Regulation on the establishment of hunting areas and hunting areas with a special purpose

699. На основу члана 13 став 1 Закона о дивљачи и ловству („Службени лист ЦГ“, број 52/08), Влада Црне Горе, на сједници од 23. септембра 2010. године, донијела је О Д Л У К У О УСТАНОВЉАВАЊУ ЛОВИШТА И ОСНИВАЊУ ЛОВИШТА СА ПОСЕБНОМ НАМЈЕНОМ Предмет Члан 1 Овом одлуком установљавају се ловишта, оснивају ловишта са посебном намјеном и утврђују обавезе корисника ловишта и режим газдовања са дивљачи у ловиштима са посебном намјеном. ЛОВИШТА Члан 2 Ловишта су: 1. Ловиште „Улцињ“, 2. Ловиште „Бар“, 3. Ловиште „Паштровићи“, 4. Ловиште „Приморје“, 5. Ловиште „Котор“, 6. Ловиште „Рисан“, 7. Ловиште „Тиват“, 8. Ловиште „Орјен“, 9. Ловиште „Подгорица I“, 10. Ловиште „Подгорица II“, 11. Ловиште „Подгорица III“, 12. Ловиште „Даниловград“, 13. Ловиште „Цетиње“, 14. Ловиште „Никшић“, 15. Ловиште „Братогошт“, 16. Ловиште „Грахово“ 17. Ловиште „Колашин“, 18. Ловиште „Ровца“, 19. Ловиште „Морача“, 20. Ловиште „Мојковац“, 21. Ловиште „Бијело Поље“, 22. Ловиште „Смиљевица и Бјеласица“, 23. Ловиште „Петњица“, 24. Ловиште „Андријевица“, 25. Ловиште „Рожаје“, 26. Ловиште „ Маја Каранфили“, 27. Ловиште „Хридско језеро“, 28. Ловиште „Пљевља“, 29. Ловиште „Плужине“, 30. Ловиште „Жабљак“ и 31. Ловиште „Шавник“. Ловиште „Улцињ“ Члан 3 Ловиште „Улцињ“ припада медитеранском ловном подручју. Простире се на југоисточном дијелу Црне Горе. Границе ловишта су установљене територијом Општине Улцињ. Са источне стране се граничи са територијом Албаније, на југу југозападу иде обалом мора и на сјеверу - сјеверозападу се граничи са Општином Бар. Граница ловишта почиње са коте 496 гдје је тромеђа граница Општина Бар и Улцињ са Албанијом, спушта се ка југу међудржавном границом и ријеком Бојаном. Од ушћа Бојане граница иде обалом Јадранског мора до Рта Стари Улцињ. Пружа се на копно административном међуопштинском границом са Баром преко Можура, Мрковског поља и масивима Румије избија на почетну коту 496. Површина ловишта износи 26.055 ha. Ловиште је типично низијско - брдско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, шакале, дивље свиње, зечеве, дивље патке, јаребице камењарке, дивље голубове и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: зечеви, дивље патке и јаребице камењарке. Ловиште ,,Бар“ Члан 4 Ловиште „Бар“ припада медитеранском ловном подручју. Границе ловишта су установљене територијом Општине Бар, осим у дијелу гдје се граничи са Националним парком „Скадарско језеро“. На сјеверу се граничи са Општином Цетиње, на сјевероистоку са Националним парком „Скадарско језеро“, на југоистоку са Албанијом, на југу са Општином Улцињ, на југозападу излази на обалу мора, и на сјеверозападу се граничи са Општином Будва. Граница ловишта почиње испод врха Горштина на Грдочевици, даље иде границом Националног парка „Скадарско језеро“, обилази Ораховско поље, обухвата Умац, избија на Бистрицу, иде преко Црмничког поља, сијече жељезничку пругу испод Зеленика, даље наставља колским путем Вирпазар Бољевићи до изнад Вирпазара, преко Рајице скреће на исток преко Кршћела, Крњица, Доњих Мурића, Бљаца, Демировића до мјеста Цкла гдје пресијеца пут Цкла - Зогај. Граница даље иде границом према Албанији у правцу југа до коте 496 гдје почиње међуопштинска граница са Улцињом. Граница даље иде правцем југозапада преко Румије, Круте, Можура и излази на море код У. Хладне и иде обалом до Чања и У. Пећин. Граница се даље пење на сјевер међуопштинском границом са Будвом преко Веље главе, Вељег дола, Метериза до тромеђе граница Општина Будва, Цетиње и Бар испод врха Татарија. Граница даље иде међуопштинском границом са Цетињем преко Црмнице, Орлуја греде, Горштине до Грдочевице на почетну тачку. Површина ловишта износи 48.998 ha. Ловиште је дијелом равничарско, брдско и планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, шакале, дивље свиње, зечеве, љештарке, дивље патке, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: зечеви, дивље патке и јаребице камењарке. Ловиште „Паштровићи“ Члан 5 Ловиште „Паштровићи“ припада медитеранском ловном подручју. Сједиште овог ловишта је у Петровцу. На сјеверу се граничи са Ловиштем „Приморје“, на истоку са Општином Бар и на југу - југоистоку излази на обалу мора. Граница ловишта почиње испод Голог врха и тромеђе граница Ловишта „Паштровићи“, „Приморје“ и „Бар“, иде у правцу југоистока међуопштинском границом Општина Будва и Бар преко врха Метериз (1048 mnv), Вељег дола (655 mnv), Илиног брда, Веље главе и у Чању излази на Јадран код Рта Столац, иде уз обалу мора до Рта Завала. Граница даље иде границом Ловишта „Приморје“ у правцу сјевера преко Борета, затим скреће на исток обухватајући Бечиће, Чучиће и Баглав, преко Штрбина (1046 mnv), Голог врха (1087 mnv), на почетну тачку. Површина ловишта износи 6.374 ha. Ловиште је типично брдско - планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, шакале, дивље свиње, зечеве, дивље патке, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Приморје“ Члан 6 Ловиште „Приморје“ припада медитеранском ловном подручју. Сједиште овог ловишта је у Будви. На сјеверу се граничи са Националним парком „Ловћен“, на истоку са Ловиштем „Цетиње“, на југоистоку са Ловиштем „Бар“, на југу са Ловиштем „Паштровићи“ и Јадранским морем, на западу са Ловиштем „Котор“. Граница ловишта почиње испод Кожунске греде (1427 mnv) и иде границом Националног парка „Ловћен“, односно иде преко врхова Коловијери (1315 mnv), Мураковац (1278 mnv, 1387 mnv), Маинског врха (1324 mnv), Лашке рупе (1170 mnv), Маина грдине (1210 mnv), на Корита (1118 mnv), гдје почиње међуопштинска граница Будве и Цетиња, преко врхова Падеж (1139 mnv), Сеоштик (1063 mnv), Татарија (1203 mnv) до тромеђе граница Општина Бар, Будва и Цетиње. Граница даље према југу иде међуопштинском границом са Баром између Вишковог долца и Вишњице на коту 753. Испод Голог врха (1087 mnv) у правцу сјеверозапада почиње граница са Ловиштем „Паштровићи“ преко Штрбина (1046 mnv), обухвата Мртвице, заобилази Баглав, Чучиће и Бечиће, и преко Борета спушта на море на Рт Завала. Граница даље наставља обалом мора до Увале Јаз и ушћа Јашке ријеке у Јадранско море, пење се на сјевер и иде међуопштинском границом Будве и Котора, преко Мрчевог поља и Требаљевице до Кожунске греде, на почетну тачку. Површина ловишта износи 5.312 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: шакале, срне, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Котор“ Члан 7 Ловиште „Котор“ припада медитеранском ловном подручју. Обухвата јужни и југоисточни дио Општине Котор. Граница ловишта на сјеверу иде од Солинског Бријега гдје је тромеђа граница Ловишта „Рисан“ и „Котор“ са Општином Цетиње. Граница даље иде међуопштинском границом са Цетињем ка југоистоку преко Бороских рупа, Јасиковице, Његоша, Ловћенским странама на врх Кобиљи тори (1465 mnv) и даље иде границом са Националним парком „Ловћен“, односно иде у правцу југоистока између Брањевине и Кожунских греда до границе са Општином Будва и Ловиштем „Приморје“, обилази Пашкаду, иде преко Дубраве, Требаљевице, насеља Ластва Грабаљска и спушта на Рт Јаз, прати обалу мора у правцу сјеверозапада до Црвене греде и Рта Љутосек, пење на Штапак ка сјевероистоку, обилази Лазаревине, преко Врмца спушта до Рта Рогач. Прелази Которски залив у правцу сјевероистока до Рта Пентар и Дражиног врта, пење на сјевер на Враново брдо (кота 743), потом у правцу сјеверозапада на врх Брштева гл. (кота 777), иде гребеном Змијаче на Столе, Брезник (кота 1219), Бужину (кота 1311), Кук и Пресјеком долази на Солински Бријег, на почетну тачку. Површина ловишта износи 16.664 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, дивокозе, дивље свиње, срне, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Рисан“ Члан 8 Ловиште „Рисан“ припада медитеранском ловном подручју. Обухвата сјеверни и сјеверозападни дио територије Општине Котор. Границе ловишта су одређене по катастарским општинама унутар мјесних заједница. На сјеверу се граничи са Општином Никшић, односно Ловиштем „Грахово“, од врха Вучји зуб преко Бајгоровице, Лисца, Дељевца, на Буковицу испод врха Наковањ гдје је тромеђа Општина Никшић, Цетиње и Котор. Граница даље наставља међуопштинском границом са Цетињем, односно преко Буковице, врха Матијашевице до Солинског Бријега, гдје напушта међуопштинску границу и иде границом са Ловиштем „Котор“, тј. иде у правцу југозапада преко Пресјеке, Кука, Бужина (кота 1311), Брезника (кота 1219), Стола, гребеном Змијаче на Враново бр. (кота 743) одакле се спушта на морску обалу и Дражин врт код Рта Пентар. Граница даље прати морску обалу преко Пераста, Рисна и Мориња до Верига. Код Турског рта напушта обалу мора и пење се на копно пратећи међуопштинску границу Котора и Херцег Новог, односно пење се на Ђуринско брдо, Јеремијно, Јарчеву главу, захвата Горњи Морињ, иде преко Снијежнице, Соколове греде, Кривошија на врх Оријен (1894 mnv). Испод овог врха граница ловишта иде међудржавном границом са Босном и Херцеговином преко Прасе на врх Вучији зуб (1802 mnv), на почетну тачку. Површина ловишта износи 17.145 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, дивокозе, дивље свиње, срне, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Тиват“ Члан 9 Ловиште „Тиват“ припада медитеранском ловном подручју. Границе ловишта су установљене административним границама Општине Тиват. Граница ловишта на сјеверу почиње од Рта Вериге, иде Которским заливом до испред Рта Рогач, залази на копно, прати међуопштинску границу Тивта и Котора на југоисток, пење се на Печковицу (350 mnv), Бољун (487 mnv), Трпезице (681 mnv), Вељи врх (712 mnv), Главицу (585 mnv), Св.