. 3) i 4) ovog ~lana za svako mesto proizvodwe. Ministar donosi re{ewe o upisu u Registar. Proizvo|a~ rasada je du`an da svaku promenu podataka prijavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana nastale promene. ^lan 49. Podaci iz Registra su javni. Ministar bli`e propisuje sadr`inu i na~in vo|ewa Registra. 15 ^lan 50. Proizvo|a~ rasada bri{e se iz Registra ako svojom odlukom prestane da obavqa delatnost proizvodwe rasada ili ako prestane da ispuwava uslove iz ~lana 48. stav 2. ta~. 3) i 4) ovog zakona. ^lan 51. Rasad mo`e da se proizvodi samo od sorti koje su upisane u Registar sorti poqoprivrednog biqa, kao i od proizvodnog semena cve}a, aromati~nog, lekovitog i za~inskog biqa. ^lan 52. Proizvo|a~ rasada du`an je da ~uva originalnu ambala`u, potvrdu o poreklu semena ili ra~un o kupqenom semenu i da vodi evidenciju o proizvodwi rasada, kao i o koli~ini proizvedenog rasada. Proizvo|a~ rasada du`an je da Ministarstvu podnese izve{taj o koli~ini proizvedenog rasada najkasnije do 31. decembra teku}e godine. Ministar propisuje sadr`inu, oblik i na~in vo|ewa evidencije, kao i obrazac izve{taja iz stava 2. ovog ~lana. ^lan 53. Rasad koji se uvozi mora da bude proizveden od semena sorti koje su upisane u Registar sorti poqoprivrednog biqa, osim za sorte cve}a, lekovitog, aromati~nog i za~inskog biqa. Rasad iz stava 1. ovog ~lana mora da prati sertifikat o sortnosti semena od koga je rasad proizveden izdat od nadle`nog organa zemqe izvoznice. ^lan 54. Rasad u prometu mora da bude deklarisan i zdravstveno ispravan. Rasad iz doma}e proizvodwe deklari{e proizvo|a~, a rasad iz uvoza deklari{e uvoznik. Na ambala`i rasada proizvo|a~ odnosno uvoznik stavqa etiketu koja sadr`i: 1) ime proizvo|a~a odnosno uvoznika; 2) naziv vrste, sorte i kategorije semena od kojeg je rasad proizveden; 3) broj uverewa o zdravstvenom stawu rasada. 16 ^lan 55. Prometom rasada mo`e da se bavi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik, koji je upisan u Registar. ^lan 56. Proizvo|a~ rasada mo`e po prethodno pribavqenoj saglasnosti Ministarstva za ra~un inostranog naru~ioca da proizvodi rasad sorte koja nije upisana u Registar sorti poqoprivrednog biqa na osnovu ugovora sa inostranim naru~iocem prema kojem isti preuzima celokupnu koli~inu proizvedenog rasada. Rasad iz stava 1. ovog ~lana nije dozvoqeno stavqati u promet na teritoriji Republike. X. MICELIJE JESTIVIH I LEKOVITIH GQIVA ^lan 57. Proizvodwom micelija jestivih i lekovitih gqiva (u daqem tekstu: micelije) mo`e da se bavi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik (u daqem tekstu: proizvo|a~ micelija), koji je upisan u Registar. Proizvodwom micelija mo`e da se bavi i fizi~ko lice na osnovu zakqu~enog ugovora o saradwi sa proizvo|a~em micelija, a micelije proizvedene u toj saradwi smatraju se proizvodwom proizvo|a~a. ^lan 58. Upis u Registar vr{i se na osnovu zahteva koji proizvo|a~ micelija podnosi Ministarstvu. Zahtev za upis u Registar sadr`i: 1) podatke o proizvo|a~u micelija (naziv, sedi{te, adresa, mati~ni broj i poreski broj); 2) {ifru delatnosti proizvo|a~a micelija; 3) podatke o mestu proizvodwe micelija (objekat, oprema, instrumenti i laboratorijske kwige); 4) podatke o odgovornom licu (ime i prezime, adresa, jedinstveni mati~ni broj i dokaz da ima najmawe IV stepen stru~ne spreme poqoprivredne struke, smer biqne proizvodwe). Ako proizvo|a~ micelija obavqa delatnost na vi{e razli~itih mesta, u zahtevu navodi podatke iz stava 2. ta~. 3) i 4) ovog ~lana za svako mesto proizvodwe. Ministar donosi re{ewe o upisu u Registar. 17 Proizvo|a~ micelija je du`an da svaku promenu podataka prijavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana nastale promene. ^lan 59. Podaci iz Registra su javni. Ministar bli`e propisuje sadr`inu i na~in vo|ewa Registra. ^lan 60. Proizvo|a~ micelija bri{e se iz Registra ako svojom odlukom prestane da obavqa delatnost proizvodwe micelija ili ako prestane da ispuwava uslove iz ~lana 58. stav 2. ta~. 