Law on the safety of critical infrastructures in the Republic Srpska

1079 На основу Амандмана XL тачка 2. на Устав Републи ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 28/94), д о н о с и м УКАЗ О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О БЕЗБЈЕДНОСТИ КРИТИЧНИХ ИНФРАСТРУКТУРА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Проглашавам Закон о безбједности критичних инфра структура у Републици Српској, који је Народна скупшти на Републике Српске усвојила на Петој редовној сједници, одржаној 27. јуна 2019. године, а Вијеће народа 4. јула 2019. године констатовало да усвојеним Законом о безбједности критичних инфраструктура у Републици Српској није угро жен витални национални интерес ни једног конститутив ног народа у Републици Српској. Број: 01-020-2774/19 Предсједник 8. јула 2019. године Републике, Бањалука Жељка Цвијановић, с.р. З АКОН О БЕЗБЈЕДНОСТИ КРИТИЧНИХ ИНФРАСТРУКТУРА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Члан 1. Овим законом уређује се критична инфраструктура Републике Српске, сектори критичне инфраструктуре у Републици Српској, управљање критичним инфраструкту рама, обавеза израде анализе ризика, безбједносног плана објеката из сектора критичне инфраструктуре, безбједно сни координатор и лице одговорно за управљање и заштиту објеката критичне инфраструктуре, сарадња у области кри тичне инфраструктуре, поступање са заштићеним подаци ма, надзор над спровођењем овог закона, као и прекршајне одредбе. Члан 2. Критичне инфраструктуре су системи, мреже и објекти од посебне важности, чије уништавање или угрожавање може изазвати озбиљан поремећај у слободном кретању људи, превозу робе и пружању услуга, негативно утицати на унутрашњу безбједност, здравље и животе људи, имо вину, животну средину, спољну безбједност, економску стабилност, те непрекидно функционисање републичких органа. Члан 3. (1) Сектори из којих се одређује критична инфраструк тура су: 1) индустрија, енергетика и рударство (производња, укључујући улазне ресурсе, објекте, системе за пренос, складиштење, транспорт производа, енергената и енергије, системе за дистрибуцију), 2) информационо-комуникациона инфраструктура (елек тронске комуникације, пренос података, информациони си стеми, пружање аудио, и аудио и видео медијских услуга), 3) саобраћај (друмски, жељезнички и ваздушни саобра ћај и саобраћај унутрашњим пловним путевима), 4) здравство (здравствена заштита, производња, тран спорт и надзор над лијековима), 5) комуналне дјелатности (објекти комуналне инфра структуре, а нарочито у области производње и испоруке воде, пречишћавања и одвођења отпадних вода, производ ње и испоруке топлотне енергије, збрињавања отпада из стамбених и пословних простора и слично), 6) водопривреда (регулациони и заштитни водни објекти), 7) храна и пиће (производња и снабдијевање храном и пићем, систем сигурности хране и пића, робне залихе), 8) финансије (банкарство, берзе, инвестиције, системи осигурања и плаћања), 9) производња, складиштење и превоз опасних мате рија (хемијски, биолошки, радиолошки и нуклеарни мате ријали), 10) јавне службе, 11) васпитање и образовање, 12) културна и природна добра (вјерски објекти, споме ници културе, просторне културно-историјске цјелине, ар хеолошка налазишта, знаменита мјеста, умјетничка дјела и историјски предмети, архивска грађа, филмска грађа, стара и ријетка књига, као и заштићена природна добра прописа на Законом о заштити природе). (2) Осим сектора наведених у ставу 1. овог члана, Вла да Републике Српске, на приједлог Министарства унутра шњих послова (у даљем тексту: Министарство), може одлу ком одредити и друге секторе критичне инфраструктуре. Члан 4. Поједини појмови кориштени у овом закону имају сље деће значење: 1) анализа ризика је разматрање могућих сценарија пријетњи да би се оцијенила рањивост и могућe посљеди СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Језик српског народа ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, Вељка Млађеновића бб Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org sgrs.oglasi@slglasnik.org sgrs.fi nansije@slglasnik.org sgrs.online@slglasnik.org www.slglasnik.org Уторак, 9. јул 2019. године БАЊА ЛУКА Број 58 Год. XXVIII Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука 555-007-00001332-44 НЛБ банка а.д. Бања Лука 562-099-00004292-34 Sberbank a.д. Бања Лука 567-162-10000010-81 UniCredit Bank а.д. Бања Лука 551-001-00029639-61 Комерцијална банка a.д. Бања Лука 571-010-00001043-39 Addiko Bank а.