Regulation proclaiming the Monument of Nature Tunnel Cave Prerast in the Zamna Canyon

12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e4a31ff-506b-4e5f-8582-5ea551b4e6bf&regactid=430483&doctype=reg 1/6 На основу члана 41а став 2. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16 и 95/18 – др. закон) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон), Влада доноси УРЕДБУ о проглашењу Споменика природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” "Службени гласник РС", број 81 од 5. јуна 2020. Члан 1. Геоморфолошки феномен, тунелскa пећинa Прераст у кањону Замне који се налазе у источној Србији, на источној страни Дели Јована, на реци Замни, ставља се под заштиту као Споменик природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне”, и сврстава се у I категорију заштићеног подручја међународног, националног односно изузетног значаја (у даљем тексту: Споменик природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне”). Члан 2. Споменик природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” је тунелска речна пећина са сталним речним током. Настала је подземним флувио-крашким усецањем Замне, што је у одмаклој фази еволуције омогућило настанак процеса обрушавања, чиме су у пећини отворена два отвора у таваници (вигледи). Пећина представља јединствен и једноставан пећински канал дужине 155 m, који на улазу има висину од 18 m и ширину 10 m, док излазни отвор пећине има висину 10 m и ширину 14 m, у чијем поду је речно корито Замне. Први отвор је пречника 15 m и налази се на висини од око 30 m од нивоа речног корита Замне, а други отвор је ширине 10–12 m на висини од 15 m од пећинског пода. Због два велика отвора у таваници ова тунелска пећина је целом дужином под дневном светлошћу. Захваљујући постојању ових отвора, на улазу и на излазу, пећински тунел има изглед огромне прерасти. Отвори у таваници су удаљени један од другог око 70 m. Клисура Замне је рефугијално станиште великог броја животињских и биљних врста са очуваном вегетацијом, по чему је изузетно значајно подручје биолошког диверзитета који заслужује заштиту. Изражена хетерогеност и богатство флоре и вегетације клисура и кањона резултат су драстичне варијабилности еколошких фактора на малом простору, развоја у условима рефугијума али и релативне физичке изолације. Аутентичност вегетације клисура и кањона не огледа се само у диверзитету, већ и у очуваности специфичне структуре и квалитативног и квантитативног односа ценобионата фитоценоза. На подручју кањона реке Замне евидентирано је 37 врста фауне дневних лептира од којих се две врсте налазе на европској црвеној листи: Parnassius mnemosyne и Lycaena dispar., као и пет врста које се на карпатском простору сматрају угроженим: Brenthis daphne, Lycaena dispar, Neptis sappho, Parnassius mnemosyne и Meleageria daphnis. Такође, на овом подручју утврђено је око 60 врста птица гнездарица, од којих се 20 налази на листи строго заштићених и заштићених врста. Фауну сисара кањона реке Замне чини укупно 37 врста сврстаних у пет таксономских категорија нивоа реда. Подручје Споменика природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” ставља се под заштиту као јединствени облик подземне крашке морфологије источне Србије, са значајним биолошким диверзитетом флоре и фауне, који чини јединствени природни оквир овог заштићеног подручја. Члан 3. Споменик природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” налази се на подручју општине Неготин и обухвата катастарске парцеле КО Штубик I и КО Плавна укупне површине 39 ha 50 а 00 m² од чега је 15 ha 48 a 94 m² (39,21%) у државној својини, а 24 ha 01 a 06 m² (60,79%) у приватној својини. Опис граница и графички приказ Споменика природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне”, дати су у Прилогу – Опис граница и графички приказ Споменика природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне”, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Члан 4. На подручју Споменика природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” утврђује се режим заштите II степена. На подручју на којем је утврђен режим заштите II степена забрањене су следеће активности: 1) индустријска и индивидуална експлоатација бигра и других минералних и сировина; 2) примарна прерада и претконцентрација минералних сировина; 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e4a31ff-506b-4e5f-8582-5ea551b4e6bf&regactid=430483&doctype=reg 2/6 3) руковање отровним хемијским материјама, нафтним дериватима и другим опасним материјама на отвореном простору; 4) депоновање примарних и секундарних јаловина, комуналног, индустријског и другог отпада, отпадних материјала свих врста и вишкова земље са откопа, као и формирање мрциништа и одлагање стајског ђубрива на заштићеном подручју; 5) промена намена површине, изузев промена које проистичу из управљачких докумената; 6) изградња индустријских, инфраструктурних, саобраћајних, привредних, хидротехничких и других објеката, чији рад и постојање могу изазвати неповољне промене квалитета земљишта, вода, ваздуха, живог света и нарушити амбијенталне вредности заштићеног подручја и његове околине; 7) изградња септичких јама пропусног типа и свако испуштање отпадних и осочних вода у водоток и земљиште; 8) градња стамбених, економских, туристичких и викенд објеката; 9) паљење ватре, осим на местима одређеним за ту намену; 10) преграђивање водотока реке Замне, изградња хидротехничких објеката или