Law amending the Nature Protection Law

Z A K O N O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI PRIRODE lan 1. U Zakonu o zaštiti prirode (,,Službeni glasnik RS”, broj 36/09), u lanu 4. ta ka 16) menja se i glasi: „16) ekološka mreža je skup funkcionalno povezanih ili prostorno bliskih ekološki zna ajnih podru ja, koja biogeografskom zastupljenoš u i reprezentativnoš u zna ajno doprinose o uvanju biološke raznovrsnosti, uklju uju i i ekološki zna ajna podru ja Evropske unije NATURA 2000; ”. Posle ta ke 16) dodaje se nova ta ka 16a) koja glasi: „16a) ekološki zna ajna podru ja Evropske unije NATURA 2000 ine posebna podru ja za o uvanje staništa i vrsta i podru ja posebne zaštite za o uvanje staništa odre enih vrsta ptica, u skladu sa propisima Evropske unije o zaštiti staništa i zaštiti ptica;”. Ta ka 18) menja se i glasi: „18) ekološki zna ajna podru ja su delovi ekološke mreže zna ajni za uvanje vrsta, odre enih tipova staništa i staništa odre enih vrsta od zna aja za Republiku Srbiju, u skladu sa opšteprihva enim pravilima me unarodnog prava i potvr enim me unarodnim ugovorima;”. Posle ta ke 26) dodaje se nova ta ka 26a) koja glasi: „26a) zaštitna zona je prostor izvan granica zašti enog podru ja, ekološki zna ajnog podru ja i/ili ekološkog koridora koji može biti odre en prilikom ustanovljavanja tih podru ja, radi spre avanja, odnosno ublažavanja spoljnih uticaja;”. Posle ta ke 43) dodaje se nova ta ka 43a) koja glasi: „43a) ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatno a da sprovo enje planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti, koji sami ili u kombinaciji sa drugim planovima, osnovama, programima, projektima, radovima i aktivnostima, mogu imati zna ajan uticaj na ciljeve o uvanja i celovitost ekološki zna ajnih podru ja;”. U ta ki 52) re i: „stanje prirodnog staništa je stanje prirodnog staništa” zamenjuju se re ima: „stanje tipa prirodnog staništa je stanje tipa prirodnog staništa ”. Posle ta ke 58) dodaje se nova ta ka 58a) koja glasi: „58a) prioritetni tipovi staništa i prioritetne vrste su oni tipovi staništa i vrste koji su kao takvi utvr eni u Republici Srbiji, u skladu sa opšteprihva enim pravilima me unarodnog prava i potvr enim me unarodnim ugovorima ;” Ta . 69) i 70) menjaju se i glase: „69) stanište je geografski jasno odre en prostor u kome konkretna zajednica biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama (biocenoza) stupa u interakciju sa abioti kim faktorima (zemljišta, klima, koli ina i kvalitet vode i dr) formiraju i fukcionalnu celinu; 2 70) stanište vrste su ona staništa u kojima populacije konkretne vrste imaju uslove za opstanak u dužem vremenskom periodu, odnosno prostor u kome konkretna vrsta realizuje bilo koju fazu svog životnog ciklusa;”. Posle ta ke 71) dodaje se nova ta ka 71a) koja glasi: „71a) tip staništa je skup ili grupa staništa koja su po svojim bioti kim i abioti kim karakteristikama veoma sli na;”. lan 2. Naslov iznad lana 8. i lan 8. menjaju se i glase: „1. Planiranje, ure enje i koriš enje prostora, prirodnih resursa, zašti enih podru ja i ekološke mreže lan 8. Planiranje, ure enje i koriš enje prostora, prirodnih resursa, zašti enih podru ja i ekološke mreže sprovodi se na osnovu prostornih i urbanisti kih planova, planske i projektne dokumentacije, osnova i programa upravljanja i koriš enja prirodnih resursa i dobara u rudarstvu, energetici, saobra aju, vodoprivredi, poljoprivredi, šumarstvu, lovstvu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu, u skladu sa merama i uslovima zaštite prirode. Koriš enje prostora, prirodnih resursa i zašti enih podru ja dozvoljeno je na na in predvi en ovim i drugim zakonima. Nosilac projekta, odnosno pravno lice, preduzetnik i fizi ko lice koje koristi prirodne resurse, obavlja gra evinske i druge radove, aktivnosti i intervencije u prirodi dužno je da postupa u skladu sa merama zaštite prirode utvr enim u planovima, osnovama i programima i u skladu sa projektno-tehni kom dokumentacijom, na na in da se izbegnu ili na najmanju meru svedu ugrožavanje i ošte enje prirode. Pravno lice, preduzetnik i fizi ko lice iz stava 3. ovog lana dužno je da po prestanku radova i aktivnosti izvrši sanaciju, odnosno rekultivaciju u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.” lan 3. Naslov iznad lana 9. i lan 9. menjaju se i glase: „Uslovi zaštite prirode lan 9. U postupku izrade planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti iz lana 8. ovog zakona pribavljaju se uslovi zaštite prirode koje izdaje nadležni zavod za zaštitu prirode (u daljem tekstu: zavod). Akt o uslovima zaštite prirode sadrži naro ito: 1) podatke o prirodnim vrednostima, posebno biljnog i životinjskog sveta, objekata geonasle a i predela u granicama prostornog obuhvata dokumenta iz stava 1. ovog lana i prostornom okruženju; 2) podatke o zašti enim prirodnim dobrima, uklju uju i prirodna dobra planirana za zaštitu i u postupku zaštite; 3) podatke o ekološki zna ajnim podru jima i tipovima staništa; 3 4) podatke o ustanovljenim režimima i merama zaštite i koriš enja prirodnih vrednosti i dobara i ekološki zna ajnih podru ja; 5) procenu da li se planirani radovi i aktivnosti mogu realizovati sa stanovišta ciljeva zaštite prirode i donetih propisa i dokumenata; 6) uslove, odnosno zabrane i ograni enja pod kojima se planirani radovi i aktivnosti mogu realizovati; 7) biološke, tehni ke i tehnološke mere zaštite prirode koje treba primeniti; 8) pravni i stru ni osnov za utvr ene uslove i mere. Uz zahtev za izdavanje akta o uslovima zaštite prirode prilažu se: 1) podaci o vrsti i nosiocu izrade dokumenta iz stava 1. ovog lana i investitoru; 2) podaci o lokaciji i prostornom obuhvatu sa odgovaraju im kartografskim i grafi kim prilozima, a za projekte i sa kopijom katastarskog plana; 3) kratak opis ciljeva zbog kojih se dokument izra uje, nameravanih aktivnosti na njegovoj realizaciji i glavnih o ekivanih rezultata, a za projekat idejno rešenje. Akt o uslovima zaštite prirode zavod izdaje rešenjem. Ukoliko podnosilac zahteva u roku od dve godine od dana dostavljanja akta ne otpo ne radove i aktivnosti za koje je akt o uslovima zaštite prirode izdat, dužan je da pribavi novi akt. Za prikupljanje i procenu informacija neophodnih za izdavanje akta o uslovima zaštite prirode pla a se naknada. Visinu i na in obra una i naplate naknade iz stava 6. ovog lana, obveznike naknade i osloba anje ili umanjenje od obaveze pla anja naknade utvr uje zavod, uz saglasnost Vlade. Na akt o uslovima zaštite prirode može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od 15 dana, a na