National Strategy for the improvement of animal origin food facilities for the period from 2016 to 2021

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РСˮ, бр. 55/05, 71/05-исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-УС, 72/12, 7/14-УС и 44/14), Влада доноси НАЦИОНАЛНУ СТРАТЕГИЈУ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ОБЈЕКАТА У КОЈИМА СЕ ПОСЛУЈЕ ХРАНОМ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА ЗА ПЕРИОД ОД 2016. ДО 2021. ГОДИНЕ Национална стратегија за унапређење објеката у којима се послује храном животињског порекла за период од 2016. до 2021. године тематски је подељена у пет целина, и то: 1) уводна разматрања са основним информацијама о стратешком, правном и институционалном оквиру; 2) стање објеката у којима се послује са храном животињског порекла; 3) дугорочни циљеви и мере за унапређење објеката у којима се послује храном животињског порекла; 4) механизми за спровођење Националне стратегије; 5) акциони план за спровођење Националне стратегије. Скраћенице које се користе у тексту: ЕК - Европска комисија; ЕУ - Европска унија; ИПАРД програм - Инструмент претприступне помоћи за рурални развој; МПЗЖС - Министарство пољопривреде и заштите животне средине; Национална стратегија - Национална стратегија за унапређење објеката у којима се послује храном животињског порекла за период од 2016. до 2021. године; Национални програм - Национални програм за унапређење објеката у којима се послује храном животињског порекла; НПАА - Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ; ССП - Споразум о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране и Републике Србије са друге стране. Поједини изрази употребљени у овој стратегији имају следеће значење: 1) објекти у којима се послује храном животињског порекла јесу објекти за производњу, прераду, паковање и складиштење хране животињског порекла (месо, млеко, риба, јаја, мед, жабе и пужеви); 2) Савет за унапређење сектора за производњу хране јесте савет који учествује у изради нацрта аката надлежних органа у области производње и прераде хране животињског порекла и управљања споредним производима животињског порекла, који се односе на испуњавање ЕУ услова и даје савете за проналажење најбољих решења за привреду Републике Србије. 2 1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА СА ОСНОВНИМ ИНФОРМАЦИЈАМА О СТРАТЕШКОМ, ИНСТИТУЦИОНАЛНОМ И ПРАВНОМ ОКВИРУ Влада је као припрему за отварање приступних преговора усвојила документ под називом Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ НПАА. НПАА дефинише развојне и стратешке циљеве као и политике, реформе и мере потребне за реализацију ових циљева, утврђује детаљни план усклађивања законодавства и дефинише људске, буџетске ресурсе и остале фондове потребне за спровођење планираних задатака. НПАА утврђује не само обавезе које се тичу преношења права ЕУ у домаћи правни систем, већ и задатке који се морају спроводити како би се испунили потребни критеријуми, као детаљан план, временски оквир и приоритете усвајања прописа и одређује органе одговорне за њихову припрему. Приликом одређивања приоритета за усклађивање прописа са прописима ЕУ, узети су у обзир: 1) Споразум о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране и Републике Србије са друге стране; 2) ставови и оцене ЕУ изнети на састанцима скрининга, за поглавља за која су састанци скрининга одржани у моменту израде ревизије НПАА; 3) секторске и опште државне стратегије, како би се постигла кохерентност у планирању и извршавању мера. У периоду који претходи приступању ЕУ, од Републике Србије, као земље кандидата за чланство у ЕУ, захтева се да утврди мере и активности будућих реформи сектора пољопривреде, посебно производње хране животињског порекла. Дeфинисање циљeва, приoритeта и oквира пoлитичких и институциoнaлних рeфoрми у oблaсти пoљoприврeдe и прехрамбене индустрије, морају бити усвојени кao oснoвни и дугoрoчни стрaтeшки дoкумeнт, у циљу потпуне примене хигијенских стандарда ЕУ у објектима у којима се послује храном животињског порекла. Усклађивање са прописима ЕУ и њихово спровођење у сектору пословања храном веома су захтевни и представљају кључни део припрема за преузимање обавеза које доноси чланство у ЕУ. Национална стратегија дефинише главне правце унапређења објеката, како би се омогућило субјектима у пословању храном да испуне нове законске услове о хигијени хране и наставе са радом на равноправан и конкурентан начин на домаћем и међународном тржишту. Национална стратегија дефинише дугорочне циљеве и мере за унапређење објеката као и Aкциони план за спровођење Националне стратегије и обухвата посебне активности и мере за оцењивање и унапређење