Regulation on the conditions for discharging wastewaters into surface waters

1 На основу члана 45. у вези са чланом 70. Закона о државној управи (Службени гласник Републике Српске број 11/94), као и на основу члана 61, 67 и 68, а у вези са чланом 135 Закона о водама (Службени глсник Републике Српске број 10/98) министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, д о н о с и П Р А В И Л Н И К O USLOVIMA ISPUШTAЊA OTPADNIH VODA U POVRШINSKE VODE 1. OPШTE ODREDBE Чlan 1 Ovиm правилником utvrђuju se uslovi ispuшtaњa otpadnih voda ili efluenata postrojeњa za preчiшћavaњe, graniчne vrednosti шtetnih i opasnih materija koje se smeju ispuшtati u povrшinske vode, kao i naчin utvrђivaњa saglasnosti izmerenih sa dozvoљenim vrednostima. Чlan 2 Za potrebe овог правилника izrazi : urbane otpadne vode oznaчavaju otpadne vode iz domаћinstava ili meшavine ovih voda sa industrijskim i atmosferskim vodama; domaћe otpadne vode podrazumevaju otpadne vode iz stambenih naseљa i drugih ekonomskih i neindustrijskih aktivnosti; industrijske otpadne vode oznaчавају sve otpadne vode koje potiчu iz proizvodnih procesa u industriji i drugih privrednih aktivnosti, kao i zagaђene kишne vode sa industrijskih povршina; opasna supstanca znaчi svaku supstanciju koja predstavљa rizik za okolinu i zdravљe љudi jer je toksiчna, otporna na razgradњu, bioakumulativna, kancerogena ili na drugi naчin opasna; rizik znачi kombinovani uticaj verovatnoћe pojave neke opasne supstance i intenziteta pojave; prioritetna supstanca oznaчava supstancu koja predstavљa znачajan rizik u vodi ili preko vode za akvatiчnu sredinu i zdravљe љudi; koncentracija ponderisana protokom oznaчava koncentraciju koja se izraчunava kada se ukupno dnevno optereћeњe (masa zagaђeњa) podeli ukupnim dnevnim protokom; graniчne vrednosti emisije iz nekog izvora zagaђeњa znaчe masu opшtih i/ili specifiчnih parametara, koncentracije i /ili nivo emisije koje ne smeju biti prekoraчene u toku propisanog perioda vremena. One mogu biti propisane za grupu, familiju ili kategorije supstanci; eutrofikacija je obogaћivaњe voda nutrijentima naroчito azotom i fosforom koji ubrzavaju rast algi i viшih vodenih biљaka; toksikoloшki bioogled je tehnika za procenu uticaja razliчitih toksiчnih supstanci na test organizme pri kratkoj ekspoziciji -akutno toksiчno delovaњe i pri dugotrajnoj ekspoziciji - hroniчno delovaњe; 48hEC50, odnosno 48hC50 je sredњa efektivna, odnosno letalna koncentracija koja u toku ekspozicije od 48 sati potpuno imobilizuje ili je letalna za 50 % eksponiranih individua izabranog test-organizma; 1 ЕС/ES (еквивалентни становник) је количина органскoг загађења коју продукује један становник и која је изражена петодневном биохемијском потрошњом кисеоника чија вредност 60 г дневно; monitoring otpadnih voda je programirani proces uzimaњa uzoraka, analiziraњa, zapisivaњa i prenoшeњa podaka o karakteristikama voda najчeшћe sa ciљem ocene saglasnosti sa dozvoљenim vrednostima za kvalitet efluenta. 2 Чlan 3 Правилник obuhvata kontrolu ispusta preчiшћenih i nepreчiшћenih urbanih, industrijskih i drugih upotrebљenih zagaђеnih voda (u daљem tekstu otpadnih voda) koje sadrжe шtetne i toksiчne supstance za koje su propisane graniчne vrednosti za ispuшtaњe u prirodne vode ili postoji obaveza њihovog praћeњa prema meђunarodnim konvencijama. Чlan 4 Regulisaњe ispuшtaњa opasnih i шtetnih supstanci u prirodne vode mora biti u saglasnosti sa Zakonom o vodama Republike Srpske, са Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока, kao i svim drugim propisima za zaшtitu okoline, propisima za otpadne vode i postrojeњa za preчiшћavaњje, pri чemu lokalni uslovi u recipijentu treba da budu uzeti u obzir u tehnoloшkom, ekoloшkom i ekonomskom smislu. Чlan 5 Norme za kvalitet otpadnih voda ili efluenata postrojeњa za preчiшћavaњe koje se mogu ispuшtati u prirodne vode definisane su ovиm правилником, kao graniчne vrednosti u tabelama 1, 2, 3 i predstavљaju minimalni zahtev za kvalitet efluenata. Органи одговорни за управљање у distriktу reчnog sliva, odnosno nezavisna tela za izdavaњe dozvola mogu u saglasnosti sa oвим правилником, lokalnim specifiчnostima gradskih i industrijskih efluenata i prijemnog vodotoka propisati u dozvoli i stroжije uslove ispuшtaњa ako to zahtevaju lokalni