д. Бања Лука 552-030-00026976-18 2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 58 9.7.2019. це, односно поремећаји у раду критичне инфраструктуре или њено уништење, 2) безбједносни план је обавезни план заштите критич не инфраструктуре, 3) безбједносни координатор и лице одговорно за управљање и заштиту објеката критичне инфраструктуре задужени су за спровођење безбједносног плана заштите критичне инфраструктуре, за комуникацију између обје ката критичне инфраструктуре и Министарства, као и са надлежним органима из појединих сектора критичне ин фраструктуре, 4) заштита критичне инфраструктуре подразумијева све активности којима је циљ да обезбиједе функционалност, непрекидно дјеловање и испоруку робе и услуга критичне инфраструктуре, те да спријечи угрожавање критичне ин фраструктуре, 5) заштићени подаци су они подаци о критичној инфра структури који су у складу са посебним прописима означе ни као такви, 6) Министарство је контакт тачка које, у име Владе Републике Српске, сарађује са надлежним органима Репу блике Српске, БиХ, Европске уније и других држава, с циљем размјене информација о критичним инфраструкту рама и спровођења утврђених активности у њиховој зашти ти и обезбјеђењу непрекидног функционисања, 7) Методологија за одређивање критичне инфраструк туре је скуп општих мјерила на основу којих се процјењује ризик за поједине системе и мреже критичних инфраструк тура у свим секторима и одређују објекти критичне инфра структуре (у даљем тексту: Методологија), 8) међународна критична инфраструктура је она инфра структура која је између двију сусједних држава дефиниса на као критична, 9) одговорни субјекти критичне инфраструктуре су прав на лица, односно јавна предузећа и привредна друштва која су одговорна за управљање критичном инфраструктуром, 10) секторске мјере подразумијевају скуп специфич них мјера на основу којих се процјењује ризик за системе и мреже критичних инфраструктура у поједином сектору, 11) управљање критичном инфраструктуром подразу мијева обезбјеђење услова за рад и континуирано функцио нисање критичне инфраструктуре. Члан 5. (1) Републички органи управе надлежни за секторе из члана 3. овог закона одређују одговорне субјекте критичне инфраструктуре и објекте критичне инфраструктуре. (2) Министар унутрашњих послова (у даљем тексту: министар), на приједлог надлежног републичког органа управе, рјешењем потврђује идентификоване критичне ин фраструктуре, након спроведеног поступка провјере. (3) Министар рјешењем одређује листу сектора кри тичних инфраструктура, према њиховом значају за опште функционисање Републике Српске, односно рангира секто ре критичне инфраструктуре према њиховој критичности. (4) На приједлог министра, Влада Републике Српске ће подзаконским актом утврдити поступак провјере субјеката и објеката критичне инфраструктуре дефинисане ставом 2. овог члана. Члан 6. (1) Министарство, у сарадњи са надлежним републич ким органом управе из чије надлежности је поједина кри тична инфраструктура, редовно прати и процјењује пријет ње, предлаже оперативне и друге мјере за процјењивање критичности, као и мјере за управљање и заштиту критич них инфраструктура. (2) Министарство, једном годишње, Влади Републике Српске и одбору Народне скупштине Републике Српске на длежном за безбједност, подноси извјештај о броју критич них инфраструктура по секторима, степену њихове угроже ности, те спровођењу мјера њихове заштите. Члан 7. (1) Републички органи управе из чије надлежности је поједина критична инфраструктура и Министарство, од говорни су за одређивање појединих система или њихових дијелова каo критичних инфраструктура, управљање кри тичним инфраструктурама и њихову заштиту. (2) Министар доноси рјешење о одређивању критичне инфраструктуре, те га доставља на спровођење одговорним субјектима критичних инфраструктура и републичком ор гану управе у чијој надлежности је објекат критичне ин фраструктуре. (3) Одговорни субјекти критичних инфраструктура ди ректно су одговорни за управљање и заштиту критичних инфраструктура у свим условима. Члан 8. (1) Министар доноси Методологију, у сарадњи са репу бличким органима управе надлежним за секторе из члана 3. овог закона. (2) Методологија се означава одговарајућим степеном тајности, у складу са прописима којима се уређује област заштите тајних података. (3) Секторске мјере одређује републички орган управе надлежан за сектор којем припада објекат критичне инфра структуре, у сарадњи са Министарством. (4) Приликом израде секторских мјера, надлежни репу блички органи управе могу консултовати струковна удру жења за сваки појединачни сектор. Члан 9. (1) Анализом ризика