Regulation on the manner of conducting risk assessment and preparation of risk assessment study for introduction, re-introduction and breeding of foreign species and procedure for issuing permits for introduction of foreign species into the Federation of Bosnia and Herzegovina

Broj 102 - Stranica 486 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Četvrtak, 31. 12. 2015. FEDERALNO MINISTARSTVO OKOLIŠA I TURIZMA 2122 Na osnovu člana 70. Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 30/10), člana 9. Pravilnika o stručnom ispitu za turističke vodiče ("Službene novine Federacije BiH", broj 30/10), i Rješenja Vlade Federacije BiH V. broj 1207/2015 od 17.09.2015. godine, Federalno ministarstvo okoliša i turizma donosi RJEŠENJE O UTVRĐIVANJU VISINE IZNOSA TROŠKOVA ZA POLAGANJE STRUČNOG ISPITA ZA TURISTIČKOG VODIČA I Ovim Rješenjem utvrđuje se visina iznosa troškova za polaganje stručnog ispita za turističke vodiče (u daljnjem tekstu: Ispit) koji se polaže pred Komisijom za polaganje stručnog Ispita za turističke vodiče (u daljnjem tekstu: Komisija) formiranoj pri Federalnom ministarstvu okoliša i turizma, visina i način uplate naknade za rad članovima Komisije. II Uz prijavu za polaganje stručnog ispita za turističke vodiče kandidat je dužan priložiti dokaz da je uplaćena naknada troškova ispita u iznosu od 250,00 KM na račun: Proračun Federacije Bosne i Hercegovine kod Union banka d.d. Sarajevo broj 1020500000106698, vrsta prihoda 722791, proračunska organizacija 6101001. III Za učestvovanje u radu Komisije, predsjedniku, sekretaru, članovima i administrativno- tehničkom licu pripada naknada u neto iznosima koja se utvrđuje po kandidatu, kako slijedi: predsjedniku Komisije - 30,00KM sekretaru Komisije - 21,00 KM članovima Komisije - 21,00 KM administrativno-tehničkom licu - 10,00 KM. IV Za polaganje popravnog ispita kandidat je dužan donijeti dokaz o uplati iznosa od 150,00 KM. V Za učestvovanje u radu Komisije, predsjedniku, sekretaru, članovima i administrativno-tehničkom licu pripada naknada za organizovanje popravnog ispita, u neto iznosima koja se utvrđuje po kandidatu, kako slijedi: predsjedniku Komisije - 10,00 KM sekretaru Komisije - 10,00 KM članovima Komisije - 10,00 KM administrativno-tehničkom licu - 8.00 KM Ostatak uplaćenih sredstava, koristit će se za pokriće nastalih troškova tiskanja Priručnika i izrade i dodjele uvjerenja o položenom stručnom ispitu za turističke vodiče. VI Danom stupanja na snagu ovog rješenja prestaje da važi Rješenje broj: 06-22-991/15-1 od 27.10.2015. godine ("Služene novine Federacije BiH", broj 84/15). VII Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i bit će objavljeno u "Službenim novinama Federacije BiH". Ur. broj 06-22-991/15-2 16. decembra/prosinca 2015. godine Sarajevo Ministar Dr. Edita Đapo, s. r. 2123 Na temelju članka 77. stavak (5) Zakona o zaštiti prirode ("Službene novine Federacije BiH", broj 66/13), federalna ministrica okoliša i turizma donosi PRAVILNIK O NAČINU PROVOĐENJA PROCJENE RIZIKA I IZRADE STUDIJE PROCJENE RIZIKA UVOĐENJA, PONOVNOG UVOĐENJA I UZGOJA STRANIH SVOJTI I POSTUPAK IZDAVANJA DOZVOLE ZA UNOŠENJE STRANIH SVOJTI U FEDERACIJU BOSNE I HERCEGOVINE I. OPĆE ODREDBE Članak 1. (Predmet) (1) Ovim Pravilnikom propisuje se način izrade i provođenja studije o procjeni rizika, uvođenja stranih divljih svojti u prirodu, ponovnog uvođenja nestalih zavičajnih divljih svojti u prirodu, te uzgoju stranih divljih svojti (u daljnjem tekstu: Studija). (2) Ovim pravilnikom uređuje se postupak izdavanja dopuštenja za iznimno uvođenje stranih divljih svojti u prirodu na području Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH), za ponovno uvođenje nestalih zavičajnih divljih svojti, kao i izdavanja dopuštenja za uzgoj zavičajnih ili stranih divljih svojti u FBiH (u daljnjem tekstu: uvođenje, ponovno uvođenje i uzgoj), te način pribavljanja mišljenja javnosti. Članak 2. (Pojmovi i izuzeća) (1) Pod uvođenjem i ponovnim uvođenjem podrazumijeva se jednokratno ili unaprijed planirano višekratno uvođenje (koje se sastoji od parcijalnih uvođenja) tijekom razdoblja od najviše pet godina, ako se radi o uvođenju i uzgoju, odnosno najviše deset godina ako se radi o ponovnom uvođenju. (2) Pod dodatnim uvođenjem ili dodatnim ponovnim uvođenjem smatra se dodavanje jedinki iste svojte već postojećoj populaciji, kako bi se osigurala njena stabilnost. (3) Podnositelj zahtjeva je pravna ili fizička osoba koja namjerava uvoditi strane divlje svojte ili ponovno uvoditi nestale zavičajne divlje svojte i dužna je prethodno obaviti procjenu rizika namjeravanog zahvata izradom Studije. (4) Iznimno, za dodatno ponovno uvođenje zavičajnih divljih svojti za koje Federalno ministarstvo okoliša i turizma (u daljem tekstu: ministarstvo) na temelju podnesenog zahtjeva utvrdi da će dovesti do povećanja biološke raznolikosti i očuvanja prirode, nije potrebna Studija. (5) Podnositelj zahtjeva koji namjerava uzgajati strane divlje svojte, dužan je obaviti procjenu rizika uzgoja izradom Studije ako se u postupku izdavanja dopuštenja utvrdi da postoji ekološki rizik. II. STUDIJA I PROCJENA RIZIKA Članak 3. (Izrada studije) (1) Studija se izrađuje za svako uvođenje i ponovno uvođenje zasebno, kao i za uzgoj prema potrebi, pri čemu se rizik procjenjuje za svaku taksonomsku kategoriju, pa i nižu od vrste. Procjena je potrebna i za pojedinačne dijelove biljaka, životinja i gljiva koje su se sposobne samostalno razmnožavati na bilo koji način. (2) Iznimno, rizik se ne procjenjuje za svaki uzgoj posebno ako isti podnositelj zahtjeva uzgaja strane divlje svojte iste taksonomske kategorije od početka uzgoja u istim uvjetima i na istoj lokaciji u razdoblju od pet godina. Četvrtak, 31. 12. 2015. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 102 - Stranica 487 (3) U slučaju dodatnog uvođenja ili uzgoja nakon razdoblja od pet godina od prvog uvođenja, odnosno dodatnog ponovnog uvođenja nakon razdoblja od deset godina od prvoga ponovnog uvođenja, nova procjena rizika se provodi na temelju prvobitne procjene rizika, uz dopunske procjene mogućih posljedica koje su nastale zbog prvobitnog uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, te uz dopune novim znanstvenim i stručnim spoznajama o biologiji, ekologiji, invazivnosti i dr. karakteristikama svojte. Članak 4. (Procjena rizika) (1) Pri izradi Studije rizik se procjenjuje na temelju opće poznatih podataka koji mogu uključivati i već postojeće procjene za istu taksonomsku kategoriju u istim ili sličnim ekološkim sustavima na drugim lokacijama. (2) Prema ministarstvu ekološki sustavi se smatraju sličnima, ako se kvalitativno i kvantitativno ne razlikuju bitno po svojim biotičkim i abiotičkim svojstvima (fizikalno kemijska svojstva, klimatski uvjeti, prisutni stanišni tipovi, flora, fauna i sl.). (3) Podatke o procjeni rizika pri izradi Studije potrebno je kvantitativno i kvalitativno vrednovati i izraziti. (4) Pri procjeni rizika primjenjuje se načelo predostrožnosti. Članak 5. (Izrada Studije i vrednovanje uticaja na svojtu) (1) Pri izradi i vrednovanju Studije osobito se uzima u obzir: a) svrha uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja svojte, b) svojstva i značajke svojte koja se uvodi, ponovno uvodi ili uzgaja c) značajke ekološkog sustava i staništa u koji se svojta uvodi ili ponovno uvodi, a osobito očuvanje njegovog prirodnog stanja, d) utjecaj unošenja svojte na samo stanište i ekološki sustav, te e) utjecaj unošenja svojte na postojeće svojte u ekološkom sustavu, osobito na zaštićene i strogo zaštićene svojte i ostale svojte bitne za očuvanje integriteta staništa i ekološkog sustava. (2) Pri izradi Studije i vrednovanju utjecaja na prirodu potrebno je voditi računa prije svega o opasnosti od: a) zauzimanja prostora zavičajnih svojti, borbe za hranu i sl., b) istiskivanja ili ugrožavanja zavičajnih svojti, ugrožavanja njihovog zdravlja i/ili zdravlja ljudi, c) križanja s udomaćenim svojtama, te s time u vezi, mogućeg gubitka genetskog materijala i raznolikosti, d) gubitka ili degradacije staništa, te e) drugih posljedica koje su štetne za prirodu, zdravlje ljudi i biološku raznolikost. (3) Kod izrade Studije i vrednovanju utjecaja na prirodu kontinuirano se vodi računa o stvarnim i mogućim, kratkoročnim i dugoročnim, te neposrednim i posrednim učincima na prirodu. Članak 6. (Sadržaj Studije procjene rizika) (1) Studija