Regulation proclaiming the landscape of exceptional features Cultural landscape Tršić-Tronoša

12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=20ddb93f-5ebb-4284-8bb4-f5bc71196dcb&regactid=428762&doctype=reg 1/8 На основу члана 41а став 2. Закона о заштити природе („Службени гласник РСˮ, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16 и 95/18 – др. закон) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РСˮ, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон), Влада доноси УРЕДБУ о проглашењу предела изузетних одлика „Културни предео Тршић–Троношаˮ "Службени гласник РС", број 51 од 19. јула 2019. Члан 1. Равничарско-брежуљкасти предео Јадра који се налази на преласку у брдовити појас Подринских планина на простору западне Србије, у чијем се обухвату налази простор око Спомен куће Вука Стефановића Караџића у Тршићу, манастир Троноша и шире окружење, као сплет културних и природних вредности које произилазе из материјалног и нематеријалног наслеђа, проглашава се заштићеним подручјем изузетног значаја, односно I категорије као предео изузетних одлика под називом „Kултурни предео Тршић–Троноша” (у даљем тексту: Предео изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”). Члан 2. Предео изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша” ставља се под заштиту да би се очувала непокретна културна добра, природне вредности, специфична конфигурација терена и регионална различитост карактера предела, а због јединственог споја природних и створених вредности, издвојени локалитети су посебно вредне амбијенталне целине. Основне створене вредности заштићеног подручја, чине знаменито место „Спомен кућа Вука Стефановића Караџића” са заштићеном околином, као непокретно културно добро од изузетног значаја, као и Споменик културе од великог значаја „Манастир Троноша”, нематеријално културно наслеђе се oдржава кроз разне културне и уметничке манифестације, Вуков сабор као најстарија културна манифестација у Србији и ратарске свеће као јединствен и веома стар верски обичај се налазе на Листи нематеријалног културног наслеђа. Природне вредности подручја чине очувани комплекси аутохтоних ксеротермофилних сладуново-церових и других типова шума, ксеромезофилних китњакових и грабових, као и мезофилних букових шума. Флора и фауна заштићеног подручја је релативно богата и разноврсна. Од укупно 145 заштићених дивљих врста биљака и животиња, 83 су заштићене, а 62 врсте припадају категорији строго заштићених (зеленика или божиковина (Ilex aquifolium. L.), многе лековите биљке). Приобални појас водотокова је станиште водоземаца и гмизаваца, где је детерминисано 11 заштићених врста, међу којима је осам строго заштићених. Од утврђене фауне птица, средњи детлић (Dendrocopos medius), руси сврачак (Lanius collurio) и виноградска стрнадица (Emberiza hortulana), су строго заштићене врсте од међународног значаја за заштиту. Диверзитет фауне сисара подручја Тршић–Троноша може се окарактерисати као умерено висок и представљен је са 52 врсте. Фауна слепих мишева представљена је са 18 строго заштићених врста. Заштићено подручје карактерише и специфична конфигурација терена, где су водотоци својим усецањем кроз шумске масиве створили седласте превоје, специфичне и оригиналне. Подручје одликује и аграрни комплекс који се одржава и развија традиционалним коришћењем земљишта, чија су својства аутентичност, изворност, оригиналност, са великим бројем старих аутохтоних сорти воћа, које представљају изузетан генетски потенцијал у воћарству (трешње ђурђевке, бјелице и рушкиње, крушке такише, караманке, лубеничарке, пшеничарке и дивљаке, од јабука петроваче, колачарке и дивљаке, а као појединачна стабла и оскоруше, мушмуле и дрењине, неколико стабала питомог кестена (Castanea sativa L.) за које се сматра да су стари око 200 година, ораси (Juglans regiа L.)). Члан 3. Предео изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша” налази се на територији града Лознице и обухвата катастарске општине Коренита и Тршић. Површина Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша” износи 1802,57 ha, од чега је 41,21 ha (2,28%) у државном власништву, 1395,14 ha (77,39%) у приватном, 366,22 hа (20,33%) у другим облицима власништва, од чега је II степеном обухваћено 4,1% и III степеном 95,9% укупне површине подручја Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”. Опис границе и графички приказ Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша” дати су у Прилогу – Опис границе и графички приказ Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Члан 4. 