uslovi. Чlan 6 Za svaki ispust otpadnih voda u prirodne vodotoke koji podleжe postupku izdavaњa dozvola, osim drugih zahteva propisanih Zakonom o vodama, moraju se odrediti i uslovi koje postavљa ovaј правилник: • graniчne vrednosti pojedinih parametara koje se osnivaju na normama propisanim ovиm правилником za kvalitet efluenata, lokalnim uslovima ispuшtaњa i graniчnim vrednostima dozvoљenim za datu klasu vode vodotoka, • obaveza samomonitoringa, naчin i uчestalost kontrole propisanih graniчnih vrednosti, kao i naчin ocene saglasnosti izmerenih vrednosti sa propisanim, i • rok za dostavљaњe rezultata samomonitoringa nadleжnom organu. Чlan 7 Sprovoђeњe odredbi ovог правилника u nadleжnosti je organizacije kojoj je povereno upravљaњe дистриктом reчnог slivа i речним сливом. За случај да органи из става један овога члана не врше повјерену надлежност, те послове ће извршити непосредно виши орган, што је Републичка дирекција за воде и уједно предложити министарству предузимење мјера према органима на сливу, односно дистрикту за неизвршавање обавеза. 2. USLOVI ИСПУШТАЊА Чlan 8 Za svakog zagaђivaчa koji svoje otpadne vode ispuшta u prirodne recipijente, broj ispusta treba da bude sveden na tehniчki i ekonomski opravdan minimum uzimajuћi u obzir i troшkove kontrole koji rastu s brojem ispusta. 3 Чlan 9 Sistem za ispuшtaњe gradskih i industrijskih otpadnih voda, odnosno efluenata postrojeњa za preчiшћavaњe mora obezbediti potpuno meшaњe otpadnih voda sa vodom vodotoka na шto kraћem potezu toka koji ne sme biti duжi od 500 m nizvodno od mesta ispuшtaњa u vodotok. Чlan 10 Kvalitet otpadnih voda koje se ispuшtaju u povrшinske vode oceњuje se na osnovu dva kriterijuma: • kvalitet efluenta, tj. koncentracije svih parametara kvaliteta otpadnih voda ili efluenata postrojeњa za preчiшћavaњe moraju biti niжe od vrednosti propisanih tabelama 1, 2 i 3 овог правилника, • kvalitet vode prijemnog vodotoka, tj. izraчunate koncentracije u vodotoku za sve parametare koji se ispuшtaju sa otpadnom vodom posle potpunog meшaња pri merodavnom protoku vodotoka moraju biti niже оd vrednosti za propisanu klasu kvaliteta iz tabela 3 i 4 Uredbe o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka. Merodavni protok vodotoka je sredњi meseчni protok malih voda 95% obezbeђenosti. Ako jedan od ova dva kriterijuma nije zadovoљen, smatra se da uslovi za ispuшtaњe otpadnih voda u povrшinske tokove nisu ispuњeni. Чlan 11 Za proveru drugog kriterijuma iz чlana 10 rezultirajuћe koncentracije parametara u vodotoku izraчunavaju se prema jednaчini materijalnog bilansa uz pretpostavku potpunog meшaњa otpadnih voda vodom vodotoka na sledeћi naчin: Cr.QMP + Cef.Qef = (QMP + Qef).Cmeš (1) Cmeš = (Cr . QMP + Cef . Qef ) / (QMP + Qef) (2) gde su: Cmeš - koncentracija (g.m-3) parametra posle potpunog meшaњa otpadnih voda u vodotoku Cr - koncentracija (g.m-3) parametra u vodotoku uzvodno od mesta ispuшtaњa Cef - dozvoљena koncentracija parametra u efluentu koji se ispuшta u vodotok ( tabele 1, 2, ili 3 ovог Правилника) QMP - merodavni protok u vodotoku- sredњi meseчni protok malih voda 95% obezbeђenosti na lokaciji najbliжoj mestu ispuшtaњa otpadnih voda (izraжen u m3 za 8, 16 ili 24ч, zavisno od duжine дневног radnog ciklusa zagaђivaчa) Qef -protok otpadne vode u (izraжen u m3 za 8, 16 ili 24ч, zavisno od duжine дневног radnog ciklusa zagaђivaчa), Чlan 12 Za urbane i biorazgradљive industrijske otpadne vode koji se ispuшtaju u vodotoke мањe osetљive na eutrofikaciju obavezan je sekundarni bioloшki tretman ili proces koji daje ekvivalentan kvalitet efluenta. Veliчinu naseљa i rok do kada treba da budu ispuњeni uslovi za ispuшtaњe definisani ovim чlanom propisuje Zakon o vodama Rепублике Српске. 