teritoriji autonomne pokrajine organu nadležnom za poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine. Organ nadležan za donošenje, odnosno usvajanje dokumenta iz stava 1. ovog lana pribavlja akt o ispunjenosti uslova zaštite prirode iz stava 2. ovog lana.” lan 4. Naslov iznad lana 10. i lan 10. menjaju se i glase: „Ocena prihvatljivosti lan 10. Ukoliko se u postupku izdavanja uslova zaštite prirode iz lana 9. utvrdi da postoji verovatno a da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnosti mogu imati zna ajan uticaj na ciljeve o uvanja i celovitost ekološki zna ajnog podru ja, Ministarstvo, organ nadležan za poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave, sprovodi ocenu prihvatljivosti. Za planove, osnove i programe za koje se, u skladu sa posebnim zakonom, sprovodi postupak strateške procene i za projekte, radove i aktivnosti za koje se u skladu sa posebnim zakonom, sprovodi postupak procene uticaja, ocena prihvatljivosti sprovodi se u okviru tih postupaka. 4 U slu aju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnosti mogu imati zna ajan uticaj na ciljeve o uvanja i celovitost ekološki zna ajnog podru ja, nadležni organ e odbiti davanje saglasnosti. U slu aju sumnje smatra e se da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnosti, mogu imati zna ajan uticaj na ciljeve o uvanja i celovitost ekološki zna ajnog podru ja. U slu aju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnost mogu imati zna ajan uticaj na ciljeve o uvanja i celovitost ekološki zna ajnog podru ja, nadležni organ e dati saglasnost, samo pod slede im uslovima: 1) ukoliko ne postoji drugo alternativno rešenje; 2) u odnosu na ekološki zna ajna podru ja u kojima se nalazi makar jedan prioritetni tip staništa i/ili prioritetna vrsta, samo ukoliko postoje imperativni razlozi preovladavaju eg javnog interesa, koji se odnose na zaštitu zdravlja ljudi i javne sigurnosti, na korisne efekte od primarne važnosti za životnu sredinu; ukoliko postoje drugi preovladavaju i razlozi od javnog interesa uz prethodno pribavljeno mišljenje Evropske komisije. U odnosu na sva ostala ekološki važna podru ja samo ukoliko postoje drugi imperativni razlozi od javnog interesa, uklju uju i interese socijalne ili ekonomske prirode, koji pretežu u odnosu na interes o uvanja ovih podru ja; 3) ukoliko je mogu e preduzeti kompenzacijske mere iz lana 12. ovog zakona, neophodne za o uvanje sveukupne koherentnosti ekološke mreže. Vlada bliže propisuje postupak, sadržinu, rokove, na in sprovo enja ocene prihvatljivosti u odnosu na ciljeve o uvanja ekološki zna ajnog podru ja, kao i na in obaveštavanja javnosti, utvr ivanja preovladavaju eg javnog interesa i kompenzacijskih mera.” lan 5. U lanu 12. stav 1. menja se i glasi: „Radi ublažavanja štetnih posledica na prirodu, koje mogu nastati ili su nastale realizacijom planova, osnova, programa, projekata, radova ili aktivnosti na zašti enom prirodnom dobru ili podru ju ekološke mreže, pravno lice, preduzetnik i fizi ko lice, odnosno nosilac projekta, dužno je da sprovede kompenzacijske mere u skladu sa rešenjem koje donosi Ministarstvo na predlog zavoda.” Stav 3. menja se i glasi: Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6. koji glase: „Za ekološki zna ajna podru ja Evropske unije NATURA 2000 jedina kompenzacijska mera jeste uspostavljanje novog lokaliteta, u smislu stava 2. ta ka 1) ovog lana. O kompenzacijskim merama koje se odnose na ekološki zna ajno podru je Evropske unije NATURA 2000 obaveštava se Evropska komisija.” Stav 4. menja se i glasi: Dosadašnji stav 5. postaje stav 7. lan 6. U lanu 13. dodaju se st. 2. i 3, koji glase: „Ako nosilac aktivnosti iz stava 1. ovog lana ne otkloni štetne posledice svog delovanja ili ne postupi u skladu sa rešenjem iz lana 12. ovog zakona kojim su 5 utvr ene kompenzacijske mere, Ministarstvo e iste sprovesti na njegov trošak i rešenjem utvrditi obavezu na naknadu štete i visinu troškova izvršenja. Procenu nastale štete, kao i na in otklanjanja štetnih posledica Ministarstvu predlaže zavod.” lan 7. U lanu 15. dodaju se st. 2. i 3, koji glase: „Zaštita ptica i migratornih vrsta ostvaruje se sprovo enjem mera potrebnih za o uvanje, održavanje i obnovu dovoljne raznovrsnosti i rasprostranjenosti njihovih staništa, izbegavanje zaga enja ili narušavanja kvaliteta staništa i podsticanje istraživanja i upravljanja. Za o uvanje malih biotopa i staništa preduzimaju se mere koje uklju uju stvaranje zašti enih podru ja, održavanje i upravljanje staništima unutar zašti enih podru ja, obnovu uništenih biotopa i stvaranje novih biotopa.” lan 8. lan 16. menja se i glasi: lan 16. Zaštita staništa vrši se sprovo enjem mera i aktivnosti na zaštiti i o uvanju prirode, održivom koriš enju prirodnih resursa i zašti enih prirodnih dobara i uvanjem ekološki zna ajnih podru ja. Ministar propisuje kriterijume za izdvajanje ugroženih, retkih i osetljivih staništa i tipova staništa od posebnog zna aja za o uvanje, mere zaštite za njihovo uvanje i utvr uje spisak tipova staništa u Republici Srbiji. Tipovi staništa iz stava 2. ovog lana dokumentuju se kartom staništa i GIS bazom podataka. Karta staništa se objavljuje na internet stranici Ministarstva i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Upravljanje GIS bazom, prikupljanje podataka i stalno ažuriranje obezbe uje zavod i druge stru ne i nau ne isntitucije koje ovlasti ministar.” lan 9. U lanu 18. stav 4. posle re i: „ekosistema” dodaju se re i: „sa obalnim pojasom”. Stav 5. menja se i glasi: „Koli inu vode u vlažnim i vodenim ekosistemima, izvan zašti enih podru ja, koja je nužna za o uvanje hidrološke pojave i opstanak biološke raznovrsnosti odre uje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva, a u zašti enim podru jima i podru jima ekološke mreže Ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.” lan 10. U lanu 19. stav 1. menja se i glasi: „Radi zaštite ekosistema dozvoljena je upotreba bioloških, biotehni kih i hemijskih sredstava u skladu sa zakonom.” 6 U stavu 2. re i: „za zaštitu bilja”, brišu se. Stav 3. menja se i glasi: „Hemijska sredstva u zašti enim podru jima mogu se koristiti u skladu sa propisanim režimima zaštite, uz odobrenje ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede a uz saglasnost Ministarstva.” Stav 4. briše se. lan 11. U lanu 26. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5, koji glase: „Zaštita, upravljanje i planiranje predela zasniva se na identifikaciji predela i proceni njihovih zna ajnih i karakteristi nih obeležja. Ministar propisuje kriterijume za identifikaciju predela i na in procene njihovih zna ajnih i karakteristi nih obeležja.” lan 12. U lanu 28. stav 1. posle re i: „raznovrsnost” dodaju se re i: „i koja su zna ajna kao staništa vrsta ptica i drugih migratornih vrsta zna ajnih u skladu sa me unarodnim propisima”. Stav 2. briše se. Dosadašnji st. 3. i 4, postaju st. 2. i 3. lan 13. Naslov iznad lana 35. i lan 35. menjaju se i glase: „Režimi zaštite lan 35. Na zašti enom podru ju uspostavljaju se slede i režimi zaštite: 1) I stepena, 2) II stepena i/ili 3) III stepena Režim zaštite I stepena – stroga zaštita, sprovodi se na zašti enom podru ju ili njegovom delu sa izvornim ili malo izmenjenim ekosistemima izuzetnog nau nog i prakti nog zna aja, kojom se omogu avaju procesi prirodne sukcesije i o uvanje staništa i životnih zajednica u uslovima divljine. Režim zaštite I stepena: 1) zabranjuje koriš enje prirodnih resursa i izgradnju objekata; 2) ograni ava radove i aktivnosti na nau na istraživanja i pra enje prirodnih procesa, kontrolisanu posetu u obrazovne, rekreativne i opštekulturne svrhe, kao i sprovo enje zaštitnih, sanacionih i drugih neophodnih mera u slu aju požara, elementarnih nepogoda i udesa, pojava 7 biljnih i životinjskih bolesti i prenamnožavanja šteto ina, uz saglasnost Ministarstva. Režim zaštite II stepena – aktivna zaštita, sprovodi se na zašti enom podru ju ili njegovom delu sa delimi no izmenjenim ekosistemima velikog nau nog i prakti nog zna aja i posebno vrednim predelima i objektima geonasle a. U II stepenu zaštite mogu se vršiti upravlja ke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapre enja zašti enog podru ja, bez posledica po primarne vrednosti njihovih prirodnih staništa, populacija, ekosistema, obeležja predela i objekata geonasle a, obavljati tradicionalne delatnosti i ograni eno koristiti prirodni resursi na održiv i strogo kontrolisan na in. Režim zaštite II stepena: 1) zabranjuje izgradnju industrijskih, metalurških i rudarskih objekata, asfaltnih baza, rafinerija nafte, kao i objekata za skladištenje i prodaju derivata nafte i te nog naftnog gasa, termoelektrana i vetrogeneratora, luka i robno-trgovinskih centara, aerodroma, uslužnih skladišta, magacina i hladnja a, vikendica i drugih porodi nih objekata za odmor, eksploataciju mineralnih sirovina, treseta i materijala re nih korita i jezera, preoravanje prirodnih travnjaka, privredni ribolov, unošenje invazivnih alohtonih vrsta, izgradnju objekata za reciklažu i spaljivanje otpada i obrazovanje deponija otpada; 2) ograni ava regulaciju i pregra ivanje vodotoka, formiranje vodoakumulacija, melioracione i druge hidrotehni ke radove, izgradnju hidroelektrana, solarnih elektrana i elektrana na bio-gas, objekata turisti kog smeštaja, ugostiteljstva, nauti kog turizma i turisti ke infrastukture i ure enje javnih skijališta, izgradnju objekata saobra ajne, energetske, komunalne i druge infrastrukture, stambenih i ekonomskih objekata poljoprivrednih gazdinstava, tradicionalno koriš enje kamena, gline i drugog materijala za lokalne potrebe, izgradnju ribnjaka, objekata za konvencionalno gajenje doma ih životinja i divlja i, ribolov, lov, sakupljanje gljiva, divljih biljnih i životinjskih vrsta, gazdovanje šumama i šumskim zemljištem, formiranje šumskih i poljoprivrednih monokultura, unošenje vrsta stranih za divlji biljni i životinjski svet regije u kojoj se nalazi zašti eno podru je i primenu hemijskih sredstava. Režim zaštite III stepena – proaktivna zaštita, sprovodi se na zašti enom podru ju ili njegovom delu sa delimi no izmenjenim i/ili izmenjenim ekosistemima, predelima i objektima geonasle a od nau nog i prakti nog zna aja. U III stepenu zaštite mogu se vršiti upravlja ke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapre enja zašti enog podru ja, razvoj sela i unapre enje seoskih doma instava, ure enje objekata kulturno istorijskog nasle a i tradicionalnog graditeljstva, o uvanje tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva, selektivno i ograni eno koriš enje prirodnih resursa i prostora uz potrebnu infrastrukturnu i drugu izgradnju. Režim zaštite III stepena: 8 1) zabranjuje izgradnju rafinerija nafte i objekata hemijske industrije, metalurških i termoenergetskih objekata, skladišta nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, unošenje invazivnih alohtonih vrsta i obrazovanje deponija; 2) ograni ava izgradnju drugih industrijskih i energetskih objekata, asfaltnih baza, objekata turisti kog smeštaja i javnih skijališta, infrastrukturnih objekata, skladišta industrijske robe i gra evinskog materijala, vikendica, eksploataciju i primarnu preradu mineralnih sirovina, obrazovanje objekata za upravljanje otpadom, izgradnju naselja i širenje njihovih gra evinskih podru ja, lov i ribolov, formiranje šumskih i poljoprivrednih monokultura, primenu hemijskih sredstava i druge radove i aktivnosti koji mogu imati zna ajan nepovoljan uticaj na prirodne i druge vrednosti zašti enog podru ja. Režimi zaštite i granice delova zašti enog podru ja sa razli itim režimima zaštite utvr uju se aktom o proglašenju zašti enog podru ja na osnovu studije zaštite. Režim zaštitne zone zašti enog podru ja zabranjuje i ograni ava radove i aktivnosti za koje se (u postupku utvr enim zakonom i drugim propisima) utvrdi da mogu imati zna ajan nepovoljan uticaj na biološku raznovrsnost, vrednosti geonasle a i predela tog zašti enog podru ja. Vlada bliže propisuje režime zaštite, postupak i na in njihovog odre ivanja i objekte, radove i aktivnosti koji su zabranjeni ili ograni eni. U nacionalnom parku mogu se, u skladu sa posebnim zakonom, zabraniti radovi i aktivnosti koji su režimima zaštite iz ovog lana ograni eni. lan 14. lan 38. menja se i glasi: lan 38. Ekološku mrežu ine: ekološki zna ajna podru ja, ekološki koridori i zaštitna zona ukoliko je potrebna. Zavod, u saradnji sa drugim stru nim i nau nim institucijama, priprema dokumentaciju za uspostavljanje ekološke mreže na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa kriterijumima utvr enim zakonom, opšteprihva enim pravilima me unarodnog prava i potvr enim me unarodnim ugovorima. Zavod vodi digitalnu bazu podataka za ekološku mrežu koja sadrži i vektorski prikazane granice podru ja ekološke mreže u odgovaraju oj razmeri državne karte. Vlada utvr uje ekološku mrežu kao i bliži na in njenog upravljanja i finansiranja.” lan 15. Naslov iznad lana 39. i lan 39. menjaju se i glase: „Zaštita ekološke mreže lan 39. Zaštita ekološke mreže obezbe uje se sprovo enjem propisanih mera zaštite radi o uvanja biološke i predeone raznovrsnosti, održivog koriš enja i obnavljanja prirodnih resursa i dobara