3) i 4) ovog zakona. ^lan 61. Proizvo|a~ micelija je du`an da vodi evidenciju o proizvodwi i koli~ini proizvedene micelije i da o tome podnese izve{taj Ministarstvu najkasnije do 31. decembra teku}e godine. Ministar propisuje obrazac izve{taja iz stava 1. ovog ~lana. ^lan 62. Micelije u prometu moraju da budu upakovane i deklarisane. Micelije u prometu moraju da odgovaraju deklarisanoj vrsti, soju i moraju da budu zdravstveno ispravne (bez prisustva virusa, bakterija, gqiva, nematoda, insekata, griwa i dr). Micelije iz doma}e proizvodwe deklari{e proizvo|a~ micelija, a micelije iz uvoza deklari{e uvoznik. ^lan 63. Prometom micelija mo`e da se bavi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik, koji je upisan u Registar. XI. PRIZNAVAWE SORTI POQOPRIVREDNOG BIQA I UPIS U REGISTAR SORTI POQOPRIVREDNOG BIQA ^lan 64. Priznavawe sorti poqoprivrednog biqa, u smislu ovog zakona, jeste priznavawe novostvorene doma}e sorte i odobravawe uvo|ewa u proizvodwu strane sorte (u daqem tekstu: priznavawe sorte). 18 ^lan 65. U postupku priznavawa sorte utvr|uje se wen kvalitet i druge bitne osobine na osnovu kojih se ta sorta mo`e priznati, odnosno odobriti, a seme te sorte umno`avati i stavqati u promet kao sortni na teritoriji Republike. ^lan 66. Sorta se priznaje ako se na osnovu rezultata ispitivawa odre|enih bitnih osobina sorte utvrdi da: 1) je razli~ita, uniformna i stabilna (DUS test); 2) ima boqu proizvodnu i upotrebnu vrednost (VCU test); 3) je ime sorte u skladu sa propisanim zahtevima. Ministar propisuje metode ispitivawa sorte iz stava 1. ovog ~lana na oglednom poqu i u laboratoriji, odnosno bitnih osobina pojedinih vrsta poqoprivrednog biqa ili grupe poqoprivrednog biqa. ^lan 67. Sorta je razli~ita ako se razlikuje najmawe po jednoj osobini od bilo koje sorte iz referentne kolekcije. Sorta je uniformna ako je dovoqno ujedna~ena u bitnim osobinama s obzirom na odstupawa koja se mogu o~ekivati zbog osobenosti wenog umno`avawa. Sorta je stabilna ako wene bitne osobine ostaju nepromewene i posle ponovnog umno`avawa ili u slu~aju pojedina~nog ciklusa umno`avawa, posle svakog takvog ciklusa. ^lan 68. Proizvodnim i upotrebnim osobinama sorte smatraju se: 1) prinos; 2) kvalitet proizvoda; 3) druge osobine koje su od uticaja na pove}awe obima proizvodwe ili poboq{awe kvaliteta. 1. Postupak priznavawa sorte ^lan 69. Postupak priznavawa sorte pokre}e se na osnovu zahteva koji podnosi vlasnik sorte, odnosno wegov ovla{}eni zastupnik. Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se Ministarstvu posebno za svaku sortu. 19 Ministar propisuje obrazac i sadr`inu zahteva iz stava 1. ovog ~lana, kao i kriterijume za odre|ivawe naziva sorte. ^lan 70. Na zahtev Ministarstva podnosilac zahteva du`an je da uz zahtev dostavi na uvid dokumentaciju o radu na stvarawu sorte. Podaci u zahtevu i dokumentaciji koji se odnose na poreklo izvornog materijala i na opis procesa stvarawa sorte su slu`bena tajna. ^lan 71. Ministarstvo je du`no da obavesti podnosioca zahteva da }e sorta biti ispitivana i da od wega zatra`i potrebnu koli~inu semena sorte radi ispitivawa. Na osnovu obave{tewa iz stava 1. ovog ~lana podnosilac zahteva du`an je da blagovremeno dostavi Ministarstvu seme sorte u koli~ini i na na~in koji propi{e ministar. Ako podnosilac zahteva ne ispuni uslove iz stava 2. ovog ~lana zahtev }e se odbaciti. ^lan 72. Razli~itost, uniformnost i stabilnost sorte, kao i upotrebna i proizvodna vrednost sorte utvr|uje se ispitivawima na oglednom poqu i u laboratoriji. Ispitivawe sorte na oglednom poqu traje dve godine. Izuzetno od stava 2. ovog ~lana za sortu koja je prijavqena za ispitivawe na jedno ili