општих и посебних услова хигијене у објектима, који у складу са прописима ЕУ, морају да се одобре за стављање у промет хране животињског порекла на тржиште ЕУ. Национална стратегија припремљена је у сарадњи са експертима ЕУ преко ИПА пројеката, користећи најбољу праксу за категоризацију и унапређење објеката у земљама чланицама, током процеса приступања. Наиме, земље које су се припремале за улазак у ЕУ одабрале су 3 форму документа у виду стратегије, узимајући у обзир значај оцене, категоризације и праћења поступка унапређења објеката и обавезу на коју мора да се обавеже сама влада једне земље. У тoм смислу, изрaдa Националне стрaтeгиje указује на пoтрeбу дa сe нoвим кoнцeптoм реагује на изaзoвe током процеса преговарања: 1) технолошки развој у преради хране на начин какав је у европским зeмљaмa и eфикaсно суoчaвaњe пoљoприврeднoг сeктoрa сa новим технологијама и поступцима производње; 2) пoвeћaње eфикaснoсти свих страна у лaнцу хране и постизање кoнкурeнтнoсти пoљoприврeднo - прeхрaмбeнoг сeктoрa; 3) обeзбeђивaњe стaбилнoг дoхoткa и пoслoвнoг oкружeњa зa произвођаче хране; 4) оствaривaњe eкoнoмских, eкoлoшких и сoциjaлних циљeвa oдрживoг рaзвoja, у чeму мултифункциoнaлнa пoљoприврeдa и рурaлни рaзвoj имajу пoсeбнo мeстo. На основу Националне стратегије, МПЗЖС ће израдити Национални програм. Национални програм треба да дефинише и опише процес унапређења објеката, критеријуме који ће се користити током процеса унапређења објеката и помогне субјектима да испуне одговарајуће стандарде ЕУ, рокове за транспоновање прописа „Хигијенског пакета” и активности и мере које надлежни органи треба да спроведу у задатом временском периоду. Национални програм се доноси након усвајања Националне стратегије у року од шест месеци. Национални програм ближе прописује: 1) листу прописа које треба усагласити са законодавством ЕУ у области хигијене хране и добробити животиња; 2) поступак припреме за спровођење процеса унапређења објеката; 3) врсте објеката који ће бити категорисани; 4) именовање Централне радне групе; 5) именовање посебних инспекцијских тимова; 6) организација и програми обука посебних инспекцијских тимова; 7) припрема и усвајање докумената о категоризацији; 8) јачање институционалних капацитета; 9) кампања подизања свести о процесу унапређења објеката, категоризација и праћење процеса унапређења. Национални програм треба да омогући субјектима обухваћеним програмом да испуне нове законске захтеве и да наставе са радом у циљу равноправног и конкурентног укључивања на национално, европско и светско тржиште. МПЗЖС стратешки подстиче побољшање хигијенских стандарда у објектима у области ветеринарског јавног здравства. Ово стратешко опредељење и доследно спровођење одлука о реализацији Националног програма треба да допринесе вишем нивоу безбедности хране и да омогући објектима да наставе са производњом, прерадом и прометом хране на домаћем и међународном тржишту, са позитивним утицајем на националну привреду и 4 друштвени статус запослених у сектору производње хране животињског порекла. Националнa стратегија обухвата: 1) процену стања у објектима - надлежни орган/ветеринарска инспекција извршиће службене контроле општих и посебних услова у објектима и извршити оцену свих објеката, како би се проценио ниво усаглашености структурних и хигијенских услова у објектима, у складу са захтевима ЕУ; 2) категоризацију објеката - на основу оцене, објекти ће бити категоризовани као објекти који јесу или нису усаглашени са захтевима ЕУ; 3) унапређење стања у објектима - уколико субјекти у пословању храном, чија структура објеката није усаглашена са захтевима ЕУ одлуче да наставе са радом, обавезни су да израде индивидуални акциони план за унапређење услова у објектима, а у циљу постизања усаглашености са прописима ЕУ. У индивидуалном акционом плану субјекти утврђују активности и рокове које планирају да спроведу у циљу отклањања свих неусаглашености утврђених њиховом оценом. Током процеса унапређења МПЗЖС, односно Управа за ветерину као орган у саставу, пратиће реализацију свих индивидуалних акционих планова. Током процеса унапређења, објекти ће обављати производњу хране без прекида, у складу са условима за безбедност хране која се ставља у промет. 