Илију преко Врмца (котама 616, 561 и 526), ког Богдашића скреће на запад у правцу Градиошнице, а затим на југ Тиватским пољем, код Трештеника Луштиним грмом иде на сјеверозапад, скреће на југозапад преко Огориоча и Штапаком излази на море код Рта Љутосек. Граница прати обалу Залива Траште, послије Рта Кочиште пење се на копно и иде међуопштинском границом Тивта и Херцег Новог у правцу сјевера преко брда Малишевац (161 mnv), Кипетањ (241 mnv), Космач (186 mnv), Ковачева гм., скреће на сјеверозапад испод Десанова гм., а затим под оштрим углом између Локвице и Пристана излази на обалу Тиватског залива, пролази кроз Вериге и долази до почетне тачке Рта Вериге. Површина ловишта износи 4.589 ha. Ловиште је типично брдско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, шакале, медвједе, дивље свиње, срне, зечеве, дивље патке, јаребице камењарке, пољске јаребице и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Орјен“ Члан 10 Ловиште „Орјен“ припада медитеранском ловном подручју. Границе ловишта су установљене границама Општине Херцег Нови. Граница ловишта почиње од тромеђе граница Општина Херцег Нови и Котор са Босном и Херцеговином испод врха Орјен (1894 mnv), иде правцем југоистока и међуопштинском границом са Котором, преко врха Мали Кабао, Буковог ждријела, Веље греде, Кривошија, Челина (921 mnv), Ушаника (844 mnv), Соколове греде (664 mnv) и скеће ка југозападу, пролази испод Челца, преко Коштриковца, Снијежнице (1104 mnv), обилази Голе стране и иде ка југоистоку на Гомилу (776 mnv), Јарчеву главу (693 mnv), Јеремијино брдо (716 mnv), и спушта се на Турски рт (27 mnv), даље наставља обалом мора у правцу запада до Рта Кобила, скреће на сјеверозапад преко Кошаре, пење се на сјевер међудржавном границом са Босном и Херцеговином, преко Дебелог бријега, Бјелотине, Дуге и Орјена до тромеђе граница испод врха Орјен (1894 mnv) на почетну тачку. Ловишту „Орјен“ припада и западни дио полуострва Луштица. Површина ловишта износи 23.324 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, шакале, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Подгорица I“ Члан 11 Ловиште „Подгорица I“ припада субмедитеранском ловном подручју. Ловиште се граничи на сјеверу са Општином Колашин, на сјевероистоку са Ловиштем са посебном намјеном „Комови“, на истоку са Албанијом, на југу са Ловиштима „Подгорица III“ и „Подгорица II“ и са Националним парком „Скадарско језеро“, на југозападу са Општином Цетиње, и на сјеверозападу са Општином Даниловград. Граница ловишта почиње са тромеђе граница Општина Подгорица и Колашин са Ловиштем са посебном намјеном „Комови“ на ушћу Бућевог потока у ријеку Тару недалеко од врха Лукавац. Ловиште се даље граничи са Ловиштем са посебном намјеном „Комови“ преко сљедећих карактеристичних тачака: прати узводно Тару до ушћа Опасанице и Веруше, затим прелази на пут који иде уз Верушу и прати га до Сувог поља, прелази Суво поље и поново иде путем од мјеста Одмаралиште до ушћа потока Соломон у Верушу, пење се на коте 1476 и 1604, прелази преко Звекотуше, Ђебеза (1755 mnv), скреће на југ преко Катуна Поповића, обилази Букумирско језеро са јужне стране, пење на Гвозд, пролази између Торача и Сурдупа у правцу југоистока, иде на Бигезе (1838 mnv), Главицу (1594 mnv) и преко Студенице излази на границу са Албанијом. Са ове тачке па до ријеке Цијевне граница ловишта иде међудржавном границом са Албанијом. Од граничне ознаке А2-14 на Цијевни, прати границу са Ловиштем „Подгорица III“ , односно граница иде низводно ријеком Цијевна све до коте 47.2 гдје је тромеђа Ловишта „Подгорица I“, „Подгорица II“ и „Подгорица III“. Од ове тачке ловиште се граничи са Ловиштем „Подгорица II“, иде привремено низводно ријеком Цијевном, потом прелази преко Ћемовског поља и Алуминијског комбината, излази на ријеку Морачу, прати је низводно до коте 38.6 и у правцу запада скреће и излази на границу са Националним парком „Скадарско језеро“, и даље иде границом са Националним парком „Скадарско језеро“, односно у правцу сјеверозапада иде на Веља лијешала (126 mnv) и Бегову главицу (214 mnv), гдје нагло скреће ка југу сеоским путем за Бобовине до Брестолока. Од овог мјеста почиње граница са Општином Цетиње у правцу сјеверозапада преко Голе рудине, Злогоре, Раздоља, Веље горе, Плаћеновог луга, Куновог присоја, обухвата Маројевиће и скреће на исток ка Сиљевици гдје је у Сребрном долу тромеђа граница Општина Цетиње, Даниловград и Подгорица. Од ове тачке границу чини међуопштинска граница са Даниловградом у правцу истока преко Сиљевице, Мандића, Љешкопољског луга, Вељег брда, Курила, Церовља и Вељег Ребрчника до Љуте сртоваче гдје је тромеђа граница Општина Даниловграда, Колашина и Подгорице. Овдје почиње међуопштинска граница са Колашином, односно, граница са Ловиштем „Ровца“, Ловиштем „Манастир Морача“ и Ловиштем „Колашин“ све до ушћа Бућевог потока у ријеку Тару, на почетну тачку. Површина ловишта износи 95.392 ha. У ловишту су заступљена равничарска, брдска и планинска станишта за дивљач. У ловишту постоје повољни станишни услови за: дивокозе, медвједе, вукове, срне, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке, пољске јаребице, дивље патке, дивље голубове и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, дивокозе, медвједи, зечеви, дивље патке и јаребице камењарке. Ловиште „Подгорица II“ Члан 12 Ловиште „Подгорица II“ припада субмедитеранском ловном подручју. Заузима југозападни дио Општине Подгорица. Граница ловишта почиње на ријеци Цијевни сјеверно од коте 47.2 гдје је тромеђа Ловишта „Подгорица I“, „Подгорица II“ и „Подгорица III“. У правцу југа иде путем - стазом преко Црне земље (коте 47.2, 46.4 и 42.8) до плантажа у Дубрави, прати западну границу плантажа, пресијеца је јужно од коте 24.6, потом иде источном границом плантажа, скреће на исток на стазу, а потом под оштрим углом у правцу југа прати стазу, пресијеца пут за мјесто Тузи недалеко од гробља, преко насеља Матагужи и кота 12.6 и 9.2 излази на границу са Националним парком „Скадарско језеро“. Граница ловишта даље иде границом са Националним парком „Скадарско језеро“ односно обилази поплавни дио Мрке, Пријавник, захвата Гостиљ, обилази извориште Гостиљске ријеке и Мајаче, пресијеца Плавницу код Г. Плавнице, захвата Курило, сијече жељезничку пругу и Морачу, путем преко Беглака избија испод Понара, у правцу сјеверозапада иде на Облун и до врха Маркова горица (214 mnv). Недалеко од овог врха напушта границу са Националним парком „Скадарско језеро“, иде на исток обилазећи врх Јеж (109 mnv) на коту 38.6, прати узводно ријеку Морачу, у Брањевинама је напушта, скреће на југоисток преко Алуминијског комбината и Ћемовског поља, а потом се спушта на ријеку Цијевну и прати је узводно до полазне коте 47.2. Површина ловишта износи 7.837 ha. У ловишту су углавном заступљена равничарска станишта за дивљач. У ловишту постоје повољни станишни услови за: срне, вукове, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке, пољске јаребице, дивље патке, дивље голубове и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, зечеви, дивље патке и јаребице камењарке. Ловиште „Подгорица III“ Члан 13 Ловиште „Подгорица III“ припада субмедитеранском ловном подручју. Заузима југоисточни дио Општине Подгорица. Граница ловишта почиње на ријеци Цијевна, од мјеста гдје је тромеђа граница Ловишта „Подгорица III“ и Ловишта „Подгорица I“ са Албанијом (гранична ознака А2-14). Одавде у правцу југозапада до Скадарског језера испод врха Хамала граница ловишта иде међудржавном границом са Албанијом. Испод Хамала граница излази на пут одакле иде границом са Националним парком „Скадарско језеро“ односно иде путем до Хумског блата, затим границом Хумског блата, испод Подхума у правцу запада, обилази Шипницу и на коти 9.2 код Шљупе је напушта. Даље прати границу са Ловиштем „Подгорица II“, иде у правцу сјевера стазом на коту 12.6, преко мјеста Матагужи, пресијеца пут код гробља, стазом на коту 24.3 гдје пресијеца пут за мјесто Тузи, иде стазом сјеверозападно а потом под оштрим углом скреће на југозапад до плантажа у насељу Дубраве, у правцу сјевера иде источном границом плантаже, пресијеца је у горњој четвртини јужно од коте 24.6, а потом иде западном страном, тј. путем у правцу сјевера преко Црне земље (коте 42.8, 46.4 и 47.2) до ријеке Цијевне гдје је тромеђа Ловишта „Подгорица I“, „Подгорица II“ и „Подгорица III“. Граница ловишта даље иде узводно ријеком Цијевном све до границе са Албанијом, тј. полазне тачке. Површина ловишта износи 13.043 ha. У ловишту су заступљена равничарска, брдска и планинска станишта за дивљач. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, срне, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке, пољске јаребице, дивље патке, дивље голубове и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, зечеви, дивље патке и јаребице камењарке. Ловиште „Даниловград“ Члан 14 Ловиште „Даниловград“ припада субмедитеранском ловном подручју. Ловиште је установљено у границама Општине Даниловград. На сјевоистоку се граничи са Општином Колашин, на југоистоку и југу са Општином Подгорица, на југозападу са Општином Цетиње, на сјеверозападу и сјеверу са Општином Никшић. Граница ловишта почиње испод врха Жута Греда (кота 2104) гдје је тромеђа општинских граница Даниловград, Колашин, Никшић. Од ове тачке граница иде у правцу југоистока преко Никовог врха, Планика, Смоника до Брајовића Пониквице гдје је тромеђа општинских граница Даниловград, Колашин и Подгорица. Од ове тачке граница иде у југозападном правцу преко Мартинићког Гостиља силази у Бјелопавлићку равницу у кориту ријеке Зете у мјесту Причеље. Од ове тачке граница иде преко Вељег брда до изворишта Марезе, затим преко извора Краљичино око ријеком Црковницом иде на запад преко Бандића, Мокање излази на Сиљевицу гдје је тромеђа општинских граница Подгорице, Цетиња и Даниловграда. Граница од ове тачке затим скреће на сјевер преко коте 968, иде на Вељи Гарач, одакле граница скреће на сјеверозапад врховима до Лупоглава (кота 1102) гдје је тромеђа општинских граница Никшића, Цетиња и Даниловграда. Од ове тачке граница скреће на исток до ријеке Зете у мјесту Туњево, затим наставља ријеком Зетом до хидроелектране „Глава Зете“, па преко Острошке греде, Иванове греде, Капштака, Објешеника, Змијиног брда, Ровачког крша (1486 mnv), Брезовог дола, Миљевца, Чарапуље, на Орман гдје скреће на сјевер до општинских граница Даниловграда, Колашина, Никшића испод врха Жута Греда (кота 2104), на почетну тачку. Површина ловишта износи 42.630 ha. Ловиште је типично брдско - планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: медвједе, вукове, срне, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Цетиње“ Члан 15 Ловиште „Цетиње“ припада субмедитеранском ловном подручју. Границе ловишта су установљене територијом Општине Цетиње, осим у дјеловима гдје се граничи са Националним парком „Ловћен“ и Националним парком „Скадарско језеро“. Граница ловишта почиње од врха Велика Ненада (1245 mnv), иде преко Јабука (кота 1157), Пустог Лисца, Лигунара, одакле скреће на југоисток, преко Јасиковца до Лупоглава гдје је тромеђа општинских граница Цетиња, Никшића и Даниловграда. Граница ловишта даље иде у истом правцу и излази на врх Вељи Гарач (кота 1436). Од ове тачке граница скреће у југозападном правцу преко Марковине и излази на Сиљевицу гдје је тромеђа општинских граница Цетиње, Даниловград и Подгорица. Од ове тачке граница скреће на сјеверозапад прати међуопштинску границу Цетиња и Подгорице, преко Бајрамовице, Косматице, Маројевице гдје скреће на југоисток до мјеста Гомиле. Граница наставља даље границом Општина Цетиње и Подгорица и излази на границу Националног парка „Скадарско језеро“, прати је и излази на границу са Општином Бар код Грдчевице. Границом са Општином Бар, преко Црмнице, граница ловишта излази на коту 876 која се налази на магистралном путу Цетиње - Будва, у близини Обзовице. Од ове тачке граница иде на сјеверозапад до границе Националног парка „Ловћен“, на Корита (коте 1118 и 1174), врх Рома стр. (кота 1187), а затим иде у сјеверозападном правцу преко Голог врха (кота 1011), Средњачке пољане, врха Крст (кота 1177), преко катуна Крушевица до Голог брда гдје скреће на југозапад преко брда Капа (кота 1302), затим даље на запад границом Националног парка „Ловћен", у мјесту Крстац прелази пут Котор - Његуши и иде на Кобиље торе. Од ове тачке граница ловишта прати општинску границу тј. преко Ловћанских страна, мјеста Језер, затим се пружа у сјеверозападном правцу преко Бороских рупа, планине Буковице (кота 1165) гдје је у близини тромеђа граница Општина Цетиње, Котор и Никшић. Од ове тачке граница скреће на сјеверисток, поред Лисичије плоче и Рокоча на Јабуке и почетну тачку, односно врх Велика Ненада (1245 mnv), на почетну тачку. Површина ловишта износи 78.606 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: медвједе, вукове, срне, јелене лопатаре (у огради), дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, јелени лопатари, медвједи, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Никшић“ Члан 16 Ловиште „Никшић“ припада централном ловном подручју. Ловиште се на сјеверозападу граничи са територијом Босне и Херцеговине, на сјевероистоку са Општинама Плужине и Шавник, на југоистоку са Општинама Колашин и Даниловград, на југозападу са Општином Цетиње и Ловиштем „Грахово“, и на западу са Ловиштем „Братогошт“. Најсјевернија тачка ловишта је испод Осоја (1632 mnv) гдје је тромеђа граница Општина Плужине и Никшић са Босном и Херцеговином. Од ове тачке у правцу југоистока граница се протеже међуопштинском границом са Плужинама преко Голије, Јаворка и Војника до тромеђе ових општина са Општином Шавник на врху Војник (1998 mnv). Од овог врха иде међуопштинском границом са Шавником на Јаблан брдо (1774 mnv), преко Крновског поља, на Млијечна брда до Црвеног Ждријела гдје је тромеђа Шавника, Колашина и Никшића. Од ове тачке у правцу југоистока преко Штита граница се поклапа са међуопштинском границом са Колашином и Ловиштем „Морача“, а испод врха Ластва у правцу југа се граничи са Ловиштем „Ровца“, односно обилази Капетаново језеро, прелази Рогођед и на Маганику долази до тромеђе граница Општина Никшић, Колашин и Даниловград. Од ове тачке граница у правцу југозапада иде међуопштинском границом са Даниловградом, прелази Маглине, Орман, Чарапуљу, Брезов до, Објешеник, Капштак, Иванове греде, Острошке греде до ХЕ ,,Глава Зете“, па ријеком Зетом до Туњева и у правцу запада излази на Лупоглав на тромеђу граница Општина Никшић, Даниловград и Цетиње. У правцу сјеверозапада поклапа се са општинском границом према Цетињу, прелази Јасиковац, Иванову греду, Троглаве, Лигунар (1135 mnv), Осоје, обилази Јабуке и долази на врх Велика Ненада (1245 mnv) одакле почиње граница са Ловиштем „Грахово“. У правцу сјевера иде преко Валова (981 mnv), Јабука (коте 1008 и 1056), на врх Пјешивац (1069 mnv), коту 949, Пандурицу (976 mnv), Метерис (852 mnv), Церово брдо (коте 929, 919 и 812) и излази на Рашково брдо (971 mnv) и границу са ловиштем „Братогошт“. Граница са овим ловиштем иде у правцу сјевероистока на коту 956, обилази Шурлин до (908 mnv), између Бањана и Смрдуше, на Жујин ком (1071 mnv), Шљеме (1041 mnv), пролази поред Бусака (коте 994 и 1022), на Капавице (1038 mnv), прелази Дебели крш, на Церову главу (коте 1124 и 1116), Кођом гредом на Букову киту (1624 mnv), одакле скреће ка сјеверозападу преко Зелене влаке на Оштриковац (1604 mnv), Милутиновића котар (1691 mnv), Милутиновића граце (1706 mnv), преко Његоша на Пасје греде (1591 mnv), коте 1478, 1553 и 1339, на Пандурицу (1277 mnv), В.Утес (1370 mnv), В.Градац (1434 mnv), Рачву (1499 mnv), преко Сомина на коте 1384, 1412 и 1573, Тиквину (1586 mnv), Градину (1360 mnv), Сто (1451 mnv), Крагуљ (1462 mnv), Мандића торине (1272 mnv) и код коте 1126 излази на међудржавну границу са БиХ. Протеже се у правцу истока на Врх (1279 mnv), преко Метериза на Орлину (1115 mnv), скреће на сјевер до тромеђе граница Општина Плужине и Никшић са Босном и Херцеговином испод Осоја (1632 mnv), на почетну тачку. Површина ловишта износи 137.857 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: дивокозе, медвједе, вукове, срне, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке, дивље патке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, дивокозе, медвједи, зечеви, дивље патке и јаребице камењарке. Ловиште „Братогошт“ Члан 17 Ловиште „Братогошт“ припада централном ловном подручју. Ловиште „Братогошт“ налази се у сјеверозападном дијелу Општине Никшић. Ловише се граничи на западу и сјеверу са Босном и Херцеговином, на истоку са Ловиштем „Никшић“ и на југу са Ловиштем „Грахово“. Граница ловишта почиње на сјеверу од тромеђе граница Ловишта „Никшић“ и „Братогошт“ са Босном и Херцеговином код коте 1126, иде у правцу југоистока преко врхова Мандића торине (1272 mnv), Крагуљ (1462 mnv), Сто (1451 mnv), Градину (1360 mnv), Тиквину (1586 mnv), преко Сомина на коте 1573, 1412 и 1384, Рачву (1499 mnv), коту 1384, В.Градац (1434 mnv), В.