vi{e dodatnih svojstava u odnosu na sortu upisanu u Registar sorti poqoprivrednog biqa, ispitivawe traje jednu godinu i vr{i se metodom koju propisuje ministar. Sorta iz stava 3. ovog ~lana upisuje se u Registar sorti poqoprivrednog biqa sa oznakom prisustva dodatnog svojstva. ^lan 73. Ispitivawe sorte u oglednom poqu i laboratoriji vr{i se pod {ifrovanim oznakama koje predstavqaju slu`benu tajnu. [ifre se otvaraju i zatvaraju svake godine i o dobijenim rezultatima Ministarstvo obave{tava podnosioca zahteva. ^lan 74. Ispitivawe proizvodne i upotrebne vrednosti sorte vr{i se istovremeno sa jednom ili vi{e sorti standarda. Kao sorta standarda mo`e se odrediti samo sorta upisana u Registar sorti poqoprivrednog biqa koja po svojim biolo{kim i 20 proizvodnim osobinama ima najve}u vrednost za namenu za koju se vr{i ispitivawe. Ako za pojedinu vrstu poqoprivrednog biqa, tip unutar vrste poqoprivrednog biqa ili za odre|enu namenu se ne mo`e odrediti sorta standard iz stava 2. ovog ~lana, sorta se ispituje bez sorte standarda jednu godinu. ^lan 75. Ispitivawe sorte na oglednom poqu, odnosno u laboratoriji vr{i pravno ili fizi~ko lice koje ima potrebnu opremu i stru~na lica za vr{ewe tih ispitivawa (u daqem tekstu: izvo|a~ ogleda). Ministarstvo zakqu~uje ugovor sa izvo|a~em ogleda za ispitivawe sorti na oglednom poqu, odnosno u laboratoriji. Ministar bli`e propisuje uslove iz stava 1. ovog ~lana. Ministarstvo }e priznati rezultate ispitivawa DUS testova koji su ura|eni u zemqi ~lanici UPOV-a. Izvo|a~ ogleda koji je zakqu~io ugovor o ispitivawu sorte na oglednom poqu, odnosno u laboratoriji du`an je da dostavi Ministarstvu rezultate ispitivawa izvr{enih prema propisanoj metodi i obavezama iz ugovora. ^lan 76. Ministarstvo vr{i obradu godi{wih i zavr{nih rezultata dobijenih na oglednom poqu, odnosno u laboratoriji. Obrada podataka iz stava 1. ovog ~lana vr{i se po metodi koju propi{e ministar. Kona~ni rezultati ispitivawa dostavqaju se stru~noj komisiji, radi ocene proizvodne i upotrebne vrednosti sorte, kao i wene razli~itosti, uniformnosti i stabilnosti, a godi{wi rezultat podnosiocu zahteva. Stru~nu komisiju iz stava 3. ovog ~lana obrazuje ministar. ^lan 77. Za sorte povr}a koje su posle prve godine ispitivawa na oglednom poqu pokazale boqe rezultate proizvodne i upotrebne vrednosti od sorte standard, podnosilac zahteva mo`e podneti Ministarstvu zahtev za privremeno priznavawe sorte. Zahtev za privremeno priznavawe sorte povr}a razmatra stru~na komisija iz ~lana 76. ovog zakona. Na osnovu predloga stru~ne komisije, ministar donosi re{ewe o privremenom priznavawu sorte povr}a u trajawu od godinu dana. 21 Za vreme trajawa privremenog priznavawa sorte nastavqa se ispitivawe sorte u skladu sa ovim zakonom. ^lan 78. Na osnovu rezultata ispitivawa sorte na oglednom poqu, odnosno u laboratoriji, a na predlog stru~ne komisije, ministar donosi re{ewe o priznavawu sorte ili o odbijawu zahteva. 2. Upis u Registar sorti poqoprivrednog biqa ^lan 79. Sortu za koju je doneto re{ewe o priznavawu sorte, odnosno o privremenom priznavawu sorte povr}a Ministarstvo upisuje u Registar sorti poqoprivrednog biqa. Za vreme za koje je sorta upisana u Registar sorti poqoprivrednog biqa seme sorte mo`e se stavqati u promet kao sortno. ^lan 80. Registar sorti poqoprivrednog biqa sadr`i naro~ito podatke o: 1) priznatim novostvorenim doma}im sortama; 2) stranim sortama za koje je odobreno uvo|ewe u proizvodwu; 3) odoma}enim sortama; 4) sortama povr}a koje su privremeno priznate. Ministar bli`e propisuje sadr`inu Registra sorti poqoprivrednog biqa. ^lan 81. U Registar sorti poqoprivrednog biqa mogu se upisati odoma}ene sorte koje ne ispuwavaju sve uslove propisane ovim zakonom za upis u Registar sorti poqoprivrednog biqa i one se posebno obele`avaju. Ministarstvo upisuje sortu