4 Ukoliko dozvolom nije drugaчije regulisano, primeњuju se graniчne vrednosti parametara kvaliteta date u Тabeli 1 i odnose se na sredњe dnevne koncentracije ponderisane protokom na mestu ispuшtaњa pre meшaњa sa vodom vodotoka. Pri oceni saglasnosti sa propisanim graniчnim vrednostima ne uzimaju se obzir ekstremi kvaliteta efluenta kada su oni rezultat neuobiчajenih situacija kao шto su jake padavine, izuzetno niske temperature ili kratkotrajni kvar na postrojeњu. Tabela 1.Graniчne vrednosti suspendovanih i organskih materija u efluentima postrojeњa za preчiшћavaњe urbanih i bioloшki lako razgradљivih otpadnih voda prehrambene industrije koje se ispuшtaju u povrшinske vode maњe osetљive na eutrofikaciju parametri koncentracije procenat smaњeњa BPK5 uz inhibiciju nitrifikacije* (g O2.m 3) 25 70-90 HPK -dihromatna meтoda (gO2 .m-3)* 125 75 suspendovane materije (g.m-3)* 35 90 *parametri se odreђuju u homogenizovanom, nefiltrovanom i netaloжenom uzorku; BPK5 se moжe zameniti drugim parametrom: ukupni organski ugљenik (TOC) ili ukupna potroшњa kiseonika (TOD) ako se moжe uspostaviti korelacija izmeђu BPK5 i novoizabranog parametra; suspendovane materije nisu obavezujuћi parametar; BPK5 i HPK efluenta laguna za preчишћаvaњe odreђuju se u filtrovanom uzorku, pod uslovom da koncentracija suspendovanih materija u uzorku nije veћa od 150 g.m-3; navedene vrednosti su maksimalne i one se, zavisno od broja uzoraka u toku godine, smeju prekoraчiti samo u odreђenom broju sluчajeva, шto je definisano u Тabeli 4. Чlan 13 Za otpadne vode koje se ispuшtaju u vodotoke osetљive na eutrofikaciju moraju se primeњivati procesi preчiшћavaњa u kojima se uklaњaju makronutrijenti - azot i fosfor do graniчnih vrednosti navedenih u Тabeli 2. Posebno osetљive zone odnosno vodotoci su: slatkovodna jezera, akumulacije i druge vode za koje se utvrdi da su eutrofne ili da to uskoro mogu postati, zatim vodotoci koji se ulivaju u jezera i akumulacije sa slabom izmenom vode, kao i povrшinske vode nameњene za vodosnabdevaњe koje sadrжe nitrate u koncentracijama blizu ili iznad dozvoљenih za pijaћu vodu. Ekstremne vrednosti parametara kvaliteta efluenta ne uzimaju se u obzir kada su posledice neuobiчajenih kratkotrajnih uslova. Merodavne vrednosti za ocenu saglasnosti izmerenih vrednosti sa standardom datim u tabeli 2 za oba makronutrijenta su sredњe godiшњe koncetracije. Tabela 2. Graniчne vrednosti azota i fosfora u efluentima postrojeњa za preчiшћavaњe gradskih i bioloшki lako razgradљivih otpadnih voda prehrambene industrije koje se ispuшtaju u vode osetљive na eutrofikaciju parametri koncentracije % smawewa ukupni fosfor 2 g.m-3P za postrojeњa kapaciteta 10000 - 100 000 ES* 1 g.m-3 Pza postrojeњa kapaciteta veћa od 100 000 ES* 80 ukupni azot (org. N+ NH4 N+NO2-N+NO3-N) 15 g.m-3N za postrojeњa kapaciteta 10000 - 100 000 ES* 10 g.m-3N za postrojeњa kapaciteta veћa od 100 000* 70-80 *ES - ekvivalentno opterћeњe od 60g BPK5 po stanovniku na dan 5 Чlan 14 Za urbane otpadne vode koje sadrжe veћe koliчine industrijskih predtretiranih ili nepreчiшћenih otpadnih voda specifiчni parametri se definiшu prema kvantitativnim i kvalitativnim karakteristikama otpadnih voda dominantne industrije. Za visoko riziчne specifiчne supstance u urbanim otpadnim vodama primeњuju se iste graniчne vrednosti kao i za industrijske efluente koji se ispuшtaju u prirodne vodotoke (tabele 3 Чlana 15). Dozvoљene vrednosti u Tabeli 3 odnose se na sredњe dnevne koncentracije ponderisane protokom na mestu ispuшtaњa pre meшaњa sa vodom vodotoka. Чlan 15 Graniчne vrednosti za prioritetne шtetne i toksiчne materije u industrijskim efluentima propisane su u Тabeli 3, a metode analiza u Aneksu 1. Voda od hlaђeњa ne sme se koristiti za razblaжeњe tehnoloшkih otpadnih voda. Tabela 3. Dozvoљene graniчne vrednosti parametara u industrijskim otpadnim vodama koje se smeju ispuшtati u povrшinske vode (sredњednevne koncentracije ponderisane protokom) parametri jedinca mere vrednost 1. OPШTI HEMIJSKI I FIZIЧKO-HEMIJSKI ELEMENTI KVALITETA A. OPШTI PARAMETRI temperatura 0C 30 pH jedinice pH 6.50 - 9.00 talog nakon 0.5~асова taloжeњa mll 1 0.5 ukupne suspendovane materije g.m-3 35 B. KISEONIЧNI REЖIM BPK5 g .O2 .m-3 25 HPK - дихроматни g .O2 .m-3 125 C. NUTRIJENTI amonijaчni azot g.m-3N 10 nitritni azot g.m-3N 1 nitratni azot g.m-3N 10 ukupni azot g.m-3N 15 ukupni fosfor g.m-3 P 3 2 SPECIFIЧNЕ СУПСТАНЦЕ ZAGAЂЕЊА D. TOKSIЧNE ORGANSKE SUPSTANCE D1.VISOKO RIZIЧNE PRIORITETNE SUPSTANCE,COUN. DIREKTIVE, 86/280/EEC ugљentetrahlorid mg .m-3 3000 DDT mg .m-3 400 pentahlorfenol mg.m-3 2000 aldrin mg.m-3 10 dieldrin mg.m-3 10 endrin mg.m-3 10 izodrin mg.m-3 10 heksahlorbenzen mg.m-3 2000 heksahlorbutadien mg.m-3 3000 hloroform mg.m-3 1000 1,2- dihloretan mg.m-3 200 trihloretilen mg.m-3 200 tetrahloretilen mg.m-3 200 heksahlorcikloheksan mg.m-3 4000 