Regulation the conditions for recognition, recognition procedure code on wines and some special wines with geographical indications, as well as the method of manufacture and labeling of still wine and some special wines with geographical origin

На основу члана 34. став 5, члана 35. став 5, члана 36. став 6. и члана 37. став 2. Закона о вину („Службени гласник РС”, бр. 41/09 и 93/12), Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, доноси ПРАВИЛНИК о условима за признавање, поступку признавања ознака за мирна вина и нека специјална вина са географским пореклом, као и o начину производње и обележавања мирних вина и неких специјалних вина са географским пореклом "Службени гласник РС", бр. 121 од 24. децембра 2012, 102 од 22. септембра 2014, 78 од 11. септембра 2015, 94 од 19. октобра 2017, 48 од 15. априла 2022. I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим правилником ближе се прописују: називи ознака географског порекла, начин и поступак признавања, максимални приноси грожђа и начин и поступак производње и обележавања мирног вина, ликерског вина, пенушавог вина, квалитетног пенушавог вина, квалитетног ароматичног пенушавог вина, полупенушавог вина, слабо газираног вина, вина од просушеног грожђа и вина од презрелог грожђа (у даљем тексту: вина) са ознаком географског порекла, садржина захтева, садржина елабората и остали услови за признавање ознаке географског порекла; начин и поступак признавања, производње и обележавања вина са ознаком квалитетне категорије, садржина захтева, садржина елабората и остали услови за признавање традиционалне ознаке квалитетне категорије; називи додатних ознака, начин и поступак признавања, производње и обележавања вина са додатном ознаком, садржина захтева, садржина елабората и остали услови за признавање додатне ознаке; изрази за признате традиционалне називе, начин и поступак признавања, производње и обележавања вина са признатим традиционалним називом, садржина захтева, садржина елабората и остали услови за признавање признатог традиционалног назива. Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће знaчење: 1) елаборат јесте техничка документација на основу које се установљава ознака географског порекла, односно признају ознаке за вина са географским пореклом; 2) установљавање ознаке географског порекла јесу све радње, односно акти којимa се у поступку установљавања ознаке географског порекла и признавања ознака за вина са географским пореклом потврђује да су испуњени услови да назив виноградарског географског производног подручја (у даљем тексту: виноградарско подручје), који је одређен овим правилником као назив ознаке географског порекла, постане нова ознака географског порекла и то виноградарско подручје постаје ознака географског порекла уз коју се обавезно одобрaва ознака квалитетне категорије, а могу да се одобре и додатне ознаке, признати традиционални називи, називи локалитета (потеса) и називи виноградарске оазе (у даљем тексту: друге ознаке за вина са географским пореклом) које су везане уз ту ознаку географског порекла, односно које уз њу могу да се користе, с тим да се установљена ознака географског порекла користи на прописан начин под раскидним условом; 3) признавање ознакa за вина са географским пореклом јесу све радње, односно акти којима се у прописаном поступку потврђује да произвођач испуњава одговарајуће услове за признавање ознака за вина са географским пореклом и којим се произвођачу, под раскидним условом, као овлашћеном кориснику признају ознаке за вина са географским пореклом да их користи на прописан начин; 4) овлашћени корисник јесте сваки произвођач који такав статус стиче на основу решења о признавању ознака за вино са географским пореклом (у даљем тексту: решење о признавању ознака), који има искључиво право, као и обавезу да у складу са прописаним условима користи ознаку географског порекла, односно ознаке за вина са географским пореклом на вину за које су те ознаке признате, који може да тражи правну заштиту Редакцијски пречишћен текст ознака за вина са географским пореклом које су му признате на територији Републике Србије и коме се такав статус признаје само ако признате ознаке за вина са географским пореклом користи на прописан начин. Члан 3. Произвођач може да производи вино са географским пореклом по претходно прибављеном решењу министарства надлежног за послове пољопривреде (у даљем тексту: Министарство) о признавању ознаке за то вино са географским пореклом, у складу са законом којим се уређује вино. II. НАЗИВИ ОЗНАКА ЗА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ Члан 4. Као назив, односно израз за ознаку за вина са географским пореклом у поступку установљавања ознаке географског порекла и признавања ознака за вина са географским пореклом и поступку признавања ознака за вина са географским пореклом на основу установљене ознаке географског порекла може да се предложи назив, односно израз који је одређен у складу са законом којим се уређује вино, односно са овим правилником, а који је везан за услове за производњу грожђа, односно вина на одређеном виноградарском подручју, као и за квалитет, углед и друге карактеристике вина које се приписују одређеном виноградарском подручју. Члан 5. Називи географских ознака за вина са географским пореклом јесу: 1) Виноградарски регион Централна Србија / Централна Србија; 2) Виноградарски регион Војводина / Војводина; 3) Виноградарски регион Косово и Метохија / Косово и Метохија. Називи ознака контролисаног географског порекла за вина са географским пореклом јесу називи из Прилога – Називи ознака контролисаног географског порекла, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Уз назив ознаке контролисаног географског порекла може да се предложи назив локалитета (потеса) или назив виноградарске оазе, ако су испуњени oдговарајући услови из члана 17. овог правилника. Члан 6. Називи додатних ознака који могу да се предложе уз географску ознаку јесу: „младо” вино и „сопствена производња”. Називи додатних ознака који могу да се предложе уз ознаку контролисаног географског порекла и ознаку квалитетне категорије „Контролисано порекло и квалитет” или „К.П.К.” (у даљем тексту: „К.П.К.”) су сви називи додатних ознака из става 1. овог члана, као и називи: „архивско” вино, „резерва” или „reserve”, „апсолутнa виноградарскa парцелa” или „апсолутнa парцелa”, „вино од самотока” или „самоток”, „касна берба”, „пробирна берба”, „селекција” или „selection”, „одабране бобице” или „селекција бобица”, „суварак” и „ледено” вино.* Називи додатних ознака који могу да се предложе уз ознаку контролисаног географског порекла и ознаку квалитетне категорије „Контролисано и гарантовано порекло и квалитет” или „К.Г.П.К.” (у даљем тексту: „К.Г.П.К.”) су сви називи додатних ознака из става 2. овог члана, као и називи: „елитнa виноградарскa парцелa” или „елитнa парцелa” и „историјскa виноградарскa парцелa” или „историјскa парцелa”.* Уз назив додатне ознаке „апсолутнa виноградарскa парцелa” или „апсолутнa парцелa”, „елитнa виноградарскa парцелa” или „елитнa парцелa” и „историјскa виноградарскa парцелa” или „историјскa парцелa” може да се предложи и назив парцеле, ако су испуњени услови из члана 19. став 2. овог правилника. Као назив додатне ознаке може да се предложи и други назив, односно назив који није прописан у ст. 1–3. овог члана, ако су испуњени услови за признавање из члана 19. став 3. овог правилника. Ако се као назив додатне ознаке уз географску ознаку предложи назив који није прописан овим правилником, назив те додатне ознаке не може да буде: 1) „архивско” вино, „резерва” или „reserve”, „апсолутнa виноградарскa парцелa” или „апсолутнa парцелa”, „елитнa виноградарскa парцелa” или „елитнa парцелa”, „историјскa виноградарскa парцелa” или „историјскa парцелa”, „вино од самотока” или „самоток”, „касна берба”, „пробирна берба”, „селекција” или „selection”, „одабране бобице” или „селекција бобица”, „суварак” и „ледено” вино; 2) назив додатне ознаке који није прописан овим правилником, а одобрен је решењем о признавању ознака уз ознаку контролисаног географског порекла. Ако се као назив додатне ознаке уз ознаку контролисаног географског порекла и ознаку квалитетне категорије „К.П.К.” предложи назив који није прописан овим правилником, тај назив не може да буде: 1) „елитнa виноградарскa парцелa” или „елитнa парцелa” и „историјскa виноградарскa парцелa” или „историјскa парцелa”;* 2) назив додатне ознаке који није прописан овим правилником, а одобрен је решењем о признавању ознака уз ознаку „К.Г.П.К.”