Law on fire protection

1827 На основу Амандмана XL тачка 2. на Устав Републи ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 28/94), д о н о с и м УКАЗ О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА Проглашавам Закон о заштити од пожара, који је Народ на скупштина Републике Српске усвојила на Седмој редов ној сједници, одржаној 24. октобра 2019. године, а Вијеће народа 4. новембра 2019. године констатовало да усвојеним Законом о заштити од пожара није угрожен витални нацио нални интерес ни једног конститутивног народа у Републи ци Српској. Број: 01-020-4291/19 Предсједник 6. новембрa 2019. године Републике, Бањалука Жељка Цвијановић, с.р. ЗAКОН O ЗAШТИТИ ОД ПОЖAРA ГЛАВА I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређују се систем заштите од пожара, права и обавезе привредних друштава и других правних лица, министарстава, републичких управа и републичких управних организација (у даљем тексту: органи управе), je диница локалне самоуправе, предузетника и других физич ких лица као субјеката заштите од пожара, мјере заштите од пожара, планирање и организовање заштите од пожара, организација ватрогасно-спасилачке службе, гашење по жара, надзор над спровођењем мјера заштите од пожара и финансирање заштите од пожара. Члан 2. (1) Заштита од пожара обухвата скуп мјера и радњи управне, организационе, материјално-техничке, образов не и пропагандне природе, које се предузимају ради спре чавања избијања и ширења пожара, његовог откривања и гашења, те спасавања људи, имовине и животне средине угрожених пожаром. (2) Заштита од пожара организује се и спроводи у свим мјестима и на свим објектима који су изложени опасности ма од избијања и ширења пожара. Члан 3. Заштита од пожара је дјелатност од посебног значаја за Републику Српску. Члан 4. Изрази употријебљени у овом закону имају сљедећа значења: 1) пожар - процес неконтролисаног сагоријевања го риве материје којим се угрожавају живот и здравље људи и животиња, материјална добра и животна средина, а који је карактеристичан по истовременом отпуштању топлоте, дима, токсичних гасова и пламена, 2) субјекти заштите од пожара су привредна друштва и друга правна лица, органи управе, jeдинице локалне само управе, предузетници и друга физичка лица, 3) пожарни сектор - граница ширења пожара која се одређује на основу анализе пожарног оптерећења, начина ширења пожара, пожарног ризика и материјалне вријед ности објекта у којем се одређује, 4) димовод - унутрашњи дио димњака кроз који се од води дим, 5) територијална ватрогасно-спасилачка јединица је професионална ватрогасно-спасилачка јединица која се оснива на подручју јединица локалне самоуправе, 6) привредна ватрогасно-спасилачка јединица је профе сионална ватрогасно-спасилачка јединица која се оснива у привредним друштвима и другим правним лицима, 7) добровољна ватрогасно-спасилачка јединица је ватрогасно-спасилачка јединица која се формира у једини цама локалне самоуправе, ватрогасним друштвима, при вредним друштвима, другим правним лицима и органима управе, 8) отпорност на пожар је способност објекта или дијела објекта да за утврђено вријеме испуњава захтијевану носи вост (Р) и/или интегритет (Е) и/или топлотну изолацију (И) и/или друго очекивано својство, како је прописано стандар дима о испитивању и класификацији отпорности на пожар, 9) евакуациони пут из објекта је најкраћи пут који води од било које тачке у објекту до спољног простора или си гурног и безбједног простора у објекту, 10) коридор евакуације су грађевински елементи зграде којима се ограничавају просторије за комуникацију (ход ници, тампон-просторије, степеништа, вјетробрани, улаз и слично) и тако спречава продор пламена и дима из просто рија за боравак и других просторија угрожених пожаром, а које имају такве карактеристике (отпорност и реакција на пожар, ширина, висина и друго) да омогућавају да лица за СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Језик српског народа ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, Вељка Млађеновића бб Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org sgrs.oglasi@slglasnik.org sgrs.fi nansije@slglasnik.org sgrs.online@slglasnik.org www.slglasnik.org Понедјељак, 11. новембар 2019. године БАЊА ЛУКА Број 94 Год. XXVIII Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука 555-007-00001332-44 НЛБ банка а.д. Бања Лука 562-099-00004292-34 Sberbank a.д. Бања Лука 567-162-10000010-81 UniCredit Bank а.д. Бања Лука 551-001-00029639-61 Комерцијална банка a.д. Бања Лука 571-010-00001043-39 Addiko Bank а.д. Бања Лука 552-030-00026976-18 2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 11.11.2019. течена у пожару могу сигурно и безбједно (самостално или уз помоћ спасиоца) напустити објекат, 11) документ просторног уређења је плански доку мент којим се одређује организација, намјена и начин ко ришћења и управљања простором, те критеријуми и смјер нице за уређење и заштиту простора, 12) заштитни системи и уређаји су системи у функцији безбједности људи који бораве у објекту, објекта и ватро гасаца-спасилаца (стабилни системи за гашење пожара, стабилни системи за дојаву пожара, стабилни системи за детекцију експлозивних и запаљивих гасова, системи за контролу дима и топлоте, сигурносни системи напајања, инсталације хидрантске мреже за гашење пожара, као и мобилни уређаји за гашење пожара). ГЛАВА II ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СУБЈЕКАТА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Члан 5. Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада), на приједлог Републичке управе цивилне заштите, доноси годишњи програм активности спровођења посебних мјера заштите од пожара од интереса за Републику Српску. Члан 6. (1) Субјекти заштите од пожара, у спровођењу мјера заштите од пожара, поступају у складу са овим законом, плановима заштите од пожара и општим актима субјеката заштите од пожара. (2) У спровођењу мјера заштите од пожара остварује се сарадња са овлашћеним привредним друштвима и дру гим правним лицима из члана 26. овог закона и привред ним друштвима и правним лицима која су стручно оспо собљена и регистрована за вршење дјелатности заштите од пожара. (3) Директор привредног друштва или другог правног лица, односно руководилац који руководи органом упра ве или другим органом, руководни радници у привредном друштву и правном лицу, односно радници са посебним овлашћењима у органу управе, сваки у свом дјелокругу од говорни су за организовање и спровођење мјера заштите од пожара, посебно за примјену прописаних и наложених мјера, одржавање у исправном стању и намјенску употребу опреме и средстава за гашење пожара, као и за упознавање радника са опасностима од пожара у вези са њиховим по словима и задацима. (4) Сваки грађанин који примијети пожар или непо средну опасност од пожара дужан је да обавијести ватро гасно-спасилачку јединицу и предузме мјере за отклањање непосредне опасности од пожара, ако то може учинити без опасности за себе или другог. (5) Надлежне школске и предшколске установе обаве зне су да у оквиру школских и предшколских годишњих програма рада утврде и спроведу програм едукације о заштити од пожара, да би ученици и дјеца стекли знања, вјештине и навике неопходне за унапређивање и учвршћи вање позитивних ставова и понашања значајних за заштиту од пожара. (6) У основним и средњим школама едукација о зашти ти од пожара спроводи се у складу са овим законом и под законским прописима министарства надлежног за послове просвјете којима се уређује предметна област. (7) Надзор над утврђивањем и спровођењем програма едукације о заштити од пожара спроводи министарство на длежно за послове просвјете, које је обавезно да обавијести Министарствo унутрашњих послова (у даљем тексту: Ми нистарство) о предузетим радњама из става 5. овог члана. Члан 7. За организовање и остваривање заштите од пожара, у складу са овим законом, другим прописима и општим ак тима, одговорни су: 1) у привредним друштвима и другим правним лицима директор, 2) у политичким странкама и удружењима грађана извршни органи, 3) у органима управе - руководиоци, 4) у јединицама локалне самоуправе - градоначелник, односно начелник општине. Члан 8. (1) Ради утврђивања одговарајуће организације и пре дузимања других мјера потребних за успјешно функцио нисање и спровођење мјера заштите од пожара, субјекти заштите од пожара разврставају се у четири категорије I, II, III и IV степена ризика угрожености од пожара, у зави сности од технолошког процеса, врсте материјала који про изводе, прерађују или ускладиштавају, врсте материјала употријебљеног за изградњу објекта и значаја објекта. (2) Разврставање у одговарајуће категорије степена ри зика угрожености од пожара из става 1. овог члана врши се на основу захтјева поднесеног на прописаном обрасцу при вредног друштва или другог правног лица и предузетника који је власник, односно корисник објеката или земљишта. (3) Изглед, садржај и начин попуњавања обрасца зах тјева из става 2. овог члана прописује се правилником из става 4. овог члана. (4) Министар унутрашњих послова (у даљем тексту: министар) доноси правилник којим се прописују услови, основи и мјерила за разврставање привредних друштава и других правних лица, органа управе, јединица локалне самоуправе и предузетника, у одговарајуће категорије сте пена ризика угрожености од пожара. (5) Министар доноси рјешење за категорије I и II сте пена ризика угрожености од пожара, а надлежна организа циона јединица Министарства доноси рјешење за катего рије III и IV степена ризика угрожености од пожара, којим се субјекти заштите од пожара разврставају у одговарајуће категорије степена ризика угрожености од пожара. (6) Рјешење министра је коначно и против истог се може покренути управни спор пред надлежним судом, а на рјешење надлежне организационе јединице Министарства може се изјавити жалба министру. (7) Министар може, због привредног, културног, исто ријског и другог значаја дјелатности коју врше субјекти заштите од пожара, рјешењем одредити да субјекти буду разврстани у категорију непосредно вишег степена ризика угрожености од пожара. Члан 9. (1) Привредна друштва и друга правна лица и преду зетници који су власници, односно корисници објеката или земљишта разврстана у категорију I степена ризика угро жености од пожара доносе план заштите од пожара и у свом саставу организују ватрогасно-спасилачку јединицу и одговарајући број радника на организовању и спровођењу превентивних мјера заштите од пожара. (2) Привредна друштва и друга правна лица и преду зетници који су власници, односно корисници објеката или земљишта разврстана у категорију II степена ризика угро жености од пожара доносе план заштите од пожара и имају одговарајући број запослених ради вршења сталног дежур ства, непосредног гашења пожара, спровођења превентив них мјера и организовања службе заштите од пожара. (3) Привредна друштва и друга правна лица и преду зетници који су власници, односно корисници објеката или земљишта разврстани у категорију III степена ризика угрожености од пожара имају најмање једног радника који непосредно организује и спроводи превентивне мјере за штите од пожара. (4) Привредна друштва и друга правна лица и предузет ници који су власници, односно корисници објеката или зе мљишта разврстани у категорију IV степена ризика угроже ности од пожара имају најмање једног радника задуженог 11.11.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 3 за организовање и спровођење превентивних мјера заштите од пожара или уговор са овлашћеном установом. Члан 10. Власници, односно корисници објеката који су на мијењени за јавну употребу у којима се окупља или бора ви, односно ради већи број лица, болнице, угоститељски објекти за смјештај, ноћни клубови, угоститељски објекти у којима се служи пиће и храна, спортске и друге дворане, робне куће, тржни центри, школе и предшколске установе, домови културе, жељезничке и аутобуске станице, аеродро ми и други слични објекти, изузимајући стамбене објекте, обавезни су да поднесу захтјев за категоризацију објеката у складу са чланом 8. овог закона у року од 15 дана од дана почетка рада, односно од дана добијања рјешења за рад од надлежне организационе јединице локалне самоуправе за наведени објекат. Члан 11. (1) Субјекти заштите од пожара, под условима и на на чин прописан овим законом, учествују у гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром и дају на располагање своја превозна, техничка и друга средства потребна за гашење пожара и спасавање људи и имовине угрожених пожаром. (2) Субјекти заштите од пожара: 1) обавјештавају све раднике који су изложени опасно сти од пожара или могу да буду изложени опасности од по жара о мјерама и радњама које се предузимају, а односе се на заштиту од пожара, 2) дају упутства да радници престану радити у случају опасности од пожара и да се упуте на сигурно мјесто. (3) У случају избијања пожара, од радника се не смије захтијевати да наставе рад у ситуацији у којој постоји опа сност за њихов живот и здравље. (4) Субјекти заштите од пожара омогућавају радници ма да предузму мјере и радње у складу са својим знањима и расположивим техничким средствима ради избјегавања посљедица опасности од пожара, у случају када постоји озбиљна опасност по њихово здравље или здравље других лица усљед пожара, а непосредног руководиоца није мо гуће контактирати. (5) Због предузимања мјера и радњи из става 4. овог члана радници не