trihlorbenzen mg.m-3 100 suma policikliчnih hlorovanih ugљovodonika (PAH) mg.m-3 200 6 suma polihlorovanih bifenila (PCBS), mg.m-3 20 D2. OSTALE TOKSIЧNE ORGANSKE SUPSTANCE fenolni indeks mg.m-3 100 benzen mg.m-3 150 toluen mg.m-3 150 ksilen mg.m-3 70 formaldehid mg.m-3 80 мineralna uљa mg .m-3 500 deterџenti mg .m-3 1000 E.TOKSIЧNE NEORGANSKE SUPSTANCE E1. METALI I METALOIDI ( UKUPNI SADRЖAJ) srebro, Ag mg .m-3 50 aluminijum, Al mg .m-3 1000 arsen, As mg .m-3 100 kadmijum, Cd♦ mg .m-3 10 kobalt, Co mg .m-3 500 ukupni hrom, Cr mg .m-3 100 шestovalentni hrom, Cr mg .m-3 100 bakar, Cu mg .m-3 300 gvoжђe, Fe mg .m-3 2000 жiva, Hg, ♦ mg .m-3 1 mangan, Mn mg .m-3 500 nikl, Ni,♦ mg .m-3 10 olovo, Pb, mg .m-3 10 selen, Se, mg .m-3 50 antimon, Sb, mg .m-3 100 kalaj, Sn mg .m-3 500 cink, Zn, mg .m-3 1000 E2. DRUGE NEORGANSKE SUPSTANCE fluoridi g.m-3 2 cijanidi g.m-3 0.1 sulfidi g.m-3 0 sulfati g.m-3 200 hloridi g.m-3 250 sulfiti g.m-3 1 3. TOKSIЧNOST toksikoloшki bioogled Daphnia magna Straus, 48hEC50 % otpadne vode u razblaжeњu >50% ♦ nalaze se i na prioritetnoj listi Proposal for a European Parliament and Council Decision establishing the list of priority substances in the field of water policy..2000/0035(COD) Чlan 16 Od momenta stupaњa na snagu овог правилника, regulisaњe uslova ispuшtaњa industrijskih otpadnih voda u povrшinske vode za sve nove izvore industrijskog zagaђeњa vrшi se prema odredbama овог правилника. Za sve druge industrijske i privredne organizacije koje svoje otpadne vode veћ ispuшtaju u povrшinske vode krajњi rok za usaglaшавње sa zahtevima ovог правилника iznosi 5 godina od дана његовог stupaњa na snagu. Чlan 17 Za supstance koje nisu normirane ovиm правилником, a koje industrija ili neki drugi zagaђivaч ispuшta u povrшinske vode, graniчne vrednosti odreђuju se prema 7 posebnoj proceduri koju припрема ministarstvо nadleжnо za vodoprivredu и propisujе, заједно са министарствима за zdravstvo i zaшtitu животне sredine. Ukoliko se radi o supstancama za koje ne postoje odgovarajuћi meђunarodni standardi, utvrђivaњe graniчnih dozvoљenih vrednosti provodi se po posebnoj proceduri na osnovu podataka o toksiчnosti, bioakumulativnosti i perzistentnosti ovih supstanci u akvatiчnoj sredini pri чemu se uzimaju u obzir tehniчke moguћnosti њihovog uklaњaњa, rizik po љudsko zdravљe i tehnoekonomska analiza razliчitih postupaka uklaњaњa. Procedure и прописивaње graniчnih vrednosti врши се на начин предвиђен у ставу један овога члана. Чlan 18 Najkasnije dve godine od stupaњa na snagu ovог правилника mora se provesti inventarizacija koriшћeњa opasnih i шtetnih supstanci propisanih ovим правилником a posebno izrazito riziчnih navedenih u Aneksu 2 (Tabele 1 i 2). Posle navedenog roka za inventarizaciju sve opasne supstance koje budu registrovane ukљuчiћe se u program monitoringa ispusta otpadnih voda i prijemnika tih voda. 3. KONTROLA KVALITETA OTPADNIH VODA Чlan 19 Organi odgovornи za upravљaњe у дистикту ријечног слива donosе godiшњi Program i Plan sistematskog praћења kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika industrijskih i urbanih otpadnih voda prema smernicama datim u чlanu 20 овог правилника. Ovi Programi moraju biti usaglaшeni sa републичким programima praћења svih drugih zagађивања на простору осталих дистрикта, а ступају на снагу и примјењују се након добивања одобрења od Ministarstva nadleжnog za poslove vodoprivrede. Чlan 20 Program monitoringa otpadnih voda za svakog zagaђивача mora obuhvatiti sledeћe elemente: 1. lokacije kontrolnih тачака на којима ће бити вршена мерења; 2. uчestalost, tj. broj mereњa u toku kalendarske godine, zavisno od koliчine i stepena zagaђења otpadnih voda, treba da iznosi najmaњe od 4 do 12; trajaњe svakog mereњa, zavisno od duжine dnevnog radnog reжima, odnosno ispuштања otpadnih voda, iznosi najmaњe 8, 16 ili 24 часа; 3. начин мерења и узимања узорака: • gde to lokalni uslovi omoguћju, mereњe protoka i zahvataњe uzoraka treba da se obavљa automatski; pri tome, aparat za uzimaњe uzoraka zahvata subuzorke proporcionalno protoku; • alternativno, gde nije могућe obezbediti automatska mereњa, periodi izmeђu ruчног zahvataњa subuzoraka ne mogu biti duжi od 15 minuta; paralelno sa uzimaњem uzoraka vrшi se i mereњe protoka; 4. vrsta uzoraka i prioritetni parametri: • analiziraju se kompozitni 8-, 16- odnosno 24-чasovni uzorci proporcionalni protoku zavisno od duжine dnevnog radnog ciklusa; • u svim uzorcima otpadnih voda ili efluentima postrojeњa odreђuju se sledeћi parametri: temperatura, pH, alkalitet i elektroprovodљivost, ukupne чvrste materije (isparni ostatak), gubitak жarewem i pepeo, taloжivost za 30 minuta, ukupne suspendovane materije, hemijska potroшња kiseonika (HPK-дихроматни), 8 biohemijska potroшња kiseonika, ukupni azot, ukupni fosfor, svi parametri specifiчni za datu vrstu industrije i proizvodњe. 