obvezno sadrži: a) svrhu i cilj uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja svojte, b) opis korištene metodologije za procjenu rizika, c) opis bioloških i ekoloških karakteristika strane divlje svojte ili nestale zavičajne divlje svojte, d) opis ekološkog sustava u koji se svojta uvodi, ponovno uvodi ili se uzgaja, e) opis namjeravanog uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, f) ocjenu očekivanih utjecaja na prirodu i promjena u prirodi, g) prijedlog mjera za sprječavanje mogućih štetnih utjecaja na staništa i ekološke sustave i u njima prisutne svojte, h) specijalna upozorenja, upute i preporuke, i) zaključnu procjenu rizika i j) sažetak Studije priređen za širu javnost radi pribavljanja mišljenja javnosti. (2) Obvezni prilozi Studije su: a) karta s prikazom točne lokacije i pojedinačnih prostornih i zemljopisnih značajki, te posebnosti stvarnog područja uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja (prirodne vrijednosti, ekološki sustav, stanište i ekološki važna područja), kao i šireg utjecajnog područja, b) karta potencijalne rasprostranjenosti svojte koja se uvodi, ponovno uvodi ili uzgaja, c) zasebni prilozi na kojima su prikazani svi rezultati mjerenja, grafikoni, tablice i druga dokumentacija koja zbog opsežnosti ili drugih razloga nije uvrštena u tekstualni dio Studije, te d) izvori korištenih podataka. (3) Karte iz stavka (2) ovoga članka izrađuju se u mjerilu koje pri podnošenju zahtjeva odredi ministarstvo. Članak 7. (Opis korištene metodologije za procjenu rizika) Korištenu metodologiju za procjenu rizika potrebno je detaljno opisati, navesti razloge izbora metodologije, te obrazložiti njezine prednosti, optimalnost, primjenjivost na razmatrani slučaj i iskustvo pri korištenju u drugim slučajevima. Članak 8. (Opis bioloških i ekoloških karakteristika svojte) Svojta koja se uvodi, ponovno uvodi ili uzgaja mora sadržavati: a) taksonomski status svojte, uključujući znanstveni i naziv na lokalnom jeziku vrste, roda i po potrebi nižeg taksona (podvrsta, varijetet, forma, sorta, pasmina itd.), a ako lokalni naziv ne postoji, navodi se samo znanstveni naziv, b) ekologiju svojte i nišu koju zauzima unutar ekološkog sustava, c) kada je riječ o uvođenju ili uzgoju, podatak o tome nalazi li se svojta na europskom i/ili nacionalnom popisu invazivnih stranih svojti, d) područje prirodne rasprostranjenosti, specifičnosti podvrste ili populacije, e) kada je riječ o ponovnom uvođenju, povijesne podatke o rasprostranjenosti i razloge nestanka svojte, f) način razmnožavanja i širenja svojte, g) genotipska i fenotipska svojstva svojte, s naglaskom na svojstva koja bi mogla utjecati na zavičajne svojte i staništa, posebice kod uvođenja, ili dinamiku ekološkog sustava u cjelini, h) opis međusobnih utjecaja svojte koja se uvodi i već prisutnih svojti, osobito one svojte na koje svojta koja se uvodi može negativno utjecati, te i) opis utjecaja i posljedica uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja iste svojte u drugim državama u sličnom ekološkom sustavu. Članak 9. (Opis ekološkog sustava) (1) Opis ekološkog sustava u koji se svojta uvodi, ponovno uvodi ili na području kojeg se uzgaja, izrađuje se na temelju javnih podataka iz baza podataka koje prikupljaju državna i Broj 102 - Stranica 488 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Četvrtak, 31. 12. 2015. lokalna tijela ili druge pravne osobe s javnim ovlastima, te na osnovi javno dostupnih recenziranih znanstvenih ili stručnih radova. Ako javni podaci ne postoje, može ih pripremiti sam izrađivač Studije. (2) Opis ekološkog sustava mora sadržavati podatke o: a) točnoj lokaciji uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, b) klimatskim, zemljopisnim i ekološkim značajkama i mogućim specifičnostima, c) biološkoj raznolikosti s popisom prisutnih zavičajnih biljnih, životinjskih i svojti gljiva, staništa na koje se očekuje utjecaj svojti koje se uvode, ponovno uvode ili uzgajaju, d) očuvanosti ekološkog sustava u koji se svojta uvodi, ponovno uvodi ili na području kojeg se uzgaja, e) specifičnostima ekološkog sustava – prirodna stabilnost, osjetljivost, te sposobnost samoregulacije i regeneracije, f) prisutnosti i blizini zaštićenih prirodnih vrijednosti, ekološkoj mreži, te staništima rijetkih i ugroženih svojti, g) već prisutnim stranim svojtama, uključujući podatke o njihovoj brojnosti i utjecaju na prirodu, h) prostornim značajkama s opisom terena - reljef, plodnost tla, stabilnost, nosivost, hidrološke značajke, te i) infrastrukturnoj opremljenosti i prometu na tom području. Članak 10. (Opis namjeravanog uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja) Opis namjeravanog uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja mora sadržavati podatke o: a) broju ili količini jedinki divlje svojte koje će se uvoditi, ponovno uvoditi ili uzgajati, njihovih razvojnih stadija i oblika, a za životinjske vrste i spol, te starost jedinki, b) porijeklu jedinki koje se uvode, ponovno uvode ili uzgajaju, c) načinu uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, uključujući vremenski raspored tijekom godine, d) predviđenoj veličini područja naseljavanja ili uzgoja, e) značajkama ekološkog sustava na koje uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj može utjecati, f) veličini šireg utjecajnog područja uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, g) rezultatima i informacijama o prethodnim uvođenjima ili uzgoju svojti u sličnom ili drugačijem ekološkom sustavu, ako te informacije postoje, te h) građevinskim i prostornim, tehničkim i tehnološkim značajkama zahvata radi ublažavanja ili sprječavanja neželjenih posljedica. Članak 11. (Ocjena očekivanih utjecaja na prirodu i promjena u prirodi) U ocjeni očekivanih utjecaja na prirodu i promjena u prirodi, potrebno je navesti i ocijeniti sve utjecaje, pa i one koji bi se mogli smatrati beznačajnim ili zanemarivim, a posebno: a) vjerojatnosti da se strana svojta udomaći ili postane invazivna u staništu ili širem ekološkom sustavu, b) vjerojatnosti da će strana svojta na bilo koji način ugroziti populacije prisutnih zavičajnih divljih svojti u ekološkoj niši koju će vjerojatno zaposjesti, c) vjerojatnosti da će strana svojta na bilo koji način ugroziti populacije prisutnih zavičajnih divljih svojti koje su potencijalna hrana postojećim zavičajnim ili stranim svojtama, d) vjerojatnosti da će se na bilo koji način ugroziti staništa na području uvođenja, e) vjerojatnosti da će strana svojta ugroziti postojeće populacije zavičajnih divljih svojti koje su ključne za održavanje ravnoteže u ekološkom sustavu, f) vjerojatnosti da na bilo koji način budu dodatno ugrožene zaštićene zavičajne svojte, endemi te ugroženi i rijetki stanišni tipovi, g) mogućnosti i potreba uvođenja zaštitnih zona radi sprječavanja mogućeg širenja ili negativnih utjecaja stranih svojti i h) mogućnosti i količine neželjenih pojava i nepopravljivih posljedica s financijskom procjenom eventualne štete. Članak 12. (Prijedlog mjera za sprječavanje mogućih štetnih utjecaja) U prijedlogu mjera za sprječavanje mogućih štetnih utjecaja na staništa i ekološke sustave i u njima prisutne svojte, potrebno je navesti: a) vrste, količinu i svojstva stranih svojti te predviđeno upravljanje i mjere za njihovu uporabu, skladištenje, prijevoz i uklanjanje, b) moguće i predviđene mjere kojima bi se smanjila mogućnost negativnog utjecaja na zavičajne svojte, staništa i ekološke sustave, c) prikaz oštećenja prirode i vjerojatnost oštećenja do kojeg bi moglo doći, površinu pogođenog područja, posljedice za ekološki sustav i ljudsko zdravlje i moguće ekonomske i gospodarske gubitke i d) potrebne mjere intervencije radi smanjivanja ili sprječavanja mogućih negativnih posljedica. Članak 13. (Specijalna upozorenja, upute i preporuke) Specijalna upozorenja, upute i preporuke mjera unose se u Studiju ako se u procjeni rizika utvrdi da uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj predstavlja značajan rizik za prirodu. Pritom je potrebno navesti područje na kojem su te mjere potrebne, te ocijeniti njihovu primjerenost. Članak 14. (Zaključena procjena rizika) (1) U zaključnoj procjeni rizika može se utvrditi: a) da uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj neće ugroziti prirodnu ravnotežu i biološku raznolikost, ili b) da će uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj ugroziti ili promijeniti prirodnu ravnotežu, te ugroziti i oštetiti biološku raznolikost, ili c) da uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj mogu promijeniti prirodnu ravnotežu ili biološku raznolikost ali je rizik za prirodu prihvatljiv, očekivan i savladiv. U tom slučaju se utvrđuju uvjeti i opseg uvođenja, način ovladavanja rizikom i mjere zaštite, način sanacije moguće štete, praćenja i nadzora svojti te izvještavanje o rezultatima i posljedicama uvođenja i uzgoja. (2) Ako izrađivač Studije ocijeni da značenje uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja s obzirom na očekivane utjecaje na prirodu i mjere zaštite nije mogao cjelovito utvrditi, to će navesti u zaključnom dijelu Studije uz obrazloženje. Članak 15. (Navođenje ostalih podataka u Studiju) (1) Studija mora sadržavati podatke o izrađivaču i o osobama koje su sudjelovale u izradi Studije ili njenih dijelova. (2) Studiju i sve njene sastavne dijelove mora svojim potpisom potvrditi izrađivač. Četvrtak, 31. 