i unapre enja zašti enih podru ja, tipova staništa i staništa 9 divljih vrsta u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, opšteprihva enim pravilima me unarodnog prava i potvr enim me unarodnim ugovorima. Mere zaštite ekološke mreže odnose se na pravna i fizi ka lica koja koriste prirodne vrednosti i obavljaju aktivnosti i radove u skladu sa zakonom. Na podru ju ekološke mreže primenjuju se mere, metode i tehni ko tehnološka rešenja sa ciljem o uvanja ekološki zna ajnih podru ja i unapre ivanja narušenog stanja delova ekološke mreže. Pra enje stanja ekološke mreže obavlja zavod i/ili druge stru ne i nau ne institucije po ovlaš enju Ministarstva. Zabranjuju se radovi, aktivnosti i delatnosti koji mogu dovesti do ugrožavanja i narušavanja funkcija ekološke mreže i do narušavanja ili trajnog ošte enja svojstava i vrednosti pojedinih delova ekološke mreže. Izuzetno od stava 5. ovog lana, Ministarstvo može dozvoliti radove, aktivnosti i delatnosti u skladu sa lanom 10. ovog zakona.” lan 16. Naslov iznad lana 40. i lan 40. menjaju se i glase: „Upravljanje ekološkom mrežom lan 40. Podru jem ekološke mreže koje je istovremeno i zašti eno podru je, upravlja upravlja tog zašti enog podru ja. Za upravljanje ekološki zna ajnim podru jem i ekološkim koridorom koje nije stavljeno pod zaštitu kao zašti eno podru je, Vlada na predlog Ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalazi deo ekološke mreže može odrediti ili osnovati pravno lice. Za podru je ekološke mreže može se doneti plan upravljanja ili propisati skup mera za o uvanje, obnavljanje i unapre enje stanja ovih podru ja. Plan upravljanja iz stava 3. ovog lana donosi pravno lice kome je povereno upravljanje delom ekološke mreže. Bliži na in upravljanja ekološkom mrežom utvrdi e se aktom iz lana 14. stav 4. ovog zakona. ” lan 17. Naslov iznad lana 41. i lan 41. menjaju se i glase: ,,Kategorizacija zašti enih podru ja lan 41. Zašti ena podru ja, u zavisnosti od vrednosti i zna aja, svrstavaju se u kategorije: 1) I kategorija - zašti eno podru je me unarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog zna aja; 2) II kategorija - zašti eno podru je pokrajinskog/regionalnog, odnosno velikog zna aja; 10 3) III kategorija - zašti eno podru je lokalnog zna aja. Ministar propisuje kriterijume vrednovanja i postupak kategorizacije zašti enih podru ja.” lan 18. Posle lana 41. dodaju se naslov i lan 41a, koji glase: „Proglašenje zašti enih podru ja lan 41a Nacionalni park proglašava se zakonom. Zašti eno podru je I kategorije proglašava Vlada na predlog Ministarstva. Zašti eno podru je II kategorije proglašava Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kada se zašti eno podru je nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Kada zašti eno podru je proglašava nadležni organ autonomne pokrajine, a obuhvata zemljište, druge nepokretnosti u svojini Republike Srbije i dobra od opšteg interesa, u postupku proglašenja pribavlja se saglasnost Ministarstva, uz prethodno pribavljena mišljenja nadležnih ministarstava. Zašti eno podru je III kategorije proglašava nadležni organ jedinice lokalne samouprave, a ako se to zašti eno podru je nalazi na teritoriji dveju ili više jedinica lokalne samouprave, sporazumno proglašavaju zašti enim podru jem nadležni organi tih jedinica lokalne samouprave. Kada zašti eno podru je obuhvata zemljište i druge nepokretnosti u svojini Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine i dobra od opšteg interesa, u postupku proglašenja pribavlja se saglasnost Ministarstva, odnosno organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, uz prethodno pribavljena mišljenja nadležnih ministarstava, odnosno nadležnih organa autonomne pokrajine.” lan 19. U lanu 42. stav 4. posle re i: „održivog razvoja,” dodaju se re i: „analizu zainteresovanih strana, dokumentaciju o uskla ivanju potreba zaštite sa zainteresovanim stranama,” a re i: „procenu potrebnih sredstava za sprovo enje mera zaštite,” zamenjuju se re ima: „procenu socioekonomskih efekata zaštite”. Stav 7. menja se i glasi: „Postupak zaštite prirodnog podru ja je pokrenut kada zavod dostavi studiju zaštite nadležnom organu.” lan 20. U lanu 43. stav 1. re i: „nadležni organ za donošenje akta” zamenjuju se re ima: „predlaga akta”. U stavu 2. re i: „Nadležni organ” zamenjuju se re ima: „Predlaga akta”. lan 21. lan 44. menja se i glasi: ,, lan 44. Akt o proglašenju zašti enog podru ja naro ito sadrži: 1) vrstu, naziv i položaj zašti enog podru ja; 11 2) osnovne ciljeve proglašenja i vrednosti zašti enog podru ja; 3) ukupnu površinu zašti enog podru ja i površine podru ja opština, odnosno teritorija gradova obuhva enih granicom zašti enog podru ja, sa spiskom katastarskih opština; 4) osnovnu vlasni ku strukturu na nepokretnostima; 5) opis i grafi ki prikaz granica zašti enog podru ja i granica prostora sa propisanim režimima zaštite, kao i granica zaštitne zone, na na in koji obezbe uje identifikaciju tih granica na terenu i katastarskom planu; 6) bliže ciljeve zaštite i održivog koriš enja zašti enog podru ja iskazane po prostorima sa propisanim režimima zaštite i mere kojim se ti ciljevi postižu; 7) naziv, pravni/organizacioni status i sedište upravlja a; 8) bliži sadržaj i na in donošenja plana upravljanja; 9) bliži na in obezbe enja sredstava za sprovo enje akta o proglašenju odnosno plana upravljanja u okviru zakonom utvr enih izvora sredstava; 10) druge elemente od zna aja za upravljanje zašti enim podru jem. Neophodni podaci iz ta . 3), 4) i 5) ovog lana obezbe uju se iz baze podataka katastra nepokretnosti koje izdaje Republi ki geodetski zavod bez naknade troškova, na zahtev zavoda.” lan 22. U lanu 45. stav 2. posle re i: „dana” dodaje se zapeta i re i: „od dana stupanja na snagu.” Ta ka 1) briše se. U ta ki 2) posle re i: „zavodu” dodaje se zapeta i re i: „odnosno nadležnom organu za upis.” lan 23. lan 46. menja se i glasi: lan 46 Ako podru je izgubi vrednosti zbog kojih je zašti eno, zavod predlaže donošenje akta o prestanku zaštite organu koji je doneo akt. Organ iz stava 1. ovog lana dužan je da u roku od šest meseci od prijema predloga zavoda, donese akt o prestanku zaštite i dostavi zavodu radi brisanja iz registra zašti enih prirodnih dobara. Akt iz stava 1. ovog lana dostavlja se Republi kom geodetskom zavodu, odnosno nadležnom organu za upis radi brisanja zabeležbe u zemljišnim knjigama ili katastru nepokretnosti. Zavod u roku od mesec dana od dana donošenja akta o prestanku zaštite briše zašti eno podru je iz registra zašti enih prirodnih dobara.” lan 24. U lanu 47. stav 2. re i: „ pribavljenoj saglasnosti” zamenjuju se re ima: „pribavljenim mišljenjima”. Stav 5. menja se i glasi: 12 „Rešenje o prethodnoj zaštiti objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i dostavlja organu nadležnom za proglašenje zašti enog podru ja, lokalnoj samoupravi na ijoj se teritoriji nalazi podru je pod prethodnom zaštitom i zavodu radi upisa u registar zašti enih prirodnih dobara.” lan 25. U lanu 48. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „O vrstama iz stava 1. ovog lana stara se zavod, kao i imaoci tih vrsta, upravlja i zašti enih podru ja, javna preduze a za gazdovanje šumama, korisnici lovišta i ribarskih podru ja koji su dužni da planiraju i sprovode mere i aktivnosti na upravljanju populacijama strogo zašti enih i zašti enih divljih vrsta u okviru programa i planova upravljanja, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.” Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4. lan 26. lan 50. menja se i glasi: ,, lan 50. Zašti ena prirodna dobra upisuju se u registar zašti enih prirodnih dobara. Registar zašti enih prirodnih dobara predstavlja elektronsku bazu podataka o zašti enim podru jima, podru jima pod prethodnom zaštitom, zašti enim vrstama i pokretnim zašti enim prirodnim dokumentima i vodi se kao centralni i pokrajinski. Centralni registar zašti enih prirodnih dobara za teritoriju Republike Srbije vodi Zavod za zaštitu prirode Srbije. Pokrajinski registar zašti enih prirodnih dobara za teritoriju autonomne pokrajine vodi Pokrajinski zavod za zaštitu prirode koji je dužan da podatke o promenama u registru u roku od 15 dana od dana evidentiranja promene dostavi Zavodu za zaštitu prirode Srbije, radi upisa u centralni registar. Ministar propisuje vrstu podataka, na in pribavljanja, vo enja, zaštite i koriš enja podataka iz registra zašti enih prirodnih dobara, kao i podatke iz registra koji su javnog karaktera.” lan 27. U lanu 56. stav 4. menja se i glasi: „Pravilnikom iz stava 1. ovog lana utvr uju se pravila za sprovo enje propisanog režima zaštite, a naro ito: na in ponašanja posetilaca i drugih korisnika pri kretanju, boravku i obavljanju poslova na zašti enom podru ju; na in obavljanja delatnosti pri koriš enju prirodnih resursa i prostora za izgradnju objekata; mesta, površine i objekti u kojima se zbog o uvanja divljih biljaka i životinja i drugih vrednosti ograni ava kretanje ili zabranjuje i ograni ava obavljanje odre enih radnji, kao i trajanje tih mera; vrste divljih biljaka i životinja ije je koriš enje, odnosno branje, sakupljanje i izlov ograni eno, kao i na in i uslovi obavljanja tih radnji; uslovi zaštite prilikom obavljanja nau nih istraživanja i obrazovnih aktivnosti; mesta i uslovi za odlaganje otpada; na in održavanja urednosti i isto e zašti enog podru ja; postupak izdavanja saglasnosti i drugih akata korisnicima od strane upravlja a; na in i organizacija uvarske službe, uvanja zašti enog prirodnog dobra, oprema i sredstva neophodna za uvanje i održavanje; na in sprovo enja preventivnih mera zaštite od požara, drugih elementarnih nepogoda i udesa.” 13 lan 28. lan 57. menja se i glasi: lan 57. Na zašti enom podru ju zabranjeni su radovi i aktivnosti, odnosno izvo enje projekata, koji ošte uju, narušavaju i menjaju osobine i vrednosti zbog kojih je podru je zašti eno. Vlada može, u skladu sa zakonom, dozvoliti radove i aktivnosti, odnosno projekte na zašti enom podru ju, posebno iz oblasti energetike, saobra ajne infrastrukture, vodoprivrede, poljoprivrede, turizma, sporta, rudarstva i zaštite prirode i životne sredine ije je izvo enje zabranjeno propisanim režimima zaštite, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog zna aja. Za radove i aktivnosti, odnosno izvo enje projekata na zašti enom podru ju sprovodi se postupak procene uticaja na životnu sredinu, u skladu sa zakonom, uz obavezno pribavljanje akta o uslovima i merama zaštite prirode. Za radove i aktivnosti, odnosno projekte za koje se ne sprovodi postupak procene uticaja na životnu sredinu, a koji mogu imati uticaj na vrednosti i obeležja zašti enog dobra, izvo radova, odnosno nosilac projekta, dužan je da od zavoda pribavi akt o uslovima i merama zaštite prirode, u skladu sa ovim zakonom. Planirane radove i aktivnosti, odnosno izvo enje projekta iz ovog lana, nosilac projekta dužan je da pismeno prijavi upravlja u zašti enog podru ja, koji je u obavezi da ga upozna o mogu nostima za obavljanje istih, kao i o daljoj proceduri.” lan 29. U lanu 63. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Lice iz stava 1. ovog lana kome se usled primena mera biološko tehni ke zaštite i ure enjem u cilju održivog koriš enja zašti enog podru ja nanosi šteta, ima pravo na naknadu štete.” U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. re i: „ stava 1.” zamenjuju se re ima: „ st. 1.i 2.” Dosadašnji stav 3. postaje stav 4. U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. re i: „ stava 1.” zamenjuju se re ima: „st. 1. i 2.” lan 30. U lanu 65. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase: ,, Ošte eno lice i veštak utvr uju na mestu štetnog doga aja injenice koje su zna ajne za ustanovljenje nastanka štete, uzro nika i visinu štete, o emu se sastavlja zapisnik. Radnje i aktivnosti iz lana 64. ovog zakona, na in rada i postupanja veštaka u postupku utvr ivanja štete, iznose naknade štete i kriterijume za izra unavanje štete propisuje ministar.” Dosadašnji stav 3. postaje stav 5. lan 31. lan 67. menja se i glasi: 14 ,, lan 67. Upravljanje zašti enim podru jem je delatnost od opšteg interesa. Zašti enim podru jem upravlja pravno lice (u daljem tekstu: upravlja ), koje ispunjava stru ne, kadrovske i organizacione uslove za obavljanje poslova o uvanja, unapre enja, promovisanja prirodnih i drugih vrednosti i održivog koriš enja zašti enog podru ja. Izuzetno od stava 2. ovog lana, upravlja može biti preduzetnik i/ili fizi ko lice ukoliko se radi o zašti enom podru ju male površine i ve inskom privatnom vlasništvu na nepokretnostima. Upravlja se odre uje/imenuje aktom o proglašenju. Organ nadležan za donošenje akta o proglašenju može za potrebe upravljanja jednim ili više zašti enih podru ja osnovati javno preduze e, javnu ustanovu ili privredno društvo. Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvr uje Ministarstvo, odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave, u postupku pripreme predloga akta o proglašenju. Ministar propisuje bliže uslove iz stava 2. ovog lana. U cilju zaštite i prezentacije prirodnih vrednosti zašti enog podru ja upravlja u, kada ima svojstvo pravnog lica, mogu se dodeliti na koriš enje nepokretnosti u javnoj svojini, u skladu sa zakonom i propisima koji ure uju koriš enje sredstava u svojini Republike Srbije i dobara od opšteg interesa.” lan 32. U lanu 68. stav 1. ta . 