5. podaci o uslovima za vreme mereњa: svi izveштаји о извршеним испитивањима, поред резултата мерења, морају укључити и податке о радном капацитету производње и потрошње воде за време узимања узорака. Чlan 21 Provoђење и рачунско праћење годишњих програма систематског испитивања квантитативних и квалитативних карактеристика урбаних, индустријских и других некомуналних отпадних вода у надлежности је органа који управља у оквиру дистрикта ријечног слива. Чlan 22 U ciљu ocene implementacije i poшtovaњa propisanih graniчnih vrednosti za kvalitet efluenata koji se ispuшtaju u prirodne vode, eksternu kontrolu ispusta otpadnih voda obavљa Републичка дирекција за воде, као nadleжni organ vlasti putem sopstvene laboratorije или преносом на овлашћене ili komercijalne nezavisne akreditovane laboratorije. Ovlaшћena i / ili akreditovana laboratorija za kontrolu kvaliteta otpadnih voda, pored potrebne opreme za hemijske i toksikoloшke analize, mora raspolagati automatskim priborom za uzimaњe uzoraka i mereњe protoka. Svi rezultati monitoringa sakupљaju se u entitetskoj bazi podataka, коју води Републичка дирекција. Obraђeni podaci o emisiji загађујућих супстанци publikuju se poчetkom kalendarske godine u formi godiшњih izveштaja za prethodnu godinu. Чlan 23 Kada to zahtevaju ciљevi zaшtite kvaliteta prijemnog vodotoka, neposredna odgovornost za sprovoђење monitoringa i merењa na mestu izliva, kao i u efluentu postrojeњa za tretman, moжe se preneti na odgovornu slu`bu fiziчog ili pravnog lica koje ispuшta otpadne vode. Начин и обим мониторинга као и начин вођења, чувања и саопштавања резултата мерења одређује се годишњим Програмом и Плановима праћења загађивања у датом дистрикту ријечног слива у складу са Републичким Планом и Програмом. У овом случају физичко или правно лице дужно је да преко своје или других овлашћених лабараторије организује испитивање квалитета отпадних вода на месту испуштања, да контролише ефикасност рада и одржавања постројења за пречишћавање. Obraђene rezultate mereњa sa osnovnim podacima o kapacitetu proizvodњe i radnom reжimu industrije u periodu mereњa zagaђivaч je duжan da dostavi nadleжnom organu у дистрикту и Републичкој дирекцији, krajem svakog tromeseчja i poчetkom kalendarske godine - godiшњi izveшtaj za prethodnu godinu. Rezultate samomonitoringa zagaђivaч je duжan da чuva 5 godina. Svi rezultati samomonitoringa moraju biti dostupni u svakom momentu nadleжnoj nadzornoj sluжbi vodoprivrede. Чlan 24 Uчestalost obaveznih eksternih kontrolnih mereњa za gradske i bioloшki razgradљive industrijske otpadne vode odreђuje se prema optereћeњu nepreчiшћenih otpadnih voda a za sve otpadne vode koje sadrжe toksiчne supstance prema koliчini otpadnih voda. Чlan 25 Kontrola preчiшћenih i nepreчiшћenih urbanih, meшovitih-urbanih kao i biorazgradљivih industrijskih otpadnih voda obavљa se na pogodnom mestu u kanalizaciji neposredno pre ispuшtaњa u prirodni recipijent (reke, jezera, akumulacije). 9 Члan 26 Ukoliko postoji izgraђen kanalizacioni sistem sa definisanim malim brojem ispusta (3-4) a ne postoje postrojeњa za preчiшћavaњe, urbane otpadne vode za sva naseљa veћa od 2000 ES sistematski se prate jedanput godiшњe u ciklusu od 7 uzastopnih dana na dnevnim kompozitnim uzorcima uz mereњe protoka. Чlan 27 Minimalan broj uzoraka za urbane i biorazgradљive industrijske efluente postrojeњa za preчишћавање odreђuje se u skladu sa kapacitetom postrojewa* a uzorci se uzimaju u pravilnim intervalima tokom godine kako sledi : < od 2000 ES** 4 uzorka godiшњe 2000 do 10 000 ES 12 uzoraka prve godine rada postrojeњa i 4 uzorka u sledeћim godinama ako kvalitet u prvoj godini ispitivaњa zadovoљava 10 000 do 50 000 ES 12 uzoraka godiшњe > od 50 000 