. *Службени гласник РС, број 102/2014 Члан 7. Признати традиционални називи који могу да се предложе су: „рујно” вино, „пивница” или „пимница”, „пољана”, „виница”, „шилер”, „манастирско” вино или „манастир”, „метох”, „сватовско” вино или „сватовац” и вино „из старог винограда” или „стари виноград”. Као признати традиционални назив може да се предложи и израз који није прописан у ставу 1. овог члана, ако су испуњени услови из члана 20. став 2. овог правилника. III. УСЛОВИ ЗА ПРИЗНАВАЊЕ ОЗНАКА ЗА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ Члан 8. Установљавање, односно признавање ознакa за вина са географским пореклом врши се ако су испуњени услови прописани законом којим се уређује вино, овим и другим прописима. Члан 9. Признавање ознакa за вина са географским пореклом врши се у поступку установљавања ознаке географског порекла и признавањa ознакa за вина са географским пореклом ако произвођачи испуњавају услове за установљавање ознаке географског порекла и посебне услове за признавање ознакa за вина са географским пореклом, а у поступку признавања ознакa за вина са географским пореклом на основу установљене ознаке географског порекла ако произвођач производи вино у складу са спецификацијом производа за установљену ознаку географског порекла, односно ако испуњава услове из члана 21. овог правилника. Произвођач који испуњава одговарајуће услове из става 1. овог члана, као овлашћени корисник, треба да испуни и услове за коришћење ознакa за вина са географским пореклом из члана 22. овог правилника, јер се у супротном сматра да те ознаке не користи на прописан начин, па му се решење о признавању ознака поништава или делимично поништава. Установљена ознака географског порекла важи ако је овлашћени корисници користе на начин прописан у члану 23. овог правилника, а у супротном сматра се да се та ознака географског порекла не користи на прописан начин и поништава се. 1. Услови за установљавање, односно признавање Члан 10. Установљавање ознаке географског порекла врши се ако су испуњени услови у погледу порекла грожђа, максималних приноса грожђа, производње и квалитета вина, минималног броја подносиоца захтева за признавање, као и други прописани услови. У поступку установљавања ознаке географског порекла и признавања ознака за вина са географским пореклом услови за установљавање ознаке географског порекла јесу и услови за признавање ознака за вина са географским пореклом за сваког произвођача. У поступку установљавања ознаке географског порекла и признавања ознака за вина са географским пореклом, поред ознаке географског порекла и уз њу одобрене ознаке квалитетне категорије, могу да се одобре и друге ознаке за вина са географским пореклом ако бар један произвођач у захтеву за признавање предложи да се те ознаке признају за његова вина са географским пореклом и ако тај произвођач испуњава услове за установљавање ознаке географског порекла, као и посебне услове за признавање за другe ознакe за вина са географским пореклом којe је предложио. Члан 11. Установљавање географске ознаке врши се ако најмање 85% грожђа намењеног за производњу сваког вина са географским пореклом потиче из виноградарског региона чији назив се установљава као ознака географског порекла, с тим што се код ликерског вина у наведени проценат не урачунава грожђе које се користи за производњу винског дестилата, односно вињака који је добијен од просушеног грожђа чији је садржај алкохола од 52% vol до 94,5% vol, а који се користе у производњи тог ликерског вина. Установљавање ознаке контролисаног географског порекла врши се ако грожђе намењено за производњу вина са географским пореклом потиче из виноградарског рејона, односно виногорја чији назив се установљава као ознака географског порекла, у складу са законом којим се уређује вино. Установљавање ознаке географског порекла врши се ако се производња вина одвија у оквиру виноградарског подручја чији назив се установљава као ознака географског порекла. Члан 12. Установљавање географске ознаке врши се ако производња грожђа не премашује максималне дозвољене приносе који износе: 1) 4,5 килограма по чокоту и 13.500 килограма по хектару – за винограде са 3.000 до 4.000 чокота по хектару; 2) 4 килограма по чокоту или 16.000 килограма по хектару – за винограде са преко 4.000 чокота по хектару. Установљавање ознаке контролисаног географског порекла врши се ако производња грожђа не премашује максималне дозвољене приносе који износе: 1) 2,5 килограма по чокоту и 7.500 килограма по хектару – за винограде са 3.000 до 4.000 чокота по хектару; 2) 2 килограма по чокоту и 8.000 килограма по хектару – за винограде са преко 4.000 чокота по хектару. Члан 13.* Географска ознака установљава се ако су испуњени услови у погледу квалитета који су прописани за вино са квалитетном категоријом „Географска индикација” или „Г.И.” (у даљем тексту: „Г.И.”) и уколико је испуњен услов минималне сензорне оцене од 59 када је сензорно оцењивање вршено по систему од максимално 100 бодова, односно уколико је испуњен услов минималне сензорне оцене од 15 бодова када је сензорно оцењивање вршено по систему од максимално 20 бодова.* Ознака контролисаног географског порекла установљава се ако су испуњени услови у погледу квалитета који су прописани за вино са квалитетном категоријом „К.П.К.” и уколико је испуњен услов минималне сензорне оцене од 79 када је сензорно оцењивање вршено по систему од максимално 100 бодова, односно уколико је испуњен услов минималне сензорне оцене од 16,5 бодова када је сензорно оцењивање вршено по систему од максимално 20 бодова. * Изузетно, ознака географског порекла за специфични тип вина може се установити и ако нису испуњени сви услови из ст. 1. и 2. овог члана, ако се производња тог специфичног типа вина која је везана за установљавање дате ознаке географског порекла, одвија искључиво на традиционалан начин и/или по специфичним технолошким поступцима који су традиционални и карактеристични за виноградарско подручје чији се назив установљава као дата ознака географског порекла, од грожђа домаћих и одомаћених сорти винове лозе.* *Службени гласник РС, број 102/2014 Члан 14. Установљавање географске ознаке врши се ако је захтев за признавање ознака за вина са географским пореклом (у даљем тексту: захтев за признавање) поднело два или више од два произвођача који производе вино у одређеном виноградарском региону чији назив треба да се установи као географска ознака, с тим да за најмање два произвођача ***треба да се утврди да испуњавају услове за установљавање ознаке географског порекла и услове из члана 16. овог правилника. Установљавање ознаке контролисаног географског порекла врши се ако су захтев за признавање поднели произвођачи који чине више од 50% од укупног броја произвођача који производе вино у одређеном виноградарском рејону, односно виногорју чији назив треба да се установи као ознака контролисаног географског порекла, с тим да за више од 50% од укупног броја произвођача који производе вино у том виноградарском рејону, односно виногорју треба да се утврди да испуњавају услове за установљавање ознаке географског порекла и услове из члана 16. овог правилника. Ознака контролисаног*** географског порекла се установљава и када захтев за признавање поднесе мањи број произвођача од оног који је прописан у ставу 2. овог члана***, али не мање од два произвођача, и то ако: 1) се виногради и винарије у којима се производи грожђе и вино налазе на територији општине која припада подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, у складу са прописом о одређивању подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, или 2) површина њихових винограда са винским сортама из елабората чини више од 50% површине свих винограда са винским сортама који су у Виноградарском регистру* и који се налазе на виноградарском подручју чији назив треба да се установи као ознака географског порекла, или** 3) њихова укупна просечна годишња производња вина пореклом из Републике Србије из последњe три производне године чини најмање 2/3 укупне просечне годишње производње вина пореклом из Републике Србије из последње три производне године у одређеном виноградарском рејону, односно виногорју чији назив треба да се установи као ознака контролисаног географског порекла.** Ако захтев за признавање поднесе мањи број произвођача од оног који је прописан у ставу 2. овог члана***, најмање два произвођача треба да испуни услове за установљавање ознаке географског порекла и услове из члана 16. овог правилника, при чему у случају из става 3. тачка 3) овог члана њихова укупна просечна годишња производња вина пореклом из Републике Србије из последње три производне године треба да чини најмање 2/3 укупне просечне годишње производње вина пореклом из Републике Србије из последње три производне године у одређеном виноградарском рејону, односно виногорју чији назив треба да се установи као ознака контролисаног географског порекла.