сносе одговорност, осим ако су поступа ли намјерно или из крајње непажње. Члан 12. (1) Привредно друштво и друго правно лице, као и фи зичко лице које израђујe техничку документацију, инве ститори и извођачи радова на објектима у изради техничке документације и грађењу примјењују прописане мјере и нормативе заштите од пожара. (2) За грађевински материјал, елементе, опрему и друге материјале који се уграђују у објекат, а који су од посебног значаја за спречавање настанка или ширења пожара у том објекту, обезбјеђују се докази о њиховој ватроотпорности и пожарним карактеристикама. (3) За уграђени материјал из става 2. овог члана извођач радова обавезан је да прибави доказе о њиховој ватроот порности и пожарним карактеристикама и да их да на увид Министарству прије издавања сагласности из члана 28. став 1. овог закона. (4) За финалну обраду водоравних и вертикалних по вршина излаза и излазних путева у објектима уграђују се само материјали одређених пожарних карактеристика. Члан 13. Осим мјера заштите од пожара прописаних овим за коном, скупштине јединица локалне самоуправе могу, у складу са потребама, прописати и друге мјере којима је циљ спречавање избијања и ширења пожара и спасавање људи и имовине угрожених пожаром, у складу са овим за коном. ГЛАВА III ПЛАНИРАЊЕ И ОРГАНИЗОВАЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Члан 14. (1) Организовање и спровођење мјера заштите од пожа ра врши се на основу овог закона и других закона и прописа донесених на основу закона и општих аката, као и планова заштите од пожара. (2) Скупштина јединице локалне самоуправе, у складу са овим законом и другим прописима, доноси план заштите од пожара. (3) План заштите од пожара доносе привредна друштва и друга правна лица, органи управе, у складу са овим за коном, одлукама и плановима заштите од пожара јединице локалне самоуправе и другим прописима којима се регули ше материја која се односи на систем заштите од пожара. (4) План заштите од пожара у привредним друштвима и другим правним лицима доноси одговарајући орган упра вљања, а у органима управе и органима јединице локалне самоуправе, руководилац који руководи тим органом. (5) Органи управе, јединице локалне самоуправе, у складу са својим правима и дужностима утврђеним зако ном, брину се о успјешном функционисању заштите од пожара и спровођењу мјера прописаних од привредних друштава и других правних лица, органа управе и дру гих органа, предузетника и других физичких лица и врше друге законом одређене послове у вези са спровођењем и унапређивањем заштите од пожара. (6) План заштите од пожара јединице локалне само управе, привредних друштава и других правних лица и предузетника који су власници, односно корисници обје ката или земљишта из члана 9. ст. 1. и 2. овог закона мора бити усклађен са промјенама насталим као посљедица ур банистичких, техничко-технолошких и других промјена од значаја за заштиту од пожара. (7) План заштите од пожара израђује привредно друштво или друго правно лице које је овлашћено за израду елабората заштите од пожара. (8) На план заштите од пожара, као и на измјене и допу не плана надлежна организациона јединица Министарства рјешењем даје сагласност. Члан 15. (1) У плану заштите од пожара утврђују се: 1) процјена угрожености од пожара, 2) организација заштите од пожара, 3) начин употребе ватрогасно-спасилачких јединица, 4) систем обавјештавања, 5) поступак у случају пожара, 6) техничка опрема и средства за гашење пожара, 7) начин снабдијевања водом, 8) путеви, пролази и прилази, 9) процјена максималног броја људи који се могу бе збједно евакуисати из објекта, 10) сарадња са другим ватрогасно-спасилачким једини цама, јединицама и формацијама Оружаних снага Босне и Херцеговине, 11) друге мјере потребне за успјешно функционисање и унапређивање заштите од пожара и спровођење надзора над извршавањем мјера заштите од пожара. (2) Методологију за израду планова заштите од пожа ра, у складу са одредбама става 1. овог члана, прописује министар. Члан 16. (1) Привредна друштва и друга правна лица и преду зетници који су власници, односно корисници објеката или земљишта категорија I и II степена ризика угрожености од 4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 11.11.2019. пожара обавезно имају план евакуације и упутства за по ступање у случају пожара, истакнутa на видљивом мјесту. (2) Привредна друштва и друга правна лица и преду зетници који су власници, односно корисници објеката или земљишта категорија III и IV степена ризика угрожености од пожара, у складу са чланом 17. овог закона, доносе план евакуације и упутства за поступање у случају пожара, који су истакнути на видљивом мjесту. Члан 17. (1) Привредна друштва и друга правна лица и преду зетници који су власници, односно корисници пословних, индустријских и објеката јавне намјене и слободностојећих гаража, а разврстани су у категорије III и IV степена ризика угрожености од пожара, а који нису обавезни да имају план заштите од пожара према члану 9. овог закона, доносе пра вила заштите од пожара, која обухватају: 1) организацију технолошких процеса на начин да ри зик од избијања и ширења пожара буде отклоњен, а да у случају његовог избијања, буде омогућена безбједна еваку ација људи и имовине и спријечено његово ширење, 2) заштиту од пожара у зависности од намјене објекта са потребним бројем лица оспособљених за обављање по слова заштите од пожара, 3) план евакуације и упутства за поступање у случају пожара, 4) начин оспособљавања запослених лица за спро вођење мјера заштите од пожара, 5) права, обавезе и одговорности запослених лица за спровођење превентивних мјера заштите од пожара, 6) процјену максималног броја људи који се могу бе збједно евакуисати из објекта. (2) Заједница етажних власника доноси план евакуације и упутства за поступање у случају пожара из става 1. тачка 3) овог члана. (3) План евакуације и упутства за поступање у случају пожара из става 1. тачка 3) овог члана морају бити истакну ти на видљивом мјесту. (4) Субјекти из става 1. овог члана обавезни су да по ступају по процјенама из правила заштите од пожара. ГЛАВА IV MJEРE ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Члан 18. Мјере заштите од пожара у смислу овог закона су: 1) избор локације и диспозиције објеката, као и избор материјала, уређаја, инсталација и конструкција којим се спречава пожар или могућност избијања и ширења пожара своди на најмању мјеру, 2) изградња прилазних путева и пролаза, 3) обезбјеђење потребних количина воде и других сред става за гашење пожара, 4) избор и одржавање технолошких процеса и уређаја којима се обезбјеђује сигурност против пожара, 5) забрана употребе отворене ватре и других извора паљења у објектима и просторијама у којима би због тога могло доћи до пожара, 6) начин спасавања људи и имовине, 7) постављање уређаја за јављање, гашење пожара и спречавање његовог ширења, уређаја за мјерење концен трације експлозивних смјеса (гасови, пара и прашина) и других уређаја за контролу безбједног одвијања технолош ког процеса, 8) одржавање и контрола исправности уређаја и инста лација чија неисправност може утицати на настанак и ши рење пожара, 9) организовање службе осматрања и обезбјеђење опре ме и средстава за гашење шумских пожара, 10) забрана паљења корова и другог пољопривредног отпада без претходног обавјештавања ватрогасно-спаси лачке јединице и предузимања свих неопходних радњи с циљем спречавања ширења ватре. Члан 19. (1) Документима просторног уређења у односу на мјере заштите од пожара утврђују се: 1) систем објеката водоснабдијевања, развој примарне и секундарне мреже са одговарајућим капацитетима за по требе заштите од пожара, 2) удаљеност између зона предвиђених за индустријске објекте, складишта запаљивих течности, гасова и експло зивних материја, 3) удаљеност између објеката различите намјене унутар индустријске зоне, 4) ширина путева који омогућавају приступ ватро гасним возилима до сваког објекта и њихово маневрисање за вријеме гашења пожара, 5) носиоци израде докумената просторног уређења који су обавезни да у посебној цјелини дефинишу мјере зашти те од пожара и експлозије. (2) У поступку израде и доношења докумената про сторног уређења или у поступку њихове измјене или допу не прибавља се мишљење Министарства у вези са планира ним мјерама заштите од пожара. (3) Министар доноси правилник којим се прописују технички нормативи за приступне путеве, окретнице и уређене платое за ватрогасна возила у близини објеката код којих је повећан ризик од пожара. Члан 20. (1) Грађевински објекти граде се на мјесту и на начин да се тиме не ствара опасност од пожара за друге објекте. (2) На постојећим објектима не могу се изводити ра дови који би могли довести до смањења безбједности од пожара на објекту или на сусједним објектима. (3) Извођач радова на објектима из ст. 1. и 2. овог члана обавезан је да, у писаној форми, одреди и предузме у скла ду са тим потребне мјере за спречавање избијања и ширења пожара и да обезбиједи потребна средства и опрему за га шење пожара. Члан 21. (1) У техничкој документацији за стамбене објекте са четири и више надземних етажа, објектима намијењеним за јавну употребу у којима се окупља или борави, односно ради већи број лица, болнице, хотели, пансиони, угости тељски објекти, спортске и друге дворане, робне куће, трж ни центри, школе, жељезничке и аутобуске станице, аеро дроми и други слични објекти и у индустријским објектима одређују се пожарни сектори. (2) Спровођење одговарајућих мјера заштите од пожара у објектима из става 1. овог члана зависи од намјене, издво јености и висине објекта, чија се класификација, степен от порности према пожару и безбједност евакуације одређује Правилником о техничким нормативима заштите од пожа ра у објектима у којима се окупља, борави или ради већи број лица, који доноси министар. Члан 22. (1) У објектима из члана 21. овог закона из пожарних сектора мора бити омогућена безбједна евакуација у слу чају пожара, а путеви евакуације морају имати довољну пропусност и бити на сигуран начин заштићени од ватре и дима. (2) Пожарни сектори одређују се на основу стандарда и анализе пожарног оптерећења, начина ширења пожара, пожарног ризика и материјалне вриједности објекта или његовог дијела. (3) Продори електричне, водоводне, гријне, климати зационе и вентилационе инсталације изведени су тако да 11.11.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 5 спречавају продор дима и топлоте из једног пожарног сек тора у други. (4) Министарство у сједишту даје мишљење на све материјале који се уграђују у зидове и друге грађевинске елементе између пожарних сектора, као и на ватроотпорне премазе, а њихова уградња мора бити повјерена привред ном друштву или другом правном лицу овлашћеном од произвођача. Члан 23. (1) Уз захтјев за издавање грађевинске дозволе прилаже се и рјешење о извршеној ревизији Министарства на мјере и нормативе заштите од пожара одређене у техничкој до кументацији. (2) Министарство у сједишту врши ревизију пројектне документације за грађење: 1) објеката за прераду нафте, нафтних деривата, за паљивих течности и гасова, 2) објеката за производњу експлозивних материја, 3) производних објеката у којима се на једном локали тету у више објеката обавља јединствен технолошки про цес, објеката преко 3.000 m², складишних објеката преко 1.500 m² и високорегалних складишта, 4) објеката за производњу електричне енергије, 5) објеката за производњу енергије из обновљених извора енергије (вјетар, био-гас, соларна енергија, геотер мална енергија, депонијски гас, гас из комуналних отпад них вода), као и електрана са комбинованом производњом инсталиране снаге изнад 50 kW, 6) високих брана и акумулација напуњених водом, ја ловином или пепелом за које је прописано техничко осма трање, 7) трафостаница напона изнад 110 kV, 8) тунела дужих од 1.000 m, 9) међународних и магистралних продуктовода, гасово да и нафтовода за транспорт, гасовода називног радног нат притиска више од 16 бара, уколико прелазе најмање двије јединице локалне самоуправе, магистралних и регионал них топлодалековода, објеката за производњу био-дизела, 10) стадиона за 10.000 и више гледалаца, објеката кон структивног распона 50 m и више, објеката висине 22 m и више, силоса капацитета више од 10.000 m3, 11) постројења за третман опасног отпада, спаљивањем или хемијским поступцима, капацитета више од 70 t днев но, 12) постројења за третман неопасног отпада спаљи вањем, термичким и/или физичким, физичко-хемијским, хемијским поступцима, као и централних складишта и/или депонија за одлагање опасног отпада, 13) регионалних депонија, односно депонија за одлага ње неопасног отпада за подручје преко 200.000 становника, 14) аеродрома и хелиодрома, 15) пристаништа, лука, марина и пристана (понтона), 16) јавне жељезничке инфраструктуре са прикључцима, 17) телекомуникационих објеката (базних станица), односно мрежа, система или средстава који су од међуна родног и магистралног значаја који се граде на територији двију или више јединица локалне самоуправе, закључно са главним капацитетима, 18) далековода који се граде на територији двију или више јединица локалне самоуправе, 19) ауто-путева и брзих путева, путних објеката и сао браћајних прикључака на те путеве и граничних прелаза, 20) других објеката од посебног значаја за Републику Српску. (3) Надлежне организационе јединице Министарства врше ревизију пројектне документације за грађење: 