ES 24 uzorka godiшњe * ekvivalentno optereћeњe izraчunava se na osnovu maksimalnog sredњenedeљnog optereћeњa u toku godine ne uzimajuћi u obzir vreme sa padavinama ** ES oznaчava ekvivalentno optereћeњe i iznosi 60 g BPK5 po stanovniku na dan. Istom учесталошћу ispituju se i industrijske lako bioloшki razgradљive nepreчiшћene otpadne vode. Uzorci otpadnih voda prehrambene industrije sa izrazitim sezonskim karakterom uzimaju se u toku kampaњe za dominantne karakteristiчne proizvodne cikluse. Чlan 28 Opшta saglasnost kvaliteta otpadnih voda sa propisanim graniчnim vrednostima oceњuje se na godiшoj osnovi uzimajuћi u obzir sve uzorake uzete tokom godine. Merodavne vrednosti su sredњe dnevne koncentracije ponderisane protokom. Kada broj uzoraka efluenata postrojeњa za preчишћавање urbanih i biorazgradљivih industrijskih otpadnih voda u toku godine iznosi 4 (четири), smatraћe se da efluent zadovoљava propisane graniчne vrednosti za ispuшtaњe u prirodne recipijente ako za svaki parametar kvaliteta u svakom uzorku rezultati mereњa odgovaraju numeriчkim vrednostma i propisanim u Tabelama 1, 2 i 3, odnosno u dozvoli. Dozvoљeni broj uzoraka чiji pojedini parametri kvaliteta odstupaju od propisanih graniчnih vrednosti zavisi od broja uzetih uzoraka tokom godine i definisan je u Tabeli 4. Pri tome, parametri чije su izmerene vrednosti veћe od propisanih ne smeju odstupati za viшe od 100 %; za suspendovane materije dozvoљeno odstupaњe iznosi 150%. Pri oceni saglasnosti sa propisanim graniчnim vrednostima ne uzimaju se u obzir ekstremne vrednosti kvaliteta efluenta kada su one rezultat neuobiчajenih situacija kao шto su jake padavine, izuzetno niske temperature ili kratkotrajni kvarovi na postrojeњu. Tabela 4. Maksimalan broj uzoraka u kojima sme da bude preђena graniчna vrednost bilo kog normiranog parametara broj uzoraka u toku godine maksimalan broj uzoraka koji sme da bude veћi od propisane vrednosti broj uzoraka u toku godine maksimalan broj uzoraka koji sme da bude veћi od propisane vrednosti 4 - 7 1 172 - 187 14 8 - 16 2 188 - 203 15 17 - 28 3 204 - 219 16 29 - 40 4 220 - 235 17 41 - 53 5 236 - 251 18 54 -67 6 252 - 268 19 68 - 81 7 269 - 284 20 82 - 95 8 285 - 300 21 96 - 110 9 301 - 317 22 111 - 125 10 318 - 334 23 126 - 140 11 335 - 350 24 141 - 155 12 351 - 365 25 156 - 171 13 10 Чlan 29 Merodavne vrednosti za ocenu saglasnosti izmerenih koncentracija azota i fosfora sa graniчenim vrednostima datim u Тabeli 2 su sredњe godiшњe koncentracije za oba parametra. Чlan 30 Kontrola kvaliteta nepreчiшћenih i preчiшћenih toksiчnih industrijskih otpadnih voda obavљa se na pogodnom mestu u kanalizaciji neposredno pre ispuшtaњa u prirodni vodotok. Izuzetno, kada se tehnoloшke otpadne vode ili efluenti postrojeњa pre ispusta u vodotok spajaju sa rashladnim i drugim veoma razblaжenim otpadnim vodama, mesto uzimaњa uzoraka mora biti pomereno uzvodno - na mesto u kanalizaciji neposredno posle postrojeњa za preчiшћavaњe, odnosno pre spajaњa sa rashladnim vodama. Чlan 31 Za kontrolu kvaliteta toksiчnih industrijskih otpadnih voda i/ili efluenta postrojeњa uzimaju se kompozitni, protoku proporcionalni uzorci automatskim ureђajem uz kontinualnu registraciju protoka. Zavisno od dnevnog reжima proizvodњe, trajaњe uzimaњa uzoraka u industriji treba da iznosi 8, 16 ili 24 чasa. Чlan 32 Minimalan broj dnevnih uzoraka za toksiчne industrijske efluente tokom godine odreђuje se prema koliчini ispuшtene otpadne vode (Tabela 5). Tabela 5. Minimalan broj ispitivaњa toksiчnih industrijskih otpadnih voda ili efluenata postrojeњa za preчiшћavaњe u toku godine protok otpadnih voda (m3. dan -1) broj ispitivaњa u toku godine 0-50 4 50-100 6 100-500 8 preko 500 12 Чlan 33 Obavezni parametri za industrijske otpadne vode koje mogu biti toksiчne, odnosno efluente postrojeњa za preчiшћavaњe jesu: protok, pH, temperatura, suspendovane materije, HPK, (TOC), BPK, NH4-N, NO2-N, NO3-N, ukupni azot po Kjeldalu, ukupni фосфор, parametri specifiчni za datu industriju, kao i bioogled sa Daphnia magna Straus kao sumarni pokazateљ stepena toksiчnosti. Чlan 34 Opшta saglasnost kvaliteta otpadnih voda navedenih u Чlanu 33 sa propisanim graniчnim vrednostima oceњuje se na godiшњoj osnovi uzimajuћi u obzir sve uzorake uzete tokom godine. Dozvoљeni broj