** Изузетно од ст. 1–3. овог члана, захтев за признавање може да поднесе један произвођач ако: 1) је тај произвођач једини произвођач вина на одређеном виноградарском подручју чији назив треба да се установи као ознака географског порекла; 2) су карактеристике виноградарског подручја чији назив треба да се установи као ознака географског порекла, односно карактеристике вина са тог виноградарског подручја суштински различите од карактеристика виноградарског подручја које то подручје окружује и за које је установљена ознака географског порекла, односно суштински различите од карактеристика вина са виноградарског подручја које то подручје окружује. *Службени гласник РС, број 102/2014 **Службени гласник РС, број 94/2017 ***Службени гласник РС, број 48/2022 Члан 15. Ознака географскoг порекла не може да се установи ако постоји регистрован жиг који је такав да би, с обзиром на његов углед, реноме и временски период током којег је коришћен, установљавање ознаке географског порекла довело потрошаче у заблуду о правом идентитету вина. 2. Посебни услови за признавање Члан 16. Признавање ознака за вина са географским пореклом врши се ако произвођач: 1) производи грожђе у винограду односно на виноградарској парцели која: (1) се налази у оквиру неког од прописаних виноградарских подручја, односно у оквиру виноградарског подручја наведеног у елаборату, (2) је у Виноградарском регистру,* (3) ако се налази на надморској висини већој од 800 метара треба да буде на Листи рејонираних подручја на већим надморским висинама, (4) испуњава услове за производњу грожђа намењеног за производњу вина са географским пореклом (земљишни и климатски услови, експозиција терена и друго); 2) производи вино у производном погону који се налази у оквиру виноградарског подручја чији назив треба да се установи као ознака географског порекла. Поред услова из става 1. овог члана, признавање ознака за вина са географским пореклом врши се и ако је произвођач најмање једну производну годину пре подношења захтева за признавање производио грожђе и вино у складу са прописом којим се уређује квалитет, спецификацијом производа из елабората и чланом 13. овог правилника.* *Службени гласник РС, број 102/2014 Члан 17. Уз установљену, односно признату ознаку контролисаног географског порекла додаје се назив локалитета ако се докаже да грожђе које се користи у производњи одређеног вина потиче са најмање три виноградарске парцеле које се налазе на том локалитету или са најмање једне виноградарске парцеле минималне површине три хектара која се налази на том локалитету и ако су те парцеле наведене у елаборату. Уз установљену, односно признату ознаку контролисаног географског порекла додаје се назив виноградарске оазе, ако се докаже да грожђе које се користи у производњи одређеног вина потиче из те оазе која је у оквиру виноградарског рејона, односно виногорја или ако се докаже да и грожђе и вино потичу из те оазе која се не налази у оквиру виноградарског рејона коме припада, у складу са прописом којим се уређује рејонизација виноградарских географских производних подручја. Члан 18. Признавање ознаке квалитетне категорије „Г.И.” врши се ако су испуњени услови за установљавање за географску ознаку уз коју се та ознака квалитетне категорије истовремено одобрава, односно признаје. Ако су испуњени услови за установљавање за ознаку контролисаног географског порекла, уз ту ознаку географског порекла истовремено се одобравају, односно признају ознаке квалитетне категорије „К.П.К.” и „К.Г.П.К.”, а којом ће се ознаком квалитетне категорије обележити вино са географским пореклом из одређене производне године зависи од сензорне оцене којом је то вино оцењено у поступку контроле производње вина са географским пореклом. Члан 19. Додатне ознаке признају се ако су испуњени одговарајући услови за одређену додатну ознаку, и то: 1) „младо” вино – ако се вино налази у промету до 31. марта у години која следи одмах после године у којој је убрано грожђе од којег је у целости то вино произведено; 2) „сопствена производња” – ако је вино произведено од грожђа које потиче из винограда који су у власништву или закупу произвођача; 3) „архивско” вино – ако је белo или розе вино одлежало најмање три године; 4) „резерва” или „reserve” – ако је црвено вино одлежало у дрвеним судовима најмање 18 месеци; 5) „апсолутнa виноградарскa парцелa” или „апсолутнa парцелa” - ако је вино произведено од грожђа које потиче са парцеле на којој постоје изузетно повољни земљишни, климатски и други услови, експозиција терена и сви други неопходни услови за успешно гајење винове лозе и производњу квалитетног вина са географским пореклом (што је потврђено одговарајућом општом методом бодовања и методом бодовања за одговарајуће виноградарско подручје) и на којој је у периоду од најмање пет година за претходних десет година произведено грожђе од кога је произведено квалитетно вино са географским пореклом; 6) „елитнa виноградарскa парцелa” или „елитнa парцелa” – ако је вино произведено од грожђа које потиче са „апсолутне виноградарске парцеле” на којој постоје идеални земљишни, климатски и други услови, експозиција терена и сви други неопходни идеални фактори за успешно гајење винове лозе и производњу квалитетног вина са географским пореклом и на којој је у периоду од најмање десет година за претходних 15 година произведено грожђе од кога је произведено врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом; 7) „историјскa виноградарскa парцелa” или „историјскa парцелa” – ако је вино произведено од грожђа које потиче са парцеле на којој постоје идеални земљишни, климатски и други услови, експозиција терена и сви други неопходни идеални фактори за успешно гајење винове лозе и производњу квалитетног вина са географским пореклом, на којој се током историје производило грожђе и вино које је имало одговарајући реноме и квалитет и o чему постоје историјски докази и на којој је у периоду од најмање десет година за претходних 15 година произведено грожђе од кога је произведено врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом; 8) „вино од самотока” или „самоток” – ако је вино произведено од шире добијене самооцеђивањем кљука, без било каквог пресовања; 9) „касна берба” – ако је вино добијено у годинама изузетно повољним за гајење винове лозе, од грожђа убраног касније у односу на уобичајено време бербе чиме је повећан проценат шећера у грожђу, односно шири; 10) „пробирна берба”, „селекција” или „selection” – ако је вино добијено од одабраних најквалитетнијих гроздова у винограду; 11) „одабране бобице” или „селекција бобица” – ако је вино добијено од одабраних најквалитетнијих бобица гроздова у винограду; 12) „суварак” – ако је вино добијено у годинама изузетно повољним за гајење винове лозе од грожђа са племенитим плеснима чиме је повећан проценат шећера у грожђу, односно шири; 13) „ледено вино” – ако је вино добијено издвајањем сока грожђа од воде из смрзнутих бобица грожђа одређених сорти винове лозе. Назив парцеле додаје се уз додатне ознаке из става 1. тач. 5)–7) овог члана ако парцела са које потиче грожђе за производњу вина има свој назив и ако се предложи да се тај назив призна уз додатну ознаку из става 1. тач. 5)–7) овог члана. Додатна ознака чији назив није прописан овим правилником признаје се ако је такав назив карактеристичан за виноградарско подручје или за географско подручје унутар виноградарског подручја, ако је тај назив најмање пет година коришћен за вино са одређеног виноградарског подручја и ако је произвођач у спецификацији производа одредио услове за производњу вина са том додатном ознаком. Члан 20. Изрази за признати традиционални назив признају се ако су испуњени одговарајући услови за одређени израз за признати традиционални назив, и то: 1) „рујно” вино – ако црвено, односно розе мирно вино испуњава услове за признавање ознаке контролисаног географског порекла и произведено је од више од 85% грожђа сорте Прокупац; 2) „пивница” или „пимница” – ако је у оквиру Рогљевачко-рајачког виногорја, у традиционалним објектима за производњу вина (пивницама односно пимницама), од сопственог грожђа произвођача произведено вино које испуњава услове за признавање ознаке контролисаног географског порекла; 3) „пољана” – ако је у оквиру Жупског или Трстеничког виногорја, у традиционалним објектима за производњу вина (пољанама), од сопственог грожђа произвођача произведено вино које испуњава услове за признавање ознаке контролисаног географског порекла; 4) „виница” – ако је у рејону који је у оквиру региона Косово