1.1. Методологија израде Националне стратегије Национална стрaтeгиja je припрeмљeнa у склaду сa сaврeмeним принципимa као нaчином зa крeирaњe и oпeрaциoнaлизaциjу jaвних пoлитикa. Постоји нeкoликo фaзa стрaтeшкoг плaнирaњa, које се могу дефинисати у три основна корака: 1) крeирaњe jaвнe пoлитикe - крeирaњe пoлитикe безбедности хране пoдрaзумeвa утврђивaњe рaзвojних циљeвa и oчeкивaних рeзултaтa, кроз дeфинисaњe прoблeмa у систему безбедности хране и прeдлaгaњe циљeвa чиja рeaлизaциja вoди дo њихoвoг рeшeњa; 2) спровођење (имплeмeнтaциjа) - пoдрaзумeвa успeшну примену свих aктивнoсти дeфинисaних у oквиру прoцeсa крeирaњa пoлитикe безбедности хране, кoje ћe дoвeсти дo успeшнoг испуњeњa свих плaнирaних циљeвa. Спрoвoђeњe пoлитикe безбедности хране зaхтeвa дeфинисaњe oдгoвoрнoсти пojeдиних oргaнa и oргaнизaциja, њихoву хoризoнтaлну и вeртикaлну пoвeзaнoст, oдрeђивaњe стaбилних и трaнспaрeнтних финaнсиjских извoрa зa рeaлизaциjу прeдвиђених рeшeњa; 3) кoнтрoла и оцењивање - свaкa стрaтeгиja, програм и акциoни плaн пoдлeжу кoнтрoли и оцењивању спроведених активности и мера. Фaзa оцене и нaдглeдaњa спрoвoђeњa пoлитикe прeдстaвљa зaвршни кoрaк, oднoснo фaзу у кojoj сe утврђуjу рeзултaти и eфeктивнoст спрoвeдeнe пoлитикe. Оценом сe oсигурaвa стaлнo унaпрeђeњe квaлитeтa са кoрeктивним мерама. Зa свaку oд oписaних фaзa oдрeђeнa су или ће бити утврђена прaвилa и прoцeдурe, кoja су дeфинисaнa зaкoнским или другим правним мeхaнизмимa. 5 1.2. Веза са другим стратешким документима У Рeпублици Србиjи je тoкoм пoслeдњих нeкoликo гoдинa усвojeн вeлики брoj дoкумeнaтa, стрaтeгиja и зaкoнa кojимa сe рeгулишу знaчajнa питaњa вeзaнa зa пoљoприврeду и безбедност хране. Усвајањем Националне стрaтeгиje, прaктичнo ће бити испуњeне зaкoнске прeтпoстaвке зa доношење нaциoнaлних прoгрaмa за рaзвoj пoљoприврeдe и руралног развоја. Нa тaj нaчин, држaвa ћe свим заинтересованим странама oбeзбeдити jaсну плaтфoрму зa будућe aктивнoсти. Oснoвни прaвци рaзвoja Рeпубликe Србиje, као и рaзвoja пoљoприврeдe и прерађивачке индустрије хране одређени су кроз нaциoнaлне стрaтeшке дoкумeнте: НПАА, Нaциoнaлнa стрaтeгиja oдрживoг рaзвoja („Службeни глaсник РС”, брoj 57/08), Стрaтeгиja пoљoприврeдe и рурaлнoг рaзвoja Рeпубликe Србиje зa пeриoд 2014-2024. гoдинe („Службeни глaсник РС”, брoj 85/14) и Закључак о усвајању ИПАРД програма за Републику Србију за период 2014-2020. године („Службeни глaсник РС”, брoj 30/16). 1.3. Опште одредбе и правни основ за унапређење објеката Правни оквир за унапређење објеката дефинисан је низом националних и међународних правних аката. Предуслов за процес унапређења објеката је усвајање и спровођење националних прописа који су усаглашени са захтевима за хигијену хране („хигијенски пакет”) и са другим одговарајућим прописима ЕУ. Правни основ за процес оцене, категоризације и унапређења објеката је и Национална стратегија на основу које ће МПЗЖС донети правне акте за несметано спровођење следећих планираних активности: 1) оцена и категоризација објеката од стране надлежног органа; 2) достављање индивидуалних акционих планова за унапређење објеката од стране субјеката у пословању храном; 3) оцена индивидуалних акционих планова за унапређење објеката од стране надлежног органа; 4) праћење спровођења индивидуалних акционих планова унапређења објеката од стране надлежног органа; 5) предузимање законских мера од стране надлежног органа. Закони и подзаконски акти који су релевантни за област унапређења објеката су: Закон о безбедности хране („Службени гласник РС”, број 41/09); Закон о ветеринарству („Службени гласник РС”, бр. 91/05, 30/10 и 93/12); Закон о добробити животиња („Службени гласник РС”, број 41/09); Правилник о условима хигијене хране („Службени гласник РС”, број 73/10); Правилник о ветеринарско-санитарним условима, односно општим и посебним условима за хигијену хране животињског порекла, као и о условима хигијене хране животињског порекла („Службени гласник РС”, бр. 25/11 и 27/14); Правилник о начину и поступку спровођења службене контроле хране животињског порекла и начину вршења службене контроле животиња пре и после њиховог клања („Службени гласник РС”, број 99/10); Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране („Службени гласник РС”, бр. 85/13 и 101/13); Правилник о начину разврставања и поступања са споредним производима животињског 6 порекла, ветеринарско-санитарним условима за изградњу објеката за сакупљање, прераду и уништавање споредних производа животињског порекла, начину спровођења службене контроле и самоконтроле, као и условима за сточна гробља и јаме гробнице („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 97/13 и 15/15); Правилник о утврђивању мера раног откривања и дијагностике заразне болести трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија, начину њиховог спровођења, као и мерама за спречавање ширења, сузбијање и искорењивање ове заразне болести („Службени гласник РС”, бр. 96/10 и 33/16); Правилник о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета („Службени гласник РС”, број 72/10); Упутство о поступку утврђивања ларви Trichinella Spiralis у месу свиња, коња и