1) i 2) menjaju se i glase: „1) uva zašti eno podru je i sprovodi propisane režime zaštite; 2) unapre uje i promoviše zašti eno podru je”. Posle ta ke 5) dodaje se nova ta ka 5a) koja glasi: „5a) daje saglasnost za obavljanje nau nih istraživanja, izvo enje istražnih radova, snimanje filmova, postavljanje privremenih objekata na površinama u zašti enom podru ju i daje druga odobrenja u skladu sa ovim zakonom i pravilnikom o unutrašnjem redu i uvarskoj službi;”. Posle ta ke 9) dodaje se nova ta ka 9a) koja glasi: ,,9a) vodi evidenciju o nepokretnostima sa podacima od zna aja za upravljanje zašti enim podru jem;”. Posle stava 1. dodaje se novi st. 2. do 5. koji glase: „ Ako upravlja vršenjem poslova iz stava 1. ta . 1), 5a) i 6) ovog lana utvrdi da je u injen prekršaj ili postoji osnovana sumnja da je u injeno krivi no delo ili privredni prestup, ovlaš en je i dužan da podnese odgovaraju u prijavu ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. U cilju obaveštavanja, pružanja pomo i i kontrole posetilaca i naplate naknade za upotrebu motornog vozila u zašti enom podru ju, na javnom putu kroz zašti eno podru je može se zasnovati ulazna stanica sa odgovaraju im objektima, opremom i osobljem, na osnovu prostornog odnosno urbanisti kog plana i plana upravljanja zašti enim podru jem i uz saglasnost upravlja a javnost puta. 15 Ulazna stanica može imati i objekte, sredstva, opremu i lica za potrebe održavanja javnog puta i bezbednosti saobra aja. Kada se na ulaznoj stanici vrši naplata naknade, upravlja zašti enog podru ja dužan je da naplatu organizuje tako da obezbedi protok vozila sa što manjim zastojem, a u skladu sa saobra ajno-tehni kim uslovima, koje utvr uje upravlja javnog puta u postupku izdavanja saglasnosti.“ U stavu 5. uvodna re enica menja se i glasi: Posle dosadašnjeg stava 2. koji postaje stav 6. dodaje se stav 7. koji glasi: „Ministar propisuje na in obeležavanja zašti enog podru ja iz stava 1. ta ka 4) ovog lana.” lan 33. U lanu 69. dodaju se st. 2. i 3, koji glase: „Sredstva iz stava 1. ovog lana mogu se koristiti za namene utvr ene ovim i drugim zakonom. Sredstva budžeta iz stava 1. ta ka 1) ovog lana prvenstveno se koriste za finansiranje radova i drugih troškova na: 1) uvanju, održavanju i prezentaciji zašti enih podru ja (uspostavljanje, opremanje i obuka uvarskih službi, obeležavanje, održavanje unutrašnjeg reda, medijsko i drugo javno prikazivanje vrednosti, sanacija degradiranih površina, upravljanje otpadom, razvoj informacionog sistema i drugo); 2) upravljanju posetiocima (izgradnja ulaznih stanica, edukativnih i vizitorskih centara, štampanje materijala namenjenih posetiocima i drugo); 3) regulisanju imovinsko-pravnih odnosa (otkup ili zamena zemljišta, naknada vlasnicima i korisnicima nepokretnosti za uskra ivanje i ograni avanje prava koriš enja, nanetu štetu ili druge troškove koje imaju u vezi zaštite); 4) pra enju i unapre enju stanja zašti enih podru ja (monitoring, reintrodukcija, rekultivacija i drugo); 5) ure enju prostora i održivom koriš enju prirodnih resursa (programi, planovi i projekti razvoja ekoturizma, organske poljoprivrede i drugo).” lan 34. lan 70. menja se i glasi: ,, lan 70. Za koriš enje zašti enog podru ja pla a se naknada upravlja u. Naknadu iz stava 1. ovog lana upravlja može propisati i naplatiti za: 1) delatnosti u oblasti turizma, ugostiteljstva, trgovine, usluga, zanatstva, industrije, rudarstva, energetike, vodoprivrede, gra evinarstva, saobra aja, transporta, telekomunikacija, koriš enja divlje flore i faune; 2) vikendice i druge nekomercijalne objekte za odmor u prirodi; 3) vozila na motorni pogon u upotrebi na zašti enom podru ju; 4) turisti ke, rekreativne, sportske i druge manifestacije i aktivnosti, reklamne oznake, komercijalne filmske, foto i tonske zapise; 16 5) koriš enje usluga, ure enih terena, objekata i druge imovine upravlja a i imena i znaka zašti enog podru ja; 6) posetu zašti enom podru ju, njegovim delovima i objektima. Obveznik naknade je korisnik zašti enog podru ja, odnosno pravno lice, preduzetnik ili fizi ko lice koji u vezi sa predmetom naknade iz stava 2. ovog lana obavlja poslove ili raspolaže nepokretnostima i drugim stvarima na zašti enom podru ju, koristi usluge i imovinu upravlja a, pose uje zašti eno podru je radi odmora, sporta, rekreacije i sli nih potreba i na drugi na in koristi njegove vrednosti i pogodnosti. Visinu naknade upravlja propisuje u zavisnosti od: 1) stepena iskoriš avanja zašti enog podru ja; 2) stepena štete koja se nanosi zašti enom podru ju; 3) stepena pove anih obaveza upravlja a u održavanju urednosti i isto e, uvanja i obavljanja drugih poslova na o uvanju, unapre enju, prikazivanju i razvoju zašti enog podru ja; 4) pogodnosti i koristi koje pruža zašti eno podru je za obavljanje dopuštenih delatnosti i aktivnosti. Upravlja može propisati smanjenje ili osloba anje pla anja naknade po jednom ili više predmeta naknade iz stava 2. ovog lana, a pre svega za: 1) stanovnike i stalno zaposlene, fizi ka lica koja obavljaju poslove ili vrše službene radnje u zašti enom podru ju, lica sa invaliditetom i posebnim potrebama, decu, penzionere i sl; 2) korisnike ije aktivnosti neposredno doprinose unapre enju stanja, prezentaciji i promociji vrednosti zašti enog podru ja; 3) korisnike kod kojih su, usled elementarne nepogode ili drugih razloga, nastupile okolnosti koje bitno otežavaju uslove rada i poslovanja. Vlada propisuje zajedni ke elemente za utvr ivanje naknade za koriš enje zašti enog podru ja, posebno bliži predmet, osnovice, najviše iznose i na in obra una i naplate naknade iz stava 2. ta . 1), 2) i 3) ovog lana, na in obra una i naplate naknade za posetu zašti enom podru ju iz stava 2. ta ka 6) ovog lana, bliža merila za odre ivanje visine naknade iz stava 4. ovog lana i bliže uslove za umanjenje ili osloba anje pla anja naknade iz stava 5. ovog lana. Na akt upravlja a kojim se utvr uje visina, na in obra una i pla anja naknade za koriš enje zašti enog podru ja saglasnost daje Ministarstvo za nacionalni park i zašti eno podru je proglašeno aktom Vlade, a organ nadležan za poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave za zašti eno podru je proglašeno aktom nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Upravlja je dužan da sredstva ostvarena naplatom naknade iz stava 1. ovog lana vodi na posebnom ra unu i koristi za zaštitu, razvoj i unapre enje zašti enog podru ja, odnosno za sprovo enje plana i programa upravljanja. U pogledu pla anja naknade iz stava 2. ta . 