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=20ddb93f-5ebb-4284-8bb4-f5bc71196dcb&regactid=428762&doctype=reg 2/8 На подручју Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”, није дозвољено обављати радове и активности, за које се у складу са законом којим се уређује заштита природе, утврди да могу нарушити примарне природне и створене вредности и карактер предела, оштетити популације, заједнице и станишта биљних и животињских врста из члана 2. ове уредбе, нарушити природне процесе и еколошку целовитост подручја или значајно неповољно утицати на естетска и културно-историјска обележја подручја и животну средину. Члан 5. На подручју Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша” утврђују се режими заштите II и III степена. Режим заштите II степена, укупне површине 73,18 ha, односно 4,1% подручја Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”, обухвата следеће површине, односно локалитете: 1) локалитет Тршић, површине 18,75 ha, КО Тршић и обухвата знаменито место „Спомен кућа Вука Стефановића Караџића” са делом заштићене околине; 2) локалитет Троноша, површине 54,43 ha, КО Коренита и обухвата непокретно културно добро од великог значаја „Манастир Троноша” са манастирском црквом, конаком и економијом, спомен чесму Девет Југовића са капелом Св. Пантелејмона и припадајућим паркингом, као и шумско земљиште у непосредној околини манастира, обухватајући и некадашњи каменолом. Режим заштите III степена, укупне површине 1729,39 ha, односно 95,9% подручја Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”, обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите II степена. Члан 6. На површинама на којима је утврђен режим заштите III степена, осим забрана радова и активности које су као такве утврђене чланом 35. Закона о заштити природе, забрањујe се и: 1) кресање лисника за сточну храну, чиста сеча шума која није планирана као редован вид обнављања шума, осим у случајевима прописаним законом, претерано оптерећење ливадско пашњачких површина, као и непланска градња шумских путева са меком подлогом, без одговарајућих евакуационих органа за падавинске воде (риголе и путни пропусти); 2) брање, ломљење, кидање и ископавање биљних врста у природним састојинама; 3) коришћење и уништавање строго заштићених врста биљака, животиња и гљива и предузимање активности којима би се могла угрозити њихова станишта; 4) сакупљање заштићених врста изван прописаног периода и коришћење техничких средстава која могу оштетити или уништити примерке заштићених врста, односно њихова станишта; 5) уклањање крајречне вегетације; 6) постављање (укуцавање) табли и других обавештења на стаблима; 7) крчење међа; 8) експлоатација материјала из корита водотока; 9) одлагање/уношење лишћа/лисне масе, грањевине, остатака стабала и другог материјала у речна корита; 10) трајно одлагање и складиштење инертног материјала (песак, шљунак, земља и др.) и обављање сличних радова и активности који нису у складу са принципима одрживог коришћења природних ресурса; 11) формирање пословно-радних зона и изградња привремених или сталних индустријских и привредних објеката који би својим погонима, експлоатацијом или отпадним материјама угрозили услове животне средине, амбијенталне карактеристике простора и/или непокретна културна добра; 12) изградња мини хидроелектрана, ветроелектрана и електрана на био-гас; 13) руковање отровним хемијским материјама и нафтним дериватима на начин који може проузроковати загађење земљишта и воде; 14) образовање објеката за управљање отпадом, привремено или трајно одлагање свих врста опасних материја, као и успостављање транспортне руте опасног отпада; 15) изградња септичких јама пропусног типа и свако испуштање отпадних и осочних вода у водотоке и земљиште; 16) паљење ватре на отвореном простору, осим на местима одређеним за ту намену. 