iz stava 1. ovog ~lana u Registar sorti poqoprivrednog biqa na osnovu op{te poznatih podataka o proizvodnoj i upotrebnoj vrednosti sorte. Uzorci semena odoma}enih sorti koje su upisane u Registar sorti poqoprivrednog biqa ~uvaju se u banci biqnih gena. 22 ^lan 82. Ministar donosi re{ewe o brisawu novostvorenih doma}ih sorti i stranih sorti za koje je odobreno uvo|ewe u proizvodwu iz Registra sorti poqoprivrednog biqa, ako: 1) to zatra`i podnosilac zahteva; 2) je isteklo 15 godina od dana upisa sorte u Registar sorti poqoprivrednog biqa; 3) odr`avalac sorte ne obezbe|uje odr`avawe sorte na na~in koji garantuje o~uvawe sortnosti, uniformnosti i stabilnosti; 4) vlasnik sorte ili wegov ovla{}eni zastupnik ne obezbedi uzorak semena sorte iz ~lana 86. ovog zakona. Sorta koja je brisana iz Registra sorti poqoprivrednog biqa mo`e da se stavqa u promet najdu`e tri godine od dana brisawa iz Registra sorti poqoprivrednog biqa. Na zahtev vlasnika sorte ili wegovog ovla{}enog zastupnika sorta koja je brisana iz Registra sorti poqoprivrednog biqa mo`e se ponovo prijaviti za upis u Registar sorti poqoprivrednog biqa. ^lan 83. Ministar donosi re{ewe o brisawu odoma}ene sorte iz Registra sorti poqoprivrednog biqa, ako: 1) odr`avalac sorte ne obezbe|uje odr`avawe sorte na na~in koji garantuje o~uvawe sortnosti, uniformnosti i stabilnosti; 2) odr`avalac sorte ili wegov ovla{}eni zastupnik ne obezbedi uzorak semena sorte iz ~lana 86. ovog zakona; 3) se za pet godina od dana stupawa na snagu ovog zakona ne utvrdi odr`avalac sorte. Sorta koja je brisana iz Registra sorti poqoprivrednog biqa mo`e da se stavqa u promet najdu`e tri godine od dana brisawa iz Registra sorti poqoprivrednog biqa. ^lan 84. Ministar utvr|uje spisak upisanih, odnosno brisanih sorti iz Registra sorti poqoprivrednog biqa. ^lan 85. Tro{kove upisa u Registar sorti poqoprivrednog biqa snosi podnosilac zahteva i upla}uje na odgovaraju}i ra~un za uplatu javnih prihoda buxeta Republike. Visina tro{kova utvr|uje se u skladu sa propisima o naknadama tro{kova u upravnom postupku. 23 Za tro{kove postupka priznavawa sorte pla}a se naknada. Visinu naknade tro{kova postupka iz stava 3. ovog ~lana utvr|uje Vlada Republike Srbije. 3. Odr`avawe sorte ^lan 86. Odr`avalac sorte du`an je da odr`ava sortu po propisanim metodama sve dok je sorta upisana u Registar sorti poqoprivrednog biqa. Odr`avalac sorte du`an je, da na zahtev Ministarstva, dostavi uzorak semena sorte u roku od 15 dana, radi: 1) provere da li se sorta odr`ava tako da joj se ne mewaju sortnost, uniformnost i stabilnost; 2) ~uvawa standardnog uzorka ili wegove obnove. Ministar propisuje metode odr`avawa sorte. ^lan 87. Kontrolu odr`avawa sorte vr{i Ministarstvo tako {to ispitivawem sorte proverava da li se odr`ava sortnost, uniformnost i stabilnost. Kontrolu odr`avawa sorte Ministarstvo mo`e da poveri ovla{}enoj organizaciji koja ispuwava uslove u pogledu opreme i stru~nih lica za obavqawe te kontrole. Ako Ministarstvo na osnovu rezultata kontrole odr`avawa sorte iz stava 1. ovog ~lana utvrdi da odr`avalac sorte nije odr`avao sortu na na~in koji garantuje o~uvawe sortnosti, stabilnosti i uniformnosti oduzima mu pravo odr`avawa te sorte, a ako je jedini odr`avalac poni{tava se i re{ewe o upisu te sorte u Registar sorti poqoprivrednog biqa. Kontrola odr`avawa sorte vr{i se po metodama koje propisuje ministar. ^lan 88. Tro{kove kontrole odr`avawa sorte snosi odr`avalac sorte od koga je uzorak uzet i upla}uje na odgovaraju}i ra~un za uplatu javnih prihoda buxeta Republike. Visina tro{kova utvr|uje se u skladu sa propisima o naknadama tro{kova u upravnom postupku. 