утврђују се могућности прекида рада критичне инфраструктуре, а спроводи се у складу са Методологијом и секторским мјерама. (2) Анализом ризика свих критичних инфраструктура, као директна штета, процјењују се: 1) људски губици (процјењује се могући број смртно страдалих или повријеђених због прекида рада поједине критичне инфраструктуре), 2) економски губици (процјењују се према важности економског губитка или смањења квалитета производа или услуга, укључујући и могући утицај на животну средину), 3) утицај на јавност (процјењује се према утицају на повјерење јавности, физичке патње и нарушавање свакод невног живота, укључујући и губитак основних, те јавних услуга). (3) Анализом ризика свих критичних инфраструктура, као индиректна штета, процјењује се: 1) дугорочан утицај на интегритет појединаца и зајед нице (процјењује се према важности података са стано вишта функционисања заједнице, остваривања људских права и слобода), 2) дугорочна економска штета (процјењује се према важности података за заштиту колективних вриједности и онемогућавања подривања личних и колективних економ ских интереса), 3) дугорочан утицај на квалитет животне средине (про цјењује се према важности и транспарентности података о системима и опасностима које могу битно утицати на ква литет животне средине). Члан 10. (1) Надлежни републички органи управе, у сарадњи са Министарством и са одговорним субјектима критичне ин фраструктуре, израђују анализе ризика и секторске планове обезбјеђења рада критичних инфраструктура за секторске критичне инфраструктуре из своје надлежности. (2) Министарство сарађује са одговорним субјектима критичне инфраструктуре приликом израде анализа ризи ка и планова обезбјеђења рада критичних инфраструкту ра, а при томе узима у обзир постојеће секторске процјене угрожености и планове наставка рада за поједини сектор, израђене на основу других прописа, који обухватају овим 9.7.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 58 3 законом утврђене ризике, ако они могу у потпуности на докнадити анализе ризика и планове обезбјеђења рада кри тичних инфраструктура. (3) При процјењивању ризика и потребног степена за штите узима се у обзир и дјеловање појединог сектора или мреже критичне инфраструктуре на друге критичне инфра структуре, те се обезбјеђује размјена података потребних за израду анализе ризика. (4) Приликом израде анализе ризика и секторских пла нова обезбјеђења рада критичних инфраструктура надле жни републички органи управе могу консултовати струков на удружења за сваки појединачни сектор, уз сагласност Министарства. Члан 11. (1) Одговорни субјекти критичне инфраструктуре изра ђују анализу ризика, као основ за израду безбједносног плана, а у складу са чланом 9. овог закона. (2) Приликом израде анализе ризика, одговорни субјекти критичне инфраструктуре сарађују са републич ким органима управе у чијој је надлежности критична ин фраструктура, и са Министарством. Члан 12. (1) Безбједносни план обезбјеђује повјерљивост, потпу ност и расположивост организационих, кадровских, мате ријалних, информационо-комуникационих и других рје шења, те сталних безбједносних мјера потребних за непре кидно функционисање критичне инфраструктуре. (2) Одговорни субјекти критичних инфраструктура израђују безбједносни план, који обухвата мјере заштите и обезбјеђења наставка рада критичне инфраструктуре и испоруке робе и услуга. (3) Рок за израду безбједносних планова је годину дана од дана пријема рјешења о одређивању критичне инфра структуре. (4) Постојећи документи израђени на основу других секторских прописа, а којима су регулисане мјере заштите, могу бити саставни дио безбједносних планова. (5) Надлежни републички орган управе у чијој надле жности је критична инфраструктура утврђује вриједност докумената израђених на основу других секторских пропи са којима су регулисане мјере заштите. Члан 13. (1) Одговорни субјекти критичне инфраструктуре до носе безбједносни план уз претходно прибављену сагла сност надлежног органа републичке управе у чијој је на длежности критична инфраструктура. (2) У поступку издавања сагласности, надлежни репу блички орган управе утврђује да ли је безбједносни план израђен у складу са Методологијом и секторским мјерама. (3) Безбједносни план критичних инфраструктура је дио пословног плана јавног предузећа и привредног друштва и није јавно доступан. (4) Безбједносни план обухвата: 1) одређивање важних дијелова или објеката мреже критичних инфраструктура, 2) спровођење анализе ризика засноване на сценарију великих пријетњи, рањивости сваког објекта, система, мре