Утес (1370 mnv), на Пандурицу (1277 mnv), преко Његоша котама 1339, 1553 и 1478, на Пасје греде (1591 mnv), Милутиновића граце (1706 mnv), Милутиновића котар (1691 mnv), Оштриковац (1604 mnv), преко Зелене влаке на Букову киту (1624 mnv), одакле скреће ка југозападу Кођом гредом на Церову главу (коте 1116 и 1124), прелази Дебели крш, Капавице (1038 mnv), пролази поред Бусака (коте 1022 и 994), на Шљеме (1041 mnv), Жујин ком (1071 mnv), између Бањана и Смрдуше, обилази Шурлин до (908 mnv), иде на коту 956, и долази на тромеђу Ловишта „Никшић“ , Братогошт“ и „Грахово“ на Рашковом брду (971 mnv). Даље у правцу запада иде границом Ловишта „Грахово“, обилази мјесто Броћанац Граховски (926 mnv), затим иде поред Петровића и долази испод Црвене стијене гдје излази на границу са Босном и Херцеговином. У правцу сјевера прати међудржавну границу са Босном и Херцеговином све до почетне коте 1126. Површина ловишта износи 48.958 ha. Ловиште је типично брдско - планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, дивокозе, срне, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Грахово“ Члан 18 Ловиште „Грахово“ припада централном ловном подручју. Ловиште „Грахово“ налази се у југозападном дијелу Општине Никшић. Граничи се на сјеверу са Ловиштем „Братогошт“, на истоку са ловиштем „Никшић“ и Општином Цетиње, на југу са Општином Котор и на западу са Босном и Херцеговином. Граница ловишта полази са тромеђе Ловишта „Никшић“ , Братогошт“ и „Грахово“ на Рашковом брду (971 mnv), иде ка југу на Церево брдо (коте 919 и 929), затим на жељезничку станицу Подбожур, Пјешивац (1069 mnv), преко Јабука на врх Велика Ненада (1245 mnv) одакле почиње граница са Ловиштем „Цетиње“. У правцу југозапада иде преко Јабука (1081 mnv), затим на Драшковицу (1244 mnv), до Буковице гдје је тромеђа граница Општина Котор, Цетиње и Никшић испод врха Наковањ (1025 mnv). Затим иде границом Општине Котор управцу запада, преко Дврсника, Дељевца, Лисца, Борове главе, Иванове ките, Вучијег зуба гдје почиње границе са Босном и Херцеговином. Међудржавна граница иде у правцу сјевера преко Јастребице, Бијеле горе, на Бегова корита, обухвата Нудо и Бабину гору, иде на Илино брдо, Скоча гору, Пареж и долази до границе са Ловиштем „Братогошт“ испод Црвене стијене. Граница затим иде поред Петровића, изнад мјеста Броћанац Граховски (926 mnv), па на Рашково брдо, на почетну тачку. Површина ловишта износи 26.679 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, дивокозе, срне, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Колашин“ Члан 19 Ловиште „Колашин“ припада централном ловном подручју. Обухвата источни дио Општине Колашин. Граница ловишта почиње на граници са Националним парком „Биоградска гора“ на гребену врха Градац и прати границу са Националним парком, до Катуна Врањак гдје је тромеђа граница Општина Андријевице и Колашина и Националног парка „Биоградска гора“. Од ове тачке граница ловишта прати међуопштинску границу са Андријевицом, пење се на врх Шанчеви (1828 mnv), гдје почиње граница са ловиштем са посебном намјеном „Комови“, спушта се вододјелницом према сјеверозападу преко Турирога (коте 1547 и 1406) на ушће рјечица Љубаштица и Честогаз у Драцку на коти 1163, прати низводно Драцку до ушћа у Тару у Матешеву. Од ове тачке прати границу са Ловиштем „Морача“ преко сљедећих карактеристичних тачака: низводно ријеком Таром до улаза у град Колашин на коту 950, напушта Тару у правцу сјеверозапада преко Пољане, на Ђуђовину (1177 mnv), Јасенове (коте 1265 и 1421), Доње Вучје (1549 mnv), врх Барјак (1694 mnv), Умове (1945 mnv), Миљанов врх (1667 mnv), Црни врх (1713 mnv), на коте 1434 и 1913, врх Торна (2217 mnv), преко Црвене греде (2051 mnv) на Једини Бор (2100 mnv), прелази Градишта, Ограђени до, обилази Брдска ждрела у правцу коте 1858, иде на врх Кулине (1885mnv), и долази до тромеђе граница Општине Шавник, Ловишта „Морача“ и Ловишта „Колашин“. Од ове тачке граница ловишта прати међуопштинску границу са Шавником до врха Мали старац (1903 mnv) гдје је тромеђа Општина Шавник, Мојковац и Колашин, даље иде међуопштинском границом Колашин - Мојковац до границе са Националним парком „Биоградска гора“, на почетну тачку. Површина ловишта износи 28.261 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, дивокозе, срне, дивље свиње, зечеве и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, зечеви, медвједи и дивокозе. Ловиште „Ровца“ Члан 20 Ловиште „Ровца“ припада централном ловном подручју. Обухвата западни дио Општине Колашин. Граница ловишта на сјеверу почиње од тромеђе граница са Ловиштем „Морача“ и Општином Никшић испод врха Ластва на коти 2100. На сјевероистоку се граничи са Ловиштем „Морача“, граница се поклапа са историјским границама два племена уз поштовање природних граница, преко сљедећих карактеристичних тачака: са тромеђе иде на врхове Заградац (2217 mnv), Старачка грд (1975 mnv), Огурачка гл. (1903 mnv), прелази Застан и Потајску гору (1142 mnv), гребеном пење на врх Куле (2063 mnv), спушта на катун Котла (1457 mnv) и врело Корита, пресијеца Ђевицу на истоку (1584 mnv), грбеном Јеловице на врх Оцка гора (869 mnv), одакле потоком Ибриштица иде до ушћа у Морачу на коти 214, прати узводно Морачу, обилази Субадањ и пресијеца пут, гребеном пење на врх Локва Пулетића (810 mnv), спушта ка југу на коту 735, Брдо Милинково (686 mnv), ријеку Сјеверницу, прати је узводно до Уљара, прелази Уљар (кота 595), пење стазом на Метериз (869 mnv), вододјелницом на Струг (1258 mnv) и излази на Штавањ. На Штавњу код Вилујка је тромеђа граница Ловишта „Морача“ и „Ровца“ са Општином Подгорица, од ове тачке граница ловишта прати општинску границу према Подгорици до тромеђе општинских граница Подгорице, Даниловграда и Колашина на Љутим сртовачама. Граница ловишта даље иде међуопштинском границом према Даниловграду до тромеђе граница Општина Даниловград, Никшић и Колашин на Маганику, и даље прати међуопштинску границу према Никшићу, до почетне тачке. Површина ловишта износи 19.874 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, дивокозе, срне, дивље свиње, зечеве, видре, шакале, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Морача“ Члан 21 Ловиште „Морача“ припада централном ловном подручју. Обухвата централни дио Општине Колашин. Граница ловишта на сјеверу почиње од тромеђе граница Општина Шавник, Никшић и Колашин на Лоли, до мјеста гдје почиње граница са Ловиштем „Колашин“ испод Врха Кулине. Од овог мјеста па до Увача ловиште се граничи са Ловиштем „Колашин“. Од Увача прати међуопштинску границу са Подгорицом до Штавња, гдје почиње граница са Ловиштем „Ровца“ пење се према сјеверу до врха Ластва гдје почиње општинска граница са Никшићем и иде до тромеђе граница Општина Шавник, Никшић и Колашин на Лоли, гдје је и почетна тачка. Површина ловишта износи 31.674 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, срне, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Мојковац“ Члан 22 Ловиште „Мојковац“ припада централном ловном подручју. Граница ловишта на сјеверу почиње од мјеста Пољана гдје је тромеђа граница Националног парка „Дурмитор“ са Општинама Пљевља и Мојковац. Граница даље иде у правцу истока међуопштинском границом према Пљевљима до испод Батинског врха гдје је тромеђа граница Општина Пљевља, Бијело Поље и Мојковац, затим прати међуопштинску границу са Бијелим Пољем дуж цијеле сјевероисточне стране ловишта до тромеђе граница Општина Бијело Поље, Беране и Мојковац испод врха Огорелице. Граница ловишта даље у правцу југа, прати општинску границу према Беранама до гребена изнад Шишког језера, гдје иде границом Националног парка „Биоградска гора“, односно иде од Шишког језера, у правцу сјеверозапада на коте 2005 и 2032 и преко Јарчевих страна спушта на ријеку Тару (кота 832 ), под оштрим углом скреће ка југу и иде лијевом обалом Таре до гребена испод Градца. Од овог гребена граница ловишта прати међуопштинску границу према Колашину преко Сињавине и њених врхова до тромеђе граница Општина Шавник, Мојковац и Колашин на врху Мали старац (1903 mnv). Од ове коте граница иде међуопштинском границом Колашина и Шавника у правцу сјеверозапада преко Месне главице, Дугачког дола, Великог Пећарца до Плочате главице гдје је граница ових општина са Општином Жабљак. Даље граница иде међуопштинском границом према Жабљаку у правцу сјевероистока преко Планинице и Шумаричке косе до границе са Националним парком „Дурмитор“ испод Градине (1430 mnv), прати границу са Националним парком „Дурмитор“ преко Градине (1655 mnv), заобилази Забојско језеро, у правцу сјевероистока избија на мјесто Јасићи (1360 mnv), скреће ка југу на Крстац (1641 mnv), вододјелницом заобилази Црна пода, спушта на ушће Бистрице у Тару (759 mnv), пење на коте 1694 и 1697 вододјелницом у правцу сјевера, пролази изнад Тарских стијена и избија на мјесто Пољана, на почетну тачку. Површина ловишта износи 33.286 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, дивокозе, срне, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Бијело Поље“ Члан 23 Ловиште „Бијело Поље“ припада источном ловном подручју. Границе ловишта се поклапају са границама Општине Бијело Поље. На сјеверозападу ловиште се граничи са Општином Пљевља од тромеђе граница