1) i 2) ovog lana kamate za docnju u pla anju, prinudnu naplatu i ostalo što nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure uje poreski postupak i poreska administracija.” 17 lan 35. U lanu 75. stav 3. menja se i glasi: ,,Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 2. ovog lana sadrži naziv vrste, razloge, svrhu i cilj koriš enja, odnosno obavljanja radnji, elaborat/studiju o na inu, mestu, vremenu, korisnim, odnosno štetnim posledicama i druge dokaze i relevantne injenice od zna aja za konkretan slu aj.” Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: „Dozvola iz stava 2. ovog lana izdaje se rešenjem. Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.” lan 36. U lanu 78. stav 1. posle re i: „dozvolu” dodaju se re i: „u nau noistraživa ke i obrazovne svrhe”. Stav 2. menja se i glasi: „Dozvoljene aktivnosti iz stava 1. ovog lana, na zašti enom podru ju obavljaju se u skladu sa aktom o unutrašnjem redu i uvarskoj službi.” lan 37. U lanu 82. stav 4. menja se i glasi: „Unošenje alohtonih divljih vrsta u kontrolisanim uslovima mogu e je na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo rešenjem, po pribavljenom mišljenju zavoda ili druge ovlaš ene nau ne i stru ne organizacije da ne postoji opasnost po autohtone vrste, ukoliko do e do slu ajnog ili namernog bega primeraka u slobodnu prirodu Republike Srbije.” Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi: „Ministar može zabraniti ili ograni iti uvoz pojedinih alohtonih divljih vrsta radi držanja u kontrolisanim uslovima, na osnovu procene opasnosti po autohtone divlje vrste, koju daje zavod ili druga ovlaš ena nau na i stru na organizacija.” lan 38. U lanu 86. stav 4. posle re i: „uslove držanja,” dodaju se re i: „zabranu držanja pojedinih vrsta, programe obuke i edukacije, kao i”. Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase: „Obeležavanje iz stava 3. ovog lana vrše pravna i fizi ka lica (u daljem tekstu: ovlaš eni obeleživa ) koja ispunjavaju uslove za obeležavanje divljih životinja, na osnovu ovlaš enja o obeležavanju od strane Ministarstva. Ministar propisuje uslove koje treba da ispunjavaju ovlaš eni obeleživa i iz stava 5. ovog lana.“ lan 39. U lanu 88. stav 6. posle re i: „promet” dodaju se re i: „u komercijalne svrhe”. lan 40. U lanu 94. stav 1. re i: „unos, iznos ili tranzit” zamenjuju se re ima: „unos i iznos”. 18 lan 41. U lanu 95. stav 4. menja se i glasi: ,,U slu aju uvoza, izvoza, unosa, iznosa i tranzita carinska služba overava dozvole na na in propisan aktom o prekograni nom prometu zašti enih vrsta iz lana 94. ovog zakona.” Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi: „Ukoliko se prekograni ni promet primeraka zašti enih vrsta vrši suprotno propisanim uslovima, primerke oduzima nadležni inspektor i izdaje potvrdu o oduzimanju. ” lan 42. U lanu 102. stav 1. ta ka 4) briše se. lan 43. U lanu 103. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Zavod za zaštitu prirode Srbije, za teritoriju Republike Srbije vodi registar zašti enih prirodnih dobara i informacioni sistem o zaštiti prirode (baze podataka o zašti enim prirodnim dobrima, staništima, zašti enim vrstama, podru jima ekološke mreže), izra uje srednjoro ni program zaštite prirodnih dobara, izra uje stru ne osnove za Strategiju zaštite prirode i prirodnih vrednosti Republike Srbije i Izveštaj o stanju prirode.” U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. re i: „celom svojom površinom“ zamenjuju se re ima: „celom ili ve im delom svoje površine“. Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 4, 5. i 6. Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 7. menja se i glasi: „Pokrajinski zavod za zaštitu prirode dostavlja srednjoro ni i godišnji program zaštite prirodnih dobara i izveštaj o njihovom ostvarivanju Zavodu za zaštitu prirode Srbije.” lan 44 . Naslov iznad lana 109. i lan 109. menjaju se i glase: uvarska služba lan 109. Neposredni nadzor na zašti enom podru ju vrši uvarska služba koju obezbe uje upravlja , preko uvara zašti enog podru ja (u daljem tekstu: uvar). uvar kontroliše sprovo enje pravila unutrašnjeg reda u zašti enom podru ju i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i aktom upravlja a.” lan 45. lan 110. menja se i glasi: lan 110. U vršenju uvarske službe, uvar naro ito: 1) prati kretanje i aktivnosti posetilaca i drugih korisnika u zašti enom podru ju, posebno transport gra evinskog materijala i izgradnju objekata, koriš enje 19 mineralnih sirovina, šuma, flore i faune uklju uju i divlja i ribe, upotrebu motornih vozila i plovila, postavljanje objekata na vodi, ulazak u zone i objekte u kojima je poseta zabranjena ili ograni ena, loženje vatre na otvorenom, odlaganje otpada, odvijanje sportskih takmi enja i drugih manifestacija; 2) prati stanje biljnih i životinjskih vrsta, kao i drugih vrednosti zašti enog podru ja; 3) pruža pomo i sara uje sa lokalnim stanovništvom; 4) pruža podatke, pomo i usluge posetiocima i drugim licima pri obilasku i razgledanju zašti enog podru ja, nau nim istraživanjima i obrazovnim aktivnostima; 5) sara uje sa korisnicima prirodnih resursa u zašti enom podru ju; 6) sara uje sa nosiocima stvarnih prava na nepokretnostima u zašti enom podru ju u cilju zaštite prirode; 7) sara uje sa drugom uvarskom službom, inspekcijskom službom i organom unutrašnjih poslova. Kada uvar utvrdi ili osnovano pretpostavi da je posetilac, odnosno korisnik zašti enog podru ja u inio radnju suprotno pravilima unutrašnjeg reda ili merama zaštite prirode propisanim u skladu sa zakonom, ovlaš en je da: 1) legitimiše lice zate eno u vršenju nedozvoljenih radnji, a lice zate eno bez li nih isprava privede nadležnom organu unutrašnjih poslova; 2) izvrši pregled svih vrsta vozila, plovnih objekata i tovara; 3) privremeno oduzme predmete i sredstva kojima je izvršen prekršaj ili krivi no delo i predmete koji su nastali ili pribavljeni izvršenjem takvog dela, kao i da ove predmete, bez odlaganja, preda upravlja u zašti enog podru ja radi uvanja; 4) zatraži uspostavljanje prethodnog stanja, odnosno naredi mere za spre avanje i uklanjanje štetnih posledica; 5) izvrši svaki pregled, osim stanova i drugih prostorija, za iji je pregled potreban sudski nalog. U vršenju službe uvar je dužan da pokaže službenu legitimaciju. Legitimaciju uvara izdaje upravlja zašti enog podru ja na obrascu koji propisuje ministar. uvar mora da ima najmanje srednju stru nu spremu, jednu godinu radnog iskustva u struci i položen stru ni ispit i da ispunjava propisane uslove