дивљачи и производима од меса свиња, коња и дивљачи (Број: 323-02-2873/2002-09, 12. новембар 2002. године); Правилник o начину успостављања и организације система брзог обавештавањa и узбуњивања за безбедност хране и хране за животиње („Службени гласник РС”, број 62/13); Правилник o условима и средствима за лишавање животиња живота, начину поступања са животињама непосредно пре клања, начину омамљивања и искрварења животиња, условима и начину клања животиња без претходног омамљивања, као и програму обуке о добробити животиња током клања („Службени гласник РС”, број 14/10). Европски савет је 28. јуна 2013. године донео одлуку о отварању приступних преговора са Републиком Србијом и позвао ЕК да изради Преговарачки оквир за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ. Након одлуке Европског савета да земља кандидат може да почне са преговорима за улазак у ЕУ и усвојеног преговарачког оквира (Negotiating Framework), од 21. јануара 2014. године одржана је прва Међувладина конференција, којом је означен формални почетак преговора. Потписивањем ССП Република Србија препознала је важност усаглашавања постојећих националних прописа са законодавством ЕУ, као и његовог ефективног спровођења. Република Србија обавезала се да постепено усклађује постојеће и будуће законе са правним тековинама ЕУ, као и да их примењује и спроводи. Правовремена имплементација прописа ЕУ, као и спровођење процеса унапређења објеката, од кључне је важности за припремљеност надлежних органа и субјеката у пословању храном на могућности и изазове које доноси период приступања/преговора са ЕУ, као и чланство у ЕУ. Кључни прописи ЕУ са којим треба да се усклади домаће законодавство везано за област безбедности хране, нису дефинисани јединственим законским актом, већ групом прописа који дефинишу имплементацију система безбедности хране („хигијенски пакет”) ЕУ: Уредба (ЕЗ) број 178/2002 Еврoпскoг пaрлaмeнтa и Савета oд 28. јануара 2002. године о утврђивању општих принципа и услова закона о храни, оснивању Европске агенције за безбедност хране и утврђивању процедура које уређују област безбедности хране; Урeдбa (EЗ) број 882/2004 Еврoпскoг пaрлaмeнтa и Савета oд 29. априла 2004. године o службеним контролама које се спроводе ради утврђивања усаглашености са законом о храни и храни за животиње, као и са прописима из области здравља и добробити животиња; Уредба (EЗ) број 852/2004 Еврoпскoг пaрлaмeнтa и Савета oд 29. априла 2004. године о хигијени прехрамбених производа; Уредба (EЗ) број 853/2004 Еврoпскoг пaрлaмeнтa и Савета oд 29. априла 2004. године о утврђивању посебних правила о хигијени хране животињског порекла; Уредба (EЗ) број 854/2004 Еврoпскoг пaрлaмeнтa и 7 Савета oд 29. априла 2004. године о утврђивању посебних правила организације службених контрола производа животињског порекла намењених за исхрану људи; Директива (ЕЗ) број 2000/13 Еврoпскoг пaрлaмeнтa и Савета oд 20. марта 2000. године о усклађивању закона земаља чланица који се односе на декларисање, презентацију и оглашавање прехрамбених производа; Уредба (ЕЗ) број 1069/2009 Еврoпскoг пaрлaмeнтa и Савета од 21. октобра 2009. године о здравстевним правилима за споредне производе који нису намењени за исхрану људи; Уредба Савета (ЕЗ) број 142/2011 Еврoпскoг пaрлaмeнтa и Савета од 25. фебруара 2011. године којом се примењује Уредба (ЕЗ) број 1069/2009 о здравстевним правилима за споредне производе који нису намењени за исхрану људи и Директива Савета 97/78 која се односи на неке узорке и предмете који се изузимају од ветеринарске контроле на граници; Уредба Савета (ЕЗ) број 999/2001 Еврoпскoг пaрлaмeнтa и Савета од 22. маја 2001. године о правилима за превенцију, контролу и искорењивање одређених трансмисивних спонгиформних енцефалопатија; Уредба Савета (ЕЗ) број 2073/2005 о микробиолошким критеријумима за храну; Уредба (ЕЗ) број 2075/05 о контроли меса свиња, дивљих животиња и коња на присуство Trichinella врста; Уредба Савета (EУ) број 16/2011 о спровођењу мера за Систем брзог обавештавањa и узбуњивања за храну и храну за животиње (RASFF); Уредба Савета (ЕЗ) број 1099/2009 од 24. септембра 2009. године о добробити животиња у време клања и убијања; Уредба (ЕК) бр. 2074/2005 од 5. децембра 2005. године којом се утврђују мере које се спроводе за одређене производе на основу Уредбе (ЕК) бр. 853/2004. Након завршетка процеса процене и категоризације, а на основу листе објеката са неусаглашеностима и роковима за њихово отклањање, Република Србија ће моћи да преговара са ЕК о прелазном периоду само за објекте у којима процес унапређења не буде завршен до дана приступања. 