1) објеката и простора намијењених за обављање по словних дјелатности, 2) нафтовода, продуктовода и гасовода, 3) трафостаница напона до 110 kV, 4) далековода који се граде на територији јединице ло калне самоуправе, 5) складишних објеката до 1.500 m², 6) производних објекaта до 3.000 m², 7) тунела дужине до 1.000 m, 8) објеката који су намијењени за јавну употребу у којима се окупља или борави, односно ради већи број лица конструктивног распона до 50 m (болнице, угоститељски објекти, спортске и друге дворане, робне куће, тржни цен три, школе, жељезничке и аутобуске станице и други слич ни објекти), 9) објеката здравствених установа, стационара и домова за смјештај лица са посебним потребама и објеката казне но-поправних установа конструктивног распона до 50 m, 10) објеката блоковског типа, 11) надземних и подземних гаража за аутомобиле, 12) телекомуникационих објеката, односно мрежа, си стема или средстава који се граде на територији једне једи нице локалне самоуправе, 13) депонија, односно депонија за одлагање неопасног отпада за подручје настањено до 200.000 становника, 14) објеката за производњу енергије из обновљених извора енергије (вјетар, био-гас, соларна енергија, геотер мална енергија, депонијски гас, гас из комуналних отпад них вода), као и електрана са комбинованом производњом инсталиране снаге до 50 kW, 15) магистралних, регионалних, локалних и некатего рисаних путева, путних објеката и саобраћајних прикљу чака на те путеве, 16) објеката за експлоатацију, прераду и оплемењивање руда (површински копови). (4) За индивидуалну стамбену изградњу и објекте који се повремено користе за боравак и одмор Министарство не врши ревизију. (5) Ревизијe из ст. 2. и 3. овог члана вршe се за цијели објекат, а када се објекат гради по дијеловима, ревизија се врши за дио објекта, ако тај дио објекта представља засеб ну техничку и функционалну цјелину и може се самостал но користити. (6) Ревизију на предвиђене нормативе заштите од по жара у техничкој документацији за грађење магацина за смјештај експлозивних материја, као и објеката за ускла диштавање и трговински промет запаљивих течности, за паљивих гасова и гаса у боцама врши Министарство у сје дишту, односно надлежна организациона јединица Мини старства, у складу са прописима којим се регулише промет експлозивних материја и запаљивих течности и гасова. (7) Министар, у сарадњи са министром енергетике и рударства, доноси правилник којим се прописују технич ки нормативи за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара. Члан 24. (1) Привредна друштва и друга правна лица која изра ђују техничку документацију за грађење објеката обавезна су да: 1) при изради техничке документације уграде све про писане мјере заштите од пожара у складу са технолошким пројектним задатком, 2) уз техничку документацију израде прилог заштите од пожара са назнаком свих опасности које се могу поја вити при коришћењу објекта и мјера које су предвиђене у техничкој документацији да би се те опасности отклониле, 3) наведу све прописе који су коришћени при изради техничке документације. (2) Прилог из става 1. тачка 2) овог члана израђује се за сваки објекат или дио објекта или инсталације које су предмет пројектовања и садржи изјаву са сачињеном ли 6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 11.11.2019. стом примијењених техничких прописа у складу са овим законом, са потписом и печатом главног пројектанта и пројектанта за заштиту од пожара. (3) Пројектант за заштиту од пожара може бити лице које је у сталном радном односу у привредном друштву и другом правном лицу из става 1. овог члана и које има завршен студиј техничког смјера - први циклус студија са остварених 240 ECTS или 180 ECTS бодова или еквивален том и положен стручни испит за рад на пословима заштите од пожара. (4) Привредно друштво и друго правно лице које израђу је техничку документацију, односно прилог заштите од по жара из става 1. тачка 2) овог члана, а нема запослено лице које испуњава услове за одговорног пројектанта за заштиту од пожара, закључује уговор са привредним друштвом или другим правним лицем регистрованим за израду пројектне документације, које у сталном радном односу има запосле ног одговорног пројектанта за заштиту од пожара. Члан 25. (1) За објекте и радове за које Министарство у сједишту врши ревизију предвиђених мјера и норматива заштите од пожара у техничкој документацији, као и за индустријске објекте и објекте намијењене за јавну употребу у којима се окупља или борави већи број лица, уз техничку документа цију инвеститор прилаже и посебан елаборат у коме се на сажет и цјеловит начин на основу графичких прилога, про цјене и текстуалних објашњења морају приказати све мјере заштите од пожара предвиђене у техничкој документацији, са предвиђеним, односно одабраним системом заштите од пожара, његовом функционалности и ефикасности. (2) За објекте из става 1. овог члана, за које су посебним прописом одређене мјере заштите од пожара, инвеститор не прилаже посебан елаборат, већ уз техничку документа цију израђује прилог заштите од пожара из члана 24. став 1. тачка 2) овог закона. (3) Елаборат из става 1. овог члана садржи изјаву са сачињеном листом примијењених техничких прописа у складу са овим законом, са потписом и печатом главног пројектанта и пројектанта за заштиту од пожара. (4) За објекте у којима су уграђени системи за дојаву, заштитно дјеловање и гашење пожара, приликом израде елабората и прилога у техничкој документацији утврђује се постојање алармног плана и редослиједа активности поје диних заштита. Члан 26. (1) За израду елабората из члана 25. овог закона може се овластити привредно друштво или друго правно лице које има запослена два пројектанта техничког смјера са заврше ним студијем првог циклуса и остварених 240 ECTS бодова или еквивалентом, са најмање три године радног искуства и положеним стручним испитом за рад на пословима за штите од пожара, од којих је један у сталном радном одно су, а други се може ангажовати на основу уговора. (2) Овлашћење из става 1. овог члана рјешењем даје Министарство у сједишту, на период од пет година на зах тјев привредног друштва или другог правног лица. (3) Инспектор за експлозивне материје и послове за штите од пожара Министарства у сједишту рјешењем уки да овлашћење из става 2. овог члана ако се у привредном друштву или другом правном лицу из става 1. овог члана промијене околности тако да оно не испуњава прописане услове, или ако се у поступку надзора утврди да се при вредно друштво или друго правно лице приликом израде елабората не придржава прописа и других норматива за штите од пожара. (4) Министар доноси правилник којим се прописују програм и начин полагања стручног испита за рад на по словима заштите од пожара. Члан 27. (1) Стручни испит за рад на пословима заштите од по жара полажу лица која имају четврти степен стручне спре ме (средња стручна спрема) и шест мјесеци радног иску ства, односно високу стручну спрему и једну годину радног искуства на пословима заштите од пожара, пред комисијом коју рјешењем именује министар. (2) Комисију из става 1. овог члана чине предсједник и три члана, који се бирају из реда запослених Министарства у сједишту и могу имати једног или више замјеника. (3) Министарство издаје увјерење о положеном струч ном испиту из става 1. овог члана. (4) Висину трошкова за полагање стручног испита и за издавање увјерења о положеном стручном испиту одређује министар рјешењем. Члан 28. (1) Уз захтјев за издавање употребне дозволе изграђе ног или реконструисаног објекта или дијела објекта који представља засебну техничку и функционалну цјелину и који се као такав може самостално користити прилаже се и сагласност Министарства, којом се утврђује да су у њима спроведене мјере заштите од пожара одређене техничком документацијом. (2) Сагласност из става 1. овог члана за објекте из члана 23. ст. 2, 5. и 6. овог закона даје Министарство у сједишту, а за објекте из члана 23. ст. 3, 5. и 6. овог закона даје надле жна организациона јединица Министарства. (3) Одобрење за употребу објекта у којем су уграђени систем за дојаву и гашење пожара, уређаји за контролно и заштитно дјеловање и уређаји за спречавање ширења пожа ра може се издати након што се испита њихова исправност и оптимално дјеловање у складу са пројектним рјешењем и примијењеним стандардима и нормативима. (4) Испитивање исправности и периодично испитивање из става 3. овог члана према техничким прописима и упут ству произвођача могу вршити само привредна друштва и друга правна лица која су регистрована за ту дјелатност и који су добили одобрење Министарства на период од пет година. (5) Министар доноси правилник којим се прописују технички нормативи за стабилне инсталације за дојаву по жара. Члан 29. (1) Електричне, вентилационе, гасне, нафтоводне, топ ловодне, громобранске и друге инсталације и уређаји, као и димоводи, морају се поставити, односно изводити, кори стити и одржавати према прописаним техничким нормати вима и обавезним стандардима и упутствима произвођача, о чему мора постојати документација. (2) Системи за вентилацију или климатизацију у про сторијама у којима се ствара запаљива прашина или паре масноће морају се редовно прегледати, а наведени системи чистити по потреби, а најмање свака три мјесеца, о чему се води евиденција. (3) Инсталације и уређаји из става 1. овог члана, као и димоводи и ложишта могу се употребљавати само ако су исправни и ако су правилно постављени. (4) Јединице локалне самоуправе Републике Српске обавезне су да донесу одлуку о формирању димњачарске службе или потпишу уговор са правним лицима или пре дузетницима који врше ту дјелатност, која подразумијева обавезу чишћења по потреби, а најмање једном годишње и контроле димоводних објеката и уређаја за ложење, изузев индивидуалних стамбених објеката. (5) Правна лица и предузетници из става 4. овог члана морају бити регистровани код надлежног суда, односно на длежног органа јединице локалне самоуправе за обављање димњачарске дјелатности, у складу са важећим прописи ма о регистрацији и испуњавати услове који се односе на техничку опремљеност и стручну оспособљеност радника. (6) Министар, у сарадњи са министром за просторно уређење, грађевинарство и екологију и министром просвје те и културе, доноси правилник којим се детаљније про писују услови који се односе на техничку опремљеност и 11.11.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 7 стручну оспособљеност радника за обављање димњачарске дјелатности. Члан 30. (1) Запаљиве материје могу се држати и ускладиштава ти само у објектима који су за то подешени или преуређени у складу са техничким и другим прописима којима је регу лисана ова материја. (2) Отворена ватра (отворена ложишта, отворени пла мен и слично) која се користи у технолошким процесима или у поступку рада у пословном простору може се упо требљавати само у складу са техничким и другим прописи ма којим је регулисана ова материја. Члан 31. (1) При изградњи или реконструкцији водоводне мреже у насељеним мјестима мора се обезбиједити проточни ка пацитет, притисак и хидрантска мрежа за ефикасно гашење пожара. (2) Министар доноси правилник којим се прописују технички нормативи за хидрантску мрежу за гашење по жара. Члан 32. (1) Субјекти заштите од пожара обавезни су да држе у приправности исправне уређаје, алат и опрему за гашење пожара на мјестима која су лако приступачна (подест, хо дник, тријем и слично), заштићеним од високих и ниских температура, механичких, хемијских и других оштећења. (2) У пословном простору у којем, с обзиром на при роду посла који се обавља, пријети опасност од избијања или ширења пожара морају се предузети прописане мјере или мјере наложене од надлежног инспектора за заштиту од пожара (држање у приправности одговарајућих справа, алата и других средстава за почетно гашење пожара, као и друге одговарајуће мјере). Члан 33. (1) Јединице локалне самоуправе, мјесне заједнице, привредна друштва и друга правна лица, органи управе, предузетници у области пољопривреде и пољопривредни произвођачи за вријеме јесење и прољетне припреме ора ница за сјетву, жетве и вршидбе предузимају опште и по себне мјере заштите стрних усјева од пожара. (2) Под општим мјерама заштите од пожара подразу мијева се организација дежурстава ватрогасних возила на територији више мјесних заједница у периоду из става 1. овог члана. (3) Под посебним мјерама заштите стрних усјева од по жара подразумијева се: организовање сталног дежурства, осматрачке службе, службе везе и обавјештења и контрола над спровођењем тих и других мјера заштите од пожара. (4) Министар, у сарадњи са министром пољопривре де, шумарства и водопривреде, доноси правилник којим се прописују посебне мјере заштите од пожара шума и усјева. Члан 34. (1) У објектима у којима се одржавају јавни скупови, приредбе, сајмови и слично, организатори су обавезни да за вријеме њиховог трајања обезбиједе ватрогасно-спаси лачко дежурство. (2) У привредним друштвима и другим правним ли цима ватрогасно-спасилачко дежурство се организује и у току процеса рада када је повећана опасност од избијања пожара. (3) Под ватрогасно-спасилачким дежурствима из ст. 1. и 2. овог члана подразумијева се присуство више лица стручно оспособљених за гашење пожара са одговарајућом опремом и средствима за благовремено гашење почетних пожара. (4) При пројектовању и изградњи високих стамбених објеката и објеката