za nošenje oružja i druge uslove, utvr ene aktom upravlja a. Ministar bliže propisuje uslove, program i na in polaganja stru nog ispita iz stava 5. ovog lana. Za vreme službe, uvar nosi službenu ode u, znak zaštite prirode i znak zašti enog podru ja koje uva i može nositi oružje koje odredi upravlja , u skladu sa zakonom. Službenu ode u, odnosno uniformu uvara u nacionalnim parkovima i zašti enim podru jima proglašenim aktom Vlade, propisuje ministar. uvar može istovremeno obavljati poslove ribo uvara, uvara šuma i lovo uvara, ukoliko ispunjava uslove utvr ene propisima koji ure uju oblast koriš enja ribljeg fonda, šumarstva i lovstva. uvar u vršenju poslova uvara ribarskog podru ja, identitet i službena ovlaš enja dokazuje legitimacijom iz stava 3. ovog lana.” 20 lan 46. lan 111. menja se i glasi: lan 111. Osnovni dokumenti zaštite prirode i prirodnih vrednosti su: Strategija zaštite prirode i prirodnih vrednosti Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), programi zaštite prirode autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i izveštaji o stanju prirode. ” lan 47. lan 112. menja se i glasi: lan 112. Strategiju donosi Vlada za period od najmanje deset godina. Strategijom se utvr uju dugoro ni planski okvir i politika integralne zaštite prirode i o uvanja biodiverziteta. Strategija naro ito sadrži analizu (ocenu) stanja, ciljeve, glavne zadatke, mere, aktivnosti i instrumente za o uvanje i unapre enje biološke raznovrsnosti, predela i geonasle a, razvoj mreže zašti enih podru ja i razvoj ekološke mreže. Za sprovo enje Strategije izra uju se akcioni planovi koje donosi Vlada za period od najviše pet godina. Akcioni plan iz stava 4. ovog lana može se doneti i kao sastavni deo Strategije. Stru nu osnovu Strategije priprema Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode. Po potrebi može se izvršiti revizija Strategije pre isteka perioda za koji je doneta. Strategija se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”. lan 48. lan 113. menja se i glasi: lan 113. Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadležnosti utvr enih ovim i posebnim zakonom i u skladu sa Strategijom i svojim specifi nostima, donose programe zaštite prirode za period od deset godina. Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajedni ki program iz stava 1. ovog lana.” lan 49. U lanu 114. stav 1. uvodna re enica menja se i glasi: „Ministarstvo jedanput u pet godina podnosi Vladi Izveštaj o stanju prirode u Republici Srbiji, koji sadrži naro ito: ” U stavu 2. re i: „o stanju prirode, zašti enih prirodnih dobara i ekoloških mreža” zamenjuju se re ima: „iz stava 1. ovog lana”, a posle re i: „institucijama” zapeta i re i: „ a utvr uje Ministarstvo” brišu se. 21 U stavu 3. posle re i: „podru ju” zapeta i re i: „koji dostavljaju Ministarstvu” brišu se. lan 50. U lanu 121. stav 1. ta ka 6) posle re i: „podru ja” dodaju se re i: „i ekološke mreže”. U ta ki 7) posle re i: „podru ju” dodaju se re i: „ekološkoj mreži”. Posle ta ke 7) dodaje se nova ta ka 7a) koja glasi: „ 7a) zabrani radnje, odnosno izvo enje radova na zašti enom podru ju, koje su suprotne aktu o zaštiti i pravilniku o unutrašnjem redu i uvarskoj službi;” U ta ki 14) posle re i: „naredi” dodaje se re : „upravlja u”. lan 51. U lanu 125. stav 1. ta ka 2) re i u zagradi: „ lan 10. stav 1” zamenjuju se re ima: „ lan 8. stav 3.” U ta ki 3) re i u zagradi: „ lan 10. stav 7” zamenjuju se re ima: „ lan 8. stav 4.” U ta ki 4) posle re i u zagradi: „ lan 13.” dodaje se re : „stav 1”. lan 52. U lanu 126. stav 1. broj: „1.000.000” zamenjuje se brojem : „2.000.000”. U ta ki 1) re i: „koji nisu obuhva eni procenom uticaja na životnu sredinu” brišu se. Ta ka 3) briše se. U ta ki 4) re i u zagradi: „stav 4” zamenjuju se re ima: „ stav 3” . U ta ki 7) re i u zagradi: „ lan 40. stav 2.” zamenjuju se re ima :„ lan 39. stav 5.”. Ta ka 9) menja se i glasi : ,, 9) radove i aktivnosti odnosno izvo enje projekta na zašti enom podru ju obavlja bez ili protivno aktu o uslovima i merama zaštite prirode ili ne prijavi upravlja u ( lan 57. st. 3, 4. i 5.);”. Posle ta ke 27) dodaje se nova ta ka 27a) koja glasi: „27a) ako ne postupi po rešenju inspektora iz lana 121. ovog zakona. ” U stavu 3. broj: „50.000” zamenjuje se brojem: „150.000”. U stavu 5. posle re i: „stava 1. ” re i : „ ta . 2), 5, 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13),14), 15), 17), 18), 19), 20), 21), 22), 23), 24), 25), 26) i 27) ” brišu se a broj: „5.000” zamenjuje se brojem: „25.000” i broj: „50.000” zamenjuje se brojem: „150.000”. lan 53. U lanu 127. stav 1. broj: „50.000” zamenjuje se brojem: „150.000”. Ta ka 1) menja se i glasi: „1) U postupku za donošenje planova i programa ne pribavi uslove zaštite prirode ( lan 9. st. 1. i 2 ). ” 22 U ta ki 9) re i u zagradi: „ lan 70. st. 6. i 7” zamenjuju se re ima: „ lan 70. stav 8 ”. lan 54. U lanu 128. broj: „30.000” zamenjuje se brojem: „150.000” a posle re i: „ovlaš enja” dodaju re i: „ili na drugi na in postupa protivno pravilima o unutrašnjem redu ( lan 56. stav 4).” lan 55. Ekološki zna ajna podru ja Evropske unije NATURA 2000 bi e identifikovana i postaju deo evropske ekološke mreže NATURA 2000 danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. lan 56. Pravna lica, preduzetnici i fizi ka lica koji su vlasnici ili po bilo kom drugom osnovu držaoci zašti enih divljih životinja, a za koje je po odredbama ovog zakona potrebno pribavljanje dozvole, dužna su da prijave Ministarstvu držanje tih životinja radi uvo enja u evidenciju, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Imaoci divljih životinja dužni su da uslove za držanje i prihvat divljih životinja usklade sa propisanim uslovima u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta kojim se ure uju uslovi za držanje, odnosno uslovi za prihvat životinja. lan 57. Na poslovanje javnih preduze a koja su osnovana za upravljanje nacionalnim parkovima shodno se primenjuju odredbe Zakona o javnim preduze ima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Službeni glasnik RS”, br.25/00, 25/02, 107/05, 108/05- ispravka i 123/07- dr. zakon ) do donošenja posebnih zakona. lan 58. Podzakonska akta za sprovo enje ovog zakona bi e doneta u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Akt iz lana 4. stav 6. ovog zakona Vlada e doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 59. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” a odredbe lana 4. stav 5. ta ka 2) koja se odnosi na mišljenje Evropske komisije i lana 5. stav 3. ovog zakona, primenjuje se danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.