1.4. Институционални оквир Влада успоставља и спроводи стратешки и законски оквир којим се на свим нивоима државне управе омогућава спровођење система безбедности хране и контроле хигијене хране животињског порекла, утиче на развијање јавне свести и успостављање комуникације између заинтересованих страна у циљу успостављања партнерства у систему. Институционална одговорност у доследној примени акционог плана, извештавања о напретку у спровођењу Националне стратегије, као и извештаји о праћењу спровођења планираних мера, уз подршку и посвећеност Владе, као и финансирање, најважнији су елементи имплементације Националне стратегије. Органи и организације надлежни за управљање системом безбедности хране су: 1) МПЗЖС - представља централни орган за вршење послова државне управе који предлаже Влади Националну стратегију, припрема и доноси прописе, координира и врши послове рaзвoja пoљoприврeдe и прeхрaмбeнe индустриje, издаје дозволе, сагласности, потврде и друге акте прописане законом и о томе води евиденцију и другим актима које су издали други надлежни органи, утврђује овлашћене организације у складу са законом, врши надзор и контролу примене мера поступања у процесу контроле прeхрaмбeнe индустриje, предузима друге мере и активности у складу са међународним 8 уговорима и споразумима, организује и спроводи инспeкциjски нaдзoр у oблaсти пoљoприврeдe, организује и прати рад Савета за унапређење сектора за производњу хране; 2) Упрaвa зa вeтeрину - орган у саставу МПЗЖС, oбaвљa пoслoвe зaштитe здравља и добробити живoтињa, вeтeринaрско-сaнитaрне кoнтрoле у прoизвoдњи и у унутрaшњeм и међународном прoмeту живoтињa, хране и прoизвoдa животињског порекла и спoрeдних прoизвoдa живoтињскoг пoрeклa; рeгистрaциjе, oдoбрaвaња и кoнтрoле рaдa oбjeкaтa; 3) Сектор за рурални развој - обавља послове који се односе на израду, праћење и спровођење програма за рурални развој у циљу повећања ефикасности, унапређење ефективности мерa руралног развоја и социоекономских аспеката живота, обезбеђивање донаторске помоћи за реализацију развојних програма и пројеката у области пољопривреде; 4) Управа за аграрна плаћања - пружа подршку програмима који се односе на инвестиције у пољопривреди за унапређење конкурентности и достизање стандарда квалитета, одрживи рурални развој, унапређење руралне економије, припрему и спровођење локалних стратегија руралног развоја; 5) Министарство здравља - обавља послове који се односе на производњу и промет лекова, медицинских средстава и помоћних лековитих средстава, укључујући безбедност дијететских производа, хране за бебе и малу децу, ароме, ензиме, воду за пиће и друго, oблaст зaштитe стaнoвништвa oд зaрaзних бoлeсти; 6) Министaрствo држaвнe упрaвe и лoкaлнe сaмoупрaвe - обавља послове који се односе на усмeрaвaњe и пoдршку jeдиницaмa лoкaлнe сaмoупрaвe у oбeзбeђивaњу зaкoнитoсти и eфикaснoсти рaдa и стварању повољних услова за развој прехрамбене индустрије, ствaрaњe услoвa зa приступ и рeaлизaциjу прojeкaтa кojи сe финaнсирajу из срeдстaвa прeтприступних фoндoвa ЕУ и дoнaциja, доношење локалног плана и обезбеђивање услова за несметано пословање и стара се о спровођењу, издавању дозвола, одобрења и других аката у складу са законом, води евиденцију и податке доставља МПЗЖС; 7) Привредна комора Србије - врши прaћeњe преко својих удружења и aнaлизирaњe приврeдних крeтaњa у oблaсти прeхрaмбeнe индустриje и прeдлaгaњe мeрa рaди унaпрeђeњa услoвa рaдa и пoслoвaњa члaнoвa удружeњa, крoз мeрe eкoнoмскe пoлитикe, пoрeскoг и цaринскoг систeмa, учeствује у прeдлaгaњу и изрaди зaкoнa и пoдзaкoнских aкaтa, прaти усaглaшaвaњa и примeну мeђунaрoдних тeхничких стaндaрдa и нoрмaтиве, учeствује у ствaрaњу aмбиjeнтa зa aктуeлнe прoцeсe интeгрaциje у eврoпскo и свeтскo тржиштe, прeдлaже мeре зa зaштиту интeрeсa дoмaћe прoизвoдњe, oтклaњaњe мoнoпoлскoг пoлoжaja нa дoмaћeм тржишту, унaпрeђeњe пoслoвнoг мoрaлa, инфoрмише члaнoве удружeњa о прeдстojeћим eврoпским и свeтским интeгрaциoним тoкoвимa (ЦEФTA, EУ, СTO и др), рeaлизује aктивнoсти из oблaсти шумaрствa, дрвнe индустриje, цeлулoзe и пaпирa, вeзaнe зa унaпрeђeњa рaзвoja рурaлних пoдручja, учествује у раду Савета за унапређење сектора за производњу хране; 8) Стручне организације за развијање система безбедности хране (институти, факултети и др). У предстојећем периоду потребно је осим правно - нормативних инструмената, уредити права, обавезе и одговорности државе, субјеката у пословању храном, државних органа, привредних и других правних субјеката и 9 других делатности и активности у Републици Србији који имају везе са унапређењем објеката у којима се послује храном животињског порекла. Уз подршку МПЗЖС и других државних органа и организација потребно је успоставити инструменте за унапређење стања и активирање потребних капацитета и потенцијала у сектору из области контроле и надзора безбедности хране животињског порекла. 