12. 2015. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 102 - Stranica 489 III. IZDAVANJE DOPUŠTENJA I PRIBAVLJANJE MIŠLJENJA JAVNOSTI Članak 16. (Podnošenje zahtjeva) (1) Pravna ili fizička osoba koja namjerava uvoditi, ponovno uvoditi ili uzgajati podnosi zahtjev ministarstvu za izdavanje dopuštenja. (2) Zahtjev iz stavka (1) ovog članka sadrži sljedeće: a) naziv i sjedište pravne osobe odnosno ime, prezime i prebivalište fizičke osobe podnositelja zahtjeva, b) znanstveni naziv svojte i naziv na lokalnom jeziku ako postoji, c) svrhu uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja svojte, d) broj ili količinu jedinki divlje svojte koja će se uvoditi, ponovno uvoditi ili uzgajati, njihove razvojne stadije i oblike, a za životinjske vrste i spol te starost jedinki koje će se uvoditi, ponovno uvoditi ili uzgajati, e) porijeklo jedinki, f) način uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, uključujući vremenski raspored tijekom godine, g) opis mjesta uzgoja s osobitim naglaskom na ograničenja koja sprječavaju ulazak i/ili izlazak jedinki iste ili druge vrste i/ili bijeg jedinki koje se uzgajaju, njihovih potomaka ili rasplodnih stanica i drugih rasplodnih oblika, u neposredni okoliš, te h) predviđenu veličinu područja s točnom lokacijom uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja. (3) Zahtjevu se prilaže Studija sastavljena prema odredbama ovoga Pravilnika. (4) Troškove izrade Studije snosi podnositelj zahtjeva. Članak 17. (Dopuna zahtjeva i rokovi) (1) Ako je podneseni zahtjev nepotpun, ministarstvo će podnositelju ostaviti rok za dopunu zahtjeva. Duljinu roka odredit će ovisno o vrsti dopune koja je potrebna, a najviše 15 dana od prijema obavijesti. Ukoliko podnositelj ne dopuni zahtjev u određenom roku, ministarstvo će ga zaključkom odbaciti, sukladno odredbama Zakona o upravnom postupku (Službene novine Federacije BiH", br. 2/98 i 48/99). (2) Podnositelj zahtjeva se može radi zaštite svojih prava obratiti nadležnom sudu. (3) U daljnjem postupku ministarstvo će se voditi, sukladno odredbama Zakona o upravnom postupku. Članak 18. (Stručno mišljenje Komisije) (1) Po zaprimanju zahtjeva i eventualnih dopuna, ministarstvo će zahtjev sa svim prilozima bez odgađanja uputiti Imenovanoj komisiji za zaštitu prirode (u daljnjem tekstu: Komisija) radi davanja stručnog mišljenja o Studiji. (2) Komisija će zatraženo mišljenje izraditi u roku od 30 dana od dana primitka zahtjeva. Članak 19. (Izdavanje dopuštenja) (1) Ako ministarstvo na osnovi stručnog mišljenja Komisije utvrdi da Studija sadrži nedostatke koje je moguće otkloniti, zatražit će od podnositelja zahtjeva da u primjerenom roku uočene nedostatke otkloni. (2) Ako podnositelj zahtjeva u ostavljenom roku ne otkloni uočene nedostatke Studije, o njegovu će se zahtjevu rješavati na temelju dostavljene dokumentacije. (3) Dopunu Studije i druge podatke koje podnositelj zahtjeva naknadno dostavi ministarstvu upućuje komisiji na dodatno mišljenje. (4) Ministarstvo na temelju stručnog mišljenja Komisije o Studiji i njenoj eventualnoj dopuni, te nakon razmatranja primjedbi zaprimljenih tijekom postupka pribavljanja mišljenja javnosti koji se provodi sukladno članku 20. ovog pravilnika, utvrđuje prihvatljivost zatraženog uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, te donosi rješenje o dopuštenju ili o odbijanju dopuštenja za uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj strane ili zavičajne divlje svojte. (5) Rješenje o dopuštenju obvezno sadrži uvjete zaštite prirode. (6) Rješenje o dopuštenju uvođenja ili ponovnog uvođenja donosi se uz prethodno pribavljenu suglasnost Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Članak 20. (Javni uvid) (1) Ministarstvo u postupku izdavanja dopuštenja za uvođenje i ponovno uvođenje pribavlja mišljenje javnosti koje se provodi uvidom u zahtjev i sažetak Studije, na službenoj internetskoj stranici. (2) Tijekom postupka pribavljanja mišljenja javnosti ministarstvo prikuplja pisane primjedbe i prijedloge koji mogu biti dostavljeni i elektronskim putem. (3) Postupak pribavljanja mišljenja javnosti traje 30 dana od dana objave zahtjeva i sažetka Studije na službenoj internetskoj stranici ministarstva. Članak 21. (Evidencija izdanih dopuštenja) (1) Ministarstvo vodi evidenciju izdanih dopuštenja za uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj svojti. (2) Evidencija izdanih dopuštenja sadrži sljedeće podatke: a) klasa, urudžbeni broj i datum izdavanja rješenja o davanju dopuštenja, b) naziv svojte, uključujući točan taksonomski status, c) broj ili količinu jedinki koje su uvedene ili se uzgajaju, d) točnu lokaciju uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, e) svrhu uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, f) naziv i sjedište pravne osobe, odnosno ime, prezime i prebivalište fizičke osobe podnositelja zahtjeva, g) naziv i adresu izrađivača Studije, te h) rok na koji je dopuštenje izdano. (3) Evidencija o izdatim dopuštenjima se čuva trajno. (4) Javnost ima pravo pristupa podacima iz evidencije. IV. UPRAVNI NADZOR Članak 22. (Upravni nadzor) (1) Upravni nadzor nad provedbom propisa donesenih na temelju Zakona, te zakonitost rada i postupanja tijela državne uprave i osoba koje imaju javne ovlasti u povjerenim im upravnim i drugim stručnim poslovima koji se odnose na područje zaštite prirode i okoliša, provodi ministarstvo. (2) Upravni nadzor provodi službenik ministarstva ili druga stručna osoba koju ovlasti Ministrica. (3) Poništenje i ukidanje po pravu nadzora (4) Ako se u provedbi upravnog nadzora, odnosno nadzora kojeg provodi ovlaštena osoba utvrdi da su rješenjem nadziranog tijela ili pravne osobe koje je konačno u upravnom postupku povrijeđene materijalne odredbe zakona ili propisa donesenih na temelju Zakona koji uređuje područje zaštite prirode i okoliša, ministarstvo će takvo rješenje ukinuti po pravu nadzora. Broj 102 - Stranica 490 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Četvrtak, 31. 12. 2015. V. ZAVRŠNE ODREDBE Članak 23. (Stupanje na snagu Pravilnika) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenim novinama Federacije BiH". Broj 04-23-1333/14 28. prosinca 2015. godine Sarajevo Ministrica Dr. Edita Đapo, v. r. На основу члана 77. ставак (5) Закона о заштити природе ("Службене новине Федерације БиХ", број 66/13), федерална министрица околиша и туризма доноси ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ ПРОВОЂЕЊА ПРОЦЈЕНЕ РИЗИКА И ИЗРАДЕ СТУДИЈЕ ПРОЦЈЕНЕ РИЗИКА УВОЂЕЊА, ПОНОВНОГ УВОЂЕЊА И УЗГОЈА СТРАНИХ ВРСТА И ПОСТУПАК ИЗДАВАЊА ДОЗВОЛЕ ЗА УНОШЕЊЕ СТРАНИХ ВРСТА У ФЕДЕРАЦИЈУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ I. ОПШTЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. (Предмет) (1) Овим Правилником прописује се начин израде и провођења студије о процјени ризика, увођења страних дивљих врста у природу, поновног увођења несталих домаћих/аутохтоних дивљих врста у природу, те узгоју страних дивљих врста (у даљњем тексту: Студија). (2) Овим правилником уређује се поступак издавања допуштења за посебно увођење страних дивљих врста у природу на подручју Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ФБиХ), за поновно увођење несталих домаћих/аутохтоних дивљих врста, као и издавање дозволе за узгој домаћих или страних дивљих врста у ФБиХ (у даљњем тексту: увођење, поновно увођење и узгој), те начин прибављања мишљења