24 ^lan 89. Uzorak sorte koja je upisana u Registar sorti poqoprivrednog biqa ili za koju je pokrenut postupak upisa u Registar sorti poqoprivrednog biqa ~uva se kao standardni uzorak. XII. POSTKONTROLNA ISPITIVAWA SEMENA ^lan 90. Osnovno i sertifikovano seme koje se proizvodi, dora|uje i stavqa u promet podle`e postkontrolnom ispitivawu. Za postkontrolno ispitivawe semena iz stava 1. ovog ~lana koristi se standardni uzorak semena kao kontrolni uzorak. Postkontrolnim ispitivawem semena proverava se originalnost (sortnost) i geneti~ka ~isto}a semena. ^lan 91. Postkontrolno ispitivawe semena vr{i Ministarstvo. Postkontrolna ispitivawa semena Ministarstvo mo`e da poveri ovla{}enoj organizaciji iz ~lana 13. ovog zakona. ^lan 92. Ministar propisuje metode uzimawa uzoraka semena, procenat uzoraka koji se uzima svake godine za postkontrolno ispitivawe semena, kao i na~in vr{ewa postkontrolnog ispitivawa semena. ^lan 93. Tro{kove postkontrolnog ispitivawa semena snosi privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice ili preduzetnik od koga je uzorak semena uzet ako seme ne odgovara propisanom, odnosno deklarisanom kvalitetu, odnosno Ministarstvo ako seme odgovara propisanom, odnosno deklarisanom kvalitetu. Tro{kovi iz stava 1. ovog ~lana utvr|uju se u skladu s propisima o naknadama tro{kova u upravnom postupku. XIII. NADZOR ^lan 94. Ministarstvo vr{i nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona. 25 Ministarstvo vr{i inspekcijski nadzor preko inspektora nadle`nog za poslove semena (u daqem tekstu: inspektor). Poslove inspektora mo`e da obavqa diplomirani in`ewer poqoprivrede za vo}arstvo i vinogradarstvo, za{titu biqa ili ratarstvo i diplomirani in`ewer agronomije sa najmawe tri godine radnog iskustva i polo`enim stru~nim ispitom. ^lan 95. Privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik koji podle`e nadzoru iz ~l. 96. i 97. ovog zakona du`no je da inspektoru omogu}i vr{ewe inspekcijskog nadzora i da mu bez odlagawa stavi na uvid i raspolagawe potrebnu dokumentaciju i druge dokaze i izjasni se o ~iwenicama koje su od zna~aja za vr{ewe nadzora. ^lan 96. U vr{ewu poslova inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i du`nost da: 1) vr{i kontrolu da li je proizvo|a~ semena upisan u Registar proizvo|a~a semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gqiva; 2) vr{i kontrolu ispuwenosti uslova iz ~lana 6. stav 2. ta~. 3), 4) i 5) ovog zakona; 3) vr{i kontrolu dokumentacije i vo|ewa evidencije o proizvodwi semena; 4) vr{i kontrolu procesa proizvodwe; 5) vr{i kontrolu da li se povereni poslovi vr{e u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu wega; 6) vr{i kontrolu da li je dora|iva~ upisan u Registar dora|iva~a semena; 7) vr{i kontrolu ispuwenosti uslova iz ~lana 21. stav 2. ta~. 3), 4) i 5) ovog zakona; 8) vr{i kontrolu dokumentacije i vo|ewa evidencije o masi preuzetog naturalnog i dora|enog semena; 9) vr{i kontrolu i nadzire postupak uni{tavawa otpada koji je nastao doradom semena; 10) vr{i kontrolu prijavqivawa od strane dora|iva~a preuzete koli~ine naturalnog semena za svaki semenski usev; 11) vr{i kontrolu kvaliteta semena u doradi i prometu; 12) vr{i kontrolu dokumentacije o ispitivawu semena, ~uvawa uzoraka semena od strane akreditovane laboratorije; 13) vr{i kontrolu ispuwenosti uslova stru~nih organizacija koje vr{e {tampawe etiketa i kontrolu evidencije izdatih etiketa; 14) vr{i kontrolu upisa prometnika u Registar; 15) vr{i kontrolu prometa i kori{}ewa semena; 16) vr{i kontrolu ispuwenosti uslova prodajnog objekta; 26 17) vr{i kontrolu upisa uvoznika u Registar; 18) vr{i kontrolu vo|ewa evidencije o uvezenim koli~inama semena i semenskih me{avina; 19) vr{i kontrolu da li je proizvo|a~ rasada upisan u Registar proizvo|a~a semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gqiva; 20) vr{i kontrolu ispuwenosti uslova iz ~lana 48. stav 2. ta~. 