и Метохија или региона Централна Србија у традиционалним објектима за производњу вина (виницама) од сопственог грожђа произвођача произведено вино које испуњава услове за признавање ознаке контролисаног географског порекла; 5) „шилер” – ако је црвено вино светлије боје добијено посебном методом кратке мацерације и испуњава услове за признавање географске ознаке или ознаке контролисаног географског порекла; 6) „манастирско” вино или „манастир” – ако је у оквиру манастира произведено вино у традиционалним манастирским објектима за производњу вина које испуњава услове за признавање географске ознаке или ознаке контролисаног географског порекла; 7) „метох” – ако је у оквиру метоха одређеног манастира произведено вино у традиционалним манастирским објектима за производњу вина које испуњава услове за признавање географске ознаке или ознаке контролисаног географског порекла; 8) „сватовско” вино или „сватовац” – ако је у оквиру Сремског рејона у истој години када је била производња грожђа карбонском мацерацијом произведено мирно вино од сорте Португизер (Blauer Portugieser, Португизац) које испуњава услове за признавање ознаке контролисаног географског порекла; 9) вино „из старог винограда” или „стари виноград” – ако је вино произведено од грожђа из винограда који су старији од 40 година и испуњава услове за признавање ознаке контролисаног географског порекла. Израз за признати традиционални назив који није прописан овим правилником признаје се ако: 1) не представља географску одредницу у одређеном виноградарском подручју за које је производња тог вина карактеристична или не асоцира на географску одредницу; 2) је најмање пет година коришћен за вино са одређеног виноградарског подручја; 3) није израз који је, и поред повезаности са традиционалним начином производње вина на одређеном виноградарском подручју, услед дуготрајне употребе постао генеричан, односно уобичајен израз за означавање вина са других виноградарских подручја; 4) је произвођач у спецификацији производа одредио услове за производњу вина са тим изразом за признати традиционални назив. Члан 21. У поступку признавања ознака за вина са географским пореклом на основу установљене ознаке географског порекла произвођачу могу да се, поред установљене ознаке географског порекла и уз њу одобрене ознаке квалитетне категорије, признају и друге ознаке за вина са географским пореклом ако су те ознаке већ одобрене уз установљену ознаку географског порекла, ако је у захтеву за признавање предложио да му се оне признају, ако производи вино у складу са спецификацијом производа за установљену ознаку географског порекла, као и ако испуњава услове за признавање за сваку другу ознаку за вина са географским пореклом коју је предложио. 3. Услови за коришћење Члан 22. Ознаке за вина са географским пореклом које су признате овлашћеном кориснику важе само ако испуњава услове за коришћење, односно ако: 1) производи грожђе и вино и обезбеђује квалитет и сензорну оцену вина у складу са спецификацијом производа за ознаку географског порекла; 2) у континуитету користи ознаку географског порекла. Ако овлашћени корисник пет узастопних година* не испуни услов из става 1. тачка 1) овог члана сматра се да не користи ознаку географског порекла у континуитету, односно да не испуњава услове за коришћење ознака за вина са географским пореклом и да је испуњен раскидни услов, па се том произвођачу поништава или делимично поништава решење о признавању ознака. Ако овлашћени корисник у одређеној производној години, због климатских фактора, појаве биљних болести и штеточина, као и других објективних фактора на које не може да утиче, не произведе грожђе и вино односно не постигне да квалитет и сензорна оцена вина буду у складу са спецификацијом производа, сматра се да из објективних разлога није произвео вино са географским пореклом, односно да из објективних разлога не користи ознаку географског порекла и таква производна година не утиче на континуитет у коришћењу ознаке географског порекла. *Службени гласник РС, број 102/2014 Члан 23. Установљена ознака географског порекла важи само ако су испуњени услови за њено коришћење, односно ако: 1) ту ознаку географског порекла користи одређен број овлашћених корисника; 2) овлашћени корисници из тачке 1) овог става испуњавају услове за коришћење из члана 22. став 1. овог правилника. Број овлашћених корисника који треба да користи географску ознаку одређује се сходном применом члана 14. ст. 1, 3, 4. и 5. овог правилника, а то је број који је исти или већи од броја произвођача који је потребан за установљавање те географске ознаке. Број овлашћених корисника који треба да користи ознаку контролисаног географског порекла одређује се сходном применом члана 14. ст. 2–5. овог правилника, а то је број који је исти или већи од од броја произвођача који је потребан за установљавање те ознаке контролисаног географског порекла. Број овлашћених корисника из ст. 2. и 3. овог члана за одређену производну годину одређује се на основу укупног броја произвођача уписаних у Винарски регистар на почетку те производне године. Ако је пет узастопних година* број овлашћених корисника који испуњавају услове из члана 22. став 1. овог правилника мањи од броја одређеног у ставу 2. односно 3. овог члана, сматра се да нису испуњени услови за коришћење ознаке географског порекла и да је испуњен раскидни услов, па се таква ознака географског порекла поништава. *Службени гласник РС, број 102/2014 IV. ПОСТУПАК ПРИЗНАВАЊА ОЗНАКА ЗА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ 1. Установљавање ознаке географског порекла и признавање ознака за вина са географским пореклом и признавање ознака за вина са географским пореклом на основу установљене ознаке географског порекла Члан 24. Поступак установљавања ознаке географског порекла и признавања ознака за вина са географским пореклом, као и поступак признавања ознака за вина са географским пореклом на основу установљене ознаке географског порекла покрећу заинтересовани произвођачи подношењем захтева за признавање, уз који се доставља елаборат, документација којом се потврђују подаци из елабората, јединствени документ и доказ о плаћеној административној такси. У поступку установљавања ознаке географског порекла и признавања ознака за вина са географским пореклом поред докумената из става 1. овог члана подноси се и оверено овлашћење за заједничког представника или заједничког пуномоћника, ако је захтев за признавање поднело више од једног произвођача. Документи из става 1. овог члана подносе се у писменој форми, а елаборат и јединствени документ и у електронској форми. Члан 25. У поступку установљавања ознаке географског порекла и признавања ознака за вина са географским пореклом захтев за признавање мора да поднесе најмање број произвођача одређен чланом 14. ст. 1, 2, 3. и 5. овог правилника. У поступку признавања ознака за вина са географским пореклом на основу установљене ознаке географског порекла захтев за признавање подноси један или више произвођача. Произвођач подноси захтев за признавање само за вино које сам производи. Члан 26. Захтев за признавање садржи нарочито: 1) датум пријема и број под којим је заведен у Министарству; 2) податке о сваком произвођачу који подноси захтев за признавање и то: назив, адресу (место, поштански број места, улица и број), правни статус, број телефона и факса и електронску адресу произвођача; 3) податак о врсти ознаке географског порекла на коју се захтев за признавање односи (да ли се ради о географској ознаци или ознаци контролисаног географског порекла) и назив ознаке географског порекла одређен у складу са овим правилником; 4) податке о традиционалним ознакама, и то: (1) ознаку квалитетне категорије, за коју су испуњени прописани услови, (2) назив додатне ознаке, ако се захтевом за признавање предлаже њено одобравање, односно признавање; 5) израз за признати традиционални назив, ако се захтевом за признавање предлаже његово одобравање, односно признавање; 6) врсту вина за коју се ознака географског порекла признаје; 7) број страница спецификације производа; 8) име, презиме и потпис законског заступника произвођача. Члан 27. Елаборат се састоји из општег дела који је заједнички за производњу свих вина са ознаком географског порекла из тог елабората, односно за све произвођаче вина са том ознаком географског порекла и посебног дела који садржи податке о производњи грожђа и вина са географским пореклом из елабората за сваког произвођача. Општи део елабората садржи нарочито: 1) називе ознака за вина са географским пореклом за које се подноси захтев за признавање; 2) спецификацију производа, и то: (1) назив ознаке географског