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=20ddb93f-5ebb-4284-8bb4-f5bc71196dcb&regactid=428762&doctype=reg 3/8 Осим ограничења радова и активности прописаних законом, радови и активности ограничавају се и на: 1) газдовање шумама и шумским земљиштем утврђеним у плановима и основама газдовања шумама којима се обезбеђује умерено повећање површина под шумским екосистемима и побољшање њиховог састава, структуре и здравственог стања, очување разноврсности и изворности дрвећа, жбуња и осталих биљних и животињских врста у шумским састојинама; 2) плански утврђену сечу стабала; 3) примену одговарајућих биолошких мера против фитопатолошких и ентомолошких обољења шума; 4) извођење хитних и неопходних санационих шумских радова након акцидентних ситуација приликом ветролома, ветроизвала, пожара, каламитета инсеката и слично; 5) регулацију водотокова и све неопходне антиерозионе мере; 6) одвијање ловних активности и других редовних мера корисника усмерених ка узгоју, заштити и коришћењу дивљачи према прихваћеним планским документима (ловне основе); 7) интервенције које битније не утичу на измену морфологије терена; 8) контролисано и рационално коришћење хемијских и техничких средстава у пољопривреди у складу са потребама очувања биолошке разноврсности; 9) складиштење/депоновање стајњака, осоке и других извора еутрофикације на, за ту сврху предвиђене, прописно опремљене локације, које нису у контакту са подземним водама; 10) кретање транспортних возила и пољопривредне механизације на постојеће путеве и оранице; 11) плански предвиђену изградњу и реконструкцију саобраћајница вишег реда (државни пут I и II реда) и асфалтирање и бетонирање постојећих некатегорисаних путева; 12) формирање новог грађевинског земљишта на површине предвиђене важећом просторно-планском документацијом, уз примену свих прописаних општих правила и услова парцелације, регулације и изградње; 13) изградњу објеката на минималној површини грађевинске парцеле P=300 m², свих изграђених и застртих површина на парцели обрачунатих у бруто развијену грађевинску површину објекта, усклађене висине и спратности објекта са висином и спратношћу суседних објеката, архитектонске композиције објекта којом се обезбеђује очување и унапређење градитељског наслеђа и традиција градитељства, са крововима минималног нагиба од 45 степени, минималног процента зелених површина на грађевинској парцели од 30%, без ограде, са транспарентном оградом или живицом максималне висине 1,4 m, односно традиционалним типом ограде од прућа; 14) управљање комуналним отпадом у складу са локалним планом управљања отпадом и нормативним актима, а управљање амбалажним, опасним и осталим врстама отпада у складу са важећим прописима; 15) спровођење одговарајућих мера противпожарне заштите. Члан 7. На површинама на којима је утврђен режим заштите II степена спроводи се активна заштита ради очувања и унапређења природних вредности, посебно кроз мере управљања популацијама дивљих биљака и животиња, одржање и побољшање услова у природним стаништима и традиционално коришћење природних ресурса. Осим забрана радова и активности из члана 35. Закона о заштити природе и члана 6. ове уредбе, у режиму заштите IІ степена забрањује се и: 1) изградња објеката, осим објеката који су у функцији непокретних културних добара; 2) уређивање простора и/или извођење радова и активности који могу да наруше утврђена својства, статичку безбедност и намену објеката са статусом непокретних културних добара; 3) измена изгледа спољашње архитектуре и ентеријера, хоризонталног и вертикалног габарита, облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних елемената, материјала и функционалних карактеристика изграђених објеката без сагласности надлежних служби заштите природних вредности и културног наслеђа; 4) коришћење за јавни саобраћај: пута на кат. парц. брoj 545/16, КО Тршић од паркинга до пута на кат. парц. брoj 547/6 КО Тршић до укрштања са путем на кат. парц. брoj 549/2, КО Тршић; дела пута на кат. парц. брoj 549/2, КО Тршић од каменог моста до другог каменог моста на реци Жеравији; пешачке стазе уз реку Жеравију на кат. парц. брoj 549/3, КО Тршић до каменог моста и завршетка пута на кат. парц. брoj 549/2, КО Тршић и даље уз корито реке на кат. парц. бр. 826, 948 и 952, КО Тршић; 5) коришћење и уништавање строго заштићених врста биљака, животиња и гљива и предузимање активности којима би се могла угрозити њихова станишта; 