јавности. Члан 2. (Појмови и изузећа) (1) Под увођењем и поновним увођењем подразумијева се једнократно или унапријед планирано вишекратно увођење (које се састоји од парцијалних увођења) током раздобља од највише пет година, ако се ради о увођењу и узгоју, односно највише десет година ако се ради о поновном увођењу. (2) Под додатним увођењем или додатним поновним увођењем сматра се додавање јединки исте врсте већ постојећој популацији, како би се осигурала њена стабилност. (3) Подносилац захтјева је правна или физичка особа која намјерава уводити стране дивље врсте или поновно уводити нестале домаће дивље врсте и дужна је претходно обавити процјену ризика намјераваног захвата израдом Студије. (4) Посебно, за додатно поновно увођење домаћих дивљих врста за које Федерално министарство околиша и туризма (у даљем тексту: министарство) на основу поднесеног захтјева утврди да ће довести до повећања биолошке разноликости и очувања природе, није потребна Студија. (5) Подносилац захтјева који намјерава узгајати стране дивље врсте, дужан је обавити процјену ризика узгоја израдом Студије ако се у поступку издавања дозволе утврди да постоји еколошки ризик. II. СТУДИЈА И ПРОЦЈЕНА РИЗИКА Члан 3. (Израда студије) (1) Студија се израђује за свако увођење и поновно увођење посебно, као и за узгој према потреби, при чему се ризик процјењује за сваку таксономску категорију, па и нижу од врсте. Процјена је потребна и за појединачне дијелове биљака, животиња и гљива које су способне за самостално размножавањe на било који начин. (2) Посебно, ризик се не процјењује за сваки узгој посебно ако исти подносилац захтјева узгаја стране дивље врсте исте таксономске категорије од почетка узгоја у истим условима и на истој локацији у периоду од пет година. (3) У случају додатног увођења или узгоја након периода од пет година од првог увођења, односно додатног поновног увођења након периода од десет година од првога поновног увођења, нова процјена ризика се проводи на основу првобитне процјене ризика, уз допунске процјене могућих посљедица које су настале због првобитног увођења, поновног увођења или узгоја, те уз допуне новим научним и стручним достигнућима о биологији, екологији, инвазивности и др. карактери стикама врсте. Члан 4. (Процјена ризика) (1) При изради Студије ризик се процјењује на основу опште познатих података који могу укључивати и већ постојеће процјене за исту таксономску категорију у истим или сличним еколошким системима на другим локацијама. (2) Према министарству еколошки системи се сматрају сличнима, ако се квалитативно и квантитативно не разликују битно по својим биотичким и абиотичким својствима (физичко-xемијска својства, климатски увјети, присутни станишни типови, флора, фауна и сл.). (3) Податке о процјени ризика при изради Студије потребно је квантитативно и квалитативно вредновати и изразити. (4) При процјени ризика примјењује се начело предострожности. Члан 5. (Израда Студије и вредновање утицаја на врсту) (1) При изради и вредновању Студије посебно се узима у обзир: a) сврха увођења, поновног увођења или узгоја врсте, b) својства и особине врсте која се уводи, поновно уводи или узгаја, c) особине еколошког система и станишта у који се врста уводи или поновно уводи, а посебно очување његовог природног стања, d) утјецај уношења врсте на само станиште и еколошки систем, те e) утјецај уношења врсте на постојеће врсте у еколошком систему, посебно на заштићене и строго заштићене врсте и остале врсте битне за очување интегритета станишта и еколошког система. (2) При изради Студије и вредновању утјецаја на природу потребно је водити рачуна прије свега о опасности од: a) заузимања простора домаћих/аутохтоних врста, борбе за храну и сл., Četvrtak, 31. 12. 2015. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 102 - Stranica 491 b) истискивања или угрожавања домаћих врста, угрожавања њиховог здравља и/или здравља људи, c) укрштавања с удомаћеним врстама, те с тим у вези, могућег губитка генетског материјала и разноликости, d) губитка или деградације станишта, те e) других посљедица које су штетне за природу, здравље људи и биолошку разноликост. (3) Код израде Студије и вредновању утјецаја на природу континуирано се води рачуна о стварним и могућим, краткорочним и дугорочним, те непосредним и посредним учинцима на природу. Члан 6. (Садржај Студије процјене ризика) (1) Студија обавезно садржи: a) сврху и циљ увођења, поновног увођења или узгоја врсте, b) опис кориштене методологије за процјену ризика, c) опис биолошких и еколошких карактеристика стране дивље врсте или нестале домаће/аутохтоне дивље врсте, d) опис еколошког система у који се врста уводи, поновно уводи или се узгаја, e) опис намјераваног увођења, поновног увођења или узгоја, f) оцјену очекиваних утјецаја на природу и промјена у природи, g) приједлог мјера за спрјечавање могућих штетних утјецаја на станишта и еколошке системе и у њима присутне врсте, h) специјална упозорења, упуте и препоруке, i) закључну процјену ризика и j) сажетак Студије приређен за ширу јавност ради прибављања мишљења јавности. (2) Обавезни прилози Студије су: a) карта с приказом тачне локације и појединачних просторних и географских значајки, те посебности стварног подручја увођења, поновног увођења или узгоја (природне вриједности, еколошки систем, станиште и еколошки важна подручја), као и ширег утјецајног подручја, b) карта потенцијалне распрострањености врсте која се уводи, поновно уводи или узгаја, c) посебни прилози на којима су приказани сви резултати мјерења, графикони, таблице и друга документација која због обима или других разлога није уврштена у текстуални дио Студије, те d) извори кориштених података. (3) Карте из става (2) овога члана израђују се у мјерилу које при подношењу захтјева одреди министарство. Члан 7. (Опис кориштене методологије за процјену ризика) Кориштену методологију за процјену ризика потребно је детаљно описати, навести разлоге избора методологије, те образложити њезине предности, оптималност, примјењивост на разматрани случај и искуство при кориштењу у другим случајевима. Члан 8. (Опис биолошких и еколошких карактеристика врсте) Врста која се уводи, поновно уводи или узгаја мора садржавати: a) таксономски статус врсте, укључујући научни и назив на локалном језику врсте, рода и по потреби нижег таксона (подврста, варијетет, форма, сорта, пасмина итд.), а ако локални назив не постоји, наводи се само научни назив, b) екологију врсте и нишу коју заузима унутар еколошког система, c) када је ријеч о увођењу или узгоју, податак о томе налази ли се врста на европском и/или национал ном попису инвазивних страних врста, d) подручје природне распрострањености, специфи чности подврсте или популације, e) када је ријеч о поновном увођењу, хисторијске податке о распрострањености и разлоге нестанка врсте, f) начин размножавања и ширења врсте, g) генотипска и фенотипска својства врсте, с нагласком на особине које би могле утјецати на домаће врсте и станишта, посебно код увођења, или динамику еколошког система у цјелини, h) опис међусобних утјецаја врсте која се уводи и већ присутних врста, особито оне врсте на које врста која се уводи може негативно утјецати, те i) опис утјецаја и посљедица увођења, поновног увођења или узгоја исте врсте у другим државама у сличном еколошком систему. Члан 9. (Опис еколошког система) (1) Опис еколошког система у који се врста уводи, поновно уводи или на подручју којег се узгаја, израђује се на основу јавних података из база података које прикупљају државна и локална тијела или друге правне особе с јавним овластима, те на основи јавно доступних рецензираних научних или стручних радова. Ако јавни подаци не постоје, може их припремити сам израђивач Студије. (2) Опис еколошког система мора садржавати податке о: a) тачној локацији увођења, поновног увођења или узгоја, b) климатским, географским и еколошким особеностима и могућим специфичностима, c) биолошкој разноликости с пописом присутних домаћих биљних, животињских и врста гљива, станишта на које се очекује утјецај врста које се уводе, поновно уводе или узгајају, d) очуваности еколошког система у који се врста уводи, поновно уводи или на подручју којег се узгаја, e) специфичностима еколошког система - природна стабилност, осјетљивост, те способност саморегулације и регенерације, f) присутности и близини заштићених природних вриједности, еколошкој мрежи, те стаништима ријетких и угрожених врста, g) већ присутним страним врстама, укључујући податке о њиховој бројности и утјецају на природу, h) просторним карактеристикама с описом терена рељеф, плодност тла, стабилност, носивост, хидролошке значајке, те i) инфраструктурној опремљености и промету на том подручју. Члан 10. (Опис намјераваног увођења, поновног увођења или узгоја) Опис намјераваног увођења, поновног увођења или узгоја мора садржавати податке о: a) броју или количини јединки дивље врсте које ће се уводити, поновно уводити или узгајати, Broj 102 - Stranica 492 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Četvrtak, 31. 