3) i 4) ovog zakona; 21) vr{i kontrolu ~uvawa originalne ambala`e, potvrde o poreklu semena ili ra~una o kupqenom semenu kao i vo|ewe evidencije o proizvodwi i koli~ini proizvedenog rasada; 22) vr{i kontrolu da li je proizvo|a~ prijavio koli~inu proizvedenog rasada u roku; 23) vr{i kontrolu rasada u proizvodwi i prometu; 24) vr{i kontrolu ispuwenosti uslova iz ~lana 58. stav 2. ta~. 3) i 4) ovog zakona; 25) vr{i kontrolu da li je proizvo|a~, odnosno prometnik micelija upisan u Registar proizvo|a~a semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gqiva; 26) vr{i kontrolu vo|ewa evidencije o proizvodwi i koli~ini proizvedene micelije; 27) vr{i kontrolu proizvodwe i prometa micelija; 28) vr{i kontrolu uvo|ewa novih sorti u proizvodwu i odobravawe uvo|ewa u proizvodwu strane sorte; 29) vr{i kontrolu odr`avawa sorte po propisanim metodama; 30) vr{i kontrolu da li su uvezene sorte upisane u Registar sorti poqoprivrednog biqa; 31) uzima uzorke semena, bez naknade, radi ispitivawa i utvr|ivawa kvaliteta semena i za postkontrolne testove; 32) proverava da li je u postupku kontrole proizvodwe semena sorta ~ije se seme proizvodi upisana u Registar sorti poqoprivrednog biqa, odnosno u registar za{ti}enih sorti i da li je regulisano pravo kori{}ewa sorte sa nosiocem prava za{tite sorte; 33) kontroli{e izvr{avawe mera po ovom zakonu. ^lan 97. U vr{ewu poslova iz ~lana 96. ovog zakona inspektor je ovla{}en i du`an da: 1) zabrani proizvodwu semena ako proizvo|a~ nije upisan u Registar proizvo|a~a semena ili vi{e ne ispuwava uslove iz ~lana 6. stav 2. ta~. 3), 4) i 5) ovog zakona; 2) zabrani proizvodwu ako nije prijavqena u skladu sa ~lanom 14. ovog zakona; 3) zabrani proizvodwu, kori{}ewe i promet semena sorti koje nisu upisane u Registar sorti poqoprivrednog biqa, odnosno koje su brisane iz Registra sorti poqoprivrednog biqa; 27 4) zabrani doradu semena ako dora|iva~ nije upisan u Registar ili vi{e ne ispuwava uslove iz ~lana 21. ovog zakona; 5) zabrani doradu, kori{}ewe i promet naturalnog semena koje nema uverewe o priznavawu semenskog useva; 6) zabrani proizvodwu, doradu, kori{}ewe i stavqawe u promet semena suprotno odredbama ovog zakona; 7) zabrani promet semena van prodajnog objekta; 8) oduzme i uni{ti seme koje se proizvodi, dora|uje, koristi ili stavqa u promet suprotno odredbama ovog zakona; 9) naredi otklawawe utvr|ene nepravilnosti kada u postupku nadzora utvrdi da propis o semenu nije primewen ili je nepravilno primewen i odredi za to potreban rok; 10) zabrani stavqawe semena u promet koje nije dora|eno, koje nije propisno upakovano, nije u originalnom pakovawu, nije deklarisano i obele`eno u skladu sa ovim zakonom, koje ne odgovara propisanom kvalitetu ili ~iji kvalitet nije utvr|en na propisan na~in; 11) zabrani stavqawe u promet semena kome je rok va`ewa na deklaraciji i etiketi istekao; 12) zabrani proizvodwu rasada ako proizvo|a~ rasada nije upisan u Registar ili vi{e ne ispuwava uslove iz ~lana 48. ovog zakona; 13) zabrani proizvodwu, kori{}ewe i stavqawe u promet rasada suprotno odredbama ovog zakona; 14) oduzme i uni{ti rasad koji je stavqen u promet suprotno odredbama ovog zakona; 15) zabrani proizvodwu micelija ako proizvo|a~ micelija nije upisan u Registar ili vi{e ne ispuwava uslove iz ~lana 58. ovog zakona; 16) zabrani proizvodwu, kori{}ewe i stavqawe u promet micelija suprotno odredbama ovog zakona; 17) oduzme i uni{ti micelije koji je stavqen u promet suprotno odredbama ovog zakona. Mere iz stava 1. ovog ~lana nala`u se re{ewem inspektora u upravnom postupku. Tro{kovi koji nastanu prilikom oduzimawa, ~uvawa i uni{tavawa semena, rasada i micelija na osnovu ovla{}ewa iz stava 1. ta~. 8), 14) i 17) ovog ~lana padaju na teret lica od kojeg je seme oduzeto. Oduzeto seme koje mo`e da se koristi za ishranu riba i stoke i za proizvodwu sto~ne hrane mo`e da se ustupa javnom licitacijom zainteresovanom privrednom dru{tvu, odnosno preduze}u ili drugom pravnom i fizi~kom licu i preduzetniku samo za te namene. ^lan 98. U vr{ewu inspekcijskog nadzora ispitivawa i utvr|ivawa kvaliteta uzorka semena uzorak semena uzima inspektor. 