Општина Бијело Поље, Мојковац и Пљевља у Љутом кршу до Црног врха гдје је тромеђа граница Бијелог поља и Пљеваља са Србијом, на сјевероистоку се граничи са Србијом до мјеста Самари гдје је тромеђа граница Бијелог Поља и Берана са Србијом, на југоистоку се граничи са Општином Беране до врха Огорелице гдје је тромеђа општинских граница Бијелог Поља, Берана и Мојковаца. На југозападу ловиште се граничи са Општином Мојковац до Љутог крша и почетне тачке. Површина ловишта износи 92.029 ha. Ловиште је типично брдско - планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: шакале, медвједе, дивокозе, срне, дивље свиње, зечеве, дивље патке, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви, дивље патке и јаребице камењарке. Ловиште „Смиљевица и Бјеласица“ Члан 24 Ловиште „Смиљевица и Бјеласица“ припада источном ловном подручју. Обухвата југозападни дио Општине Беране. Сјеверна граница ловишта иде од тромеђе Општина Беране, Мојковац и Бијело Поље у Мокром пољу, иде на врху Огорелице, прати општинску границу Берана и Бијелог Поља до ушћа Љешнице у Лим у мјесту Биоча. Граница иде даље у правцу југоистока прати границу са Ловиштем ,,Петњица“, иде узводно Лимом све до улаза у град Беране испод Јасиковца гдје напушта Лим и прати магистрални пут Беране - Рожаје до границе са Општином Рожаје. Граница ловишта иде даље у правцу југа прати међуопштинску границу Берана и Рожаја, до Ћафа Мургаша (1858 mnv) тј. тромеђе Општина Беране и Рожаје и Косова, прати границу са Косовом до испод Шпеле Кавче (кота 1319). У правцу запада граница даље иде међуопштинском границом Берана и Плава, до Штита, одакле прати међуопштинску границу са Андријевицом, до границе са Националним парком „Биоградска гора“. Граница ловишта даље иде границом Националног парка „Биоградска гора“, односно иде испод Троглава и Мицана, преко врха Чевачка гл.(1907 mnv) и Црна Глав (кота 2137), захватајући Велики Урсуловац и избија на гребен изнад Шишког језера. На овом гребену граница напушта Национални парк „Биоградска гора“, и иде међуопштинском границом Берана и Мојковца до Мокрог поља и почетне тачке. Површина ловишта износи 40.626 ha. Ловиште је типично брдско - планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, срне, дивље свиње, зечеве и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи и зечеви. Ловиште „Петњица“ Члан 25 Ловиште „Петњица“ припада источном ловном подручју, обухвата источни дио Општине Беране. Граница ловишта креће од мјеста Биоча и ушћа ријеке Љешнице у Лим, затим прати међуопштинску границу са Бијелим Пољем, односно иде узводно Љешницом до коте 662, скреће на сјевероисток и преко села Орахово, извора Змајевац и Османова брда излази на тромеђу Општина Беране и Бијело Поље са Србијом у Самарима. Граница ловишта затим иде међудржавном границом са Србијом до врха Крстача (1758 mnv), одакле скреће на југозапад и прати границу са Општином Рожаје, иде вододјелницом преко Мујовог врха (1754 mnv), пресијеца пут Рожаје - Трпези и иде преко Турјака до магистралног пута Рожаје - Беране. Од овог мјеста граничи се са ловиштем „Смиљевица и Бјеласица“, иде магистралним путем до корита ријеке Лим у Беранама, гдје скреће на сјевер и низводно ријеком Лим долази на почетну тачку. Површина ловишта износи 25.298 ha. Ловиште је типично брдско - планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, срне, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Андријевица“ Члан 26 Ловиште „Андријевица“ припада источном ловном подручју. Границе ловишта поклапају се са границама Општине Андријевица, осим у југозападном дијелу који припада Ловишту са посебном намјеном „Комови“. На сјеверу граница ловишта иде од врха Мицан (кота 1945) и границе са Националним парком „Биоградска гора“, поклапа се са међуопштинском границом са Беранама до тромеђе Општина Беране, Плав и Андријевице код Штита. Од Штита граница се на југоистоку поклапа са међуопштинском границом Плава и Андријевице до тромеђе ових општина и Албаније, испод Липовица у Ружином долу. Граница ловишта даље иде међудржавном границом са Албанијом све до Жиљеве гл., одакле почиње граница са ловиштем са посебном намјеном „Комови“. Граница иде у правцу сјевероистока гребеном Жиљеве гл. на Ђуровац (1968 mnv), спушта се преко Брадавеца на Бабов поток, прати низводно поток до ушћа у Перућицу код Јошанице, накратко прати Перућицу до ушћа потока Десна рјечица, узводно прати ток ове рјечице и на сјеверозападу обилази Катун Божићки , и долази на границу са Општином Колашин југозападно од Развршја. Граница ловишта даље иде међуопштинском границом са Колашином до најсјеверније тачке ловишта, гдје додирује Национални парк „Биоградска гора“ код врха Мицан, гдје је и почетна тачка. Површина ловишта износи 29.420 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, срне, дивокозе, дивље свиње, зечеве, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Рожаје“ Члан 27 Ловиште „Рожаје“ припада источном ловном подручју. Ловиште је установљено у административним границама Општине Рожаје. Граница ловишта на сјеверу почиње од врха Крстача (1758 mnv) и прати међудржавну границу са Србијом на сјевероистоку. На југоистоку и југу прати границу са Косовом. Од тромеђе граница Општина Рожаје и Беране са Косовом код Ћафа Мургаша (1858 mnv) на југу ловишта, прати међуопштинску границу Рожаја и Берана до врха Крстача, гдје и почетна тачка. Површина ловишта износи 43.079 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, срне, дивокозе, дивље свиње, зечеве, љештарке, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Маја Каранфили“ Члан 28 Ловиште „Маја Каранфили“ припада источном ловном подручју. Налази се у западном дијелу Општине Плав. Граница ловишта иде од мјеста Извори гдје је тромеђа граница Општине Андријевица, Ловишта „Хридско језеро“ и „Маја Каранфили“. На истоку граничи се са Ловиштем ,,Хридско језеро“ са Извора гребенима пење се на врхове Виситора (котама 1931, 2095, 2101, 2017, 1870, 1997, 2138, 1948, 2211, 2198 и 1963), силази на ријеку Ључу на коту 909, прати је узводно, пресијеца пут Плав Гусиње и у правцу југоистока излази на Хуљеву ливаду и даље иде границом Националног парка „Проклетије“. Ову границу прати до мјеста Маљике гдје излази на границу са Албанијом (између Б15/II и Б15/III), прати међудржавну границу са Албанијом до тромеђе граница Општина Плав и Андријевица са Албанијом код мјеста Ружин до (Б10/I), и даље у правцу истока прати административну међуопштинску границу Плава и Андријевице до мјеста Извори, гдје је и почетна тачка. Површина ловишта износи 7.113 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, срне, дивокозе, дивље свиње, зечеве, тетријебе, јаребице камењарке, дивље патке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви, дивље патке и јаребице камењарке. Ловиште „Хридско језеро“ Члан 29 Ловиште „Хридско језеро“ припада источном ловном подручју. Налази се у сјевероисточном дијелу Општине Плав. Граница ловишта на сјеверу почиње од тромеђе Општина Плав, Андријевица и Беране код Штита и прати међуопштинску административну границу Берана и Плава до Шпеле Кавче (кота 1319). Од ове коте граница ловишта иде границом према Косову у правцу југоистока, затим границом према Албанији до Завоја и даље у правцу запада иде границом Националног парка „Проклетије“. Овом границом иде до Хуљеве ливаде, гдје је напушта и прати границу са Ловиштем „Маја Каранфили“, иде у правцу сјеверозапада, пресијеца пут Плав Гусиње и прати низводно ријеку Ључа до коте 909, гдје је напушта и иде гребенима преко Виситора (котама 1963, 2198, 2211, 1948, 2138, 1997, 1870, 2017, 2101, 2095 и 1931) до мјеста Извори. Од овог мјеста напушта границу са Ловиштем „Маја Каранфили“ и прати међуопштинску границу Андријевице и Плава до Штита, гдје је и почетна тачка. Површина ловишта износи 24.703 ha. Ловиште је типично високо - планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: дивокозе, медвједе, вукове, срне, дивље свиње, зечеве, тетријебе, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, дивокозе, медвједи, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Пљевља“ Члан 30 Ловиште „Пљевља“ припада сјеверном ловном подручју. Границе ловишта установљене су границама Општине Пљевља на сјеверозападном, сјеверном, источном и југоисточном дијелу ловишта. Граница ловишта почиње од мјеста Колибе (1160 mnv) на сјеверозападу, гдје је уједно и тромеђа Ловишта са посебном намјеном „Љубишња“, границе Општине Пљевља са Босном и Херцеговином и овог ловишта, пење се на сјевер, сјевероисток и долази до Црног врха гдје је тромеђа Општина Пљевља, Бијело Поље и Пријепоље. Даље се спуста ка југу пратећи границу између Општина Пљевља и Бијело Поље чинећи југоисточну границу ловишта, излази на Љути крш и Батински врх (кота 1586). На југу прати границу са Општином Мојковац до границе са Националним парком „Дурмитор“ у Пољани јужно од врха Боровац (1444 mnv). Од овог мјеста граница ловишта се поклапа са границом Националног парка „Дурмитор“, односно преко Вашкова пење се на Лисац и прати је до испод Заглавка. На Голом бријегу је тромеђа Националног парка „Дурмитор“, Ловишта са посебном намјеном „Љубишња“ и Ловишта „Пљевља“, и од овог мјеста граница се поклапа са границом Ловишта са посебном намјеном „Љубишња“ до мјеста Колибе, гдје је и почетна тачка. Површина ловишта износи 110.445 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: дивокозе, медвједе, вукове, срне, дивље свиње, зечеве, великог тетријеба, дивље патке, јаребицу камењарку, и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, дивокозе, медвједи, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште ,,Плужине“ Члан 31 Ловиште „Плужине“ припада сјеверном ловном подручју. Налази се у јужном дијелу Општине Плужине. На сјеверу се граничи са Ловиштем са посебном намјеном „Пива“, на сјевероистоку са Националним парком „Дурмитор“, на југоистоку са Општином Шавник, на југу и југозападу са Општином Никшић, на западу са Босном и Херцеговином. Граница ловишта почиње од врха Гомила (1839 mnv) гдје је тромеђа граница овог ловишта са Ловиштем „Пива“ и Националног парка „Дурмитор“, иде ка југу границом Националног парка „Дурмитор“, преко врхова В. Орајевица (1839 mnv), Турска гл.