uzoraka чiji pojedini parametri kvaliteta odstupaju od propisanih graniчnih vrednosti zavisi od broja uzetih uzoraka tokom godine i definisan je u Тabeli 4. Pri tome, parametri чije su izmerene vrednosti veћe od propisanih ne smeju odstupati za viшe od 50 %; za suspendovane materije dozvoљeno odstupaњe iznosi 100%. Ako test toksiчnosti ne zadovoљava propisanu graniчnu vrednost smatra se da kvalitet efluenta ne zadovoљava uslove za bezbedno ispuшtaњe, bez obzira шto ostali parametri mogu biti niжi od graniчnih vrednosti. Чlan 35 U saglasnosti sa naчelom " zagaђivaч - plaћa", sve troшkove ispitivaњa sopstvenih otpadnih voda plaћа fiziчko ili pravno lice koje sirove ili preчишћене otpadne vode ispuшta u povrшinske vode, као и прописану накнаду, посебним прописом, за загађење. 11 4. NADZOR I KAZNENE ODREDBE Чlan 36 Nadzor nad primenom ovог правилника vrшi вodoprivredna inspekcija и Републичка дирекција за воде. Чlan 37 Za неспровођење и непридржавање propisanih uslova ispuшtaњa отпадних вода у површинске воде, како је регулисано овим правилником примењиваће се kaznene odredbe predviђene Zakonom o vodama, који важи у тренутку настанка штете. 4. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 38. Саставни дио овог правилника јесте: Анекс 1. из члана 15., Табела 1.са садржајем аналитичке методе испитивања параметара; Анекс 2. Табела 1. са листом приоритетних супстанци у политици вода, по листи ЕУ (Desicion 2000/0035 (COD)), као и Анекс 2. Табела 2. са листом специфичних супстанци од ИЦПДР за ријеку Дунав. Члан 39. Даном ступања на снагу овог правилника, престају да важе. "Правилник о начину и обиму мерења и испитивања употребљене и искориштене воде и испуштене загађене воде" ("Службени лист СР БиХ " број 38/76), чије одредбе се односе на материју која је прописана овим Правилником, као и "Правилник о опасним материјама које се несмеју уносити у воде" "Службени лист СФРЈ" број 3/66 и 7/66. Члан 40. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске". Број: Датум; 2001.године МИНИСТАР Др Рајко Латиновић 12 ANEKS 1 Za izradu programa uzimaњa uzoraka, kao i postupke za uzimaњe, rukovaњe i zaшtitu uzoraka koriste se sledeћi ISO standardi: ISO 5667/1: 1980 ; ISO 5667/2:1991; ISO 5667-3:1994; ISO 5667-10:1992 ; 6567-13:1997; Tabela 1 . Analitiчke metode ispitivaњa parametara из Члана 15 Правилника Parametri dimenzije analitiчka tehnika 1. OPШTI HEMIJSKI I FIZIЧKO-HEMIJSKI ELEMENTI KVALITETA A. OPШTI PARAMETRI Temperatura 0C temperaturna sonda, in situ PH jedinice pH elektrohemijska, in situ taloжive materije posle o,5~ ml taloga/l taloжeњe u Imhofov-om levku suspendovane materije gm-3 gravimetrijska posle filtracije kroz membranski filter veliчine pora 0.45 µm B. KISEONII РЕЖИМ BPK5 гO2 m 3 metoda razblaжeњa, inkubacija 5 dana na 200C kiseonik se odreђuje elektrometrijski ili Winklerovom metodom HPK гO2 m 3 oksidacija kalijum dihromatom, titracijska ili spektrofotometrijska C. NUTRIJENTI amonijaчni azot g.m-3N spektrofotometrijska sa Nessler-reagensom nitritni azot g.m-3N spektrofotometrijska (naftilamin i sulfanilna kis.) nitratni azot g.m-3N spektrofotometrijska, redukcija sa Cd do NO2 oganski azot g.m-3N metoda po Kjeldahlu ukupni fosfor g.m-3P spektrofotometrijska sa amonijum molibdatom i askorbinskom kiselinom 2. SPECIFIЧNI ZAGAЂУЈУЋЕ СУПСТАНЦЕ D. SPECIFIЧNE TOKSIЧNE ORGANSKE MATERIJE D1. VISOKO RIZIЧNE PRIORITETNE SUPSTANCE sve supstancije navedene u Tabeli 1 pod D1 mg m-3 gasna hromatografija, spec ECD D2 OSTALE ORGANSKE TOKSIЧNE MATERIJE sve supstancije navedene u tabeli 1 pod D2 mg m-3 gasna hromatografija, spec ECD mineralna uљa g m-3 IR-spektrofotometrija masti i uqa: g m-3 ekstrakciono gravimetrijska E. TOKSIЧNE NEORGANSKE SUPSTANCE E1 METALI I METALOIDI aluminijum g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS arsen g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS barijum g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS bakar g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS gvoжђe g m 3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS жiva g m 3 AAS -hladne pare kalaj g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS kadmijum g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS mangan g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS nikl