намијењених за јавну употребу у којима се окупља или борави, односно ради већи број лица (бол нице, хотели, пансиони, спортске и друге дворане, робне куће, тржни центри површине преко 500 m², аеродроми и други слични објекти) и индустријским објектима обаве зно је постављање уређаја који омогућавају откривање и јављање пожара. (5) При пројектовању и изградњи високих објеката (осим стамбених зграда), зграда архива и документације од посебних вриједности, објеката у којима се обавља трго вина, а чија је површина преко 3.500 m², објекта који слу же за изложбе површине преко 1.000 m², музеја, биоскопа, позоришта, аеродромских зграда површине преко 1.000 m², поред уређаја из става 4. овог члана, обавезна је уградња уређаја који омогућавају благовремено гашење пожара (стабилни системи за гашење пожара). (6) Уређаји за откривање и јављање пожара и уређаји за гашење пожара морају се одржавати у исправном стању, у складу са техничким прописима и упутствима произвођа ча, тако да се обезбиједи њихово стално и несметано функ ционисање. (7) У објектима у којима се одвијају технолошки проце си у којима се производе, прерађују, користе и ускладишта вају запаљиве, експлозивне и друге опасне материје, поред уређаја из става 4. овог члана, обавезна је и уградња: 1) уређаја који омогућавају благовремено гашење по жара (стабилни системи за гашење пожара) и спречавање његовог ширења, 2) уређаја за мјерење концентрације експлозивних смје са (гасови, паре и прашина), 3) других уређаја за контролу безбједног одвијања тех нолошког процеса, зависно од намјене објеката и опасно сти од појаве пожара. (8) Министар доноси правилник којим се прописују технички нормативи за израду техничке документације којом морају бити снабдјевени системи, опрема и уређаји за откривање пожара и алармирање. Члан 35. (1) Привредно друштво и друго правно лице које ста вља у промет уређаје, опрему и средства за заштиту од пожара обавезно је да прије стављања у промет прибави атест (исправу) регистроване или овлашћене организације, у складу са прописом којим се уређује стандардизација у Републици Српској, а за опрему која се користи у техноло шким и другим процесима са лакозапаљивим материјама обавезно је да Министарству у сједишту достави доказ о извршеном испитивању њихове усклађености са прописи ма и стандардима о заштити од пожара земље поријекла. (2) За стављање у промет уређаја, опреме и средстава за заштиту од пожара из става 1. овог члана и уређаја из члана 34. став 6. овог закона и услове за редовно испитивање и сервисирање мишљење даје Министарство у сједишту. Члан 36. (1) Корисници ручних и превозних апарата за гашење почетног пожара обавезни су да обезбиједе редовно испи тивање апарата према упутству произвођача, односно стан дардима, а најмање једном у шест мјесеци. (2) Испитивање апарата из става 1. овог члана, који се налазе у употреби, може вршити привредно друштво и друго правно лице и предузетник који су регистровани за ту дјелат ност, а имају одговарајућу техничку опрему, пословни про стор и стручне раднике на основу одобрења које рјешењем даје Министарство у сједишту, на период од пет година. (3) О извршеним испитивањима и прегледима води се евиденција, која садржи идентификациони број апарата, име радника који врши испитивање и датум испитивања. (4) Министар доноси правилник којим се уређује вођење евиденција из става 3. овог члана. (5) Министар, у сарадњи са министром за просторно уређење, грађевинарство и екологију, доноси правилник којим се прописују посебни услови за простор, техничку опремљеност и оспособљеност сервисера, који морају бити испуњени за вршење контролног испитивања апарата за га шење почетног пожара. 8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 11.11.2019. Члан 37. (1) Корисник објекта у којем су уграђени системи за дојаву и гашење пожара, хидрантска мрежа, уређаји за кон тролу и заштитно дјеловање и уређаји за спречавање ши рења пожара, обавезан је да обезбиједи њихову исправност, функционалност, као и њихово редовно испитивање према техничким прописима и упутству произвођача, а најмање једном годишње, о чему се води евиденција. (2) Испитивање хидрантске мреже може вршити при вредно друштво и друго правно лице које је регистровано за обављање те дјелатности, а има одговарајућу опрему и запослене раднике са најмање средњом стручном спремом техничке струке и положеним стручним испитом за рад на пословима заштите од пожара. (3) Испитивање хидрантске мреже за властите објекте може вршити привредно друштво и друго правно лице, под условом да има одговарајућу опрему и запослене раднике са најмање средњом стручном спремом техничке струке и положеним стручним испитом за рад на пословима зашти те од пожара. (4) Привредно друштво и друго правно лице сачиња вају записник о извршеном испитивању, који потписују лице које је извршило испитивање и одговорно лице које има завршен студиј техничког смјера - први циклус студија са остварених најмање 180 ECTS бодова или еквивалент, и положен стручни испит за рад на пословима заштите од пожара. (5) Одговорно лице из става 4. овог члана може бити и лице које је извршило испитивање хидрантске мреже из ст. 1. и 3. овог члана. Члан 38. (1) Привредна друштва и друга правна лица и органи управе обавезни су да општим актом утврде мјере и радње у вези са спровођењем и унапређивањем заштите од пожа ра и одреде радника који је одговоран за спровођење мјера заштите од пожара и стручно оспособљен за вршење по слова заштите од пожара. (2) Изузетно од става 1. овог члана, привредна друштва и друга правна лица и органи управе могу повјерити спро вођење мјера заштите од пожара привредном друштву, дру гом правном лицу или предузетнику који су оспособљени и регистровани за ту дјелатност и имају у радном односу најмање једно запослено лице са положеним стручним испитом за рад на пословима заштите од пожара, којима достављају све податке битне за безбједност радника са становишта заштите од пожара. (3) Субјекти заштите од пожара, разврстани у одгова рајућу категорију степена ризика угрожености од пожара, обавезни су да организују заштиту од пожара, у складу са рјешењем о разврставању. (4) Субјекти заштите од пожара, полазећи од својих услова и потреба, а у складу са прописима о заштити од пожара, утврђују општим актом: 1) радна упутства која морају садржавати мјере зашти те од пожара за све технолошке јединице гдје постоји опа сност од пожара, уз разраду обавеза према радном упутству и другим прописима сваког појединог радника у вези са контролом и спровођењем прописа из области заштите од пожара, као и мјерама прве помоћи и мјерама за евакуацију радника, 2) организацију, дјелокруг и овлашћење службе зашти те од пожара, 3) начин вршења унутрашње контроле спровођења за штите од пожара, те дужности, одговорности и овлашћења радника који ту контролу непосредно врше, стручну спре му руководиоца службе и других радника који обављају по слове заштите од пожара, 4) поступак и начин упознавања радника приликом сту пања на рад или распоређивања на друго радно мјесто са опасностима од пожара које се тичу тог радног мјеста, као и начин обучавања радника у руковању средствима и опре мом за гашење пожара, 5) просторије, просторе и мјеста на којима се не смије производити, користити или преносити отворена ватра, 6) врсту и количину опреме и средстава за гашење по жара, распоред опреме и средстава, као и вријеме повреме ног испитивања њихове исправности, 7) задатке и одговорности радника који руководе посло вима у вези са спровођењем заштите од пожара, 8) одговорност радника због непридржавања прописа них мјера заштите од пожара, 9) дужности и понашање радника у случају избијања пожара, 10) начин сарадње службе заштите од пожара са оста лим службама које раде на унапређивању заштите од по жара, службом заштите на раду, системом органа цивилне заштите, службом хитне помоћи и овлашћеним привред ним друштвима и другим правним лицем из члана 26. овог закона. (5) Одговорно лице из става 1. овог члана, радник при вредног друштва, другог правног лица и предузетник којем је повјерено спровођење мјера заштите од пожара, као и руководилац посебно организоване службе заштите од по жара из става 4. тачка 3) овог члана може бити лице које има најмање средњу стручну спрему одговарајућег технич ког смјера (ватрогасне, грађевинске, машинске, металске, браварске, хемијске и електричарске) и положен стручни испит за обављање послова заштите од пожара. (6) Одговорно лице из става 1. овог члана не сматра се одговорним за посљедице настале усљед законом предузе тих активности на пословима заштите од пожара. (7) Одговорно лице из става 1. овог члана има право да захтијева од субјеката из члана 9. став 4. овог закона да пре дузму одговарајуће мјере и да их упозна са приједлозима за ублажавање опасности од пожара за раднике. Члан 39. Привредна друштва и друга правна лица и органи упра ве на захтјев Републичке управе за инспекцијске послове (у даљем тексту: Инспекторат) достављају општи акт о за штити од пожара. Члан 40. (1) Привредна друштва и друга правна лица и органи управе обавезни су да обезбиједе обуку која се састоји од информисања и упознавања сваког радника према посебно утврђеном програму у вези са опасношћу од пожара које се тичу послова и задатака на које је распоређен, као и о мје рама и средствима за гашење пожара, практичној употреби приручних апарата, уређаја и опреме и средстава за гашење пожара и да их упознају са материјалном и другом одговор ношћу због непридржавања прописаних мјера заштите од пожара приликом: 1) запошљавања, 2) премјештаја или промјене посла, 3) увођења нове радне опреме или промјене опреме, 4) увођења нових технологија. (2) Субјекти заштите од пожара обавезни су да једанпут у току три године врше провјеру знања радника из става 1. овог члана, о чему се води евиденција. (3) Обука радника из става 1. овог члана спроводи се у току радног времена. (4) Одредбе ст. 1, 2. и 3. овог члана примјењују се и на предузетнике. Члан 41. (1) Директор привредног друштва или другог правног лица, односно руководилац који руководи органом упра ве или другим органом, руководни радници у привредном друштву и правном лицу, односно радници са посебним овлашћењима у органу управе, консултују раднике и омо гућавају им учествовање у расправама о свим питањима која се односе на безбједност са становишта заштите од пожара. 11.11.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 9 (2) У стамбеним зградама, стамбено-пословним зграда ма, стамбеним зградама са гаражама и пословним зграда ма, за које је посебним прописима предвиђено формирање заједнице етажних власника, за спровођење прописаних и наложених мјера заштите од пожара одговорни су органи заједнице формирани у складу са тим прописима, а у оста лим зградама одговоран је власник зграде. (3) Субјекти заштите од пожара који имају закључен уговор са овлашћеном установом не ослобађају се одговор ности за обављање послова заштите од пожара. (4) Субјекти из ст. 1. и 2. овог члана ослобађају се одго ворности у случају када су пожари настали као посљедица више силе која је ван њихове контроле или посебних до гађаја чије посљедице није било могуће предвидјети. Члан 42. Осигуравајућа друштва која послују на територији Ре публике Српске о свим сазнањима очигледне повреде зако на и других прописа, приликом утврђивања ризика и про цјене штете настале од пожара, без одгађања, обавјешта вају надлежну организациону јединицу Министарства. ГЛАВА V ОРГАНИЗАЦИЈА ВАТРОГАСНО-СПАСИЛАЧКЕ СЛУЖБЕ Члан 43. (1) Ради учествовања у спровођењу превентивних мје ра заштите од пожара, које су у функцији благовремености и повећања ефикасности ватрогасно-спасилачке интервен ције, гашење пожара и спасавање људи и имовине угро жених пожаром и елементарним непогодама, спровођење мјера заштите од пожара утврђених планом заштите од пожара јединице локалне самоуправе, пружање техничке помоћи у незгодама и опасним ситуацијама, те обављање и других послова у еколошким и другим несрећама, оснивају се ватрогасно-спасилачке јединице. (2) Ватрогасно-спасилачке јединице могу бити профе сионалне ватрогасно-спасилачке јединице и добровољне ватрогасно-спасилачке јединице. (3) Професионалне ватрогасно-спасилачке јединице оснивају се у складу са овим законом за подручје једини це локалне самоуправе или за дио тог подручја као тери торијалне ватрогасно-спасилачке јединице, а у привредним друштвима и другим правним лицима као привредне ватро гасно-спасилачке јединице. (4) Добровољне ватрогасно-спасилачке јединице форми рају се у ватрогасним друштвима, а могу се формирати и у привредним друштвима и другим правним лицима, јединица ма локалне самоуправе, органима управе и другим органима. (5) Ватрогасно-спасилачке јединице остварују задатке јединица цивилне заштите у складу са прописима којима се уређује област заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Члан 44. (1) Територијална ватрогасно-спасилачка јединица оснива се одлуком скупштине јединице локалне самоупра ве, као посебна унутрашња организациона јединица адми нистративне службе јединице локалне самоуправе. (2) Привредне ватрогасно-спасилачке јединице оснива ју привредна друштва и друга правна лица. Члан 45. (1) Двије или више јединица локалне самоуправе могу споразумно основати заједничку територијалну ватро гасно-спасилачку јединицу. (2) Јединица локалне самоуправе може споразумно са једним или више привредних