(1855 mnv), Пољански ком.(1932 mnv), Посто (1897 mnv), и Говеђа гл.(1838 mnv), спушта у Николин до, а затим пење на Мали Трескавац (1804 mnv), Велики трескавац (2048 mnv) и испод Буручковца (2094 mnv) долази на тромеђу граница Плужина, Шавника и Националног парка „Дурмитор“. Од овог мјеста граница прати међуопштинску границу Плужина и Шавника, односно силази на југ преко Драгаљева у кањон ријеке Комарнице и узводно прати ријеку до мјеста Дужки мост, гдје је напушта и преко Шипачне градне долине излази на Војник (1998 mnv) на тромеђу граница Општина Шавник, Никшић и Плужине. Са Војника у правцу сјеверозапада прати међуопштинску границу Плужина и Никшића преко Живског раздоља, Шишманских јама, врхова Голије, Латичног и Добрељице у Макадолу долази на тромеђу Општина Никшић, Плужине и Гацко (кота 1632). Одавде иде међудржавном границом са Босном и Херцеговином преко Осоја, Ковијоца, Присоја, Лебршника до коте 1817 на врху Кук, гдје се у правцу истока граничи са Ловиштем са посебном намјеном „Пива“ све до врха Гомила, гдје је и почетна тачка. Површина ловишта износи 45.603 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: дивокозе, медвједе, вукове, срне, дивље свиње, зечеве, видре, љештарке, тетријебе, јаребицу камењарку, пољску јаребицу и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, дивокозе, медвједи, зечеви и јаребице камењарке. Ловиште „Жабљак“ Члан 32 Ловиште „Жабљак“ припада сјеверном ловном подручју. Ловиште са запада, сјевера и истока се граничи са Националним парком „Дурмитор”, на југоистоку са Општином Мојковац, на југу и југозападу са Општином Шавник. Граница ловишта са Националним парком „Дурмитор” почиње од најзападније тачке ловишта од мјеста Пољица гдје је уједно и тромеђа граница Ловишта „Жабљак”, Ловишта „Шавник“ и Националног парка „Дурмитор“. Граница са Националним парком „Дурмитор” иде у правцу сјевероистока на Јајевце (1567 mnv), код села Ковчица спушта на пут Жабљак Шавник и прати га у правцу сјевера до Јавороваче гдје га напушта, обилази насеља Жабљак и Питомине, нагло скреће ка западу на Босачу (1543 mnv), сјеверозападно на Мали Штуоц (1953 mnv), сјеверно на Кук (1615 mnv) и Ћуревац (1625 mnv), скреће сјевероисточно на Камењачу (1554 mnv), кањонском долином на Тморску главицу (1425 mnv), пролази испод Јелава, Црног врха, Тргиља и Развршја, избија на коте 1274, 1256 и 1212, прелази преко Руданаца и испод Јелине горе спушта на југ до Крција гдје се и завршава граница са Националним парком „Дурмитор“. Испод Крција на коти 1430 је тромеђа граница Општина Мојковац и Жабљак са Националним парком „Дурмитор“. Граница ловишта даље иде у правцу југозапада међуопштинском границом према Мојковцу преко Шумаричке косе и Планинице до Плочате главице гдје је тромеђа Општина Шавник, Мојковац и Жабљак. Граница даље иде у правцу запада међуопштинском границом са Шавником преко Бандовака, Плоча, Кривог брда, Осуђеника, Лица, Велике Орујице, Бабовог брда, Кобиље главе, Дебелог крша, путем до Вражјег језера и скреће преко Прибрана на Пољица, на почетну тачку. Површина ловишта износи 28.511 ha. Ловиште је типично високо-планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: дивокозе, медвједе, вукове, срне, дивље свиње, зечеве, љештарке, тетријебе и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, дивокозе, медвједи и зечеви. Ловиште „Шавник“ Члан 33 Ловиште „Шавник“ припада сјеверном ловном подручју. Границе ловишта се поклапају са границом Општине Шавник осим у дијелу који захвата Национални парк „Дурмитор” и ловиште са посебном намјеном „Драгишница”. Граница почиње од мјеста Пољица гдје је и тромеђа граница Шавника, Жабљака и Националног парка „Дурмитор”, иде међуопштинском границом према Жабљаку на исток до Вражјег језера, спушта на пут Шавник - Жабљак, скреће ка Дебелом кршу, иде на врх Кобиља глава, обилази мјесто Меруља, пење на врхове Велика Орујица и Лица, преко Дугог дола, Осуђеника, Кекерске горе, Кривог брда, Плоча, Бандовине излази на Плочате главице гдје је тромеђа граница Општина Жабљак, Шавник и Мојковац. Граница даље иде међуопштинском границом са Мојковцем преко Великог Пећарца, Дугачким долом, обилази катун Подстарац и пење на врх Мали старац (1903 mnv) који је уједно и тромеђа граница Општина Мојковац, Колашин и Шавник. У правцу југозапада граница прати међуопштинску границу са Колашином, иде испод Ћетале главице, Потрк Мандића, изнад Сомина на Облу главу, обилази Рађеново брдо пењући се на Осијек и Борово брдо, преко Морачких Корита излази на Црвено Ждријело гдје је тромеђа граница Општина Шавник, Никшић и Колашин. У правцу сјеверозапада граница иде међуопштинском границом са Никшићем преко Гацкове греде (2004 mnv), Крновске пољане, пресијеца пут Никшић - Шавник, пење на врхове Јаблан, Голо брдо, Мраморове, Мраморје, Градно брдо и врх Војника (1998 mnv) гдје је тромеђа Општина Плужине, Никшић и Шавник. Са врха Војника у правцу сјевера иде међуопштинском границом са Плужинама преко Шипачне градне долине до Дужког моста гдје излази на границу са Ловиштем са посебном намјеном „Драгишница”. Граница даље узводно прати Комарницу до ушћа Придворице, а потом накратко иде узводно Придворицом, напушта је пењући се на врх греде кањона Комарнице и поврх греде пролази Кањоном Невидио, прелази пут код моста Цикавац, иде уз пут до мостића на Скакавици, а потом узводно ријеком Грабовицом, па Моравом све до њеног извора изнад В. пољане, а затим гребеном избија на коту 1594 и границу са Националним парком „Дурмитор”. Граница даље прати границу Националног парка, односно иде преко Бобутовог брда и избија на Пољица, гдје је и почетна тачка. Површина ловишта износи 41.712 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, срне, дивокозе, дивље свиње, зечеве, тетријебе, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви и јаребице камењарке. ЛОВИШТА СА ПОСЕБНОМ НАМЈЕНОМ Члан 34 Ловишта са посебном намјеном су: 1. Ловиште са посебном намјеном „Пива“, 2. Ловиште са посебном намјеном „Љубишња“, 3. Ловиште са посебном намјеном „Комови“ и 4. Ловиште са посебном намјеном „Драгишница”. Ловиште са посебном намјеном „Пива“ Члан 35 Ловиште са посебном намјеном „Пива“ припада сјеверном ловном подручју. Налази се на сјеверном дијелу Општине Плужине. Ловиште се граничи са Босном и Херцеговином на западу, сјеверу и сјевероистоку, са Националним парком „Дурмитор“ на југоистоку и са Ловиштем „Плужине“ на југу. Са сјеверне стране граница ловишта почиње од ушћа ријека Таре и Пиве код Шћепан Поља и прати узводно водоток ријеке Таре све до Ноздруча одакле под правим углом скреће ка западу преко Црног Врха до Ластве (1313 mnv), па се пење ка југу преко Соколина (1337 mnv), Недајна, Ивовца (1500 mnv), Буревог дола, па до тромеђе Националног парка „Дурмитор“, Ловишта са посебном намјеном „Пива“ и Ловишта „Плужине“ код коте звана Гомиле (1637 mnv), иде ка сјеверозападу преко Стрмене стране (1684 mnv) и Чаушишта, прати сљедеће врхове: Вито (1754 mnv), В.Љељенак (1768 mnv), Борова стр.