порекла, (2) опис вина: главне физичке и хемијске особине и назнаку сензорних особина за сваки тип вина, односно свих вина са одређеним карактеристикама, које ће носити географску ознаку или главне физичке, хемијске и сензорне особине за сваки тип вина које ће носити ознаку контролисаног географског порекла, (3) специфичне енолошке поступке који се користе у производњи и ограничења у погледу начина производње, ако постоје, (4) виноградарско подручје чије су границе одређене прописом којим се утврђују границе и називи виноградарских подручја, а чији назив се предлаже као назив ознаке географског порекла, (5) максималне приносе грожђа по хектару, (6) назив сорте, односно сорти винове лозе од чијег грожђа ће се производити вино са географским пореклом, (7) појединости о: – повезаности квалитета, угледа или других специфичних карактеристика вина са виноградарским регионом из кога вино потиче, ако се захтев за признавање односи на географску ознаку, – битном или искључивом утицају посебних природних и људских фактора везаних за виноградарски рејон, односно виногорје на квалитет и карактеристике вина са тог подручја, ако се захтев за признавање односи на ознаку контролисаног географског порекла, (8) услове за производњу вина са додатном ознаком и/или са признатим традиционалним називом које произвођачи одређују за ознаке за вина са географским пореклом чији називи и услови нису прописани овим правилником, ако се захтевом за признавање предлаже њихово одобравање, односно признавање; (9) податке о испуњавању захтева из посебног прописа, односно испуњавању захтева произвођача, односно организације произвођача која ће управљати ознаком географског порекла, с тим да захтеви те организације треба да буду објективни, недискриминаторни и у складу са законом, ако такви захтеви постоје, (10) назив и адресу тела које врши контролу усклађености производње са спецификацијом производа и специфични задаци приликом контроле производње, (11) знак или лого којим се идентификује ознака географског порекла, односно друге ознаке за вино са географским пореклом, ако постоје. Посебан део елабората садржи: 1) назив и адресу сваког произвођача вина, податке из Виноградарског регистра о виноградарским парцелама на којима се производи грожђе намењено за производњу вина са географским пореклом и назив сваког вина које ће носити ознаку географског порекла; 2) податке о производњи грожђа и вина обављеној у складу са спецификацијом производа из елабората у најмање једној производној години у периоду пре подношења захтева за признавање, за сваког произвођача и свако вино; 3) назив локалитета или виноградарске оазе, ако произвођач предлаже да се тај назив одобри као додатак називу ознаке контролисаног географског порекла, као и назив апсолутне, елитне, односно историјске виноградарске парцеле, ако произвођач предлаже да се тај назив одобри као додатак називу одговарајуће додатне ознаке; 4) друге податке које произвођач сматра битним. Ако се елаборат подноси у поступку признавања ознака за вина са географским пореклом на основу установљене ознаке географског порекла произвођач се уместо навођења података из става 2. тачка 2) овог члана позива на спецификацију производа из елабората за установљену ознаку географског порекла, односно на број и датум решења о признавању ознака којим је установљена ознака географског порекла. Члан 28. Појединости из члана 27. став 2. тачка 2) подтачка (7) овог правилника јесу описи, односно објашњења којима се доказује у којој мери карактеристике виноградарског подручја утичу на вино. Ако елаборат обухвата више различитих врста вина, појединости из става 1. овог члана наводе се за сваку врсту вина. Ако се захтев за признавање односи на географску ознаку, у спецификацији производа као појединости наводе се: 1) детаљи о виноградарском региону који су битни за повезаност са квалитетом, угледом или другим специфичним карактеристикама вина; 2) детаљи о квалитету, угледу или другим специфичним карактеристикама вина који се приписију географском пореклу; 3) опис, односно објашњење узрочне везе између детаља из тач. 1) и 2) овог става. Ако се захтев за признавање односи на географску ознаку у спецификацији производа се наводи да ли се ознака која је предложена заснива на специфичном квалитету, угледу или на другим карактеристикама које су повезане са географским пореклом. Ако се захтев за признавање односи на ознаку контролисаног географског порекла, у спецификацији производа као појединости наводе се: 1) детаљи о виноградарском рејону, односно виногорју, а посебно детаљи о природним и људским факторима који су битни за повезаност са квалитетом и карактеристикама вина; 2) детаљи о квалитету или карактеристикама вина, који се суштински или искључиво приписују географском окружењу; 3) опис, односно објашњење узрочне везе између детаља из тач. 1) и 2) овог става. Члан 29. Ако је у спецификацији производа наведен податак о испуњавању захтева из посебног прописа, односно испуњавању захтева произвођача или организације произвођача која ће управљати ознаком географског порекла тада те захтеве и начин на који су испуњени треба образложити. Члан 30. Сваки произвођач подноси нарочито следећу документацију којом се потврђују подаци из елабората: 1) доказ о власништву, вишегодишњем закупу или коришћењу земљишта под виноградима или уговор о кооперацији и откупу грожђа за производњу вина из елабората, односно копију тих докумената; 2) мапе, односно осенчене површине под виноградима који су обухваћени елаборатом које су приказане на копијама катастарских карти (мапа) у одговарајућој видљивој размери и са видљивим бројевима катастарских парцела; 3) графички приказ виноградарских парцела, односно мапе добијене мерењем површина виноградарских парцела применом GPS технике (Global Positioning System); 4) лабораторијски извештај о анализи земљишта за репрезентативне локалитете (потесе) који се односе на винограде обухваћене елаборатом**; 5) доказ о физичко-хемијској анализи грожђа из најмање једне године производње (садржај шећера, а ако произвођач сматра да је потребно и киселина) урађен од произвођача или лабораторије, као и извештај о физичко-хемијској анализи вина који садржи обавезне параметре квалитета и друге параметре којима се доказују специфичности вина везане за виноградарско подручје, односно ознаку географског порекла и извештај о оцени сензорних карактеристика вина, урађен од овлашћене лабораторије, односно други доказ о оцени сензорних карактеристика вина са међународног признатог и угледног такмичења, а са домаћег такмичења ако је оцењивање извршено већински од стране сензорних оцењивача са Листе оцењивача вина која је утврђена у складу са законом којим се уређује вино*, односно такмичења са већинским учешћем страних сензорних оцењивача**. Документација из става 1. тач. 1)–3) овог члана може да буде замењена одговарајућим подацима из Виноградарског регистра. *Службени гласник РС, број 102/2014 **Службени гласник РС, број 78/2015 Члан 31. Подаци у елаборату морају да буду у складу са документацијом којом се потврђују наводи из елабората, са научним, односно стручним сазнањима, као и да буду следљиви. Члан 32. Јединствени документ садржи главне тачке спецификације производа и друге податке, и то: 1) датум пријема и број под којим је заведен у Министарству; 2) податак о броју страна јединственог документа; 3) податке о сваком произвођачу који подноси захтев за признавање и то: назив, адресу (место, поштански број места, улица и број) и правни статус произвођача; 4) податак о врсти ознаке географског порекла на коју се захтев за признавање односи (да ли се ради о географској ознаци или ознаци контролисаног географског порекла) и назив ознаке географског порекла одређен у складу са овим правилником; 5) опис вина: главне физичке и хемијске особине и назнаку сензорних особина за сваки тип вина, односно свих вина са одређеним карактеристикама, које ће носити географску ознаку или главне физичке, хемијске и сензорне особине за сваки тип вина које ће носити ознаку контролисаног географског порекла; 6) податке о традиционалним ознакама, и то: (1) ознаку квалитетне категорије, за коју су испуњени прописани услови, (2) назив додатне ознаке, ако се захтевом за признавање предлаже њено одобравање, односно признавање; 7) израз за признати традиционални назив, ако се захтевом за признавање предлаже његово одобравање, односно признавање; 8) специфичне енолошке поступке који се користе у производњи и ограничења у погледу начина производње, ако постоје; 9) назив виноградарског подручја; 10) максималнe приносe грожђа по хектару; 11) назив сорте, односно сорти винове лозе од чијег грожђа