12. 2015. њихових развојних нивоа и облика, а за животињске врсте и пол, те старост јединки, b) поријеклу јединки које се уводе, поновно уводе или узгајају, c) начину увођења, поновног увођења или узгоја, укључујући временски распоред током године, d) предвиђеној величини подручја насељавања или узгоја, e) карактеристикама еколошког система на које увођење, поновно увођење или узгој може утјецати, f) величини ширег утјецајног подручја увођења, поновног увођења или узгоја, g) резултатима и информацијама о претходним увођењима или узгоју врсте у сличном или другачијем еколошком систему, ако те информације постоје, те h) грађевинским и просторним, техничким и технолошким значајкама захвата ради ублажавања или спрјечавања нежељених посљедица. Члан 11. (Оцјена очекиваних утјецаја на природу и промјена у природи) У оцјени очекиваних утјецаја на природу и промјена у природи, потребно је навести и оцијенити све утјецаје, па и оне који би се могли сматрати безначајним или занемаривим, а посебно: a) вјероватности да се страна врста удомаћи или постане инвазивна у станишту или ширем еколошком систему, b) вјероватности да ће страна врста на било који начин угрозити популације присутних домаћих дивљих врста у еколошкој ниши коју ће вјеро ватно запосјести, c) вјероватности да ће страна врста на било који начин угрозити популације присутних завичајних дивљих врста које су потенцијална храна постојећим домаћим или страним врстама, d) вјероватности да ће се на било који начин угрозити станишта на подручју увођења, e) вјероватности да ће страна врста угрозити постојеће популације домаћим дивљих врста које су кључне за одржавање равнотеже у еколошком систему, f) вјероватности да на било који начин буду додатно угрожене заштићене домаће врсте, ендеми те угрожени и ријетки станишни типови, g) могућности и потреба увођења заштитних зона ради спрјечавања могућег ширења или негативних утјецаја страних врста и h) могућности и количине нежељених појава и непоправљивих посљедица с финанцијском процјеном евентуалне штете. Члан 12. (Приједлог мјера за спрјечавање могућих штетних утјецаја) У приједлогу мјера за спрјечавање могућих штетних утјецаја на станишта и еколошке системе и у њима присутне врсте, потребно је навести: a) врсте, количину и својства страних врста те предвиђено управљање и мјере за њихову употребу, складиштење, пријевоз и уклањање, b) могуће и предвиђене мјере којима би се смањила могућност негативног утјецаја на домаће врсте, станишта и еколошке системе, c) приказ оштећења природе и вјероватност оштећења до којег би могло доћи, површину погођеног подручја, посљедице за еколошки систем и људско здравље и могуће економске и привредне губитке и d) потребне мјере интервенције ради смањивања или спрјечавања могућих негативних посљедица. Члан 13. (Специјална упозорења, упуте и препоруке) Специјална упозорења, упуте и препоруке мјера уносе се у Студију ако се у процјени ризика утврди да увођење, поновно увођење или узгој представља значајан ризик за природу. Притом је потребно навести подручје на којем су те мјере потребне, те оцијенити њихову примјереност. Члан 14. (Закључeна процјена ризика) (1) У закључној процјени ризика може се утврдити: a) да увођење, поновно увођење или узгој неће угрозити природну равнотежу и биолошку разноликост, или b) да ће увођење, поновно увођење или узгој угрозити или промијенити природну равнотежу, те угрозити и оштетити биолошку разноликост, или c) да увођење, поновно увођење или узгој могу промијенити природну равнотежу или биолошку разноликост али је ризик за природу прихватљив, очекиван и савладив. У том случају се утврђују услови и опсег увођења, начин овладавања ризиком и мјере заштите, начин санације могуће штете, праћења и надзора врсте те извјештавање о резултатима и посљедицама увођења и узгоја. (2) Ако израђивач Студије оцијени да значење увођења, поновног увођења или узгоја с обзиром на очекиване утјецаје на природу и мјере заштите није могао цјеловито утврдити, то ће навести у закључном дијелу Студије уз образложење. Члан 15. (Навођење осталих података у Студију) (1) Студија мора садржавати податке о израђивачу и о особама које су судјеловале у изради Студије или њених дијелова. (2) Студију и све њене саставне дијелове мора својим потписом потврдити израђивач. III. ИЗДАВАЊЕ ДОПУШТЕЊА И ПРИБАВЉАЊЕ МИШЉЕЊА ЈАВНОСТИ Члан 16. (Подношење захтјева) (1) Правна или физичка особа која намјерава уводити, поновно уводити или узгајати подноси захтјев министарству за издавање допуштења. (2) Захтјев из става (1) овог члана садржи сљедеће: a) назив и сједиште правне особе односно име, презиме и пребивалиште физичке особе подноситеља захтјева, b) научни назив врсте и назив на локалном језику ако постоји, c) сврху увођења, поновног увођења или узгоја врсте, d) број или количину јединки дивље врсте која ће се уводити, поновно уводити или узгајати, њихове развојне стадије и облике, а за животињске врсте и пол те старост јединки које ће се уводити, поновно уводити или узгајати, Četvrtak, 31. 12. 2015. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 102 - Stranica 493 e) поријекло јединки, f) начин увођења, поновног увођења или узгоја, укључујући временски распоред током године, g) опис мјеста узгоја с посебним нагласком на ограничења која спрјечавају улазак и/или излазак јединки исте или друге врсте и/или бијег јединки које се узгајају, њихових потомака или расплодних станица и других расплодних облика, у непосредни околиш, те h) предвиђену величину подручја с точном локацијом увођења, поновног увођења или узгоја. (3) Захтјеву се прилаже Студија састављена према одредбама овога Правилника. (4) Трошкове израде Студије сноси подноситељ захтјева. Члан 17. (Допуна захтјева и рокови) (1) Ако је поднесени захтјев непотпун, министарство ће подноситељу оставити рок за допуну захтјева. Дужину рока одредит ће овисно о врсти допуне која је потребна, а највише 15 дана од пријема обавијести. Уколико подноситељ не допуни захтјев у одређеном року, министарство ће га закључком одбацити, у кладу са одредбама Закона о управном поступку (Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/98 и 48/99). (2) Подноситељ захтјева se moжe paди заштитe своjиx пpaвa oбpaтити надлeжнom cyдy. (3) У даљњем поступку министарство ће се водити, у складу са одредбама Закона о управном поступку. Члан 18. (Стручно мишљење Комисије) (1) По пријему захтјева и евентуалних допуна, министарство ће захтјев са свим прилозима без одгађања упутити Именованој комисији за заштиту природе (у даљњем тексту: Комисија) ради давања стручног мишљења о Студији. (2) Комисија ће затражено мишљење израдити у року од 30 дана од дана пријема захтјева. Члан 19. (Издавање допуштења) (1) Ако министарство на основи стручног мишљења Комисије утврди да Студија садржи недостатке које је могуће отклонити, затражит ће од подноситеља захтјева да у примјереном року уочене недостатке отклони. (2) Ако подноситељ захтјева у остављеном року не отклони уочене недостатке Студије, о његову ће се захтјеву рјешавати на основу достављене документације. (3) Допуну Студије и друге податке које подноситељ захтјева накнадно достави министарству упућује комисији на додатно мишљење. (4) Министарство на основу стручног мишљења Комисије о Студији и њеној евентуалној допуни, те након разматрања примједби примљених током поступка прибављања мишљења јавности који се проводи у складу са чланом 20. овог правилника, утврђује прихватљивост затраженог увођења, поновног увођења или узгоја, те доноси рјешење о допуштењу или о одбијању допуштења за увођење, поновно увођење или узгој стране или домаћe дивље врсте. (5) Рјешење о допуштењу обавезно садржи услове заштите природе. (6) Рјешење о допуштењу увођења или поновног увођења доноси се уз претходно прибављену сагласност Федералног министарства пољопривреде, водоприв