2. СТАЊЕ ОБЈЕКАТА У КОЈИМА СЕ ПОСЛУЈЕ ХРАНОМ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА Током процеса транзиције у Републици Србији, спрoвeдeн je нajвeћи дeo прoцeсa привaтизaциje и промена витaлних дeлoвa приврeдe, пoстигнутa je мaкрoeкoнoмскa стaбилнoст, зaпoчeтa je либeрaлизaциja тржиштa и држaвнa пoлитикa je билa фoкусирaнa нa успoстaвљaњe и oдржaвaњe мaкрoeкoнoмскe стaбилнoсти и oствaривaњe висoкe стoпe приврeднoг рaстa. Акцeнaт је стављен нa пoдстицaње приврeднoг aмбиjeнтa зa инвeститoрe, рeфoрму пoрeскoг систeмa и jaвнoг сeктoрa, ствaрaњe услoвa зa успoстaвљaњe привaтнoг и jaвнoг пaртнeрствa, смaњeњe сивe eкoнoмиje, кao и другe aктивнoсти кoje трeбa дa пoмoгну jaчaњу држaвe. Међутим, у нeким сeгмeнтимa рeфoрмисaњe je сaмo зaпoчeтo, у нeкимa прoцeс рeфoрми ниje тeкao кoнтинуирaнo, дoк je нaпрeдaк нeких систeмских рeфoрми дaлeкo oдмaкao. Oд другe пoлoвинe 2008. гoдинe, Рeпубликa Србиja пoчињe дa сe суoчaвa сa нeгaтивним eфeктимa прeливaњa глoбaлнe кризe нa дoмaћe eкoнoмскe и финaнсиjскe тoкoвe. Eфeкти кризe су сe мaнифeстoвaли нajпрe у успoрaвaњу, a пoтoм и пaду приврeднe aктивнoсти, нaстaлим кao пoслeдицe пaдa трaжњe нa дoмaћeм и свeтскoм тржишту, кao и смaњeнoг приливa стрaнoг кaпитaлa. Оваква ситуација условила је повећање производње и прераде хране, јер је та активност представљала брзу могућност да се обезбеди егзистенција субјеката. Време транзиције довело је до појаве великог броја објеката, најчешће малог капацитета, са малим бројем едукованих радника и једноставним системима самоконтроле, који су имали интерес пласирања производа на домаћем тржишту. У дугом периоду експлоатације, субјекти су из економских разлога мало улагали у одржавање и инвестирање у структурне услове у објектима за производњу и прераду хране животињског порекла. Истовремено, тржиште Републике Србије се постепено отварало ка другим тржиштима и расла је свест произвођача хране о ограничености домаћег тржишта, потреби излаза на европско и друга међународна тржишта, али и свест потрошача о значају безбедности хране и одговорности субјеката у пословању храном. Такође, присуство и развој националних и међународних тржишних ланаца за снабдевање храном, отворили су нове перспективе, али и обавезе субјеката у вези грађевинске и техничко-технолошке структуре објеката и услова хигијене у производњи и промету хране, система самоконтроле и безбедности производа који се стављају на тржиште. Oбавезa преузимања правних тековина ЕУ у области безбедности хране захтева национални консензус око промене правног приступа и примене одговарајуће правне технике, која ће да обезбеди потпуно преношење захтева прописа ЕУ који се примењују на опште и посебне услове хигијене хране животињског порекла, безбедност хране и службене контроле којима се потврђује испуњеност захтева прописа о храни. Сви oбjeкти које се баве храном животињског порекла су одобрени и уписани у Централни регистар објеката и 10 Регистар одобрених објеката који води Управа за ветерину, у коме се налазе подаци о свим објектима који се баве делатношћу производње и промета хране животињског порекла. Постоји потреба за поједностављивањем процеса регистрације за објекте који се баве производњом производа од млека, меса и меда у домаћинству, који сада морају да поштују комплетну процедуру за одобравање, уместо да се на њих примењује поступак регистрације. Доношењем прописа којим ће се ближе уредити поступак регистрације и одобравања објеката биће омогућено да се израде процедуре за одобравање објеката, на основу делатности које ће субјекат у пословању храном обављати у објектима. Овим ће бити омогућено да се објекти групишу у врсте по делатностима које се у објекту обављају, што ће значити и ажурирање евиденције објеката. Неусаглашеност националних прописа о хигијени хране по садржају и структури, доводи до ризика неадекватне и нетранспарентне примене захтева у процесу категоризације и унапређења објеката, као основе за равноправно и конкурентно укључивање свих субјеката у пословању храном животињског порекла на будуће заједничко тржиште ЕУ у које је укључена и Република Србија. Посебно је важно да се реално ускладе прелазни периоди за примену одређених одредби прописа који захтевају подизање капацитета и обезбеђење неопходних ресурса. У Републици Србији је у Регистар одобрених објеката тренутно уписано преко три и по хиљаде објеката који су регистровани и одобрени за производњу и промет хране животињског порекла, од чега ће Националним програмом бити обухваћено око хиљаду и по објеката, без обзира на капацитет, претежно