ће се производити вино са географским пореклом, 12) повезаност са географским подручјем (описују се специфичне особине производа и географског подручја и узрочна веза између њих); 13) друге податке које произвођач сматра битним за установљавање ознаке географског порекла, односно признавање ознака за вина са географским пореклом; 14) податак који овај документ повезује са спецификацијом производа на коју се односи. Члан 33. Овлашћење за заједничког представника или заједничког пуномоћника издаје, односно потписује законски заступник сваког произвођача који је поднео захтев за признавање и оно мора да буде такво да овлашћено лице може да обавља све радње у поступку, односно да врши пријем одлука министра надлежног за послове пољопривреде (у даљем тексту: министар) у име и за рачун свих произвођача који су поднели захтев за признавање и да садржи податке о адреси (место, поштански број места, улица и број), броју телефона и факса и електронској адреси овлашћеног лица. Члан 34. По пријему захтева за признавање проверава се да ли тај захтев садржи прописане податке и да ли је достављена сва документација из члана 24. овог правилника. Ако захтев за признавање не садржи прописане податке или није достављена сва прописана документација о томе се обавештава заједнички представник односно заједнички пуномоћник или подносилац захтева за признавање, када је један произвођач поднео захтев за признавање и одређује рок за отклањање недостатака. Ако недостаци не буду отклоњени у одређеном року, захтев за признавање се закључком одбацује и доставља заједничком представнику односно заједничком пуномоћнику или подносиоцу захтева за признавање, када је један произвођач поднео захтев за признавање. Члан 35. Ако захтев за признавање садржи прописане податке и ако је достављена прописана документација, проверава се основаност захтева за признавање, односно да ли су подаци у документацији из чл. 27, 30. и 32. овог правилника у складу са прописаним условима тако што се врши административна и теренска провера тих података. Ако захтев за признавање не испуњава прописане услове, о томе се обавештава заједнички представник односно заједнички пуномоћник или подносилац захтева за признавање, када је један произвођач поднео захтев за признавање и одређује рок од најмање 90 дана за отклањање недостатака. Ако недостаци у одређеном року не буду отклоњени, захтев за признавање се одбија као неоснован. Члан 36. Ако захтев за признавање испуњава прописане услове: 1) у поступку установљавања ознаке географског порекла и признавања ознака за вина са географским пореклом спецификација производа са обавештењем да је поднет захтев за признавање и да може да се уложи приговор на захтев за признавање (у даљем тексту: приговор на установљавање) ставља се на WEB страницу Министарства; 2) у поступку признавања ознака за вина са географским пореклом на основу установљене ознаке географског порекла министар доноси решење о признавању ознака које се доставља подносиоцу захтева за признавање. Решењем из става 1. тачка 2) овог правилника подносиоцу захтева за признавање се као овлашћеном кориснику признаје установљена ознака географског порекла и ознака квалитетне категорије која је уз њу одобрена, а ако је предложио, и друге ознаке за вина са географским пореклом, под раскидним условом да ознаку географскoг порекла, односно ознаке за вина са географским пореклом користи на прописан начин. Члан 37. Приговор на установљавање може да поднесе свако физичко и правно лице које има легитимни интерес и које има пребивалиште, односно седиште у Републици Србији у року од 62 дана* од дана стављања спецификације производа на WEB страницу Министарства. Приговор на установљавање мора да садржи разлог за подношење (чињенице и коментаре) и документацију (доказе) којом се потврђује тај разлог. *Службени гласник РС, број 102/2014 Члан 38. По пријему приговора на установљавање проверава се да ли су испуњени услови из члана 37. став 1. овог правилника, као и да ли он садржи разлог за подношење и документацију којом се потврђује тај разлог. Утврђивање основаности приговора на установљавање врши се проверавањем разлога за подношење и документације којом се потврђује тај разлог. Ако се приговор на установљавање заснива на већ постојећем угледном и познатом жигу, приговор треба да прате докази о регистрацији или коришћењу постојећег жига, као што је решење о регистрацији жига или доказ о коришћењу жига који садржи информације о месту, трајању, обиму и природи коришћења постојећег жига и доказ о његовом угледу и реномеу. Ако у приговору на установљавање није наведен разлог и/или није поднета документација (докази) којом се потврђује тај разлог, подносиоцу приговора се налаже да отклони недостатак у року од 60 дана од дана достављања налога. Ако подносилац приговора на установљавање не отклони недостатак до истека рока из става 4. овог члана, приговор на установљавање се одбацује закључком који се доставља његовом подносиоцу и заједничком представнику односно заједничком пуномоћнику или подносиоцу захтева за признавање, када је један произвођач поднео захтев за признавање. Члан 39. Ако приговор на установљавање садржи разлог за подношење и документацију којом се потврђује тај разлог, приговор се разматра и доставља заједничком представнику односно заједничком пуномоћнику или подносиоцу захтева за признавање, када је један произвођач поднео захтев за признавање, са налогом за изјашњење у року од 60 дана од дана достављања. Изјашњење на приговор из става 1. овог члана доставља се подносиоцу приговора на установљавање. У току разматрања приговора на установљавање, док постоји потреба, странкама у поступку се налаже да доставе изјашњење на изјашњење добијено од друге странке у поступку у року од 60 дана од дана достављања налога за изјашњење. Ако заједнички представник односно заједнички пуномоћник, подносилац захтева за признавање или подносилац приговора на установљавање не достави тражено изјашњење или не достави исто у прописаном року, о приговору се одлучује без изјашњења. Решење којим се одбија захтев за признавање или којим се признају ознаке за вина са географским пореклом доноси се на бази доказа који су доступни. Ако се у току разматрања приговора на установљавање оцени да је исти основан доноси се решење којим се одбија захтев за признавање. Решење из става 6. овог члана доставља се заједничком представнику односно заједничком пуномоћнику или подносиоцу захтева за признавање, када је један произвођач поднео захтев за признавање и подносиоцу приговора на установљавање. Ако је на захтев за признавање поднет већи број приговора на установљавање, врши се прелиминарно разматрање најмање једног од тих приговора за који се процени да је основан и да на основу њега може бити донето решење којим се одбија захтев за признавање. Остали приговори на установљавање разматрају се само ако се за приговор који је први разматран установи да није основан. Решење којим се одбија захтев за признавање из става 8. овог члана доставља се свим подносиоцима приговора на установљавање. Члан 40. Ако није уложен приговор на установљавање или он није основан у поступку установљавања ознаке географског порекла и признавања ознака за вина са географским пореклом министар доноси решење о признавању ознака. Решењем из става 1. овог члана установљава се ознака географског порекла и подносиоцима захтева за признавање се као овлашћеним корисницима признаје установљена ознака географског порекла и ознака квалитетне категорије која је уз њу одобрена, а подносиоцима захтева који су предложили друге ознаке за вина са географским пореклом признају се и те ознаке, под раскидним условом да ознаку географскoг порекла, односно ознаке за вина са географским пореклом користе на прописан начин. Назив установљене ознаке географског порекла и уз њу одобрене ознаке квалитетне категорије, као и одобрене друге ознаке за вина са географским пореклом и спецификација производа за ту ознаку географског порекла стављају се на Листу ознака за вина са географским пореклом која је истакнута на WEB страници Министарства.