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=20ddb93f-5ebb-4284-8bb4-f5bc71196dcb&regactid=428762&doctype=reg 4/8 6) коришћење техничких средстава која могу оштетити или уништити примерке заштићених врста, односно њихова станишта и њихово сакупљање изван прописаног периода; 7) сеча која није у складу са плановима газдовања шумама; 8) постављање (укуцавање) табли и других обавештења на стаблима; 9) одношење стеље, лисника и земљишта са површина под шумама; 10) камповање и ложење ватре на шумском земљишту, осим на местима која су за то предвиђена; 11) фрагментација шумских и аграрних комплекса; 12) крчење међа; 13) промена вегетацијског састава без претходне сагласности надлежне установе заштите природе и културних добара; 14) уклањање крајречне вегетације, одлагање/уношење лишћа/лисне масе, грањевине, остатака стабала и другог материјала у речна корита; 15) извођење геолошких истражних радова, изградња каменолома, експлоатација и примарна прерада минералних сировина; 16) спаљивање отпада и образовање депонија отпада; 17) изградња септичких јама пропусног типа и свако испуштање отпадних и осочних вода у водотоке и земљиште; 18) постављање високих антенских постројења радио и телевизијских предајника, предајника мобилне телефоније, као и других објеката високоградње који нарушавају визуелни интегритет простора. Осим ограничења радова и активности прописаних законом и члaном 6. ове уредбе, радови и активности ограничавају се и на: 1) промене намене површина које омогућавају смањење интензитета коришћења простора (превођење обрадивих површина у пашњаке, формирање заштитног појаса и сл.), заштиту и презентацију непокретних културних добара и у сврху ревитализације природних станишта; 2) конверзију шумских површина тј. превођење из алохтоних шумских површина у аутохтоне, у функцији презентације непокретних културних добара и очувања вернакуларног комплекса; 3) заштиту обале водотокова од флувијалне и површинске ерозије применом техничких, биотехничких и биолошких мера; 4) чишћење корита водотокова од вегетације и наноса у циљу очувања пропусне моћи, а по потреби и продубљивање корита; 5) каптирање извора за потребе непокретних културних добара; 6) изградњу објеката туристичког смештаја, туристичке инфраструктуре и угоститељских објеката у традиционалном стилу; 7) реконструкцију, санацију и адаптацију стамбених и економских објеката пољопривредних домаћинстава; 8) изградњу подземних инфраструктурних водова; 9) изградњу вештачких површина (паркинг простори, спортски терени, стазе и сл.) на парцелама са уређеном зеленом површином; 10) постављање мобилијара и вртно-архитектонских елемената на плански утврђена места; 11) хортикултурно уређење и постепену замену декоративних старих јединки дендрофлоре врстама које су аутохтоне, према пројектно-техничкој документацији. Члан 8. Предео изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша” поверава се на управљање Центру за културу „Вук Караџић”, Лозница (у даљем тексту: Управљач). У обављању законом утврђених послова управљања заштићеним подручјем, Управљач је овлашћен и дужан нарочито да: организује чуварску службу; обележи заштићено подручје; донесе план управљања, годишњи програм управљања и акт о унутрашњем реду и чуварској служби; обавештава кориснике заштићеног подручја о могућностима за обављање радова и активности; учествује у поступку утврђивања накнаде за ускраћивање или ограничавање права коришћења; издаје сагласности и одобрења; прати стање и води евиденције о природним вредностима, непокретностима и људским активностима; утврђује и наплаћује накнаде за коришћење заштићеног подручја. 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=20ddb93f-5ebb-4284-8bb4-f5bc71196dcb&regactid=428762&doctype=reg 5/8 Управљач је дужан да изврши упис делатности управљања заштићеним подручјем у складу са прописима којима се уређује класификација делатности и регистрација удружења у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Члан 9. Очување, унапређење, одрживо коришћење и приказивање природних и других вредности Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”, спроводи се према плану управљања који доноси Управљач на период од десет година (у даљем тексту: План управљања), са садржином и на начин прописан законом којим се