g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS olovo g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS selen g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS ukupni hrom g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS hrom шestovalentni g m 3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS cink g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS srebro g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS antimon g m-3 plamena i-/ili elektrotermalna AAS 13 DRUGE NEORGANSKE TOKSIЧNE SUPSTANCE cijanidi g.m-3 spektrofotometrijska sa piridinom i barbiturnom kiselinom hloridi g.m-3 titrimetrijska, merkurimetrijska titracija fluoridi g.m-3 spektrofotometrijska metoda hlor g.m-3 spektrofotometrijska metoda sulfati g.m-3 gravimetrijska metoda sulfidi g.m-3 volumetrijska metoda sulfiti g.m-3 volumetrijska metoda 3.TOKSIЧNOST toksikoloшki bioogled sa Daphnia magna Straus, Cladocera, Crustacea ml. l-1 toksikoloшka metoda (48hEC50) ISO 6341:1989 (E) 14 ANEKS 2 Tabela 1. LISTA PRIORITETNIH SUPSTANCI U POLITICI VODE24 red. Lista Evropske Unije Decision 2000/ 0035 (COD) broj CAS broj EU broj naziv 1 15972-60-8 240-110-8 alahlor 2 120-12-7 204-371-1 antracen 3 1912-24-9 217-617-8 atrazin 4 71-43-2 200-753-7 benzen 5 n.a. n.a. bromirani difenileter25 6 7440-43-9 231-152-8 Cd i wegova jediњeњa 7 85535-84-8 287-476-5 C10-13-hloralkani25 8 2921-88-2 220-864-4 hlorfenvinfos 9 2921-88-2 220-864-4 hlorpirofos 10 75-09-2 200-838-9 dihlorometan 11 107-06-2 203-458-1 1,2-dihloroetan 12 117-81-7 204-211-0 di(2-etilheksil)ftalat (DEHP) 13 330-54-1 206-354-4 diuron 14 116-29-7 204-079-4 endosulfan 959-98-8 n.a. alfa-endosulfan 15 118-74-1 204-273-9 heksahlorbenzen 16 87-68-3 201-765-5 heksahlorbutadien 17 608-73-1 210-158-9 heksahlorcikloheksan 58-89-9 200-401-2 gama-izomer, lindan 18 34123-59-6 251-835-4 izoproturon 19 7439-92-1 231-100-4 Pb i њegova jediњeњa 20 7439-97-6 231-106-4 Hg i њena jediњeњa 21 91-20-3 202-049-5 naftalen 22 7440-02-0 231-111-4 Ni i њegova jediњeњa 23 25154-52-3 246-672-0 nonilfenoli 104-40-5 203-199-4 4-(para)-nonilfenol 24 1806-24-4 217-302-5 oktilfenoli 140-66-9 n.a. (para-tert-oktilfenol) 25 n.a. n.a. poliaromatiчni ugљovodonici 50-32-8 200-028-5 benzo(a)piren 205-99-2 205-911-9 benzo(b)fluoroanten 191-24-2 205-883-8 benzo(g,h,i)perilen 207-08-9 205-916-6 benzo(k)fluoroanten 206-44-0 205-912-4 fluoroanten 193-39-5 205-893-2 indeno(1,2,3-cd)piren 26 608-93-5 210-172-5 pentahlorobenzen 27 122-34-9 204-535-2 simazin 28 87-86-5 201-778-6 pentahlorfenol 29 688-73-3 211-704-4 tributil kalaj jediњeњa 36643-28-4 n.a. tributil kalaj-katjon 30 12002-48-1 234-413-4 trihlorbenzen 120-82-1 204-428-0 1,2,4-trihlorbenzen 31 67-66-3 200-663-8 trihlormetan (hloroform) 32 1582-09-8 216-428 trifluralin 24 Gde se navodi grupa jediњeњa, u zagradi je dat referentni parametar. Kontola ћe biti usmerena na individualne supstance bez prejudiciraњa ukљuчivaњa drugih reprezenata 25 Ove grupe ukљuчuju veliki broj pojedinaчnih jediњeњa. Za sada, indikativni parametri ne mogu biti dati ; n.a. - nije primenљivo 15 Tabela 2 Lista specifiчnih supstanci predloжena od ICPDR za r. Dunav naziv specifiчne supstance ukљuчene u monitoring voda sediment antracen + arsen + + atrazin + metaboliti + benzo(a) pirern + + benzo (b) fluoranten + benzo(g,h,i) perilen + benzo (k) fluoranten + bakar i њegova jediњeњa + + 2.4 D + kadmijum i њegova jediњeњa + + hrom i њegova jediњeњa + + DDT + metaboliti + + Di (2-3tilheksil)ftalat + + 1,2 -dihloroetan + дihlorometan + дiuron + Endosulfan + + Fluoranten + + Heksahlorbenzen + + Heksahlorbutadien + + Heksahlorcikloheksan + + Idenol (1,2,3-d) )piren + Olovo i њegova jediњeњa + + `iva i wena jediwjewa + + naftalen + + nikl i њegova jediњea + + nonilfenol + + oktilfenol + + PCBs + pentahlorbenzen + + pentahlorfenol + + simazin + tributilin jediњeњa + trihlorobenzen + + trihloretan + trihloretilen + trihlormetan + trifluralin + cink i њegova jediњeњa + Preliminarna lista za Dunav ukљuчuje skoro sve prioritetne supstance iz tabele 1 ovog Priloga kao i nekoliko supstanci karakteristiчnih za Dunavski sliv ( arsen, hrom, bakar cink i њihova jediњeњa; DDT; 2,4 D; tributilin jediњeњa; tihloretan i trihloretilen) za koje su ovим Правилником propisani standardi kvaliteta.