* Решење из става 1. овог члана доставља се заједничком представнику односно заједничком пуномоћнику или подносиоцу захтева за признавање, када је један произвођач поднео захтев за признавање. *Службени гласник РС, број 102/2014 2. Измена и/или допуна спецификације производа Члан 41. Поступак измене и/или допуне спецификације производа покреће се на основу захтева за измену и/или допуну спецификације производа (у даљем тексту: захтев за измену) који подносе сви овлашћени корисници одређене ознаке географског порекла. Захтев за измену као разлог за измену и/или допуну спецификације производа мора да садржи разлог који је заснован на развоју науке и технике или на променама везаним за виноградарска подручја. Захтев за измену садржи називе и потписе овлашћених корисника који га подносе, назив установљене ознаке географског порекла и ознаку квалитетне категорије, податак на коју подтачку из члана 27. став 2. тачка 2) овог правилника се односи измена и/или допуна спецификације производа и опис те измене и/или допуне, податак да ли измена и/или допуна спецификације производа доводи до промене јединственог документа или може да се сматра занемарљивом и опис измене и/или допуне спецификације производа са наведеним конкретним разлогом у складу са ставом 2. овог члана. Уз захтев за измену прилаже се оверено овлашћење за заједничког представника или заједничког пуномоћника (када има више овлашћених корисника), докази којима се потврђују наводи из захтева (осим ако нису у питању опште познате чињенице) и доказ о плаћеној административној такси, а ако измена и/или допуна спецификације производа доводи до промене јединственог документа прилаже се и измењен и/или допуњен јединствени документ. Члан 42. По подношењу захтева за измену проверава се да ли захтев садржи прописане податке и да ли је достављена документација из члана 41. став 4. овог правилника. Ако захтев за измену не садржи прописане податке или није достављена сва прописана документација о томе се обавештава заједнички представник односно заједнички пуномоћник или подносилац захтева за измену, када постоји један овлашћени корисник и одређује рок за отклањање недостатака. Ако недостаци не буду отклоњени у одређеном року, захтев за измену закључком се одбацује и доставља лицима из става 2. овог члана. Члан 43. Ако захтев за измену садржи прописане податке и ако је достављена прописана документација, проверава се његова основаност, односно да ли су подаци који су у њему наведени у складу са чланом 41. став 2. овог правилника и врши се административна и теренска провера тих података. Члан 44. У поступку измене и/или допуне спецификације производа сходно се примењују одредбе члана 33. који се односи на заједничког представника, односно заједничког пуномоћника, као и одредбе члана 35. ст. 2. и 3, члана 36. тачка 1) и чл. 37–39. овог правилника које се односе на поступање по захтеву који не испуњава прописане услове и на поступак по приговору. Члан 45. Ако није уложен приговор на захтев за измену или он није основан министар доноси решење о измени и/или допуни спецификације производа, а * измењена спецификација производа ставља се на Листу ознака за вина са географским пореклом која је истакнута на WEB страници Министарства. *Службени гласник РС, број 78/2015 Члан 46. Ако се утврди да је измена и/или допуна спецификације производа таква да се може сматрати занемарљивом, одмах пошто се утврди да је захтев за измену основан, министар доноси решење о измени и/или допуни спецификације производа. Измена и/или допуна спецификације производа се сматра занемарљивом ако се не односи на: 1) битне карактеристике вина; 2) повезаност између виноградарског подручја и вина; 3) промену назива ознаке за вина са географским пореклом; 4) на виноградарско подручје; 5) увођење ограничења у промету вина. Ако је измена и/или допуна спецификације производа у захтеву за измену таква да се сматра занемарљивом јединствени документ уз ознаку географског порекла се не мења. 3. Поништавање или делимично поништавање решења о признавању ознака и поништавање ознаке географског порекла Члан 47. Поступак поништавања или делимичног поништавања решења о признавању ознака и поступак поништавања ознаке географског порекла покреће се по службеној дужности. Поступак из става 1. овог члана могу да покрену и лица која за то имају легитимни интерес ако поднесу захтев за поништавање или делимично поништавање решења о признавању ознака овлашћеном кориснику или захтев за поништавање ознаке географског порекла (у даљем тексту: захтев за поништавање). Захтев за поништавање садржи назив ознаке географског порекла, ознаку квалитетне категорије, легитимни интерес на коме се заснива захтев, разлог за поништавање са позивом на одређену подтачку из члана 27. став 2. тачка 2) овог правилника који указује да више не може да се обезбеди производња вина у складу са спецификацијом производа за установљену ознаку географског порекла, односно са позивом на услов за коришћење из члана 22. став 1. или члана 23. став 1. овог правилника који није испуњен са образложењем наведених разлога, назив или име подносиоца захтева за поништавање и његов потпис. Захтев за поништавање који се подноси у поступку поништавања или делимичног поништавања решења о признавању ознака поред података из става 3. овог члана садржи назив овлашћеног корисника чије решење о признавању ознака треба поништити. Уз захтев за поништавање прилажу се докази којима се потврђују разлози за поништавање и доказ о плаћеној административној такси. Члан 48. По подношењу захтева за поништавање проверава се да ли тај захтев садржи прописане податке и да ли су достављени докази којима се потврђују разлози за поништавање. Ако захтев за поништавање не садржи прописане податке или нису достављени докази којима се потврђују разлози за поништавање о томе се обавештава подносилац захтева за поништавање и одређује му се рок за отклањање недостатака. Ако недостаци не буду отклоњени у одређеном року, захтев за поништавање се закључком одбацује и доставља његовом подносиоцу. Члан 49. Ако захтев за поништавање садржи прописане податке и ако су достављени докази којима се потврђују разлози за поништавање, проверава се његова основаност тако што се врши административна и теренска провера података наведених као разлог за поништавање. Захтев за поништавање доставља се сваком овлашћеном кориснику са налогом да се о томе изјасни у року од 60 дана од дана достављања налога за изјашњење. Изјашњења овлашћених корисника на захтев за поништавање достављају се подносиоцу захтева за поништавање. У току разматрања захтева за поништавање, док постоји потреба, странкама у поступку се налаже да доставе изјашњење на изјашњење добијено од друге странке у поступку у року од 60 дана од дана достављања налога за изјашњење. Ако подносилац захтева за поништавање или овлашћени корисници не доставе тражено изјашњење или не доставе исто у прописаном року, о захтеву за поништавање се одлучује без тога, на бази доказа који су доступни. Члан 50. Поступак из члана 47. став 1. овог правилника покреће се по службеној дужности на основу записника пољопривредног инспектора и министар на основу тог записника поништава или делимично поништава решење о признавању ознака овлашћеном кориснику или поништава ознаку географског порекла. Члан 51. Ако се у поступку из члана 47. ст. 1. и 2. овог правилника утврди да овлашћени корисник више не може да обезбеди производњу вина у складу са спецификацијом производа за установљену ознаку географског порекла, односно да не испуњава услове за коришћење ознаке географског порекла из члана 22. овог правилника, министар доноси решење којим се: 1) поништава решење о признавању ознака: (1) том овлашћеном кориснику, ако је решење донето у поступку признавања ознака за вина са географским пореклом на основу установљене ознаке географског порекла, (2) свим овлашћеним корисницима и поништава ознака географског порекла, ако дође до смањења броја овлашћених корисника и до неиспуњавања услова за коришћење ознаке географског порекла из члана 23. ст. 2–4. овог правилника, па је то разлог и за поништавање ознаке географског порекла; 2) делимично поништава решење о признавању ознака донето у поступку установљавања ознаке географског порекла и признавања ознака за вина са географским пореклом у делу у коме су том овлашћеном кориснику признате ознаке за вина са географским пореклом. Ако се у поступку из члана 47. ст. 1. и 2. овог правилника утврди да овлашћени корисници више не могу да обезбеде производња вина у складу са спецификацијом производа за установљену ознаку географског порекла, односно да нису испуњени услови за коришћење ознаке географског порекла из члана 23. овог правилника, доноси се решење о поништавању установљене ознаке географског порекла и поништавању решења о признавању ознака овлашћеним корисницима те ознаке географског порекла. Решење из ст. 1. и 2. овог члана доставља се подносиоцу захтева за поништавање и/или произвођачима који су имали статус овлашћених корисника. Ако је донето решење о поништавању установљене ознаке географског порекла назив те ознаке географског порекла и уз њу одобрене ознаке квалитетне категорије и других ознака за вина са географским пореклом и спецификација производа за ту ознаку географског порекла скидају се са Листе ознака за вина са географским пореклом.