друштава и других правних лица основати заједничку професионалну ватрогасно-спа силачку јединицу. (3) Два или више привредних друштава и друга прав на лица могу споразумно основати заједничку привредну ватрогасно-спасилачку јединицу. Члан 46. Територијалном ватрогасно-спасилачком јединицом руководи старјешина територијалне ватрогасно-спасилачке јединице, којег именује градоначелник, односно начелник јединице локалне самоуправе, на основу спроведеног јав ног конкурса. Члан 47. (1) За старјешину професионалне ватрогасно-спаси лачке јединице из члана 46. овог закона може се именовати лице које има завршен студиј првог циклуса са остварених најмање 180 ECTS бодова или еквивалентом, техничког смјера. (2) Старјешина професионалне ватрогасно-спасилачке јединице може имати замјеника, који испуњава услове из става 1. овог члана. Члан 48. (1) У јединицама локалне самоуправе са више од 20.000 становника обавезно се оснива територијална ватрогасно спасилачка јединица. (2) У јединицама локалне самоуправе до 20.000 станов ника обавезно се оснива територијална ватрогасно-спаси лачка јединица или добровољна ватрогасно-спасилачка јединица способна за гашење пожара. Члан 49. (1) Ватрогасно-спасилачке јединице обавезне су да међусобно сарађују у гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром и у ванредним ситуацијама. (2) У складу са одлуком Владе или закљученим уго вором о међународној сарадњи, ватрогасно-спасилачке јединице сарађују са ватрогасно-спасилачким јединицама сусједних држава ради гашења пожара и спасавања људи и имовине угрожених пожаром. Члан 50. (1) Ватрогасно-спасилачке јединице и добровољне ватрогасно-спасилачке јединице доносе годишњи план и програм за стручно оспособљавање и усавршавање ватро гасаца-спасилаца и њихову спремност за брзо и ефикасно дјеловање у извршавању задатака, као и начин вршења про вјере стручног знања ватрогасаца-спасилаца. (2) Министарство у сједишту, даје сагласност на план и програм из става 1. овог члана, а контролу над његовим извршавањем врши надлежна организациона јединица Министарства. (3) Ватрогасно-спасилачке јединице из става 1. овог члана, након извршавања плана и програма стручног оспо собљавања и усавршавања ватрогасаца-спасилаца, орга низују провјеру стручног знања ватрогасаца-спасилаца. (4) Ватрогасац-спасилац који приликом провјеравања стручног знања не покаже задовољавајући успјех не може наставити рад на пословима и задацима на које је распо ређен. Члан 51. (1) Ватрогасно-спасилачке јединице воде евиденцију о пожарима и елементарним непогодама, као и евиденцију о учешћу у гашењу пожара и спасавању људи и имовине. (2) Ватрогасно-спасилачке јединице и добровољне ватрогасно-спасилачке јединице из члана 48. овог закона, на захтјев скупштине јединице локалне самоуправе, доста вљају сталне и повремене извјештаје који се тичу посло ва заштите од пожара, а након извршене интервенције на гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром, достављају извјештај о интервенцији у надлежну организациону јединицу Министарства. Члан 52. Током вршења дужности ватрогасци-спасиоци носе униформу, а при гашењу пожара и спасавању људи и имо вине носе и заштитну опрему. 10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 11.11.2019. Члан 53. (1) Ватрогасно-спасилачке јединице и добровољне ватрогасно-спасилачке јединице морају имати најмање 12 ватрогасаца-спасилаца. (2) Приликом утврђивања броја ватрогасаца-спасилаца у свим ватрогасно-спасилачким јединицама води се рачуна о способности и спремности ватрогасно-спасилачке једи нице тако да свака смјена која је на дужности буде по свом бројном саставу и техничкој опреми способна за ефикасно гашење пожара. (3) У свакој смјени присутан је број ватрогасаца-спаси лаца одређен планом заштите од пожара. (4) Током обављања послова и задатака ватрогасац-спа силац не смије бити под утицајем алкохола или опојних дрога или психотропних супстанци. (5) Техничка опрема и средства за гашење пожара мо рају бити исправна и одржавају се према упутству произво ђача, о чему се води евиденција. (6) Ватрогасно-спасилачке јединице обезбјеђују мини мум ватрогасно-спасилачке опреме на основу плана зашти те од пожара јединице локалне самоуправе. Члан 54. (1) Ватрогасац-спасилац у ватрогасно-спасилачким је диницама из члана 48. овог закона може бити лице које, поред општих услова, испуњава и сљедеће посебне услове: 1) да има најмање стручну спрему квалификованог рад ника одговарајуће техничке струке (ватрогасне, грађевин ске, машинске, металске, браварске, хемијске и електри чарске), 2) да није старије од 25 година, 3) да је здравствено и психофизички способно за врше ње послова гашења пожара и спасавања људи и имовине. (2) Министар здравља и социјалне заштите доноси пра вилник којим се прописују здравствени и психофизички услови из става 1. тачка 3) овог члана, а који ватрогасац спасилац мора испуњавати. (3) Лице из става 1. овог члана може учествовати у гашењу пожара ако је положило стручни испит за ватро гасца-спасиоца у професионалној ватрогасно-спасилачкој јединици. (4) Општим актом територијалне ватрогасно-спасилач ке јединице, односно привредног друштва и другог правног лица које је основало привредну ватрогасно-спасилачку је диницу могу се прописати и други посебни услови за оба вљање послова и задатака ватрогасца-спасиоца. Члан 55. (1) Стручни испит за руководиоца акције гашења по жара полажу старјешине професионалних ватрогасно-спа силачких јединица, њихови замјеници, радници професио налних ватрогасно-спасилачких јединица који руководе јединицом за гашење пожара, као и руководиоци добро вољних ватрогасно-спасилачких јединица који руководе јединицом у гашењу пожара. (2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, чланови (ватрогасци-спасиоци) добровољних ватрогасно-спаси лачких јединица који те дужности не обављају професио нално, полажу испит за руководиоца акције гашења пожа ра, односно за звање ватрогасац-спасилац у добровољној ватрогасно-спасилачкој јединици по правилима Ватро гасног савеза Републике Српске. (3) Старјешина из члана 46. овог закона обавезан је да положи стручни испит за руководиоца акције гашења по жара, у року од шест мјесеци од дана именовања. (4) Радници професионалних ватрогасно-спасилачких јединица који руководе јединицом за гашење пожара, као и руководиоци добровољних ватрогасно-спасилачких једи ница из става 1. овог члана који руководе јединицом у га шењу пожара, могу полагати стручни испит за руководиоца акције гашења пожара ако имају положен стручни испит за ватрогасца-спасиоца у професионалној ватрогасно-спаси лачкој јединици и годину дана радног искуства на послови ма ватрогасца-спасиоца, након положеног стручног испита за ватрогасца-спасиоца. (5) Министар доноси правилник о програму и начину полагања стручног испита за професионалне ватрогасце спасиоце и руководиоце акције гашења пожара, правилник о униформи и функционалним ознакама ватрогасаца-спа силаца у професионалним ватрогасно-спасилачким једини цама и правила службе у ватрогасно-спасилачким једини цама. Члан 56. (1) Стручни испит из члана 54. став 3. овог закона, као и стручни испит из члана 55. став 1. овог закона полаже се пред испитном комисијом, коју рјешењем именује надле жна организациона јединица Министарства. (2) Комисију из става 1. овог члана чини пет чланова од којих је један члан из Министарства, у сједишту, три члана из надлежне организационе јединице Министарства, а је дан члан из Ватрогасног савеза Републике Српске. (3) Министарство издаје увјерење о положеном струч ном испиту из става 1. овог члана. (4) Ватрогасно-спасилачка јединица сноси трошкове полагања стручног испита ако је кандидата упутила на по лагање. (5) Висину трошкова за полагање стручног испита и за издавање увјерења о положеном стручном испиту одређује министар рјешењем. Члан 57. (1) У ватрогасно-спасилачким јединицама из члана 48. овог закона рад се одвија у смјенама, с тим што рад у једној смјени не може трајати дуже од 12 сати. (2) Рад у једној смјени може се продужити само ако је то неопходно за гашење пожара и спасавање људи и имови не, као и за вршење неодложних послова и задатака одређе них општим актом ватрогасно-спасилачке јединице. Члан 58. Ради организованог добровољног учествовања грађана у гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром и елементарним непогодама, као и ради превен тивне дјелатности, пропагирања ватрогаства и вршења других задатака у вези са заштитом од пожара, у складу са овим законом и планом заштите од пожара, физичка лица и привредна друштва и друга правна лица могу оснивати ватрогасна друштва. Члан 59. (1) Ватрогасно друштво у свом саставу мора имати до бровољну ватрогасно-спасилачку јединицу обучену за га шење пожара. (2) Рок у којем се формира добровољна ватрогасно спасилачка јединица, као и број ватрогасаца-спасилаца утврђује се статутом ватрогасног друштва. (3) Лице које није навршило 18 година не може бити у саставу добровољне ватрогасно-спасилачке јединице, од носно вршити гашење пожара. (4) У добровољне ватрогасно-спасилачке јединице могу се ангажовати и професионални ватрогасци-спасиоци. (5) У добровољним ватрогасно-спасилачким јединица ма старјешине ватрогасно-спасилачке јединице и руково диоци акције гашења пожара у смјенама, послове и задатке обављају професионално. Члан 60. (1) У добровољној ватрогасно-спасилачкој јединици старјешина и руководилац акције гашења пожара у смје нама морају испуњавати исте услове за заснивање радног односа као и старјешина и руководилац акције гашења по жара у територијалној ватрогасно-спасилачкој јединици. (2) За професионално обављање послова старјешине и руководиоца акције гашења пожара у добровољним ватро 11.11.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 11 гасно-спасилачким јединицама, осим добровољних ватро гасно-спасилачких јединица, може се примити на рад лице које испуњава услове из члана 54. став 1. т. 1) и 3) и члана 55. став 4. овог закона. (3) За професионалног ватрогасца-спасиоца у саставу добровољне ватрогасно-спасилачке јединице може се при мити на рад лице које испуњава услове прописане за ватро гасца-спасиоца у професионалној ватрогасно-спасилачкој јединици из члана 54. ст. 1. и 4. овог закона. (4) Професионални ватрогасци-спасиоци у добровољ ним и привредним ватрогасно-спасилачким јединицама имају иста права, обавезе и одговорности које су овим за коном утврђене за професионалне ватрогасце-спасиоце у територијалним ватрогасно-спасилачким јединицама. Члан 61. (1) Ватрогасци-спасиоци у добровољним ватрогасно спасилачким јединицама врше послове бесплатно. (2) Лицима из става 1. овог члана која у добровољној ватрогасно-спасилачкој јединици обављају послове и за датке, а нису у радном односу, скупштина јединице локалне самоуправе, као и ватрогасно друштво могу одредити нов чану накнаду. Члан 62. Привредно друштво или друго правно лице може одре дити новчану накнаду ватрогасцима-спасиоцима добро вољне ватрогасно-спасилачке јединице или одредити као мјерило за учествовање у расподјели средстава за плате. Члан 63. (1) Jединице локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна лица, органи управе и предузетници пома жу ватрогасна друштва у спровођењу активности за које су основана. (2) Ако се планом заштите од пожара предвиђају обаве зе ватрогасног друштва, односно добровољне ватрогасно спасилачке јединице у гашењу пожара, спасавању људи и имовине угрожених пожаром и елементарним непогодама, јединице локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна лица, органи управе обавезни су у том случају да добровољној ватрогасно-спасилачкој јединици обезбиједе средства за вршење задатака који произлазе из плана за штите од пожара. (3) У добровољним ватрогасно-спасилачким јединица ма из става 2. овог члана мора се обезбиједити да у свакој смјени буде распоређен најмање један радник са положе ним стручним испитом за руководиоца акције гашења по жара. Члан 64. (1) Чланови добровољних ватрогасно-спасилачких јединица који су у радном односу имају право на накна ду плате за вријеме одсуствовања са рада, када у саставу ватрогасно-спасилачке јединице учествују ради гашења по жара, спасавања људи и имовине угрожених пожаром или елементарним непогодама. (2) Накнаду плате из става 1. овог члана исплаћује рад ницима привредно друштво и друго правно лице, орган управе и предузетник код којег су запослени. (3) Ако се на тражење овлашћеног лица гашење пожара, односно спасавање људи и имовине врши на подручју дру ге јединице локалне самоуправе, накнада из става 2. овог члана врши се на терет те јединице локалне самоуправе, ако јединица локалне самоуправе у којој се налази сједиште ватрогасно-спасилачке јединице одбије да плати накнаду. (4) Накнада из ст. 2. и 3. овог члана исплаћује се у ви сини плате коју би радник остварио да је обављао своје ре довне послове и задатке. (5) Чланови добровољне ватрогасно-спасилачке једи нице који нису у радном односу, када учествују у гашењу пожара или спасавању људи и имовине могу од јединице локалне самоуправе тражити накнаду у року од 30 дана од дана извршене акције гашења пожара, односно спасавања, а висину накнаде утврђује скупштина јединице локалне са моуправе. Члан 65. (1) Ради остваривања заједничких циљева, ватрогасна друштва и професионалне ватрогасно-спасилачке јединице на подручју једне или више јединица локалне самоуправе могу се удруживати у ватрогасни савез. (2) Ватрогасни