(1613 mnv), Трштено брдо (1771 mnv), Велики врх (1721 mnv), Надбрежак, гдје у правцу југа прати врх кањона Пиве прелази преко Радојевине, иде на врхове Крушка (1250 mnv), Трештено брдо (1399 mnv), Осојница (1359 mnv), гдје окомито низ Греду силази на Пивско језеро кота 677, од те коте граница низводно прати старо корито ријеке Пиве до саставака са ријеком Врбницом, (средина моста на Пивском језеру), од ушћа граница иде узводно средином некадашњег корита ријеке Врбнице до краја језера, даље узводно прати садашњи ток ријеке све до Стабне кота 791, гдје је напушта и пење на Градину (1137 mnv), гребеном на Борјен (1405 mnv), прелази преко Лалове горе (1566 mnv) на Митров гроб (1572 mnv), обухвата језеро, и преко Брштевца излази на границу са Босном и Херцеговином испод врха Кук (1817 mnv), прати међудржавну границу преко Власуље, Волујка, Маглића и испод Гаја се спушта у кањон ријеке Пиве, прати низводно ријеку Пиву до саставка Пиве и Таре, гдје је и почетна тачка. Површина ловишта износи 34.478 ha. Ловиште је типично високо-планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: дивокозе, медвједе, вукове, срне, орлове, супове, великог тетријеба, љештарку, јаребицу камењарку, и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: дивокозе, медвједи и велики тетријеби. Величине станишних површина се процјењују за: дивокозе - на око 20.000 ha са приближним капацитетом од око 800 јединки, медвједе - на око 18.000 ha са приближним капацитетом од око 20 јединки и великог тетријеба - на око 5.000 ha са приближним капацитетом од око 100 јединки. Ловиште са посебном намјеном „Љубишња“ Члан 36 Ловиште са посебном намјеном „Љубишња” припада сјеверном ловном подручју. Обухвата југозападни дио Општине Пљевља. Граничи се на сјевероистоку са Ловиштем „Пљевља“, на југу са Националним парком „Дурмитор“, и на западу са територијом Босне и Херцеговине. Граница ловишта почиње јужно од мјеста Колибе (1160 mnv) гдје је и тромеђа граница овог ловишта и Ловишта „Пљевља“ са Босном и Херцеговином. У правцу југоистока прати границу са Ловиштем „Пљевља“ преко сљедећих карактеристичних тачака: испод мјеста Колибе у близини старог рудника олова и цинка, на исток иде гребеном на врх Дубрава (1199 mnv), потом на Прибој (1189 mnv), Шулу (1161 mnv), Кљун (1129 mnv), па на ушће Оградског потока и потока Рибник у Црни поток на коти 947, обилази Јагњиле, иде преко Подгоре (котама 1117 и 1056), пролази испод Паљевине, прати пут у Загулинама до коте 1090, привремено га напушта и иде стазом до Бара, поново се враћа на пут све до испод врха Марица, пење се на Толачки врх (1422 mnv), М.Орловаче, Поповаче, пресијеца пут на коти 1194 са које иде на Љуте стране (1394 mnv), коту 1318, у правцу југа на Вис (1435 mnv), затим на коте 1337 и 1341, преко Поникви на Чукљати крш (1499 mnv), обилази мјесто Глибаћи у правцу Виса (1617 mnv), спушта на Тарски омар (коте 1500 и 1492) и Голи бријег (1392 mnv) гдје се граничи са Националним парком „Дурмитор“. У правцу запада прати границу Националног парка „Дурмитор“, односно прати врх кањона ријеке Таре преко Бавана и изнад Јаворовачке стијене и избија на коту 1224, одакле граница скреће према према сјеверу обилазећи кањонску долину ријеке Драге до Црквина (кота 1080), одакле скреће у луку према југу врхом кањона ријеке Драге до коте 1407. Од ове коте граница скреће према западу и продужава десном страном кањона Таре све до Букове долине гдје долази на границу са Босном и Херцеговином. Даље у правцу сјевера прати међудржавну границу са Босном и Херцеговином, до мјеста Колибе, гдје је и почетна тачка. Површина ловишта износи 17.556 ha. Ловиште је типично високо-планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: дивокозе, медвједе, вукове, срне, великог тетријеба, љештарку и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: дивокозе, срне, медвједи и велики тетријеби. Величине станишних површина се процјењује за: дивокозе - на око 8.500 ha са приближним капацитетом од око 350 јединки, медвједе - на око 14.000 ha са приближним капацитетом од око 15 јединки, и великог тетријеба - на око 3.000 ha са приближним капацитетом од око 70 јединки. Ловиште са посебном намјеном „Комови” Члан 37 Ловиште са посебном намјеном „Комови“ припада источном ловном подручју. Простире се на територији која обухвата дјелове Општина Подгорица, Андријевица и Колашин. Граница почиње на најсјевернијој тачки ловишта у Матешеву на ушћу ријечице Дрчке у ријеку Тару (територија Општине Колашин). Даље у правцу истока граница иде узводно ријечицом Дрчком све до ушћа потока Честогаз и Љубаштица (кота 1163) код мјеста Хан Дрндарски, гдје се грбеном пење у правцу југоистока и прати коте 1406 и 1547 и излази на границу са Општином Андријевица код мјеста звано Шанчеви (кота 1828), једним дијелом у правцу сјевероистока прати општинску границу Колашина и Андријевице и код мјеста звано Катун Божићки одваја се и силази низ гребен у поток звани Десна Ријека (општина Андријевица), низ поток прати коте 1073 и 957 све до ушћа у ријеку Перућицу код школе (кота 916), кратко иде уз ријеку Перућицу до ушћа Бабовог потока у исту, одакле у правцу југа узводно прати Бабов поток и излази на коту Ђурђевац (1968 mnv), те излази на државну границу са Албанијом код Жијева гл. (гранична ознака Б6/XXIII), даље граница прати државну границу Црне Горе у правцу југозапада све до масива Студеница (гранична ознака А2 27/II) који је уједно и тромеђа Албаније, Ловишта са посебном намјеном „Комови“ и Ловишта „Подгорица I“. Граница даље иде у правцу запада преко масива Студеница, обилази са сјеверне стране Катун Г. Рикавац и излази на Главицу (кота 1594), излази на коту 1838 и даље у правцу сјеверозапада пролази између коте 1988 и стијена Штитан, заобилази Вељин врх (1916 mnv) са сјеверне стране (кординате 6627471 и 4718262) и излази на топоним Гвозд, даље се спушта на Катун Поповића прелази пут код коте 1453, пење се на масив Ђебеза (кота 1755), гдје даље врхом Звекетуше иде на коту 1604, па се преко коте 1476 спушта на пут на мјесту гдје се поток Саламон улијева у рјечицу Верушу. Граница даље иде путем који низводно прати рјечицу Верушу све до њеног ушћа у ријеку Опасаницу гдје настаје ријека Тара даље граница низводно прати корито ријеке Таре све до почетне тачке тј. ушћа рјечице Дрчка у ријеку Тару. Површина ловишта износи 23.922 ha. Ловиште је типично високо-планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: дивокозе, медвједе, вукове, срне, великог тетријеба, љештарку, јаребицу камењарку, и друге врсте дивљачи (сисари и птице) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи у ловишту су: дивокозе, медвједи и велики тетријеби. Величине станишних површина се процјењују за: дивокозе - на око 13.000 ha са приближним капацитетом од око 800 јединки, медвједе - на око 12.000 ha са приближним капацитетом од око 12 јединки и великог тетријеба - на око 3.000 ha са приближним капацитетом од око 70 јединки. Ловиште са посебном намјеном „Драгишница“ Члан 38 Ловиште са посебном намјеном „Драгишница” припада сјеверном ловном подручју. Ловиште заузима сјеверозападни дио Општине Шавник. На сјеверу се граничи са Националним парком „Дурмитор”, на западу и југозападу са ловиштем „Плужине” а на истоку и југоистоку са ловиштем „Шавник”. Граница почиње на коти 1594 гдје је тромеђа граница овог ловишта са ловиштем „Шавник” и Националним парком „Дурмитор”. Гребеном у правцу југа иде на извор рјечице Мораве, и прати рјечицу до ушћа у Грабовицу, а потом иде Грабовицом, до пута прије њеног ушћа у Комарницу, уз пут иде до моста Цикавац, а потом се пење на лијеву страну обале Комарнице, односно иде поврх гребена Кањона Невидио, спушта се на Придворицу у близини њеног ушћа, накратко је прати а потом иде старим коритом ријеке Комарнице и од Дужког моста иде медјуопштинском границом Плужина и Шавника, односно коритом ријеке Комарнице, напушта Комарницу убрзо послије коте 651 и у правцу сјевероистока се пење гредом, пролази између Брезовог брда и Змијског крша, иде преко Драгаљева, коте 1722 и испод Буручковца (2094 mnv) долази на тромеђу граница Плужина, Шавника и Националног парка „Дурмитор“. Граница даље иде границом Националног парка „Дурмитор”, односно иде преко Липовца, пролази јужно од Ждријела (кота 1568), иде на коте 1506, 1302 и 1892, преко Ражаног дола, Огорелог крша (1998 mnv), Ђедове горе на почетну коту 1594. Површина ловишта износи 8.938 ha. Ловиште је типично планинско. У ловишту постоје повољни станишни услови за: вукове, медвједе, срне, дивокозе, дивље свиње, зечеве, тетријебе, јаребице камењарке и друге врсте дивљачи (сисара и птица) којима одговарају постојећи станишни услови. Основне врсте дивљачи су: срне, медвједи, дивокозе, зечеви и јаребице камењарке. Величине станишних површина се процјењују за: дивокозе - на око 5.000 ha са приближним капацитетом од око 200 јединки и медвједе - на око 5.000 ha са приближним капацитетом од око 5 јединки. Обавезе корисника ловишта са посебном намјеном Члан 39 Корисник ловишта посебне намјене дужан је да: донесе ловну основу, усклађену са програмом развоја ловства, основама газдовања шумама и другим планским документима, којом се дефинишу основни циљеви, смјернице и мјере за очување и развој појединачних врста дивљачи у ловишту, и друга питања од значаја за дивљач и ловство; издвоји, у складу са ловном основом под забран најмање 1/4 ловне површине ловишта; видно обиљежи границе ловишта, забрана и резервата; донесе годишњи ловни план за спровођење ловне основе, за сваку ловну годину; води катастар ловишта о граници ловишта на терену, површини и структури површина ловишта, врсти дивљачи и њеном бројном стању, ловним објектима у ловишту и податке доставља органу државне управе надлежном за послове