* *Службени гласник РС, број 78/2015 Члан 52. Ако је поднет већи број захтева за поништавање истог решења о признавању ознака или исте ознаке географског порекла, врши се прелиминарно разматрање најмање једног од тих захтева за који се процени да је основан и да на основу њега може бити донето решење из члана 51. став 1. или решење из члана 51. став 2. овог правилника. Остали захтеви за поништавање разматрају се само ако се за захтев за поништавање који је први разматран установи да није основан. Решење из става 1. овог члана доставља се и свим подносиоцима захтева за поништавање. Члан 53. На питања о поступку признавања ознака за вина са географским пореклом која овим правилником нису посебно уређена примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак. V. НАЧИН И ПОСТУПАК ПРОИЗВОДЊЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ Члан 54. Производњу грожђа намењеног за производњу вина са географским пореклом и производњу вина са географским пореклом овлашћени корисник обавља у складу са законом којим се уређује вино, односно у складу са спецификацијом производа за установљену ознаку географског порекла. Члан 55. Брисани су ранији ст. 1. и 2. (види члан 8. Правилника - 102/2014-20) Овлашћени корисник у току производње грожђа намењеног производњи вина са географским пореклом и вина са географским пореклом треба да омогући контролу производње тог грожђа и вина. Члан 56. Ако се приликом контроле производње грожђа намењеног за производњу вина са географским пореклом утврди да је због изузетно повољних климатских услова максимални принос грожђа по чокоту већи за највише 0,5 килограма по чокоту у односу на приносе из члана 12. овог правилника односно за одговарајући принос грожђа по хектару који је пропорционално увећан на основу увећања од највише 0,5 килограма по чокоту у односу на приносе из члана 12. овог правилника и ако је квалитет грожђа у складу са спецификацијом производа за одређену установљену ознаку географског порекла, сматра се да је производња грожђа обављена у складу са спецификацијом производа за ту ознаку географског порекла. Да је до увећања приноса грожђа намењеног за производњу вина са географским пореклом у одређеној производној години дошло због изузетно повољних климатских услова мишљење даје пољопривредна стручна служба која се налази на територији виноградарског подручја чији је назив установљен као ознака географског порекла. Члан 57. Вино се обележава признатим ознакама за вина са географским пореклом само ако је произведено у складу са спецификацијом производа за одређену ознаку географског порекла, односно ако је утврђена испуњеност* услова за коришћење ознака и стављање вина са географским пореклом у промет за одређену производну годину. Вино са географским пореклом обележава се ознаком географског порекла и ознаком квалитетне категорије којима могу да се додају додатне ознаке и/или израз за признати традиционални назив. Уз ознаку контролисаног географског порекла на вину са географским пореклом може да се дода назив локалитета или виноградарске оазе. Ако је вино са географским пореклом обележено географском ознаком тада се оно обележава ознаком квалитетне категорије „Географска индикација” или „Г.И.”. Ако је вино са географским пореклом обележено ознаком контролисаног географског порекла тада се оно обележава једном од ознака квалитетне категорије: „Контролисано порекло и квалитет” или „К.П.К.” односно „Контролисано и гарантовано порекло и квалитет” или „К.Г.П.К.”. *Службени гласник РС, број 102/2014 VI. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 58. Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе одредбе Правилника о заштити географског порекла вина и ракије („Службени гласник СРС”, бр. 23/80 и 30/80 – исправка) у делу који се односи на мирно вино, ликерско вино, пенушаво вино, квалитетно пенушаво вино, квалитетно ароматично пенушаво вино, полупенушаво вино, слабо газирано вино, вино од просушеног грожђа и вино од презрелог грожђа. Члан 59. Овај прaвилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. фебруара 2013. године. Број 110-00-14/2012-09 У Београду, 19. децембра 2012. године Министар, Горан Кнежевић, с.р. Прилози Називи ознака контролисаног географског порекла 1. У оквиру виноградарског региона Централна Србија могу да се користе следећи називи ознака контролисаног географског порекла: 1. 1. Поцерско-ваљевски рејон / Цер–Ваљево, 1.1.1. Поцерско виногорје / Поцерина, 1.1.2. Подгорско виногорје / Подгорина, 1.1.3. Колубарско-љишко виногорје / Колубара–Љиг; 1.2. Рејон Неготинска Крајина / Неготинска Крајина, 1.2.1. Кључко виногорје / Кључ, 1.2.2. Брзопаланачко виногорје / Брза Паланка, 1.2.3. Михајловачко виногорје / Михајловац, 1.2.4. Неготинско виногорје / Неготин, 1.2.5. Рогљевачко-рајачко виногорје / Рогљево–Рајац; 1.3. Књажевачки рејон / Књажевац, 1.3.1. Борско виногорје / Бор, 1.3.2. Бољевачко виногорје / Бољевац, 1.3.3. Зајечарско виногорје / Зајечар, 1.3.4. Потркањско виногорје / Потркање; 1.4. Млавски рејон / Млава, 1.4.1. Браничевско виногорје / Браничево, 1.4.2. Пожаревачко виногорје / Пожаревац, 1.4.3. Ресавско виногорје / Ресава; 1.5. Топлички рејон / Топлица, 1.5.1. Прокупачко виногорје / Прокупље, 1.5.2. Југбогдановачко виногорје / Југ Богдан, 1.5.3. Житорађско виногорје / Житорађа; 1.6. Нишки рејон / Ниш, 1.6.1. Сокобањско виногорје / Сокобања, 1.6.2. Алексиначко виногорје / Алексинац, 1.6.3. Житковачко виногорје / Житковац, 1.6.4. Чегарско виногорје / Чегар, 1.6.5. Кутинско виногорје / Кутина, 1.6.6. Сврљишко виногорје / Сврљиг; 1.7. Нишавски рејон / Нишава, 1.7.1. Белопаланачко виногорје / Бела Паланка, 1.7.2. Пиротско виногорје / Пирот, 1.7.3. Бабушничко виногорје / Бабушница; 1.8. Лесковачки рејон / Лесковац, 1.8.1. Бабичко виногорје / Бабичко, 1.8.2. Пусторечко виногорје / Пуста Река, 1.8.3. Винарачко виногорје / Винарце, 1.8.4. Власотиначко виногорје / Власотинце; 1.9. Врањски рејон / Врање, 1.9.1. Сурдуличко виногорје / Сурдулица, 1.9.2. Вртогошко виногорје / Вртогош, 1.9.3. Буштрањско виногорје / Буштрање; 1.10. Чачанско-краљевачки рејон / Чачак–Краљево, 1.10.1. Љубићко виногорје / Љубић, 1.10.2. Јеличко виногорје / Јелица, 1.10.3. Ибарско виногорје / Ибар; 1.11. Рејон Три Мораве / Три Мораве, 1.11.1. Параћинско виногорје / Параћин, 1.11.2. Јагодинско виногорје / Јагодина, 1.11.3. Јовачко виногорје / Јовац, 1.11.4. Левачко виногорје / Левач, 1.11.5. Темнићко виногорје / Темнић, 1.11.6. Трстеничко виногорје / Трстеник, 1.11.7. Крушевачко виногорје / Крушевац, 1.11.8. Жупско виногорје / Жупа, 1.11.9. Ражањско виногорје / Ражањ; 1.12. Београдски рејон / Београд, 1.12.1. Авалско-космајско виногорје / Авала–Космај, 1.12.2. Грочанско виногорје / Гроцка, 1.12.3. Смедеревско виногорје / Смедерево, 1.12.4. Дубонско виногорје / Дубона, 1.12.5. Лазаревачко виногорје / Лазаревац; 1.13. Шумадијски рејон / Шумадија, 1.13.1. Крњевачко виногорје / Крњево, 1.13.2. Опленачко виногорје / Опленац, 1.13.3. Рачанско виногорје / Рача, 1.13.4. Крагујевачко виногорје / Крагујевац. 2. У оквиру виноградарског региона Војводина могу да се користе следећи називи ознака контролисаног географског порекла: 2.1. Сремски рејон / Срем, 2.1.1. Фрушкогорско виногорје / Фрушка гора; 2.2. Суботички рејон / Суботица / Суботичко-хоргошка пешчара, 2.2.1. Риђичко виногорје / Риђица, 2.2.2. Палићко виногорје / Палић, 2.2.3. Хоргошко виногорје / Хоргош; 2.3. Рејон Телечка / Телечка, 2.3.1. Западнотелечко виногорје / Телечка коса, 2.3.2. Централнотелечко виногорје / Бачка Топола, 2.3.3. Источнотелечко виногорје / Мали Иђош; 2.4. Потиски рејон / Тиса, 2.4.1. Севернопотиско виногорје / Горња Тиса, 2.4.2. Средњепотиско виногорје / Средње Потисје, 2.4.3. Јужнопотиско виногорје / Доња Тиса; 2.5. Банатски рејон / Банат, 2.5.1. Кикиндско виногорје / Кикинда, 2.5.2. Средњебанатско виногорје / Средњи Банат; 2.6. Јужнобанатски рејон / Јужни Банат, 2.6.1. Вршачко виногорје / Вршац, 2.6.2. Белоцркванско виногорје / Бела Црква, 2.6.3. Виногорје Делиблатске пешчаре / Делиблатска пешчара; 2.7. Бачки рејон / Бачка. 3. У оквиру виноградарског региона Косово и Метохија могу да се користе следећи називи ознака контролисаног географског порекла: 3.1. Севернометохијски рејон / Северна Метохија, 3.1.1. Пећко виногорје / Пећ, 3.1.2. Источко виногорје / Исток; 3.2. Јужнометохијски рејон / Јужна Метохија, 3.2.1. Ђаковачко виногорје / Ђаковица, 3.2.2. Ораховачко виногорје / Ораховац, 3.2.3. Призренско виногорје / Призрен, 3.2.4. Суворечко виногорје / Сува Река, 3.2.5. Малишевско виногорје / Малишево.