жа и функционалности и могућим посљедицама у редов ном раду, те у случају престанка рада или кориштења кри тичне инфраструктуре, укључујући и ризик од напуштања локације критичне инфраструктуре, 3) идентификацију, избор и одређивање свих потребних мјера и поступака за смањење рањивости и обезбјеђење дјеловања свих утврђених критичних дијелова или објеката мреже или система, и то: 1. сталних безбједносних мјера и поступака који се континуирано примјењују (техничких, организационих, комуникационих мјера, мјера и поступака раног упозора вања и јачања свијести) и који одређују нужне трошкове у безбједности, 2. постепених безбједносних мјера и поступака који се активирају у зависности од јачања пријетњи. (5) Безбједносни планови се анализирају током прве годинe од дана одређивања критичне инфраструктуре, а на кон тога се анализирају редовно једном годишње. Члан 14. (1) Републички органи управе одређују безбједносног координатора за критичну инфраструктуру и његовог за мјеника за сваки сектор критичне инфраструктуре из своје надлежности, који могу бити из реда запослених. (2) Одговорни субјекти критичне инфраструктуре (као правна лица) дужни су да одреде лице које је директно од говорно за управљање и заштиту објеката критичне инфра структуре, које може бити из реда запослених. (3) Лице одговорно за управљање и заштиту објеката критичне инфраструктуре у свом раду сарађује са безбјед носним координатором за критичну инфраструктуру, њего вим замјеником и Министарством, а да би се обезбиједила заштита и континуитет рада критичне инфраструктуре. Члан 15. (1) Министарство сарађује са органима критичне ин фраструктуре других држава. (2) Сарадња са критичним инфраструктурама других држава не искључује права и обавезе органа републичке управе за директну размјену информација, знања и иску става са сродним органима других држава. Члан 16. У случајевима уништавања или оштећења дијелова критичне инфраструктуре орган републичке управе, у са радњи са одговорним субјектима критичне инфраструк туре, а зависно од обима штете, предлаже Министарству именовање штаба за кризнe ситуацијe, уколико то безбјед носним планом претходно није дефинисано. Члан 17. (1) Са подацима о критичној инфраструктури за које је одређен степен тајности поступа се у складу са важећим прописима и међународним уговорима и стандардима. (2) Осим података који у складу са овим законом пред стављају тајни податак и означавају се одговарајућим степеном тајности, у подручју заштите критичних инфра структура може се одредити тајност и других података по везаних са поједином критичном инфраструктуром. Члан 18. За спровођење овог закона надлежно је Министарство. Члан 19. (1) Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона код одговорних субјеката критичне инфраструктуре врши Министарство. (2) У инспекцијском надзору контролишу се субјекти који су обавезни да спроводе мјере и активности из овог закона, утврђује степен испуњавања услова и начина рада субјеката под контролом, обавља директан увид у опште и појединачне акте, те предузимају мјере одређене овим за коном. (3) Ако се у инспекцијском надзору утврди повреда одредаба овог закона, контролисаном субјекту ће се рје шењем наредити мјере за отклањање утврђених неправил ности са роком извршења. (4) Ако контролисани субјект не отклони утврђене не правилности у року из става 3. овог члана, без одгађања се покреће прекршајни поступак. (5) Ако током инспекцијске контроле инспектор утврди да није овлаштен директно да поступа, о томе одмах оба вјештава надлежну организациону јединицу Министар 4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 58 9.7.2019. ства, након чега се захтијева покретање поступка и преду зимање мјера у складу са законом. Члан 20. Ради обезбјеђења јединственог приступа анализи ри зика критичних инфраструктура, надзор над примјеном Методологије и секторских мјера код свих учесника који спроводе овај закон врши Министарство, а контролу код одговорних субјеката критичних инфраструктура над при мјеном секторских мјера и анализа ризика спроводе репу блички органи управе у сектору из своје надлежности. Члан 21. (1) Новчаном казном од 500 КМ до 1.000 КМ казниће се за прекршај одговорни субјект критичне инфраструкту ре ако: 1) не изради анализу ризика као подлогу за израду безбједносног плана на основу мјера из члана 9. овог зако на (члан 11. став 1), 2) не изради и не донесе безбједносни план одговор ног субјекта, који обухвата мјере заштите и обезбјеђења наставка пословања критичне инфраструктуре и испоруке услуга или робе (члан 