савез из става 1. овог члана и ватро гасно-спасилачке јединице, као и ватрогасна друштва могу се удруживати у Ватрогасни савез Републике Српске. (3) Ватрогасни савез Републике Српске, поред посло ва и задатака утврђених статутом, врши сљедеће послове и задатке: 1) прати спровођење планова заштите од пожара и пре длаже мјере за унапређивање ватрогаства и за усклађивање планова заштите од пожара према стварним потребама, 2) пружа стручну помоћ ватрогасним савезима, ватро гасним друштвима и ватрогасно-спасилачким јединицама, 3) у сарадњи са ватрогасно-спасилачким јединицама и ватрогасним друштвима врши стручно оспособљавање ватрогасаца-спасилаца и утврђује план и програм оспосо бљавања руководилаца и ватрогасаца-спасилаца у добро вољним ватрогасно-спасилачким јединицама, 4) доноси правила којима се уређују поједина питања за која су чланови савеза заинтересовани да буду јединствено регулисана, 5) пропагира ватрогаство и предузима мјере за његово развијање и унапређивање. ГЛАВА VI ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Члан 66. (1) Физичко лице обавезно је да по сазнању о пожару обавијести ватрогасно-спасилачку јединицу, оперативно комуникациони центар јединице локалне самоуправе или полицијску станицу, ако није у могућности да угаси пожар или отклони непосредну опасност од избијања пожара. (2) Привредно друштво и друго правно лице, орган управе и предузетник, у случају сазнања о пожару о томе одмах обавјештавају најближу ватрогасно-спасилачку једи ницу, оперативно-комуникациони центар јединице локалне самоуправе или полицијску станицу. Члан 67. (1) Након сазнања о пожару, ватрогасно-спасилачка је диница одмах приступа његовом гашењу, спасавању људи и имовине угрожених пожаром, без обзира на то о чијим материјалним добрима је ријеч. (2) На начин из става 1. овог члана, ватрогасно-спа силачка јединица учествује и у отклањању посљедица у елементарним непогодама и тежим несрећама, у оквиру дјелокруга послова, односно према способности и опре мљености. Члан 68. (1) Ако ватрогасно-спасилачка јединица не може да уга си пожар, старјешина јединице затражиће помоћ од других ватрогасно-спасилачких јединица на подручју јединице ло калне самоуправе. (2) Ватрогасно-спасилачке јединице од којих је затра жена помоћ обавезне су да пруже помоћ у складу са планом заштите од пожара јединице локалне самоуправе. (3) У гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром учествује Републичка управа цивилне заштите, у складу са прописом којим се уређује заштита и спасавање. (4) Ако се гашење пожара или спасавање људи и имо вине не може постићи на начин одређен у ставу 1. овог члана, градоначелник, односно начелник јединице локалне самоуправе може затражити од других градоначелника, од 12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 11.11.2019. носно начелника јединица локалне самоуправе да учеству ју са својим ватрогасно-спасилачким јединицама у гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром. (5) За потребе гашења пожара или спасавање људи и имовине може се ангажовати Хеликоптерски сервис Репу блике Српске. (6) Хеликоптерски сервис Републике Српске учествује у операцији гашења пожара из ваздуха и другим видовима подршке ватрогасно-спасилачким јединицама у складу са овим законом и прописом којим се уређује ова област. Члан 69. Гашењем пожара руководи старјешина или други ру ководилац ватрогасно-спасилачке јединице која је прва по чела да гаси пожар, уколико се старјешине, односно руко водиоци ватрогасно-спасилачких јединица које учествују у гашењу пожара другачије не договоре. Члан 70. Ради ефикаснијег и несметаног гашења пожара и спаса вања људи и имовине, руководилац гашења пожара може да: 1) забрани приступ непозваним лицима у близини мје ста пожара, као и саобраћај поред тог мјеста, 2) нареди евакуацију лица и уклањање ствари из сусјед них објеката који су угрожени пожаром, као и да предузме мјере за обезбјеђење ствари које су евакуисане, 3) нареди прекид довођења електричне енергије и пли на, 4) нареди дјелимично или потпуно рушење објекта пре ко кога би се пожар могао проширити, ако се ширење пожа ра не може спријечити на други начин, 5) ограничи дјелимично или потпуно довод воде дру гим потрошачима у зони у којој се појави пожар или у ције лом насељу ради обезбјеђења потребне количине воде за гашење пожара, 6) нареди коришћење воде из оближњих бунара, ци стерни, резервоара, канала и слично, који припадају при вредним друштвима и другим правним лицима, органима управе и другим органима и предузетницима, 7) нареди коришћење возила привредног друштва и других правних лица, органа управе и других органа, пре дузетника и физичких лица ради превожења настрадалих у пожару до најближе здравствене установе, 8) насилно отвори закључани објекат или просторију ради гашења пожара и спасавања људи и имовине, 9) нареди лицима која станују у непосредној близини мјеста пожара, као и лицима која се затекну на мјесту по жара да пруже помоћ у гашењу пожара и спасавању људи и имовине, 10) нареди употребу средстава за узбуњивање и оба вјештавање ради бржег окупљања ватрогасаца-спасилаца. Члан 71. (1) У случају избијања пожара већих размјера, опасно сти од наглог ширења пожара, опасности да пожар угрози живот људи, животиња или имовине у већем обиму, када расположиве ватрогасно-спасилачке јединице не могу су збити пожар, градоначелник, односно начелник на подру чју јединице локалне самоуправе може наредити свим спо собним физичким лицима на подручју јединице локалне самоуправе старијим од 18 година да учествују у гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром и да за потребе гашења дају на располагање алат, превозна, техничка и друга средства. (2) Гашењем пожара и спасавањем људи и имовине у случају из става 1. овог члана руководи градоначелник, односно начелник јединице локалне самоуправе, односно лице које овласти градоначелник, односно начелник, а ако је пожар захватио подручје више јединица локалне само управе - Републичка управа цивилне заштите. (3) Градоначелник, односно начелник јединице локалне самоуправе може у случајевима из става 1. овог члана наре дити субјектима заштите од пожара да за потребе гашења ставе на располагање потребан број људи, алат, превозна, техничка и друга средства потребна за гашење пожара и спасавање људи и имовине. (4) На лица која по одредбама става 3. овог члана уче ствују у гашењу пожара примјењују се одредбе прописа о здравственом осигурању ако то право не могу остварити по другом основу. Члан 72. Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице обаве зне су да у гашењу пожара пруже помоћ војним ватрогасно спасилачким јединицама, на захтјев војног старјешине. Члан 73. Чланови ватрогасних друштава за вријеме стручног оспособљавања и усавршавања, као и учествовања у га шењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром и елементарним непогодама, у вршењу задата ка своје ватрогасно-спасилачке јединице, као и лица која учествују у гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром у вршењу својих дужности у складу са одредбама чл. 66. став 1. и 71. овог закона, имају права из здравственог осигурања у складу са законом. Члан 74. (1) Ватрогасно-спасилачке јединице које по захтјеву за пружање помоћи учествују у гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром и елементарним не погодама изван подручја свог дјеловања имају право на накнаду стварне штете проузроковане на техничкој опре ми, као и накнаду неопходних трошкова које су имале при учествовању у гашењу пожара (оштећена опрема, средства утрошена за гашење пожара, гориво, дневнице и друго). (2) Накнаду штете из става 1. овог члана сноси једини ца локалне самоуправе која је тражила помоћ, а јединица локалне самоуправе која је исплатила накнаду може да тражи поврат исплаћене накнаде од привредног друштва и другог правног лица или предузетника чија је имовина спасавана. Члан 75. (1) Накнаду у висини стварне штете привредним дру штвима и другим правним лицима, предузетницима и фи зичким лицима у случајевима из члана 70. т. 4), 6) и 7) овог закона плаћа јединица локалне самоуправе на чијем подру чју је пожар гашен. (2) Висину штете из става 1. овог члана утврђује скуп штина јединице локалне самоуправе. ГЛАВА VII НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ МЈЕРА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Члан 76. (1) Управни надзор над спровођењем овог закона врши Министарство. (2) Надзор над спровођењем мјера заштите од пожара одређених овим законом и плановима заштите од пожара, као и над спровођењем прописа о техничким нормативима у вези са заштитом од пожара врши Инспекторат. (3) Инспекцијске послове из става 2. овог члана из области заштите од пожара врше инспектори за заштиту од пожара. (4) Контролу над радом ватрогасно-спасилачке једини це у вези са спремношћу и техничком опремљеношћу једи нице, стручним оспособљавањем и усавршавањем ватро гасаца-спасилаца и способношћу ватрогасно-спасилачке јединице за гашење пожара врши надлежна организациона јединица Министарства. (5) Изузетно од става 2. овог члана, контролу над при мјеном прописа о техничким нормативима заштите од по жара код привредних друштава или других правних лица која уз техничку документацију за грађење израђују при 11.11.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 13 логе и елаборате заштите од пожара врши инспектор за експлозивне материје и послове заштите од пожара у Ми нистарству. (6) Министарство врши надзор над примјеном прописа заштите од пожара у техничкој документацији за грађење објеката и изграђених објеката у поступку издавања рје шења о извршеној ревизији из члана 23, односно у поступ ку давања сагласности из члана 28. овог закона, као и пре глед документације и контролу усаглашености документа ције и стварног стања објеката, у поступку категоризације угрожености од пожара. Члан 77. (1) Ватрогасно-спасилачке јединице из члана 48. овог закона, посредством радника, врше поједине стручне по слове надзора који се односе на благовременост и повећање ефикасности ватрогасно-спасилачке интервенције, функ ционалност и исправност водозахвата, хидраната, апарата за гашење пожара, димовода, одлагања запаљивих течно сти и гасова и других запаљивих материјала у подрумима, на таванима и другим мјестима која представљају опасност, проходност пожарних путева и прилаза електричним разво дним таблама, хидрантима, апаратима, блокадним вентили ма гасних инсталација и инсталација са запаљивим течно стима, забрану коришћења отвореног пламена и пушења на пожарно угроженим просторима. (2) Послове из става 1. овог члана могу вршити само руководиоци акције гашења пожара. (3) О извршеној контроли сачињава се записник са приједлогом мјера за отклањање узрока који могу да доведу до избијања и ширења пожара, који се доставља власнику, односно кориснику објекта. (4) Ако власник, односно корисник објекта не изврши предложене мјере из става 3. овог члана, ватрогасно-спа силачка јединица из става 1. овог члана о томе одмах оба вјештава Инспекторат. (5) Надзор над вршењем послова из става 1. овог члана врши Инспекторат. Члан 78. (1) У вршењу инспекцијског надзора надлежни инспек тор, поред општих овлашћења прописаних законом којим се уређује област инспекција, има овлашћење и да: 1) наложи да се преуреде, премјесте, односно демонти рају димњаци, пећи, инсталације и други уређаји од којих пријети опасност да изазову пожар, 2) наложи да се изврши поправка, реконструкција, до градња и преградња на објектима, инсталацијама и уређаји ма у сврху спречавања, избијања и ширења пожара, 3) забрани употребу објекта или постројења ако се њи ховим преуређењем или другим мјерама не може отклони ти опасност од пожара за такве или сусједне објекте, 4) наложи уклањање грађевинских и других препрека, инсталација и уређаја који би у случају избијања пожара представљали сметњу за брзо и ефикасно спасавање људи и имовине и гашења пожара, 5) забрани пушење и употребу отворене ватре и свје тиљки са отвореним пламеном на простору гдје се користе експлозивне материје, запаљиве течности и гасови, као и друге лакозапаљиве материје, 6) наложи да се изврши поправка, реконструкција, до градња и преградња на објектима ради спречавања убаци вања предмета извана који би могли проузроковати пожар, 7) наложи да се уведе стални надзор на мјестима гдје су смјештене запаљиве материје, 8) наложи да се изврши набавка неопходне ватрогасно спасилачке опреме и средстава за гашење пожара, у складу са планом или правилником о заштити од пожара, као и њи хово чување и одржавање у исправном стању, 9) наложи да се врши редовно отклањање отпадних ма теријала и других предмета са мјеста на којима предста вљају опасност за настанак пожара, 10) наложи да се изврши обиљежавање пожарних путе ва и редовно врши њихово одржавање, 11) забрани даље извођење радова док извођач радова не предузме потребне мјере за спречавање избијања и ши рења пожара и не обезбиједи потребна средства и опрему за гашење пожара, 12) забрани даљу градњу објекта док се не отклоне не достаци у пројектној документацији израђеној супротно прописима, стандардима и другим нормативима заштите од пожара, 13) забрани паљење корова и другог пољопривредног отпада лицима која не предузму неопходне радње у циљу спречавања ширења ватре, 14) нареди предузимање и других мјера прописаних техничким прописима ради спречавања избијања и ширења пожара. (2) Прије одређивања