формирање акумулација, осим у случајевима одбране од поплаве; 11) риболов и друге активности које ометају мрест, развој и кретање риба, осим риболова у научноистраживачке сврхе; 12) промене постојеће морфологије терена; 13) уништавање, узнемиравање, сакупљање и предузимањe других активности којима би се могле угрозити биљне и животињске врсте заштићене прописима Републике Србије и међународним актима и њихова станишта; 14) крчење шумске вегетације и чиста сеча којима се може изазвати ерозија и променa предела; 15) постављање (укуцавање) табли и других обавештења на стаблима; 16) активности које доводе до значајног узнемиравања птица у периоду размножавања (март–јул); 17) уништавање гнезда птица; 18) унос алохтоних врста биљака и животиња; 19) активности које могу довести до оштећења или деградације елемената геонаслеђа. Члан 5. На подручју нa којем је утврђен режим заштите II степена ограничавају се следеће активности: 1) узимање фосилоносних материјала у научне сврхе, уз знање управљача и уз поштовање услова заштите природе; 2) лов – на санитарни одстрел; 3) брање и сакупљање дивље флоре и фауне; 4) радови у оквиру одржавања вегетације (шумског комплекса) – на санитарно-узгојне мере, односно на побољшање здравственог стања састојина; 5) садња и засејавање врста биљака и насељавање врста животиња страних за природни живи свет тог подручја, у слободном простору; 6) изградња објеката и извођење радова, односно инфраструктурно опремање, које је у функцији презентације и заштите природног добра (реконструкција и уређење постојећих стаза и путева, прихватних површина и др., осим за водопривредне активности); 7) реконструкција постојећих објеката воденица; 8) примену хемијских средстава; 9) извођење хитних и неопходних санационих шумских радова након акцидентних ситуација приликом ветролома, ветроизвала, пожара, каламитета инсеката, активности на уклањању алохтоних врста флоре и фауне; 10) спровођење одговарајућих мера противпожарне и противерозионе заштите; 11) транспорт неопасног отпада. Члан 6. 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e4a31ff-506b-4e5f-8582-5ea551b4e6bf&regactid=430483&doctype=reg 3/6 Забране и ограничења прописани овом уредбом, не односе се на војне објекте и комплексе, као и активности које Војска Србије изводи или ће изводити за потребе одбране Републике Србије. Члан 7. Споменик природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” поверава се на управљање Туристичкој организацији општине Неготин (у даљем тексту: управљач). Члан 8. У обављању законом утврђених послова управљања заштићеним подручјем, управљач је дужан нарочито да: се стара о заштићеном подручју на начин који омогућава да се у потпуности спроведу прописане мере и активности заштите у циљу очувања и унапређења заштићеног подручја, врши обележавање заштићеног подручја, донесе план управљања, донесе акт о унутрашњем реду на простору заштићеног подручја, обезбеђује чуварску службу, обезбеђује услове за спровођење научно-истраживачких, образовних, информативно пропагандних и других активности у складу са законом, обезбеђује финансијска средства из сопствених прихода и из накнада за коришћење заштићеног подручја, као и других извора утврђених законом, обраћа се надлежним органима ради обезбеђивања средстава из општинског и републичког буџета и других извора прихода. Управљач је дужан да изврши упис делатности управљања заштићеним подручјем у складу са прописима којима се уређује класификација делатности у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Члан 9. Очување, унапређење, одрживо коришћење и приказивање природних и других вредности подручја Споменика природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” спроводи се према плану управљања који доноси управљач на период од десет година (у даљем тексту: План управљања), са садржином и на начин прописан законом којим се уређује заштита природе. План управљања садржи циљеве и приоритетне задатке очувања повољног стања заштићеног подручја, као и превентивне мере заштите од пожара у складу са законом којим се уређује заштита од пожара и прописима донетим на основу тог закона. План управљања управљач доноси и доставља министарству надлежном за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство) најкасније у року од десет месеци од дана ступања на снагу ове уредбе. У поступку давања сагласности на План управљања, Министарство прибавља мишљења министарстава надлежних за послове науке, просвете, културе, рударства, енергетике, привреде, грађевинарства, саобраћаја, просторног планирања, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде и финансија. Управљач је дужан да једном у три године анализира спровођење Плана управљања и остварене резултате и по потреби изврши његову ревизију. До доношења Плана управљања, управљач ће вршити послове на основу годишњег програма управљања који је дужан да донесе и достави Министарству на сагласност у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Годишњи програм управљања из става 6. овог члана садржи нарочито: сажет приказ природних и других вредности заштићеног подручја, циљева заштите и одрживог коришћења, могућности и ограничења за њихово остваривање; детаљан приказ годишњих задатака на чувању, одржавању, унапређењу, приказивању и одрживом коришћењу заштићеног подручја за потребе науке, образовања, рекреације и туризма и укупног социо-економског развоја; приказ конкретних послова на изради и доношењу