уређује заштита природе. План управљања садржи циљеве и приоритетне задатке очувања повољног стања заштићеног подручја, као и превентивне мере заштите од пожара у складу са законом којим се уређује заштита од пожара и прописима донетим на основу тог закона. План управљања Управљач доноси и доставља министарству надлежном за послове заштите природе (у даљем тексту: Министарство) најкасније у року од десет месеци од дана ступања на снагу ове уредбе. У поступку давања сагласности на План управљања, Министарство прибавља мишљења министарстава надлежних за послове културе, науке, просвете, туризма, просторног планирања, рударства, пољопривреде, шумарства, водопривреде и финансија. Управљач је дужан да једном у три године анализира спровођење Плана управљања и остварене резултате и по потреби изврши његову ревизију. До доношења Плана управљања, Управљач врши послове на основу годишњег програма управљања који је дужан да донесе и достави Министарству на сагласност у року од 30 дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Годишњи програм управљања из става 6. овог члана садржи нарочито: сажет приказ природних и других вредности заштићеног подручја, циљеве заштите и одрживог коришћења, могућности и ограничења за њихово остваривање; детаљан приказ годишњих задатака на чувању, одржавању, унапређењу, приказивању и одрживом коришћењу заштићеног подручја за потребе науке, образовања, рекреације и туризма и укупног социо-економског развоја; приказ конкретних послова на изради и доношењу управљачких докумената, првенствено Плана управљања, акта о унутрашњем реду и чуварској служби и акта о накнади за коришћење заштићеног подручја; приказ задатака на обележавању заштићеног подручја, заснивању информационог система и противпожарној заштити; приказ субјеката и организационих и материјалних услова за извршење програма, висине и извора потребних финансијских средстава. Члан 10. Управљач је дужан да обезбеди спровођење режима заштите, односно унутрашњи ред и чување заштићеног подручја у складу са правилником о унутрашњем реду и чуварској служби који доноси уз сагласност Министарства у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове уредбе. У оквиру садржине прописане Законом о заштити природе, правилником из става 1. овог члана се ближе утврђују забрањени радови и активности, као и правила и услови обављања радова и активности који су допуштени на подручју Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”. Правилник из става 1. овог члана се објављује у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ. Члан 11. Управљач је дужан да на прописан начин обележи Предео изузетних одлика „Kултурни предео Тршић– Троноша”, његове спољне границе и границе површина, односно локалитета са режимом заштите II и III степена најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу ове уредбе. Управљач је дужан да у сарадњи са Републичким геодетским заводом и Заводом за заштиту природе Србије, изврши идентификацију граница Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша” на терену, дигиталној ортофото карти и катастарском плану, у року од 12 месеци од дана ступања на снагу ове уредбе. На операт, односно записник о утврђивању граница из става 2. овог члана, сагласност даје министарство надлежно за послове просторног планирања. Границе утврђене, описане и верификоване на начин прописан у ст. 2. и 3. овог члана, сматраће се меродавним у свим стварима које се тичу спровођења ове уредбе. Члан 12. Управљач је дужан да заснује дигиталну базу података, односно географски информациони систем о природним и створеним вредностима, непокретностима, активностима и другим подацима од значаја за 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=20ddb93f-5ebb-4284-8bb4-f5bc71196dcb&regactid=428762&doctype=reg 6/8 управљање Пределом изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”, у року од две године од дана ступања на снагу ове уредбе. Члан 13. Висину накнаде за коришћење Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”, својим актом утврђује Управљач, у складу са законом којим се уређују накнаде за коришћење јавних добара. Члан 14. Забране и ограничења прописана овом уредбом, не односе се на војне објекте и комплексе, као и активности које Војска Србије изводи или ће изводити