мјера из става 1. т. 1) до 4) овог члана инспектор може одредити и стручни комисијски пре глед објекта и постројења. (3) Инспектор за експлозивне материје и послове за штите од пожара надлежне организационе јединице Мини старства у вршењу контроле над радом ватрогасно-спаси лачке јединице и контроле техничке документације има овлашћење и дужност да предузме сљедеће мјере: 1) наложи ватрогасно-спасилачкој јединици или на длежном органу јединице локалне самоуправе да набави техничку опрему и средства која недостају, у складу са пла ном заштите од пожара (јединице локалне самоуправе или привредног друштва) и програмом опремања ватрогасно спасилачке јединице, 2) наложи поправак постојеће ватрогасно-спасилачке опреме и средстава, 3) наложи стручно оспособљавање и усавршавање ватрогасаца-спасилаца, 4) нареди предузимање и других мјера ради укупног побољшања ефикасности ватрогасно-спасилачке јединице, 5) наложи привредном друштву и другом правном лицу да у одређеном року отклони недостатке у техничкој доку ментацији и усклади је са одговарајућим техничким про писима. (4) Инспектор за експлозивне материје и послове за штите од пожара Министарства у сједишту у вршењу кон троле примјене прописа о техничким нормативима зашти те од пожара код привредних друштава и других правних лица који уз техничку документацију за грађење израђују прилоге и елаборате заштите од пожара из чл. 24. и 25. овог закона има овлашћење и дужност да предузме сљедеће мје ре: 1) рјешењем наложи привредном друштву и другом правном лицу да у одређеном року отклони недостатке у техничкој документацији и усклади је са одговарајућим техничким прописима, 2) наложи привредном друштву и другом правном лицу да у одређеном року изврши попуну радних мјеста са од говарајућим бројем радника у складу са чланом 26. овог закона, потребних за израду елабората заштите од пожара, 3) да укине овлашћење које је издато привредном друштву и другом правном лицу у складу са чланом 26. ст. 1. и 2. и чланом 36. став 2. овог закона. Члан 79. Ако се утврди да се при коришћењу објекта или дијела објекта или инсталација или уређаја не спроводе прописане или наложене мјере заштите од пожара, па због тога прије ти непосредна опасност од избијања пожара, инспектор за заштиту од пожара забрањује даље коришћење објекта или дијела објекта или инсталација или уређаја док се прописа на, односно наложена мјера не спроведе. Члан 80. Ако инспектор утврди да су стављени у промет уређаји, средства и опрема из члана 35. овог закона уз које увозник 14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 11.11.2019. или заступник стране фирме није кориснику испоручио потребну документацију, он рјешењем забрањује њихову даљу употребу. Члан 81. (1) Привредна друштва и друга правна лица, органи управе, предузетник и друга физичка лица у одређеним роковима отклањају недостатке наложене извршним рје шењем инспектора за заштиту од пожара. (2) Привредна друштва и друга правна лица, органи управе, предузетник и друга физичка лица из става 1. овог члана, одмах, а најкасније у року од три дана од остављеног рока, писмено обавјештавају инспектора да су поступили по рјешењу. ГЛАВА VIII ФИНАНСИРАЊЕ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Члан 82. Привредна друштва и друга правна лица, органи упра ве, предузетници и друга физичка лица финансирају си стем заштите од пожара као дио редовне дјелатности. Члан 83. (1) Средства за рад територијалних ватрогасно-спаси лачких јединица основаних у јединицама локалне само управе као посебних унутрашњих организационих једини ца обезбјеђују се у буџету јединице локалне самоуправе, као и из намјенских средстава за територијалне ватро гасно-спасилачке јединице у остваривању задатака цивил не заштите и прихода које остваре вршењем услуга које не спадају у редовну дјелатност ватрогасно-спасилачких једи ница, те других извора у складу са законом. (2) Средства за рад привредних ватрогасно-спасилач ких јединица обезбјеђује привредно друштво или друго правно лице које је основало ту јединицу, као и из намјен ских средстава за остваривање задатака цивилне заштите, основана у складу са прописом којим се уређује област за штите и спасавања у ванредним ситуацијама. Члан 84. (1) Средства за рад ватрогасних друштава и добровољ них ватрогасно-спасилачких јединица које су формиране у ватрогасним друштвима обезбјеђују се из буџета једини це локалне самоуправе, чланарина и поклона, намјенских средстава која се дају на коришћење као опрема и инвентар за остваривање задатака ових јединица у функционисању цивилне заштите у складу са прописом којим се уређује област заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, те из других извора. (2) Средства за рад добровољног ватрогасног друштва које је основано за једно или више привредних друштава или других правних лица и за рад добровољне ватрогасно спасилачке јединице тога друштва обезбјеђују се из сред става привредног друштва, односно других правних лица за која је друштво основано, и других извора. Члан 85. (1) Привредна друштва и друга правна лица која на територији Републике Српске обављају дјелатност, обра чунавају и уплаћују накнаду у висини 0,03% од пословног прихода за реализацију посебних мјера заштите од пожа ра из члана 5. овог закона, а накнада по основу обрачунате обавезе уплаћује се на рачуне јавних прихода Републике Српске за опште уплате. (2) Распоред прикупљених средстава по овом основу врши Министарство финансија, на сљедећи начин: 1) 40% на посебан рачун Републичке управе цивилне заштите, која искључиво служе за опремање и обуку ватро гасно-спасилачких јединица у Републици Српској, а према плану који, у складу са процјеном угрожености Републике Српске, сачињава Републичка управа цивилне заштите у координацији са Ватрогасним савезом Републике Српске и ватрогасно-спасилачким јединицама јединица локалне са моуправе, који доставља Влади на усвајање, 2) 60% на рачун буџета јединице локалне самоуправе према сједишту привредног друштва и другог правног лица које уплаћује накнаду, која искључиво служе за реализаци ју пројеката техничког опремања ватрогасно-спасилачких јединица јединице локалне самоуправе и изградњу објека та које користе ватрогасно-спасилачке јединице за своје ак тивности и чување ватрогасно-спасилачке опреме (ватро гасни домови и спремишта), као и за одржавање возила, средстава, опреме и објеката које користи ватрогасно-спа силачка јединица, те у друге сврхе које за циљ имају мјере превенције у области цивилне заштите. (3) Влада даје сагласност на план утрошка средстава из става 2. тачка 1) овог члана. (4) Утрошак намјенских средстава из става 2. тачка 1) овог члана врши се искључиво у складу са законом. (5) Реализацију и утрошак средстава из ст. 1. и 2. овог члана прати Министарство, а контролу наплате и утрошка средстава врши надлежни орган или служба у чији дје локруг спада контрола и наплата пореза. (6) Територијалне професионалне и добровољне ватро гасно-спасилачке јединице у Републици Српској додијеље ну ватрогасно-спасилачку опрему из става 2. овог члана књиже као своја основна средства. (7) Обавезу плаћања накнаде немају буџетски корисни ци и органи управе, хуманитарне и невладине организа ције, удружења грађана и фондације. (8) Јединице локалне самоуправе могу уводити посебне таксе ради обезбјеђивања средстава, само за опремање и развој ватрогасно-спасилачких јединица. (9) Републичка управа цивилне заштите, у координацији са Ватрогасним савезом Републике Српске и јединице локал не самоуправе, израђују годишњи извјештај о реализацији средстава за техничко опремање ватрогасно-спасилачких јединица јединице локалне самоуправе и изградњи објеката које користе ватрогасно-спасилачке јединице за своје актив ности и чување ватрогасно-спасилачке опреме, добијених по основу накнаде из става 1. овог члана и извјештај достављају Влади, најкасније до 15. јануара наредне године. Члан 86. (1) Средства за рад ватрогасног савеза јединице локал не самоуправе обезбјеђују се од чланарина ватрогасних друштава, из буџета и других извора. (2) Средства за рад Ватрогасног савеза Републике Срп ске обезбјеђују се из чланарина које плаћају ватрогасни са вези јединица локалне самоуправе, допунских средстава из буџета Републике Српске и других извора. ГЛАВА IX КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Члан 87. Новчаном казном од 100 КМ до 1.000 КМ казниће се за прекршај физичко лице ако: 1) поступи супротно одредби члана 6. стaв 4. овог за кона, 2) не поступи у складу са чланом 14. став 6. овог закона, 3) пали коров и други пољопривредни отпад, без прет ходног обавјештавања ватрогасно-спасилачке јединице и не предузме све неопходне радње у циљу спречавања ши рења ватре (члан 18. тачка 10), 4) употребљава неисправне или неисправно поставље не инсталације, димоводе или ложишта (члан 29. став 1), 5) држи или ускладиштава лакозапаљиве материје су протно одредби члана 30. став 1. овог закона, или користи отворену ватру супротно одредби члана 30. став 2. овог за кона, 6) власник пословног простора не предузме прописане или наложене мјере заштите од пожара (члан 32. став 2), 7) не обезбиједи редовно испитивање ручних и прево зних апарата за гашење почетног пожара (члан 36. став 1), 11.11.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 15 8) поступи супротно одредби члана 66. став 1. овог за кона, 9) спречава или омета извршење наређења руководиоца гашења пожара (чл. 69. и 70), 10) без оправданог разлога одбије да учествује у га шењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених по жаром или ако одбије да стави на располагање ватрогасно спасилачкој јединици алат, техничка средства, превозна и друга средства потребна за гашење пожара и спасавање људи и имовине (члан 71. став 1). Члан 88. (1) Новчаном казном од 3.000 КМ до 15.000 КМ казни ће се за прекршај привредно друштво или друго правно лице из члана 26. овог закона или привредно друштво и друго правно лице које израђује техничку документацију за грађење објеката, односно новчаном казном од 3.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај физичко лице које израђује техничку документацију за грађење објеката ако: 1) супротно прописима, стандардима и другим норма тивима заштите од пожара потврди да су у потпуности при мијењени прописи, стандарди и други нормативи заштите од пожара којима је обезбијеђена функционалност и ефи касност техничком документацијом привредних, односно одабраних мјера и норматива заштите од пожара (чл. 24. и 25), 2) не поступи у складу са прописима и стандардима при испитивању из члана 28. став 4, члана 36. став 2. и члана 37. овог закона, те ако та испитивања врши без одобрења из члана 28. став 4. и члана 36. став 2. овог закона. (2) За прекршаје из става 1. овог члана казниће се пре дузетник регистрован за вршење дјелатности заштите од пожара новчаном казном од 1.000 КМ до 10.000 КМ. (3) За прекршаје из става 1. овог члана казниће се и од говорно лице у привредном друштву или другом правном лицу из члана 26. овог закона или привредном друштву и другом правном лицу или предузетнику регистрованом за вршење дјелатности заштите од пожара, новчаном казном од 500 КМ до 3.000 КМ. (4) Ако Републичка управа цивилне заштите средства за техничко опремање ватрогасно-спасилачких јединица користи супротно одредбама из члана 85. став 2. овог зако на, казниће се новчаном казном од 3.000 КМ до 15.000 КМ, а одговорно лице у Републичкој управи цивилне заштите и јединица локалне самоуправе казниће се новчаном казном од 300 КМ до 1.000. КМ. (5) Новчаном казном од 500 КМ до 3.000 КМ казниће се одговорно лице у јединици локалне самоуправе уколико: 1) не поступи у складу са чланом 14. став 6. овог закона, 2) не спроведе предвиђене мјере из члана 29. став 4. овог закона, 3) не формирају димњачарску службу или не потпишу уговор са правним лицима или предузетницима који врше ту дјелатност (члан 29. став 4), 4) не обезбиједи бројност ватрогасаца-спасилаца из члана 53. став 1. овог закона, 5) не обезбиједи услове из члана 53. ст. 5. и 6. овог за кона, 6) не пруже тражену помоћ из члана 68. став 4. овог закона. Члан 89. (1) Новчаном казном од 1.