28 Ispitivawe i utvr|ivawe kvaliteta uzorka semena Ministarstvo mo`e da poveri akreditovanoj laboratoriji. Tro{kove ispitivawa i utvr|ivawa kvaliteta uzoraka semena iz stava 1. ovog ~lana snosi pravno lice ili preduzetnik od koga je uzorak uzet, ako seme ne odgovara propisanom, odnosno deklarisanom kvalitetu, odnosno Ministarstvo ako seme odgovara propisanom, odnosno deklarisanom kvalitetu. Tro{kovi iz stava 3. ovog ~lana utvr|uju se u skladu s propisima o naknadama tro{kova u upravnom postupku. ^lan 99. Protiv re{ewa inspektora mo`e se izjaviti `alba u roku od osam dana od dana dostavqawa re{ewa. @alba ne odla`e izvr{ewe re{ewa. Po `albi protiv prvostepenog re{ewa inspektora re{ava ministar. Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana kona~no je. XIV. KAZNENE ODREDBE ^lan 100. Nov~anom kaznom od 200.000 do 3.000.000 dinara kazni}e se za privredni prestup privredno dru{tvo, odnosno preduze}e ili drugo pravno lice, ako: 1) postupi suprotno odredbama ~lana 4. ovog zakona; 2) se bavi proizvodwom, prometom i uvozom semena ili proizvodwom i prometom rasada ili proizvodwom i prometom micelija a nije upisano u Registar proizvo|a~a semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gqiva (~lan 5. stav 1, ~lan 41. stav 1, ~lan 44. stav 1, ~lan 47. stav 1, ~lan 55, ~lan 57. stav 1, ~lan 63); 3) ne prijavi Ministarstvu promenu podataka u propisanom roku (~lan 6. stav 5, ~lan 21. stav 6, ~lan 48. stav 5, ~lan 58. stav 5); 4) proizvodi seme suprotno odredbama ~l. 10. i 11. ovog zakona; 5) obavqa poverene poslove stru~ne kontrole proizvodwe semena iz ~lana 13. stav 2. ovog zakona, a ne ispuwava propisane uslove (~lan 13. stav 4); 6) se bavi doradom semena, a nije upisano u Registar dora|iva~a semena (~lan 20); 7) obavqa ispitivawe i utvr|ivawe kvaliteta semena, a ne ispuwava propisane uslove iz ~lana 32. st. 1. i 2. ovog zakona; 29 8) stavqa u promet seme koje ne odgovara propisanim normama kvaliteta ozna~enim u deklaraciji i na etiketi (~lan 36); 9) izdaje etiketu, a ne ispuwava uslove iz ~lana 38. stav 3. ovog zakona; 10) stavi u promet seme za koje je rok va`ewa iz deklaracije i etikete istekao (~lan 39. stav 1); 11) stavi u promet seme sorti koja nije upisana u Registar sorti (~lan 42); 12) uveze seme suprotno odredbi ~lana 44. stav 2. ovog zakona; 13) uvozi seme koje nije u originalnom pakovawu (~lan 45. stav 1); 14) uvozi naturalno seme suprotno odredbama ~lana 45. st. 2. i 3. ovog zakona; 15) proizvodi rasad od sorte koja nije upisana u Registar sorti (~lan 51); 16) uvozi rasad koji nije proizveden od semena sorti koje su upisane u Registar sorti i koji ne prati sertifikat o sortnosti semena (~lan 53); 17) sortu koja je brisana iz Registra sorti stavi u promet posle tri godine od dana brisawa iz Registra sorti (~lan 82. stav 2); 18) poverene poslove kontrole odr`avawa sorte ne vr{i u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu wega (~lan 87); 19) ne postupi po re{ewu inspektora u skladu sa ovim zakonom. Za privredni prestup iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u privrednom dru{tvu, odnosno preduze}u ili drugom pravnom licu. Za radwe iz stava 1. ovog ~lana pored nov~ane kazne mo`e se izre}i i za{titna mera zabrane obavqawa odre|enih delatnosti za pravno lice i odgovornom licu da vr{i odre|ene poslove u trajawu od {est meseci do deset godina. ^lan 101. Nov~anom kaznom od 150.000 do 1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj privredno dru{tvo, odnosno preduze}e ili drugo pravno lice, ako: 1) stavqa u promet naturalno seme suprotno odredbama ~lana 19. ovog zakona; 2) postupi suprotno odredbi ~lana 