за потребе одбране Републике Србије. Члан 15. Средства за спровођење Плана управљања Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша” обезбеђују се из буџета Републике Србије, од накнаде за коришћење заштићеног подручја, прихода остварених обављањем делатности Управљача и из других извора у складу са законом. Члан 16. Планови, програми и основе из области рударства, енергетике, саобраћаја, шумарства, ловства, управљања рибљим фондом, водопривреде, пољопривреде и туризма и других делатности од утицаја на природу, а који се односе на коришћење природних ресурса и простора у заштићеном подручју Предела изузетних одлика „Kултурни предео Тршић–Троноша”, усагласиће се са Просторним планом Републике Србије, овом уредбом и Планом управљања из члана 9. ове уредбе. Планови, програми и основе из става 1. овог члана, доносе се уз претходну сагласност министра надлежног за послове заштите животне средине. Члан 17. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ. 05 број 110-7170/2019 У Београду, 18. јула 2019. године Влада Потпредседник Владе, Расим Љајић, с.р. Прилог ОПИС ГРАНИЦЕ И ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „КУЛТУРНИ ПРЕДЕО ТРШИЋ–ТРОНОША” 1. Границе Предела изузетних одлика „Културни предео Тршић–Троноша” Граница Предела изузетних одлика „Културни предео Тршић–Троноша” почиње на тромеђи КО Зајача, Пасковац и Коренита, односно тромеђа у КО Коренита кат. парц. бр. 4849 и 4848, на коти У=73 61 734 Х=49 25 703. Граница добра, одатле креће ка западу пратећи кат. парц. бр. 3839, 4847, где граница прелази у КО Тршић. Граница прати кат. парц. број 1046, скреће на запад кат. парц. бр. 1269, 892, 1267/1, 1266, 1428, 1260, 1256, 1255, 1254, 1246/2, 1245, 1430 и 885. Скреће северо-источно и даље иде северно кат. парц. бр. 1231, 1231/2, 1431, 1229, 1215, 1214, 1156, 1201, 1426, 1202, 1203, 1200, 1199, 916, 917, 1198, 1192, 936, 1191, 1190, 1432, 1184, 1179, 1173, 1174 и 1170/1, иде узводно речним током, кат.парц. бр.1054, 861, 814/1, 815/2, 815/1, 820/2, 820/1, 820/4, 820/3, 810/3, 810/5, 810/4, 801/3, 802/2, 801/6, 803/1, 800/2, 1052/1, 529/1, 529/3, 529/4, 529/2, 531/2, 531/5, 531/1, 531/3, 531/4, 532/1 и 1054 до тачке где се кат. парц. спајају кат. парц. бр. 1054 и 535/3. Одатле граница сече кат. парц. број 1054 до тачке где се спајају кат. парц. бр. 547/3, 1054 и 545/16. Ту граница сече и кат. парц. број 545/6 праволинијски до тачке где се спајају кат. парц. бр. 545/16, 545/32 и 545/3, при чему кат. парц. бр. 545/32 и 545/3 остају ван заштићеног добра. Граница одатле иде северо-источно пратећи кат. парц. бр. 545/12, 545/27, 546/1, 546/2 и 550, гдe долази до најсеверније тачке самог заштићеног добра. Одатле се благо спушта северо-источно кат. парц. бр. 547/1, 548/9 и 548/3, где на дужини од око 100 m од почетка кат. парц. бр. 548/3 праволинијски сече кат. парц. број 549/2 (пут) у коти У=73 62 959 Х=49 29 728, одлази до тачке где се спајају кат. парц. бр. 549/2, 515/1 и 516/1 одакле граница прати кат. парц. број 516/1 која улази у добро, а 515/1 остаје ван добра. Граница наставља северо-источно кат. парц. бр. 516/2, 518/1, 507/3, 507/1, 507/2, 508/3, 508/2, 508/1, 858/6, 508/5, 495, 493, 485/2, 485/1, 483, 473, 468, 469/3 и 463/7 и кат. парц. бр. 463/6, 463/8, 463/11 и 463/3 излази на границу између КО Тршић и Коренита. На кат. парц. број 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=20ddb93f-5ebb-4284-8bb4-f5bc71196dcb&regactid=428762&doctype=reg 7/8 463/3 на дужини од око 60 m на координати У=7364066 Х=49 29 485, прелази у КО Коренита, пратећи заједнички пут (кат. парц. бр. 4847 КО Коренита и 1065 КО Тршић), 1546, 1547, 1552/4, 1552/2, 1548/1, 1548/2, 1549/1, 1549/2, 1550/9, 1550/9, 1550/11, 1550/14, 1550/4, 1550/8, 1550/13, 1550/12, 1550/7, 1550/3 и 1550/2 одакле се спушта југо-источно. Даље иде кат. парц. бр. 1551/2, 1551/1, 1640/2, 1640/1, 1645, 1644, 1647, 1670, 1671, 1677, 1679, 1680, 1784, 1793 и 1792. У тачки на кат. парц. број 1792 У=73 67 760 Х=49 29 027 сече кат. парц. број 4816 праволинијски до тачке У=73 65 752 Х=49 29 024, прати даље кат. парц. бр. 4816, 2115/4, 2114, 2112, 2180/1, 2116, поново 2180/1, 2128, 2180/2, поново 2180/1, 2129/1, поново 2180/1, 2131, 2180/1, 2135, 2180/1, 2141/1, 2141/2, 2180/1, 2158, 2180/1, 2159/2 и 2180/1, долази до границе између КО Зајача и Коренита и даље иде ка југо-западу, прати кат. парц. бр. 2180/1, 2159/1, 2160, 2180/1, 2161 и 2162. Граница скреће на север кат. парц. бр. 2180/1, 3842 и 3839 иде ка северу до почетне тачке тромеђе КО Зајача, Коренита и Пасковац, до почетне тачке описа границе заштићеног подручја. 