оних који се баве производњом, прерадом и прометом меса и млека (Табела 1 - Врста и број објеката у Регистру одобрених објеката Управе за ветерину који ће бити обухваћени Националном стратегијом и Табела 2 - Врста и број објеката у Регистру одобрених објеката Управе за ветерину који неће бити обухваћени Националном стратегијом). Међутим, проценом нивоа усаглашености структурних услова и категоризацијом, односно Националним програмом, неће бити обухваћени објекти који су одобрени за извоз у ЕУ за делатности за које испуњавају захтеве прописа ЕУ. На основу процене ризика коју одређена производња хране може да носи са собом, ЕУ обавезује земље које се придружују да изврше оцену и категоризацију објеката за производњу меса и млека. Неусаглашени услови у објектима који се баве производњом меса и млека могу довести до појаве болести које се преносе храном, те је зато стални надзор и подизање степена испуњености услова од примарног значаја за спровођење овог процеса. Националним програмом посебно ће бити разрађен начин, обим и динамика контроле објеката из Табеле 2, у складу са расположивим капацитетима Управе за ветерину и условима које преговарачки тим Републике Србије са ЕУ утврди за поједине врсте објеката из ове табеле. 11 Табела 1: Врста и број објеката у Регистру одобрених објеката Управе за ветерину који ће бити обухваћени Националном стратегијом * Врста објекта Број објеката (1) Број објеката (2) одобрених за извоз у ЕУ ОБЈЕКТИ ЗА КЛАЊЕ (говеда, свиње, овце, коњи) 151 2 ОБЈЕКТИ ЗА КЛАЊЕ (живина) 25 КОМБИНОВАНИ ОБЈЕКТИ (клање, расецање, прерада – говеда, свиње, овце, коњи) 306 7 КОМБИНОВАНИ ОБЈЕКТИ (клање, расецање, прерада – живина) 65 1 ПРЕРАДА МЕСА (говеда, свиње, овце, коњи) 362 2 ПРЕРАДА МЕСА (живина) 2 РАСЕЦАЊЕ МЕСА (говеда, свиње, овце, коњи) 9 РАСЕЦАЊЕ МЕСА (живина) 4 РАСЕЦАЊЕ И ПРЕРАДА МЕСА (говеда, свиње, овце, коњи) 232 1 РАСЕЦАЊЕ И ПРЕРАДА МЕСА (живина) 3 ТОПЉЕНА ЖИВОТИЊСКА МАСТ И ЧВАРЦИ (прерада) 2 ОБРАДА МЕСА ДИВЉАЧИ 10 ОБРАДА МЕСА ГАЈЕНЕ ДИВЉАЧИ 3 ПРЕРАДА МЛЕКА 262 8 ОБРАДА И ПРЕРАДА РИБЕ 43 4 ОБРАДА ЦРЕВА 13 1 ОБРАДА/ПРЕРАДА ПУЖЕВА/ ЖАБЉИХ БАТАКА 7 ПРЕРАДА ЈАЈА 2 1 УКУПНО 1501 27 * Број објеката се мења на дневном нивоу (1) Укупан број објеката, укључујући и број објеката одобрених за извоз у ЕУ (2) Број објеката објављен на Листи трећих земаља ЕУ 12 Табела 2: Врста и број објеката у Регистру одобрених објеката Управе за ветерину који неће бити обухваћени Националном стратегијом* Врста објекта Број објеката(1) Број објеката(2) одобрених за извоз у ЕУ САБИРАЛИШТА (млеко) 1470 СВЕЖА ЈАЈА – СОРТИРАЊЕ/ПАКОВАЊЕ 1 ОБРАДА - ПРЕРАДА МЕДА 46 8 САКУПЉАЊЕ И ПАКОВАЊЕ МЕДА (домаћинства) 364 ХЛАДЊАЧЕ 260 13 УКУПНО 2141 21 * Број објеката се мења на дневном нивоу (1) Укупан број објеката, укључујући и број објеката одобрених за извоз у ЕУ (2) Број објеката у Регистру одобрених објеката Управе за ветерину Добробит животиња у свим сегментима пољопривреде, од примарне производње (услови на фармама), просторија за привремени смештај животиња, до омамљивања и клања тренутно се не налази на довољно високом нивоу, али ће у будућности представљати велики изазов за све субјекте у ланцу производње хране животињског порекла. Субјекти у пословању храном суочени су са недостатком финансијских средстава неопходних за озбиљна структурна побољшања, али и са одређеним недостацима знања из области производње, технологије и безбедности хране. Међутим, неопходно је да се у Републици Србији подигне ниво свести субјеката у пословању храном о значају безбедности хране и добробити животиња, повећању конкурентности на међународним тржиштима и могућности коришћења националних и европских мера подршке у виду опреме и изградње објеката. 3. ДУГОРОЧНИ ЦИЉЕВИ И МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ОБЈЕКАТА У КОЈИМА СЕ ПОСЛУЈЕ ХРАНОМ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА Дугорочни циљеви обухватају опште и специфичне циљеве и мере за унапређење објеката који се баве производњом хране животињског порекла. 3.1. Општи циљеви су: 1) висок ниво заштите здравља људи, као и заштита интереса потрошача и националне економије, кроз oдржив и eфикaсaн прерађивачки сeктoр; 2) обезбеђење хигијенских стандарда тако да храна задовољава потребе потрошача у погледу безбедности и квалитета; 13 3) испуњавање општих захтева хигијене хране ЕУ, као и свих посебних захтева који се односе на храну животињског порекла и добробит животиња; 4) усклађеност са захтевима ЕУ у области заштите животне средине, укључујући заштиту од негативних ефеката прoизвoдњe и прераде хране животињског порекла; 5) припрема сектора производње хране за приступ и интеграцију на тржиште ЕУ, као и зa прихватање прaвилa Светске трговинске организације. 