26. stav 3. ovog zakona; 3) ne ~uva ispitane uzorke semena i dokumentaciju o ispitivawu semena u skladu sa odredbom ~lana 33. stav 2. ovog zakona; 4) ne ~uva ispitane uzorke krtole, lukovice i ~e{weva kao i dokumentaciju o wihovom ispitivawu u skladu sa odredbom ~lana 33. stav 3. ovog zakona; 30 5) stavi u promet seme suprotno odredbi ~lana 35. ovog zakona; 6) prepakuje i razmerava izvorno originalno pakovawe semena iz doma}e proizvodwe i uvoza (~lan 40. stav 1); 7) seme u prometu ne skladi{ti i ne ~uva u propisanim uslovima (~lan 43. stav 1); 8) postupi suprotno odredbi ~lana 52. stav 1. ovog zakona; 9) u promet stavqa rasad koji nije deklarisan i zdravstveno ispravan (~lan 54. stav 1); 10) proizvodi rasad za ra~un inostranog naru~ioca bez saglasnosti Ministarstva (~lan 56. stav 1); 11) postupi suprotno odredbi ~lana 56. stav 2. ovog zakona; 12) stavi u promet micelije suprotno odredbama ~lana 62. ovog zakona. Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u privrednom dru{tvu, odnosno preduze}u ili drugom pravnom licu. ^lan 102. Nov~anom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazni}e se za prekr{aj privredno dru{tvo, odnosno preduze}e ili drugo pravno lice, ako: 1) Ministarstvu ne podnese prijavu za vr{ewe kontrole proizvodwe u roku iz ~lana 14. ovog zakona; 2) Ministarstvu ne dostavi uverewe o priznavawu semenskog useva predosnovnog semena u roku iz ~lana 15. stav 3. ovog zakona; 3) ne vodi evidenciju i ne ~uva dokumentaciju u skladu sa odredbama ~lana 25. ovog zakona; 4) Ministarstvu ne podnese prijavu za svaki semenski usev (izolaciju) o koli~ini naturalnog semena u propisanom roku (~lan 28. stav 3); 5) vr{i promet semena van prodajnog objekta (~lan 43. stav 2); 6) ne vodi evidenciju o uvezenim koli~inama semena i semenskih me{avina (~lan 45. stav 4); 7) Ministarstvu ne podnese izve{taj o koli~ini proizvedenog rasada u propisanom roku (~lan 52. stav 2); 8) ne vodi evidenciju o proizvodwi i koli~ini proizvedenih micelija i o tome ne podnese izve{taj Ministarstvu do propisanog roka (~lan 61. stav 1). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara i odgovorno lice u privrednom dru{tvu, odnosno preduze}u ili drugom pravnom licu. 31 ^lan 103. Ako radwe iz ~lana 100. stav 1. ta~. 1) do 4), ta~. 6) do 8), ta~. 10) do 17) i ta~ka 19), ~lana 101. stav 1. ta~. 1) i 2), ta~. 5) do 12) i ~lana 102. ovog zakona u~ini preduzetnik, kazni}e se za prekr{aj nov~anom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara. ^lan 104. Nov~anom kaznom od 2.500 do 50.000 dinara kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice ako se bavi proizvodwom semena, rasada ili micelija, a nije zakqu~ilo ugovor sa proizvo|a~em semena, rasada, odnosno micelija (~lan 5. stav 2, ~lan 47. stav 2, ~lan 57. stav 2). XV. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 105. Privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik, koji se bave proizvodwom semena, doradom, prometom i uvozom semena du`ni su da svoje poslovawe usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana stupawa na snagu ovog zakona. ^lan 106. Do dono{ewa propisa na osnovu ovla{}ewa iz ovog zakona primewiva}e se propisi doneti na osnovu Zakona o semenu i sadnom materijalu ("Slu`beni glasnik RS", br. 54/93 i 35/94) i Zakona o priznavawu sorti poqoprivrednog i {umskog biqa ("Slu`beni list SRJ", br. 12/98 i 37/02) ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. ^lan 107. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaju da va`e odredbe Zakona o semenu i sadnom materijalu ("Slu`beni glasnik RS", br. 54/93 i 35/94) koje se odnose na seme i odredbe Zakona o priznavawu sorti poqoprivrednog i {umskog biqa ("Slu`beni list SRJ", br. 12/98 i 37/02) koje se odnose na priznavawe sorti semena. ^lan 108. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".