реде и шумарства. Члан 20. (Јавни увид) (1) Министарство у поступку издавања допуштења за увођење и поновно увођење прибавља мишљење јавности које се проводи увидом у захтјев и сажетак Студије, на службеној интернетској страници. (2) Током поступка прибављања мишљења јавности министарство прикупља писане примједбе и приједлоге који могу бити достављени и електронским путем. (3) Поступак прибављања мишљења јавности траје 30 дана од дана објаве захтјева и сажетка Студије на службеној интернетској страници министарства. Члан 21. (Евиденција издатих допуштења) (1) Министарство води евиденцију изданих допуштења за увођење, поновно увођење или узгој вpcтa. (2) Евиденција изданих допуштења садржи сљедеће податке: a) класа, број и датум издавања рјешења о давању допуштења, b) назив врсте, укључујући тачан таксономски статус, c) број или количину јединки које су уведене или се узгајају, d) тачну локацију увођења, поновног увођења или узгоја, e) сврху увођења, поновног увођења или узгоја, f) назив и сједиште правне особе, односно име, презиме и пребивалиште физичке особе подноситеља захтјева, g) назив и адресу израђивача Студије, те h) рок на који је допуштење издано. (3) Евиденција о издатим допуштењима се чува трајно. (4) Јавност има право приступа подацима из евиденције. IV. УПРАВНИ НАДЗОР Члан 22. (Управни надзор) (1) Управни надзор над провођењем прописа донесених на основу Закона, те законитост рада и поступања тијела државне управе и особа које имају јавне овласти у повјереним им управним и другим стручним пословима који се односе на подручје заштите природе и околиша, проводи министарство. (2) Управни надзор проводи службеник министарства или друга стручна особа коју овласти Министрица. (3) Поништење и укидање по праву надзора. (4) Ако се у провођењу управног надзора, односно надзора којег проводи овлаштена особа утврди да су рјешењем надзираног тијела или правне особе које је коначно у управном поступку повријеђене материјалне одредбе закона или прописа донесених на основу Закона који уређује подручје заштите природе и околиша, министарство ће такво рјешење укинути по праву надзора. V. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 23. (Ступање на снагу Правилника) Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објаве у "Службеним новинама Федерације БиХ". Број 04-23-1333/14 28. децембра 2015. године Сарајево Министрица Др Едита Ђапо, с. р. Broj 102 - Stranica 494 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Četvrtak, 31. 12. 2015. Na osnovu člana 77. stavak (5) Zakona o zaštiti prirode ("Službene novine Federacije BiH", broj 66/13), federalna ministrica okoliša i turizma donosi PRAVILNIK O NAČINU PROVOĐENJA PROCJENE RIZIKA I IZRADE STUDIJE PROCJENE RIZIKA UVOĐENJA, PONOVNOG UVOĐENJA I UZGOJA STRANIH VRSTA I POSTUPAK IZDAVANJA DOZVOLE ZA UNOŠENJE STRANIH VRSTA U FEDERACIJU BOSNE I HERCEGOVINE I. OPĆE ODREDBE Član 1. (Predmet) (1) Ovim Pravilnikom propisuje se način izrade i provođenja studije o procjeni rizika, uvođenja stranih divljih vrsta u prirodu, ponovnog uvođenja nestalih domaćih divljih vrsta u prirodu, te uzgoju stranih divljih vrsta (u daljnjem tekstu: Studija). (2) Ovim pravilnikom uređuje se postupak izdavanja dopuštenja za posebno uvođenje stranih divljih vrsta u prirodu na području Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH), za ponovno uvođenje nestalih domaćih divljih vrsta, kao i izdavanje dozvole za uzgoj domaćih ili stranih divljih vrsta u FBiH (u daljnjem tekstu: uvođenje, ponovno uvođenje i uzgoj), te način pribavljanja mišljenja javnosti. Član 2. (Pojmovi i izuzeća) (1) Pod uvođenjem i ponovnim uvođenjem podrazumijeva se jednokratno ili unaprijed planirano višekratno uvođenje (koje se sastoji od parcijalnih uvođenja) tokom razdoblja od najviše pet godina, ako se radi o uvođenju i uzgoju, odnosno najviše deset godina ako se radi o ponovnom uvođenju. (2) Pod dodatnim uvođenjem ili dodatnim ponovnim uvođenjem smatra se dodavanje jedinki iste vrste već postojećoj populaciji, kako bi se osigurala njena stabilnost. (3) Podnosilac zahtjeva je pravna ili fizička osoba koja namjerava uvoditi strane divlje vrste ili ponovno uvoditi nestale domaće divlje vrste i dužna je prethodno obaviti procjenu rizika namjeravanog zahvata izradom Studije. (4) Posebno, za dodatno ponovno uvođenje domaćih divljih vrsta za koje Federalno ministarstvo okoliša i turizma (u daljem tekstu: ministarstvo) na osnovu podnesenog zahtjeva utvrdi da će dovesti do povećanja biološke raznolikosti i očuvanja prirode, nije potrebna Studija. (5) Podnosilac zahtjeva koji namjerava uzgajati strane divlje vrste, dužan je obaviti procjenu rizika uzgoja izradom Studije ako se u postupku izdavanja dozvole utvrdi da postoji ekološki rizik. II. STUDIJA I PROCJENA RIZIKA Član 3. (Izrada studije) (1) Studija se izrađuje za svako uvođenje i ponovno uvođenje posebno, kao i za uzgoj prema potrebi, pri čemu se rizik procjenjuje za svaku taksonomsku kategoriju, pa i nižu od vrste. Procjena je potrebna i za pojedinačne dijelove biljaka, životinja i gljiva koje su sposobne za samostalno razmnožavanje na bilo koji način. (2) Posebno, rizik se ne procjenjuje za svaki uzgoj posebno ako isti podnosilac zahtjeva uzgaja strane divlje vrste iste taksonomske kategorije od početka uzgoja u istim uslovima i na istoj lokaciji u periodu od pet godina. (3) U slučaju dodatnog uvođenja ili uzgoja nakon perioda od pet godina od prvog uvođenja, odnosno dodatnog ponovnog uvođenja nakon perioda od deset godina od prvoga ponovnog uvođenja, nova procjena rizika se provodi na osnovu prvobitne procjene rizika, uz dopunske procjene mogućih posljedica koje su nastale zbog prvobitnog uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, te uz dopune novim naučnim i stručnim dostignućima o biologiji, ekologiji, invazivnosti i dr. karakteristikama vrste. Član 4. (Procjena rizika) (1) Pri izradi Studije rizik se procjenjuje na osnovu opšte poznatih podataka koji mogu uključivati i već postojeće procjene za istu taksonomsku kategoriju u istim ili sličnim ekološkim sistemima na drugim lokacijama. (2) Prema ministarstvu ekološki sistemi se smatraju sličnima, ako se kvalitativno i kvantitativno ne razlikuju bitno po svojim biotičkim i abiotičkim svojstvima (fizičko-hemijska svojstva, klimatski uslovi, prisutni stanišni tipovi, flora, fauna i sl.). (3) Podatke o procjeni rizika pri izradi Studije potrebno je kvantitativno i kvalitativno vrednovati i izraziti. (4) Pri procjeni rizika primjenjuje se načelo predostrožnosti. Član 5. (Izrada Studije i vrednovanje uticaja na vrstu) (1) Pri izradi i vrednovanju Studije posebno se uzima u obzir: a) svrha uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja vrste, b) svojstva i osobine vrste koja se uvodi, ponovno uvodi ili uzgaja, c) osobine ekološkog sistema i staništa u koji se vrsta uvodi ili ponovno uvodi, a posebno očuvanje njegovog prirodnog stanja, d) utjecaj unošenja vrste na samo stanište i ekološki sistem, te e) utjecaj unošenja vrste na postojeće vrste u ekološkom sistemu, posebno na zaštićene i strogo zaštićene vrste i ostale vrste bitne za očuvanje integriteta staništa i ekološkog sistema. (2) Pri izradi Studije i vrednovanju utjecaja na prirodu potrebno je voditi računa prije svega o opasnosti od: a) zauzimanja prostora domaćih vrsta, borbe za hranu i sl., b) istiskivanja ili ugrožavanja domaćih vrsta, ugrožavanja njihovog zdravlja i/ili zdravlja ljudi, c) ukrštavanja s udomaćenim vrstama, te s tim u vezi, mogućeg gubitka genetskog materijala i raznolikosti, d) gubitka ili degradacije staništa, te e) drugih posljedica koje su štetne za prirodu, zdravlje ljudi i biološku raznolikost. (3) Kod izrade Studije i vrednovanju utjecaja na prirodu kontinuirano se vodi računa o stvarnim i mogućim, kratkoročnim i dugoročnim, te neposrednim i posrednim učincima na prirodu. Član 6. (Sadržaj Studije procjene rizika) (1) Studija obavezno sadrži: a) svrhu i cilj uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja vrste, b) opis korištene metodologije za procjenu rizika, c) opis bioloških i ekoloških karakteristika strane divlje vrste ili nestale domaće/autohtone divlje vrste, d) opis ekološkog sistema u koji se vrsta uvodi, ponovno uvodi ili se uzgaja, e) opis namjeravanog uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, Četvrtak, 31. 12. 2015. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 102 - Stranica 495 f) ocjenu očekivanih utjecaja na prirodu i promjena u prirodi, g) prijedlog mjera za sprječavanje mogućih štetnih utjecaja na staništa i ekološke sisteme i u njima prisutne vrste, h) specijalna upozorenja, upute i preporuke, i) zaključnu procjenu rizika i j) sažetak Studije priređen za širu javnost radi pribavljanja mišljenja javnosti. (2) Obavezni prilozi Studije su: a) karta s prikazom tačne lokacije i pojedinačnih prostornih i geografskih značajki, te posebnosti stvarnog područja uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja (prirodne vrijednosti, ekološki sistem, stanište i ekološki važna područja), kao i šireg utjecajnog područja, b) karta potencijalne rasprostranjenosti vrste koja se uvodi, ponovno uvodi ili uzgaja, c) posebni prilozi na kojima su prikazani svi rezultati mjerenja, grafikoni, tablice i druga dokumentacija koja zbog obima ili drugih razloga nije uvrštena u tekstualni dio Studije, te d) izvori korištenih podataka. (3) Karte iz stava (2) ovoga člana izrađuju se u mjerilu koje pri podnošenju zahtjeva odredi ministarstvo. Član 7. (Opis korištene metodologije za procjenu rizika) Korištenu metodologiju za procjenu rizika potrebno je detaljno opisati, navesti razloge izbora metodologije, te obrazložiti njezine prednosti, optimalnost, primjenjivost na razmatrani slučaj i iskustvo pri korištenju u drugim slučajevima. Član 8. (Opis bioloških i ekoloških karakteristika vrste) Vrsta koja se uvodi, ponovno uvodi ili uzgaja mora sadržavati: a) taksonomski status vrste, uključujući naučni i naziv na lokalnom jeziku vrste, roda i po potrebi nižeg taksona (podvrsta, varijetet, forma, sorta, pasmina itd.), a ako lokalni naziv ne postoji, navodi se samo naučni naziv, b) ekologiju vrste i nišu koju zauzima unutar ekološkog sistema, c) kada je riječ o uvođenju ili uzgoju, podatak o tome nalazi li se vrsta na evropskom i/ili nacionalnom popisu invazivnih stranih vrsta, d) područje prirodne rasprostranjenosti, specifičnosti podvrste ili populacije, e) kada je riječ o ponovnom uvođenju, historijske podatke o rasprostranjenosti i razloge nestanka vrste, f) način razmnožavanja i širenja vrste, g) genotipska i fenotipska svojstva vrste, s naglaskom na osobine koje bi mogle utjecati na domaće vrste i staništa, posebno kod uvođenja, ili dinamiku ekološkog sistema u cjelini, h) opis međusobnih utjecaja vrste koja se uvodi i već prisutnih vrsta, osobito one vrste na koje vrsta koja se uvodi može negativno utjecati, te i) opis utjecaja i posljedica uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja iste vrste u drugim državama u sličnom ekološkom sistemu. Član 9. (Opis ekološkog sistema) (1) Opis ekološkog sistema u koji se vrsta uvodi, ponovno uvodi ili na području kojeg se uzgaja, izrađuje se na osnovu javnih podataka iz baza podataka koje prikupljaju državna i lokalna tijela ili druge pravne osobe s javnim ovlastima, te na osnovi javno dostupnih recenziranih naučnih ili stručnih radova. Ako javni podaci ne postoje, može ih pripremiti sam izrađivač Studije. (2) Opis ekološkog sistema mora sadržavati podatke o: a) tačnoj lokaciji uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, b) klimatskim, geografskim i ekološkim osobenostima i mogućim specifičnostima, c) biološkoj raznolikosti s popisom prisutnih domaćih biljnih, životinjskih i vrsta gljiva, staništa na koje se očekuje utjecaj vrsta koje se uvode, ponovno uvode ili uzgajaju, d) očuvanosti ekološkog sistema u koji se vrsta uvodi, ponovno uvodi ili na području kojeg se uzgaja, e) specifičnostima ekološkog sistema – prirodna stabilnost, osjetljivost, te sposobnost samoregulacije i regeneracije, f) prisutnosti i blizini zaštićenih prirodnih vrijednosti, ekološkoj mreži, te staništima rijetkih i ugroženih vrsta, g) već prisutnim stranim vrstama, uključujući podatke o njihovoj brojnosti i utjecaju na prirodu, h) prostornim karakteristikama s opisom terena - reljef, plodnost tla, stabilnost, nosivost, hidrološke značajke, te i) infrastrukturnoj opremljenosti i prometu na tom području. Član 10. (Opis namjeravanog uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja) Opis namjeravanog uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja mora sadržavati podatke o: a) broju ili količini jedinki divlje vrste koje će se uvoditi, ponovno uvoditi ili uzgajati, njihovih razvojnih nivoa i oblika, a za životinjske vrste i pol, te starost jedinki, b) porijeklu jedinki koje se uvode, ponovno uvode ili uzgajaju, c) načinu uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, uključujući vremenski raspored tokom godine, d) predviđenoj veličini područja naseljavanja ili uzgoja, e) karakteristikama ekološkog sistema na koje uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj može utjecati, f) veličini šireg utjecajnog područja uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, g) rezultatima i informacijama o prethodnim uvođenjima ili uzgoju vrste u sličnom ili drugačijem ekološkom sistemu, ako te informacije postoje, te h) građevinskim i prostornim, tehničkim i tehnološkim značajkama zahvata radi ublažavanja ili sprječavanja neželjenih posljedica. Član 11. (Ocjena očekivanih utjecaja na prirodu i promjena u prirodi) U ocjeni očekivanih utjecaja na prirodu i promjena u prirodi, potrebno je navesti i ocijeniti sve utjecaje, pa i one koji bi se mogli smatrati beznačajnim ili zanemarivim, a posebno: a) vjerovatnosti da se strana vrsta udomaći ili postane invazivna u staništu ili širem ekološkom sistemu, b) vjerovatnosti da će strana vrsta na bilo koji način ugroziti populacije prisutnih domaćih divljih vrsta u ekološkoj niši koju će vjerovatno zaposjesti, c) vjerovatnosti da će strana vrsta na bilo koji način ugroziti populacije prisutnih zavičajnih divljih vrsta koje su potencijalna hrana postojećim domaćim ili stranim vrstama, d) vjerovatnosti da će se na bilo koji način ugroziti staništa na području uvođenja, Broj 102 - Stranica 496 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Četvrtak, 31. 12. 2015. e) vjerovatnosti da će strana vrsta ugroziti postojeće populacije domaćih divljih vrsta koje su ključne za održavanje ravnoteže u ekološkom sistemu, f) vjerovatnosti da na bilo koji način budu dodatno ugrožene zaštićene domaće vrste, endemi te ugroženi i rijetki stanišni tipovi, g) mogućnosti i potreba uvođenja zaštitnih zona radi sprječavanja mogućeg širenja ili negativnih utjecaja stranih vrsta i h) mogućnosti i količine neželjenih pojava i nepopravljivih posljedica s financijskom procjenom eventualne štete. Član 12. (Prijedlog mjera za sprječavanje mogućih štetnih utjecaja) U prijedlogu mjera za sprječavanje mogućih štetnih utjecaja na staništa i ekološke sisteme i u njima prisutne vrste, potrebno je navesti: a) vrste, količinu i svojstva stranih vrsta te predviđeno upravljanje i mjere za njihovu upotrebu, skladištenje, prijevoz i uklanjanje, b) moguće i predviđene mjere kojima bi se smanjila mogućnost negativnog utjecaja na domaće vrste, staništa i ekološke sisteme, c) prikaz oštećenja prirode i vjerovatnost oštećenja do kojeg bi moglo doći, površinu pogođenog područja, posljedice za ekološki sistem i ljudsko zdravlje i moguće ekonomske i privredne gubitke i d) potrebne mjere intervencije radi smanjivanja ili sprječavanja mogućih negativnih posljedica. Član 13. (Specijalna upozorenja, upute i preporuke) Specijalna upozorenja, upute i preporuke mjera unose se u Studiju ako se u procjeni rizika utvrdi da uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj predstavlja značajan rizik za prirodu. Pritom je potrebno navesti područje na kojem su te mjere potrebne, te ocijeniti njihovu primjerenost. Član 14. (Zaključna procjena rizika) (1) U zaključnoj procjeni rizika može se utvrditi: a) da uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj neće ugroziti prirodnu ravnotežu i biološku raznolikost, ili b) da će uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj ugroziti ili promijeniti prirodnu ravnotežu, te ugroziti i oštetiti biološku raznolikost, ili c) da uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj mogu promijeniti prirodnu ravnotežu ili biološku raznolikost ali je rizik za prirodu prihvatljiv, očekivan i savladiv. U tom slučaju se utvrđuju uslovi i opseg uvođenja, način ovladavanja rizikom i mjere zaštite, način sanacije moguće štete, praćenja i nadzora vrste te izvještavanje o rezultatima i posljedicama uvođenja i uzgoja. (2) Ako