управљачких докумената, првенствено Плана управљања, акта о унутрашњем реду и чуварској служби и акта о накнади за коришћење заштићеног подручја; приказ задатака на обележавању заштићеног подручја, заснивању информационог система и противпожарној заштити; приказ субјеката и организационих и материјалних услова за извршења програма, висине и извора потребних финансијских средстава. Члан 10. Средства за спровођење Плана управљања обезбеђују се из буџета Републике Србије, од накнаде за коришћење заштићеног подручја, прихода остварених обављањем делатности управљача и из других извора, у складу са законом. Висину накнаде за коришћење Споменикa природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” својим актом утврђује Управљач, у складу са законом којим се уређују накнаде за коришћење јавних добара. Члан 11. Управљач је дужан да обезбеди спровођење режима заштите, односно унутрашњи ред и чување заштићеног подручја у складу са правилником о унутрашњем реду и чуварској служби који доноси уз сагласност 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e4a31ff-506b-4e5f-8582-5ea551b4e6bf&regactid=430483&doctype=reg 4/6 Министарства у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове уредбе. У оквиру садржине прописане законом којим се уређује заштита природе, правилником из става 1. овог члана ближе се утврђују забрањени радови и активности, као и правила и услови обављања радова и активности који су допуштени на подручју Споменика природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне”. Правилник из става 1. овог члана се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”. Члан 12. Управљач је дужан да на прописан начин обележи Споменик природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” и његове спољне границе, најкасније у року од 12 месеци од дана ступања на снагу ове уредбе. Члан 13. Управљач је дужан да изради софтверско решење о природним и створеним вредностима, непокретностима, активностима и другим подацима од значаја за управљање Спомеником природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” у року од две године од дана ступања на снагу ове уредбе. Члан 14. Планови уређења простора, шумске, ловне, пољопривредне и друге основе и програми који обухватају Споменик природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” усагласиће се са Просторним планом Републике Србије, Планом управљања и режимима заштите утврђеним овом уредбом. Планови, основе и програми из става 1. овог члана, доносе се уз претходну сагласност министра надлежног за послове заштите животне средине. Члан 15. Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Решење о стављању под заштиту државе кањона реке Замне у дужини од 300 m узводно од ушћа реке Медвеђе у Замну и ширини по 150 m са обе стране корита реке Замне као и прераста – природног моста на тој реци у дужини од 180 m, које је донео Завод за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије, број 275 од 20. јуна 1957. године. Члан 16. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. 05 број 110-4460/2020 У Београду, 4. јуна 2020. године Влада Председник, Ана Брнабић, с.р. ПРИЛОГ ОПИС ГРАНИЦА И ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „ТУНЕЛСКА ПЕЋИНА ПРЕРАСТ У КАЊОНУ ЗАМНЕ” Границе Споменика природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” у режиму заштите II степена Граница Споменика природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” почиње у најјужнијој тачки природног добра, на граници КО Штубик I и КО Плавна у четворомеђи к.п. бр. 5414 и 14778 у КО Плавна и к.п. бр. 3032/1 и 13994 у КО Штубик I. Из те тачке граница прати у правцу североистока десну обалу реке Замне тј. југоисточну границу к.п. број 13994 до тромеђе к.п. бр. 13994, 3032/1 и 3032/2 где скреће на исток јужном границом к.п. број 3032/2, а затим ка северу прати источне границе к.п. бр. 3032/2, 3031, 3030, 3028, 3027 и 2990 до тромеђе к.п. бр. 2990, 2989 и 13994 где је и граница КО Штубик I и КО Плавна. Из те тромеђе граница сече к.п. број 13994 у КО Штубик I што је и к.п. број 14859 у КО Плавна тј. реку Замна у правцу четворомеђе к.п. бр. 5400, 5401, 14859 и 5397, а затим истим правцем сече к.п. број 5401 и северном границом к.п. број 5401 у правцу истока стиже до тромеђе к.п. бр. 5401, 5399/1 и 5397. Од те тромеђе граница у правцу северозапада сече к.п. број 5397 до најјужније тачке к.п. број 5300, скреће на запад и прати јужне границе к.п. бр. 5300, 5301, 5302, 5303 и 5304 до њене најјужније тачке. Од те тачке граница сече к.п. број 5397 у правцу југозапада до тачке са координатама Y= 7 602 214,76 и X= 4 907 154,51, која се налази на левој обали потока Медвеђа тј. на северној граници к.п. број 14782, коју прати у правцу југозапада до тачке са координатама Y= 7 602 138,34 и X= 4 907 075,23, а затим је сече, као и к.п. број 5427 у правцу југа односно у правцу најсеверније тачке к.п. број 5428/2 из које у правцу југоистока наставља да прати североисточне границе к.п. бр. 5428/2 и 5429, 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e4a31ff-506b-4e5f-8582-5ea551b4e6bf&regactid=430483&doctype=reg 5/6 скреће на исток јужном границом к.п. број 5413 до к.п. број 14859, река Замна чијом левом обалом у правцу југозапада стиже до границе КО Плавна и КО Штубик I, а тиме и до почетне тачке описа границе. 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e4a31ff-506b-4e5f-8582-5ea551b4e6bf&regactid=430483&doctype=reg 6/6