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај привредно друштво или друго правно лице ако: 1) не утврди прописану организацију (члан 9) и не под несе захтјев за прописану категоризацију (члан 10), 2) не поступи у складу са чланом 14. став 6. овог закона, 3) не донесу акте (чл. 16. и 17), 4) при извођењу радова на објектима не предузме по требне мјере за спречавање избијања и ширења пожара и не обезбиједи потребна средства и опрему за гашење пожара (члан 20. став 3), 5) не одреди пожарни сектор или не спроведе све техничке мјере на основу којих су ти сектори одређени (члан 21), 6) употребљава неисправне или неправилно поставље не инсталације, уређаје, димоводе и ложишта, или нема до кументацију о одржавању (члан 29), 7) редовно не прегледају системе за вентилацију или климатизацију у којима се ствара запаљива прашина или паре масноће и о томе не воде евиденцију (члан 29. став 2), 8) држи или ускладиштава лакозапаљиве материје су протно одредбама члана 30. став 1. овог закона или кори сти отворену ватру супротно одредби члана 30. став 2. овог закона, 9) не држи у исправности уређаје, опрему и алат за га шење пожара на мјестима која су лако приступачна (члан 32. став 1), 10) не обезбиједи ватрогасно-спасилачко дежурство (члан 34) и ако не обезбиједи редовно испитивање ручних и превозних апарата за гашење почетног пожара (члан 36. став 1), 11) не обезбиједи редовно испитивање исправности и функционалности уређаја, односно система за дојаву и гашење пожара према упутству произвођача, а најмање је данпут годишње и ако о томе не постоји евиденција (члан 37), 12) стави у промет уређаје, опрему и средства супрот но одредбама члана 35. овог закона или ако не изврши на ређење о забрани употребе такве опреме (члан 80), 13) се понаша супротно одредби члана 38. овог закона, 14) не изврши обучавање и упознавање радника са опа сностима од пожара и практичном употребом средстава за гашење пожара, као и прописану провјеру радника у руко вању апаратима за почетно гашење пожара (члан 40), 15) не донесе план и програм стручног усавршавања ватрогасаца-спасилаца, или не организује његово спро вођење, или се не врши провјера стручног знања ватрогаса ца-спасилаца (члан 50), 16) не обезбиједи довољан број ватрогасаца-спаси лаца (члан 53) или су ватрогасци-спасиоци под утицајем средстава из члана 53. став 4. овог закона, или не одржава техничку опрему и средстава у складу са чланом 53. став 5. овог закона, 17) по сазнању о пожару не поступи у складу са чланом 66. став 2. овог закона, 18) спречава или омета извршење наређења руководио ца гашења пожара (члан 70), 19) без оправданих разлога не стави на располагање алат, превозна, техничка и друга средства потребна за гашење пожара и спасавање људи и имовине (члан 71. став 3), 20) не спроводе мјере заштите од пожара (члан 77), 21) не уплаћују обавезе из члана 85. овог закона. (2) За прекршаје из става 1. овог члана казниће се пре дузетник новчаном казном од 500 КМ до 5.000 КМ. (3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се од говорно лице у привредном друштву, другом правном лицу или предузетник, новчаном казном од 150 КМ до 1.500 КМ. ГЛАВА X ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 90. Постојеће ватрогасно-спасилачке јединице и ватро гасна друштва основана у складу са раније важећим Зако ном ускладиће своје пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог за кона. 16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 11.11.2019. Члан 91. (1) Привредна друштва и друга правна лица и преду зетници који су власници, односно корисници објеката или земљишта, а који су разврстани у категорије степена ри зика угрожености од пожара доносе општи акт о заштити од пожара у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона (члан 9). (2) Власници, односно корисници објеката који су на мијењени за јавну употребу у којима се окупља или борави, односно ради већи број лица, а који већ имају одобрење за рад, обавезни су да поднесу захтјев за категоризацију објек та, у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона (члан 10). (3) Субјекти заштите од пожара обавезни су да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона донесу план евакуације и упутства за поступање у случају пожара (члан 16). (4) Привредно друштво или друго правно лице које посједује одобрење за израду елабората обавезно је да покрене поступак за издавање овлашћења у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона (члан 26). Члан 92. (1) Министар ће у року од шест мјесеци од дана сту пања на снагу овог закона донијети сљедеће прописе: 1) Правилник о условима, основима и мјерилима за ра зврставање привредних друштава и других правних лица, органа управе и предузетника у одговарајуће категорије степена ризика угрожености од пожара (члан 8. став 4), 2) Методологију за израду планова заштите од пожара (члан 15. став 2), 3) Правилник о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређене платое за ватрогасна возила у близини објеката код којих је повећан ризик од пожара (члан 19. став 3), 4) Правилник о техничким нормативима заштите од по жара у објектима намијењеним за јавну употребу у којима се окупља, борави или ради већи број лица (члан 21. став 2), 5) Правилник о програму и начину полагања стручног испита за рад на пословима заштите од пожара (члан 26. став 4), 6) Правилник о техничким нормативима за стабилне инсталације за дојаву пожара (члан 28. став 5), 7) Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара (члан 31. став 2), 8) Правилник о техничким нормативима за израду техничке документације којом морају бити снабдјевени системи, опрема и уређаји за откривање пожара и аларми рање (члан 34. став 8), 9) Правилник о вођењу евиденција (члан 36. став 4), 10) Правилник о програму и начину полагања стручног испита за професионалне ватрогасце-спасиоце и руково диоце акције гашења пожара (члан 55. став 5), 11) Правилник о униформи и функционалним ознакама ватрогасаца-спасилаца у професионалним ватрогасно-спа силачким јединицама (члан 56. став 5) и 12) Правила службе ватрогасно-спасилачких јединица (члан 55. став 5). (2) Министар ће у року из става 1. овог члана, у сарадњи са министром енергетике и рударства, донијети Правилник о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара (члан 23. став 7). (3) Министар ће у року од шест мјесеци од дана сту пања на снагу овог закона, у сарадњи са министром за про сторно уређење, грађевинарство и екологију и министром просвјете и културе, донијети Правилник o условима за обављање димњачарске дјелатности (члан 29. став 6). (4) Министар ће у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, у сарадњи са министром за просторно уређење, грађевинарство и екологију, донијети Правилник о посебним условима за вршење контролног испитивања апарата за гашење почетног пожара (члан 36. став 5). Члан 93. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, у сарадњи са министром, у року од шест мјесеци, донијеће Правилник о посебним мјерама заштите од пожара шума и усјева (члан 33. став 4). Члан 94. Министар здравља и социјалне заштите донијеће Пра вилник о здравственим и психофизичким условима које морају да испуњавају ватрогасци-спасиоци у професионал ним ватрогасно-спасилачким јединицама (члан 54. став 2). Члан 95. Скупштина јединице локалне самоуправе у року од го дину дана донијеће: 1) одлуку којом се оснива и утврђује дјелокруг и на длежност територијалне ватрогасно-спасилачке јединице (члан 44), 2) правилник о унутрашњој организацији и системати зацији радних мјеста у територијалној ватрогасно-спаси лачкој јединици, након прибављеног мишљења Министар ства. Члан 96. До доношења прописа Републике Српске, примјењују се сљедећи преузети прописи: 1) Правилник о смјештају и држању уља за ложење (“Службени лист СФРЈ”, број 45/67), 2) Правилник о техничким мјерама за погон и одржа вање електроенергетских постројења (“Службени лист СФРЈ”, број 19/68), 3) Правилник о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима (“Слу жбени лист СФРЈ”, број 56/69), 4) Правилник о техничким прописима о громобранима (“Службени лист СФРЈ”, број 13/68), 5) Правилник о техничким нормативима за заштиту нисконапонских мрежа и припадајућих трансформатор ских станица (“Службени лист СФРЈ”, број 13/78), 6) Правилник о ватрогасној служби на аеродрому (“Службени лист СФРЈ”, број 13/79), 7) Правилник о техничким нормативима за уређаје за аутоматско затварање врата или клапни отпорних према по жару (“Службени лист СФРЈ”, број 35/80), 8) Правилник о југословенским стандардима за про тивексплозијску заштиту (“Службени лист СФРЈ”, број 18/61), 9) Правилник о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте насталих у пожару (“Службени лист СФРЈ”, број 45/83), 10) Правилник о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара (“Службени лист СФРЈ”, број 7/84), 11) Правилник о техничким нормативима за уређаје у којима се наносе и суше премазна средства (“Службени лист СФРЈ”, број 57/85), 12) Правилник о техничким нормативима за поста вљање котларница на отвореном простору (“Службени лист СФРЈ”, број 12/85), 13) Правилник о техничким нормативима за зашти ту складишта од пожара и експлозија (“Службени лист СФРЈ”, број 24/87), 14) Правилник о техничким нормативима за електрич не инсталације ниског напона (“Службени лист СФРЈ”, бр. 53/88 и 54/88), 15) Правилник о техничким нормативима за стабилне уређаје за гашење пожара угљен-диоксидом (“Службени лист СФРЈ”, бр. 44/83 и 31/89), 11.11.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 94 17 16) Правилник о техничким нормативима за системе за вентилацију или климатизацију (“Службени лист СФРЈ”, број 38/89), 17) Правилник о техничким нормативима за поста вљање стабилних судова под притиском за течни угљен-ди оксид (“Службени лист СФРЈ”, број 39/90), 18) Правилник о техничким нормативима за преглед и испитивање стабилних судова под притиском за течни угљен-диоксид (“Службени лист СФРЈ”, број 76/90), 19) Правилник о техничким условима и нормативима за безбједан транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт (“Службени лист СФРЈ”, број 26/85), 20) групе југословенских стандарда са обавезном при мјеном. Члан 97. Одредбе члана 85. овог закона примјењиваће се од 1. јануара 2020. године. Члан 98. Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о заштити од пожара (“Службени гласник Републике Срп ске”, број 71/12). Члан 99. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављи вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 02/1-021-1050/19 Предсједник 24. октобра 2019. године Народне скупштине, Бањалука Недељко Чубриловић, с.р. 1828 На основу Амандмана XL тачка 2. на Устав Републи ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 28/94), д о н о с и м УКАЗ О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ Проглашавам Закон о измјенама и допунама Закона о здравственом осигурању, који је Народна скупштина Ре публике Српске усвојила на Седмој редовној сједници, одржаној 24. октобра 2019. године, а Вијеће народа 4. но вембра 2019. године констатовало да усвојеним Законом о измјенама и допунама Закона о здравственом осигурању није угрожен витални национални интерес ни једног кон ститутивног народа у Републици Српској. Број: 01-020-4292/19 Предсједник 6. новембрa 2019. године Републике, Бањалука Жељка Цвијановић, с.р. З АКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ Члан 1. У Закону о здравственом осигурању (“Службени гла сник Републике Српске”, бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09 и 110/16) у члану 4. додаје се нови став 3, који гласи: “Захтјев за потраживање новчане накнаде у вези са остваривањем права из здравственог осигурања може се поднијети у року од три године од дана настанка основа за потраживање.”. Члан 2. Члан 10. мијења се и гласи: “Обавезно осигурана лица према овом закону (у даљем тексту: осигураници) су: 1. лице у радном односу (у даљем тексту: осигураник радник), 2. одговорно лице у привредном друштву или другој организацији без заснивања радног односа, а које по том основу прима накнаду, 3. лице које самостално обавља привредну или профе сионалну дјелатност, 4. држављанин Републике Српске који у цијелости или дјелимично остварује пензију или инвалиднину од ино страног исплатиоца, ако међународним споразумом није другачије одређено, 5. лице које прима пензију према прописима о пензиј ско-инвалидском осигурању Републике Српске, или према прописима Федерације Босне и Херцеговине, ако има пре бивалиште на територији Републике Српске, 6. корисник права на новчану накнаду у вези са прек валификацијом или доквалификацијом, који је ово право остварило према прописима о пензијско-инвалидском оси гурању, 7. лице које обавља пољопривредну дјелатност као но силац комерцијалног породичног пољопривредног газдин ства, 8. лице које обавља пољопривредну дјелатност као но силац некомерцијалног породичног пољопривредног га здинства, 9. корисници права из прописа који регулишу област права бораца, војних инвалида и породица бораца одбрам бено-отаџбинског рата, права цивилних жртава рата и пра ва жртава ратне тортуре, 10. избјегла и расељена лица и повратници, 11. вјерски службеник, 12. професионални спортиста, 13. страни држављанин који се школује на територији Републике Српске, ако међународним споразумом није дру гачије одређено, 14. лице које је незапослено и остварује новчану нак наду према прописима којима се уређују запошљавање и права за вријеме незапослености, 15. лице које остварује здравствено осигурање у скла ду са законом којим се уређују права из области социјалне заштите, 16. лице које се лично укључује у обавезно здравствено осигурање и 17. друга лица за која је уплаћен допринос за здравстве но осигурање. Својство осигураника из става 1. овог члана може се стећи само по једном од прописаних основа осигурања. Ако лице истовремено испуњава услове за осигурање по више основа из става 1. овог члана, основ осигурања одре ђује се тако да постојање основа осигурања по претходној тачки искључује основ осигурања из наредне тачке.”. Члан 3. Послије члана 10. додају се нови чл. 10а. и 10б, који гласе: “Члан 10а. Oсигураницима, у смислу овог закона, сматрају се и сљедећа лица, уколико не испуњавају услове за стицање осигурања из члана 10. овог закона, или уколико права из обавезног здравственог осигурања не остварују као члано ви породице осигураника: 1. дјеца до навршених 15 година живота, школска дјеца и студенти до краја школовања, а најкасније до 26. године живота; 2. жене у вези са планирањем породице, као и у току трудноће, порођаја и материнства до 12 мјесеци послије порођаја; 3. лица старија од 65 година живота; 4. лица са инвалидитетом;