izrađivač Studije ocijeni da značenje uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja s obzirom na očekivane utjecaje na prirodu i mjere zaštite nije mogao cjelovito utvrditi, to će navesti u zaključnom dijelu Studije uz obrazloženje. Član 15. (Navođenje ostalih podataka u Studiju) (1) Studija mora sadržavati podatke o izrađivaču i o osobama koje su sudjelovale u izradi Studije ili njenih dijelova. (2) Studiju i sve njene sastavne dijelove mora svojim potpisom potvrditi izrađivač. III. IZDAVANJE DOPUŠTENJA I PRIBAVLJANJE MIŠLJENJA JAVNOSTI Član 16. (Podnošenje zahtjeva) (1) Pravna ili fizička osoba koja namjerava uvoditi, ponovno uvoditi ili uzgajati podnosi zahtjev ministarstvu za izdavanje dopuštenja. (2) Zahtjev iz stava (1) ovog člana sadrži sljedeće: a) naziv i sjedište pravne osobe odnosno ime, prezime i prebivalište fizičke osobe podnositelja zahtjeva, b) naučni naziv vrste i naziv na lokalnom jeziku ako postoji, c) svrhu uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja vrste, d) broj ili količinu jedinki divlje vrste koja će se uvoditi, ponovno uvoditi ili uzgajati, njihove razvojne stadije i oblike, a za životinjske vrste i pol te starost jedinki koje će se uvoditi, ponovno uvoditi ili uzgajati, e) porijeklo jedinki, f) način uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, uključujući vremenski raspored tokom godine, g) opis mjesta uzgoja s posebnim naglaskom na ograničenja koja sprječavaju ulazak i/ili izlazak jedinki iste ili druge vrste i/ili bijeg jedinki koje se uzgajaju, njihovih potomaka ili rasplodnih stanica i drugih rasplodnih oblika, u neposredni okoliš, te h) predviđenu veličinu područja s točnom lokacijom uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja. (3) Zahtjevu se prilaže Studija sastavljena prema odredbama ovoga Pravilnika. (4) Troškove izrade Studije snosi podnositelj zahtjeva. Član 17. (Dopuna zahtjeva i rokovi) (1) Ako je podneseni zahtjev nepotpun, ministarstvo će podnositelju ostaviti rok za dopunu zahtjeva. Dužinu roka odredit će ovisno o vrsti dopune koja je potrebna, a najviše 30 dana od prijema obavijesti. Ukoliko podnositelj ne dopuni zahtjev u određenom roku, ministarstvo će ga zaključkom odbaciti, u kladu sa odredbama Zakona o upravnom postupku (Službene novine Federacije BiH", br. 2/98 i 48/99). (2) Podnositelj zahtjeva se može radi zaštite svojih prava obratiti nadležnom sudu. (3) U daljnjem postupku ministarstvo će se voditi, u skladu sa odredbama Zakona o upravnom postupku. Član 18. (Stručno mišljenje Komisije) (1) Po prijemu zahtjeva i eventualnih dopuna, ministarstvo će zahtjev sa svim prilozima bez odgađanja uputiti Imenovanoj komisiji za zaštitu prirode (u daljnjem tekstu: Komisija) radi davanja stručnog mišljenja o Studiji. (2) Komisija će zatraženo mišljenje izraditi u roku od 30 dana od dana prijema zahtjeva. Član 19. (Izdavanje dopuštenja) (1) Ako ministarstvo na osnovi stručnog mišljenja Komisije utvrdi da Studija sadrži nedostatke koje je moguće otkloniti, zatražit će od podnositelja zahtjeva da u primjerenom roku uočene nedostatke otkloni. (2) Ako podnositelj zahtjeva u ostavljenom roku ne otkloni uočene nedostatke Studije, o njegovu će se zahtjevu rješavati na osnovu dostavljene dokumentacije. (3) Dopunu Studije i druge podatke koje podnositelj zahtjeva naknadno dostavi ministarstvu upućuje komisiji na dodatno mišljenje. Četvrtak, 31. 12. 2015. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 102 - Stranica 497 (4) Ministarstvo na osnovu stručnog mišljenja Komisije o Studiji i njenoj eventualnoj dopuni, te nakon razmatranja primjedbi primljenih tokom postupka pribavljanja mišljenja javnosti koji se provodi u skladu sa članom 20. ovog pravilnika, utvrđuje prihvatljivost zatraženog uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, te donosi rješenje o dopuštenju ili o odbijanju dopuštenja za uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj strane ili domaće divlje vrste. (5) Rješenje o dopuštenju obavezno sadrži uslove zaštite prirode. (6) Rješenje o dopuštenju uvođenja ili ponovnog uvođenja donosi se uz prethodno pribavljenu saglasnost Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Član 20. (Javni uvid) (1) Ministarstvo u postupku izdavanja dopuštenja za uvođenje i ponovno uvođenje pribavlja mišljenje javnosti koje se provodi uvidom u zahtjev i sažetak Studije. (2) Mišljenje iz stava (1) ovog člana se objavljuje na službenoj stranici Ministarstva. (3) Tokom postupka pribavljanja mišljenja javnosti ministarstvo prikuplja pisane primjedbe i prijedloge koji mogu biti dostavljeni i elektronskim putem. (4) Postupak pribavljanja mišljenja javnosti traje 30 dana od dana objave zahtjeva i sažetka Studije na službenoj internetskoj stranici ministarstva. Član 21. (Evidencija izdatih dopuštenja) (1) Ministarstvo vodi evidenciju izdanih dopuštenja za uvođenje, ponovno uvođenje ili uzgoj vrsta. (2) Evidencija izdanih dopuštenja sadrži sljedeće podatke: a) klasa, broj i datum izdavanja rješenja o davanju dopuštenja, b) naziv vrste, uključujući tačan taksonomski status, c) broj ili količinu jedinki koje su uvedene ili se uzgajaju, d) tačnu lokaciju uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, e) svrhu uvođenja, ponovnog uvođenja ili uzgoja, f) naziv i sjedište pravne osobe, odnosno ime, prezime i prebivalište fizičke osobe podnositelja zahtjeva, g) naziv i adresu izrađivača Studije, te h) rok na koji je dopuštenje izdano. (3) Evidencija o izdatim dopuštenjima se čuva trajno. (4) Javnost ima pravo pristupa podacima iz evidencije. IV. UPRAVNI NADZOR Član 22. (Upravni nadzor) (1) Upravni nadzor nad provođenjem propisa donesenih na osnovu Zakona, te zakonitost rada i postupanja tijela državne uprave i osoba koje imaju javne ovlasti u povjerenim im upravnim i drugim stručnim poslovima koji se odnose na područje zaštite prirode i okoliša, provodi ministarstvo. (2) Upravni nadzor provodi službenik ministarstva ili druga stručna osoba koju ovlasti Ministrica. (3) Poništenje i ukidanje po pravu nadzora. (4) Ako se u provođenju upravnog nadzora, odnosno nadzora kojeg provodi ovlaštena osoba utvrdi da su rješenjem nadziranog tijela ili pravne osobe koje je konačno u upravnom postupku povrijeđene materijalne odredbe zakona ili propisa donesenih na osnovu Zakona koji uređuje područje zaštite prirode i okoliša, ministarstvo će takvo rješenje ukinuti po pravu nadzora. V. ZAVRŠNE ODREDBE Član 23. (Stupanje na snagu Pravilnika) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenim novinama Federacije BiH". Broj 04-23-1333/14 28. decembra 2015. godine Sarajevo Ministrica Dr. Edita Đapo, s. r. ZU "DOM ZDRAVLJA" BIHAĆ 2124 Na osnovu člana 21. i 32. Statuta ZU Dom zdravlja Bihać i Odluke Ministarstva zdravstva i socijalne politike USK-a broj 09 34-13987-2/15, privremeni Upravni odbor, na sjednici održanoj dana 29.12.2015. godine, donio je ODLUKU Za direktora Zdravstvene ustanove Dom zdravlja Bihać imenuje se dr. ALMA DŽINIĆ, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, na mandatni period od 4 (četiri) godine, bez ograničenja ovlaštenja, počev od 29.12.2015. godine. Broj 3535/15 29. decembra/prosinca 2015. godine Bihać Predsjednik Privremenog Upravnog odbora Ismet Kurić, s. r. (Sl-1264/15-F) JKP "SAOBRAĆAJ I KOMUNIKACIJE TUZLA" DOO TUZLA 2125 Na osnovu člana 11. stav 7. tačka 2. Statuta Javnog komunalnog preduzeća "Saobraćaj i komunikacije - Tuzla" d.o.o. Tuzla broj 01-27-321/09 od 30.06.2009. godine sa Izmjenama i dopunama broj 02-13-156-8/11 od 14.03.2011. godine, 02-05 119-6/11 od 30.11.2011. godine i 02-13-354-2/13 od 18.04.2013. godine, a u skladu sa Odlukom Nadzornog odbora broj 02-07 1023-2/15 od 10.12.2015. godine, Skupština Javnog komunalnog preduzeća "Saobraćaj i komunikacije - Tuzla" d.o.o. Tuzla, na sjednici održanoj 28.12.2015. godine, jednoglasno donosi ODLUKU O DAVANJU SAGLASNOSTI NA DODJELU DONACIJE Član 1. Daje se saglasnost na Odluku Nadzornog odbora o dodjeli donacija Omladinskom pogonu FK SLOBODA 1919, OKK SLOBODA TUZLA, KK "JEDINSTVO BH TELECOM" Tuzla i Odbojkaškom klubu "SLOBODA" broj 02-07-1023-2/15 od 10.12.2015. godine. Član 2. Odluka Nadzornog odbora o dodjeli donacije subjektu iz člana 1. čini sastavni dio ove Odluke. Član 3. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja. Broj 01-02-1029-5/15 28. decembra/prosinca 2015. godine Predsjedavajući Skupštine Mirza Suljaković, s. r. (Sl-1262/15-F)