ловства (у даљем тексту: Министарство), органу државне управе надлежном за послове заштите животне средине и другим институцијама из области заштите природе; доставља Министарству, ради вођења централне ловне евиденције, податке из планских аката који се доносе по Закону о дивљачи и ловству (у даљем тексту: Закон), као и податке о одстријелу и трофејима дивљачи, до 15. априла текуће за претходну ловну годину; ако се утврди од стране надлежног инспекцијског органа да је у ловишту, у току ловне сезоне, настало осјетније смањење бројног стања одређене врсте дивљачи, усљед прекомјерног излова, елементарне непогоде или здравствене угрожености дивљачи, забрани лов те врсте дивљачи, као и да предузме све мјере ради успостављања бројног стања дивљачи утврђеног ловном основом, односно годишњим ловним планом; дозволи, кад то захтијевају потребе науке, уз одговарајућу стручну подлогу, у складу са ловном основом, хватање дивљачи и коришћење младунаца, легла и јаја дивљачи; сведе поједине врсте дивљачи у ловишту на бројно стање којим се неће угрожавати заштићене врсте слободних сисара и птица и домаће животиње, у складу са Законом; уклони на погодан начин псе и мачке који се крећу без контроле по ловишту, на удаљености већој од 200 m од насељених објеката и стада; организује службу чувања ловишта и друге послове заштите у складу са прописима; обезбјеђује практично образовање из области газдовања са дивљачи и ловства; учествује у образовању и оспособљавању ловаца; издаје дозволе за лов; организује, у складу са својим општим актом и уз стручног пратиоца, странцу лов на дивљач која се вјештачки узгаја, као и дивљач чија бројност обезбјеђује природну равнотежу у ловишту, уз претходну сагласност Министарства; поново насељава и уноси ријетке и угрожене аутохтоне врсте дивљачи и успоставља одговарајућу животну средину; издаје потврде о поријеклу (пропратнице) дивљачи и њених дјелова; ако од дивљачи, као и заштићене врсте слободних сисара и птица наступи непосредна опасност по живот људи или имовину, дозволи остријел и на неловним површинама, као и на површинама ван ловишта, без обзира да ли је дозвољен лов; евидентира прописане податке за сву одстријељену и пронађену угинулу дивљач или њене дјелове у књигу евиденција одстријела и губитака; изда за уловљену или пронађену угинулу дивљач или њихове дјелове и трофеје дивљачи који се износе из ловишта и стављају у промет, пропратницу и трофејни лист; евидентира средства остварена коришћењем ловишта; сарађује при извођењу мјера превентивне здравствене заштите дивљачи и допрема угинулу дивљач на ветеринарски преглед; води евиденцију о заплијењеној дивљачи; сакупља у сарадњи са институцијама из области заштите природе, податке о дивљачи и њеној животној средини по одређеној методологији мониторинга; обезбеђује сталну контролу над стањем у средини гдје дивљач егзистира и обавјештава Министарство о недозвољеним радњама; сарађује у научно-истраживачком раду који се односи на дивљач и ловство, и сарађује при изради стручних подлога за доношење аката о одређивању заштићених подручја. Режим газдовања са дивљачи у ловишту са посебном намјеном Члан 40 Режим газдовања са дивљачи у ловишту са посебном намјеном обухвата мјере: заштите дивљачи и ловишта, узгоја дивљачи, уређења ловишта, коришћења дивљачи и ловишта, и за спрјечавање штета од дивљачи. Мјере заштите дивљачи и ловишта са посебном намјеном Члан 41 Мјере заштите дивљачи и ловишта са посебном намјеном су: организовање ловочуварске службе ради спрјечавања сваког облика незаконитог и непланског коришћења дивљачи и станишта; савјесно праћење здравственог стања и развоја дивљачи; редукција бројности популација предатора, ради стварања повољних услова за развој нарочито ријетких и угрожених врста, и изградња, заштита и одржавање инфраструктурних објеката у ловишту који су у функцији производње и понуде хране, обезбеђења воде, осматрања, заштите и коришћења. Мјере узгоја дивљачи у ловишту са посебном намјеном Члан 42 Мјерама узгоја дивљачи у ловиштима са посебном намјеном предходи стручна процјена станишних прилика у ловишту за поједине врсте дивљачи: утврђивање величине станишта; процјена бонитета и величина појединих станишта да би се утврдили оптимални капацитети ловишта за сваку од основних врста дивљачи; годишња динамика развоја појединих популација, и просјечне величине годишњег прираста, на основу којих се утврђују потребне интервенције ради задовољења животних потреба појединих врста у кризним ситуацијама дуготрајних љетних суша или дугог трајања снијега већег од 30 cm, недостатак природног заклона и др. На основу података из става 1 овог члана одређују се сљедеће мјере узгоја ради обезбјеђивања: довољне количине биљне хране (мелиорацијом пашњака и ливада, обрадом вјештачких ливада и њива за дивљач, садњом плодоносног дрвећа и грмља или набавком потребних количина кабасте, зрнасте или гомољасте хране); недостајућих количина хранива животињског поријекла; довољног броја солила и количина соли за преживаре; потребних појилишта и недостајућих заклона. Мјере уређења ловишта са посебном намјеном Члан 43 Мјере уређења ловишта са посебном намјеном подразумијевају изградњу и одржавање ловних објеката и то: објеката ради заштите дивљачи и њихових станишта, објеката ради узгоја дивљачи и објеката ради коришћења осталих функција станишта и дивљачи. Објекти ради заштите дивљачи и њихових станишта су: одговарајуће ознаке са упозорењима на: границе ловишта, начин газдовања (ловиште и ловиште са посебном намјеном), присуство дивљачи и остале ознаке које имају за циљ обавјештавање становништва на статус простора или одговарајуће понашање; ограде за спрјечавање штета од дивљачи: за заштиту пољопривредних усјева, шумских засада, пчелињака и заштиту стоке; ограде за спрјечавање штета на дивљачи: ограде на узгајалиштима дивљачи, ограде простора за привремени боравак унешених врста и ограде на прихватилиштима за дивљач; осматрачнице и отворене тачке на мјестима подесним за праћење кретања или посматрања дивљачи - њиховог развоја, здравственог стања или трофејне вриједности; затворене чеке за осматрање крупних звијери и дивљих свиња, и ловачке колибе у теже приступачним предјелима (за смјештај и боравак запослених и других лица у ловиштима,). Објекти ради узгоја дивљачи су: мелиорисане пашњачке површине, вјештачке ливаде, уређене просјеке или обрађене њиве са одговарајућим усјевима - све са циљем обезбјеђивања додатних количина биљне хране за дивљач; засади дрвећа и грмља чије дјелове или плодове користи дивљач; складишни објекти (сјеници, амбари, трапови) за чување кабасте, зрнасте и гомољасте хране за прихрањивање дивљачи; објекти (хранилице) за понуду хране биљног и животињског поријекла; солила за преживаре, и појилишта за дивљач. Објекти ради коришћења осталих функција станишта и дивљачи су: приступне стазе и путеви са којих се може дивљач посматрати или снимати фотоапаратом или камером; објекти за хватање живе дивљачи (за насељавање других простора); одговарајућа опрема за хватање и транспорт ухваћене дивљачи; објекти и опрема за обраду меса и других дјелова одстријељене дивљачи, и ловачке куће и објекти већих смјештајних капацитета у подручјима са развијеном туристичком дјелатношћу, у сврху прихвата већег броја посјетилаца различитог интереса, односно коришћења многоструких функција станишта. Мјере коришћења дивљачи и ловишта са посебном намјеном Члан 44 Мјере коришћења дивљачи и ловишта са посебном намјеном обухватају: организовање групних посјета у пејсажно атрактивним стаништима дивљачи (а нарочито са ријетким и проријеђеним врстама) ради едукације ученика и студената или у туристичка сврхе; организовање фотолова или снимања (камером); реализацију санитарног одстрела ради излучивања болесних или на болест сумљивих јединки; релизацију узгојног одстрела ради излучивања узгојно непожељних јединки; хватање дивљачи ради насељавања других станишта; реализацију редовног одстријела ради коришћења годишњег прираста за одржавање (планираних) оптималних капацитета, полне и добне структуре (или подношљиве бројности код предатора) у ловиштима, и коришћење меса и других дјелова дивљачи. Мјере спрјечавања штета од дивљачи у ловиштима са посебном намјеном Члан 45 Мјере спрјечавања штета од дивљачи у ловиштима са посебном намјеном су: одржавање популација на оптималној или подношљивој бројности мјерама коришћења, додатна понуда недостајућих хранива биљног и животињског поријекла, подизање заштитних ограда, хемијски третмани, и контакти са становништвом ради спрјечавања штета на имањима. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Престанак важења одлуке Члан 46 Даном ступања на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о установљавању ловишта („Службени лист РЦГ", број 59/01). Ступање на снагу Члан 47 Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Црне Горе". Број: 03-7877 Подгорица, 23. септембра 2010. године Влада Црне Горе Предсједник, Мило Ђукановић, с.р.