12. став 1. и члан 13. став 1), 3) не одреди безбједносног координатора и лице одго ворно за управљање и заштиту објеката критичне инфра структуре (члан 14. став 2). (2) За прекршај из става 1. овога члана казниће се нов чаном казном од 50 КМ до 200 КМ и лице одговорно за управљање и заштиту објеката критичне инфраструктуре. Члан 22. Влада Републике Српске ће у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донијети подзаконски пропис о поступку провјере субјеката и објеката критичне инфраструктуре (члан 5. став 4). Члан 23. Руководиоци републичког органа управе дужни су да донесу секторске мјере из члана 8. став 3. овог закона у року од 18 мјесеци од дана ступања на снагу овог закона. Члан 24. У року од девет мјесеци од дана усвајања секторских мјера из члана 8. став 3. овог закона министар ће донијети Методологију из члана 8. став 1. овог закона. Члан 25. Републички органи управе дужни су да у року од шест мјесеци од дана доношења Методологије предложе критич не инфраструктуре из сектора њихове надлежности и ниво њихове критичности. Члан 26. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављи вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 02/1-021-639/19 Предсједник 27. јуна 2019. године Народне скупштине, Бањалука Недељко Чубриловић, с.р. 1080 На основу Амандмана XL тачка 2. на Устав Републи ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 28/94), д о н о с и м УКАЗ О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ И УНУТРАШЊИМ ПОСЛОВИМА Проглашавам Закон о измјенама и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима, који је Народна скупштина Републике Српске усвојила на Петој редовној сједници, одржаној 27. јуна 2019. године, а Вијеће народа 4. јула 2019. године констатовало да усвојеним Законом о измјенама и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима није угрожен витални национални интерес ни једног конститутивног народа у Републици Српској. Број: 01-020-2775/19 Предсједник 8. јула 2019. године Републике, Бањалука Жељка Цвијановић, с.р. З АКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ И УНУТРАШЊИМ ПОСЛОВИМА Члан 1. У Закону о полицији и унутрашњим пословима (“Слу жбени гласник Републике Српске”, бр. 57/16 и 110/16) у члану 5. у ставу 2. послије ријечи: “организације” ријеч: “и” брише се и додаје се запета, а послије ријечи: “уста нове” додају се запета и ријечи: “правна и физичка лица”. Члан 2. У члану 8. у ставу 1. ријечи: “Кривичним законом Репу блике Српске” замјењују се ријечима: “Кривичним закони ком Републике Српске”. Члан 3. У члану 14. тачка 4) мијења се и гласи: “4) предлаже финансијски план за потребе полицијских службеника,”. Члан 4. Члан 21. мијења се и гласи: “(1) У случају да Народна скупштина Републике Српске у складу са Уставом Републике Српске прогласи ванредно стање, усљед елементарне непогоде или опште опасности ширих размјера за Републику Српску или дио Републике Српске, директор ангажује једну или више посебних једи ница полиције за ту намјену. (2) Изузетно од става 1. овог члана, у посебним слу чајевима који захтијевају додатно ангажовање полицијских службеника, на приједлог руководиоца основне организа ционе јединице Министарства, директор ангажује једну или више посебних јединица полиције. (3) Наредбом о ангажовању јединицa из ст. 1. и 2. овог члана одређују се састав, старјешина, наоружање, опрема и задатак јединица, у складу са оперативним планом рада у конкретном случају. (4) Ангажовање јединицa из става 3. овог члана на ређује директор уз сагласност министра.”. Члан 5. У члану 29. у ставу 1. тачка 4) мијења се и гласи: “4) позивање лица, обављање разговора и узимање изја ве,”. Послије тачке 5) додаје се нова тачка 6), која гласи: “6) лишење слободе лица,”. Досадашње т. 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13) и 14) постају т. 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 14) и 15). У ставу 2. број: “13” замјењује се бројем: “14”. Послије става 4. додају се нови ст. 5, 6. и 7, који гласе: “(5) Полицијски службеници ради извршења овлашће ња из области посебних истражних радњи прописаних за конима о кривичном поступку Републике Српске и Босне и Херцеговине спроводе поступак легендирања прије и на кон доношења наредбе о спровођењу истраге ради измјене идентитета лица и израде одговарајућих докумената, ради учествовања у правном промету. (6) Поступак легендирања прије доношења наредбе за спровођење истраге покреће се на основу одлуке директора. (7) За спровођење посебне истражне радње ‘коришћење прикривених истражилаца и коришћење информатора’ Ми