2. Границе површина и локалитета у режиму заштите II степена 1) Локалитет Тршић Граница локалитета дефинисана је катастарским поделама и преломним тачкама. Граница локалитета Тршић почиње на тачки где се Лујин поток улива у реку Жеравију, што је уједно и најјужнија тачка овог локалитета, на тачки спајања четири кат. парц. бр. 814/4, 1054, 861 и 814/1. Од те тачке, граница иде даље северо-западно, пратећи границе кат. парц. бр. 814/1, 815/2, 815/1 и 820/3, затим се поклапа са спољном границом подручја у три кат. парц. бр. 810/3, 810/5 и 810/4. Граница локалитета ту скреће на исток кат. парц. број 810/4 када дође до кат. парц. број 800/4, коју пресече праволинијски, пратећи правац околних парцела, прелази на кат. парц. број 810/1 коју прати док граница парцеле не дође до тромеђе кат. парц. бр. 812/1, 810/1 и 1054. Кат. парц. број 1054 је река Жеравија и граница је прати низводно до координате У=73 62 770 Х=49 29 670, где праволинијски пресеца кат. парц. број 1054 до коте У=73 62 774 Х=49 29 671, даље прати границу кат. парц. бр. 547/6, 547/5, 547/9 и 547/1, где долази до своје најсеверније тачке локалитета и кат. парц. број 547/1. Одатле граница скреће на југ, пратећи источну границу кат. парц. број 547/1, затим наставља границом кат. парц. бр. 548/2 и 548/3. Источном границом кат. парц. број 548/3 иде у дужини од око 100 m, где праволинијски пресеца кат. парц. број 549/2 у правцу југо-исток да би се наставила границом кат. парц. бр. 516/1, 523/7, 523/2, 525/2, 525/1, 523/6, 958/1, 954, 951/1, 951/1, 951/2, 950/3, 950/4 и 950/5. Том парцелом скреће на запад, долази до кат. парц. бр. 1054 која је Лујин поток. Граница у дужини од око 25 m иде узводно Лујиним потоком, пресеца га праволинијски да би дошла до границе спајања кат. парц. бр. 814/1, 814/4, 861 и 1054 што је уједно најјужнија тачка локалитета и почетна тачка описа. 2) Локалитет Троноша Граница локалитета дефинисана је катастарским поделама и преломним тачкама. Граница локалитета Троноша почиње на карактеристичној најјужнијој тачки кат. парц. број 2180/5 где се додирује са кат. парц. број 2174 која је Хајдучки поток. Из те тачке, граница иде југо-западно, пратећи јужну и западну границу те кат. парц. скреће на северо-запад до коте У=73 63 466 Х=49 25 131, одакле граница прати границу одељења 42 ГЈ Троноша. Преломне тачке су У=73 63 637 Х=49 25 311 и У=73 63 654 Х=49 25 529, којом се долази до Чесминог потока кат. парц. број 2167 који улази у површину локалитета. Граница наставља ка северу кат. парц. број 3845/1 до тачке У= 73 63 702 Х=49 25 631, и пролази кроз кат. парц. број 3839, у преломним тачкама У=73 63 677 Х=49 25 660, У=73 63 591 Х=49 25 655, У=73 63 568 Х=49 25 713, У=73 63 590 Х=49 25 751, У=73 63 656 Х=49 25 713, У=73 63 676 Х=49 25 862, У=73 63 593 Х=49 25 850, У=73 63 565 Х=49 25 875, У=73 63 579 Х=49 25 930, У=73 63 461 Х=49 25 911, У=73 63 466 Х=49 25 131, У=73 63 463 Х=49 25 968, У=73 63 564 Х=49 25 977, У=73 63 574 Х=49 26 002. Овом преломном тачком је граница дошла до кат. парц. број 3847, чију границу даље прати ка истоку. Граница даље иде кат. парц. бр. 3846, 3850, 3860 и 4816 која је водоток. Долази до координате У=73 64 119 Х=49 25 960, одакле се спушта скоро праволинијски јужно, сече кат. парц. број 3868 до тачке У=73 64 158 Х=49 25 645 где се наставља кат. парц. број 3868. Граница долази до тачке У=73 63 902 Х=49 25 287 на кат. парц. број 3868 где праволинијски пресеца кат. парц. број 3869, прати је, затим прати кат. парц. број 2176 до тачке У=73 63 895 Х=49 25 325, пресеца праволинијски ту кат. парц. наставља западно границом кат. парц. број 2175/1 до тачке У=73 63 824 Х=49 25 248, У=73 63 841 Х=49 25 214, У=73 63 778 Х=49 25 094, У=73 63 706 Х=49 25 101 која се налази на граници кат. парц. број 2174 и даље је прати до почетне тачке описа. 12/2/2020 Zakon www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=20ddb93f-5ebb-4284-8bb4-f5bc71196dcb&regactid=428762&doctype=reg 8/8