3.2. Специфични циљеви су: 1) унапређење хигијенских услова у објектима у којима се рукује храном животињског порекла; 2) несметана примена правила и стандарда ЕУ, уз консензус и сарадњу свих заинтересованих страна; 3) побољшање заштите здравља људи, животиња, као и заштите животне средине; 4) повећање конкурентности производа на домаћем и међународном тржишту; 5) промовисање једнаких услова конкурентности; 6) подизање свести и унапређење нивоа стручности свих заинтересованих страна за примену и спровођење прописаних захтева о добробити животиња; 7) побољшање и одржавање високог нивоа знања и компетентности надлежног органа у области безбедности хране; 8) очување традиционалних метода производње код субјеката у пословању храном у објектима малог капацитета. 3.3. Мере за унапређење објеката су: 1) формирање Централне радне групе одговорне за спровођење мера Националне стратегије, коју ће чинити представници задужени за област ветеринарског јавног здравства, ветеринарске инспекције и правне службе, која ће припремити планове и документа за спровођење процеса унапређења објеката; 2) организација и спровођење програма обуке посебних инспекцијских тимова који ће бити овлашћени да врше процену објекта и друге активности у процесу категоризације објеката; 3) процена и категоризација објеката, и то: преглед објеката, процена структуралних услова објеката и сврставање у једну од четири категорије објеката; 4) припрема и достављање индивидуалних акционих планова за унапређење објеката од стране субјеката сврстаних у категорију 3 и њихова евалуација; 5) праћење процеса унапређења објеката. 3.4. Категорије објеката у односу на степен усаглашености са прописима ЕУ Након завршеног процеса процене степена усаглашености прописима ЕУ, објекти се сврставају у једну од следећих категорија: 14 1) категорија 1: објекат који је у сагласности са ЕУ прописима; 2) категорија 2: објекат са мањим неусаглашеностима са ЕУ прописима које се могу отклонити у краћем временском периоду тј. у року од шест месеци; 3) категорија 3: објекат са неусаглашеностима за чије отклањање је потребан дужи временски период. Објекти су у обавези да израде акциони план за унапређење и доставе га Централној радној групи; 4) категорија 4: објекти који нису у сагласности са прописима ЕУ и не могу да испуне стандарде ЕУ. 3.5. Централна радна група и инспекцијски тимови Централна радна група биће носилац организације и координације посла унапређења објеката. После анализе података, из Централног регистра објеката, а на основу утврђеног броја објеката који ће ући у процес унапређења, Централна радна група одредиће колико је потребно инспекцијских тимова, који ће обављати процес категоризације, колико инспектора чини тим, као и план рада инспекцијских тимова. Централна радна група израдиће потребне процедуре и контролне листе у складу са прописима ЕУ, које ће бити коришћене у процесу унапређења. Да би именовани инспекцијски тимови били у могућности да једнаким приступом изврше процену и категоризацију објеката, потребно је да прођу обуку и упознају се са контролним листама. Да би се омогућило да јавност и све заинтересоване стране у овом процесу унапређења буду јасно информисане о Националној стратегији, спроводиће се кампање подизања свести, од стране субјеката у пословању храном, ветеринарских инспектора, удружења потрошача и других релевантних институција и служби. Процена и категоризација објеката вршиће се на основу одлуке о вршењу процене и категоризације, а односиће се на услове за изградњу, уређење и опремање објекта. У објектима који су сврстани у категорију 2, након шест месеци посебни инспекцијски тимови извршиће поновну процену и на основу затеченог стања категоризоваће објекат у категорију 1. или категорију 3. За све објекте, који су сврстани у категорију 3, субјекти у пословању храном доставиће, преко посебних инспекцијских тимова, Централној радној групи индивидуалне акционе планове за унапређење објеката до тачно одређеног датума за доставу. У индивидуалном акционом плану биће јасно дефинисани рокови за отклањање уочених неусаглашености. Надлежни орган ће прегледати акционе планове и дати привремено одобрење на основу позитивно оцењеног акционог плана. Крајњи рок за отклањање свих неусаглашености је 31. децембар 2021. године. Објекти који ће бити сврстани у категорију 4, неће моћи да обављају делатност за коју су до тада имали сагласност и одобрење МПЗЖС и додељен ветеринарски контролни број, односно биће брисани из Регистра одобрених објеката Управе за ветерину, укинуће им се ветеринарски контролни број и забраниће им се обављање делатности. 15 3.6. Субјекти у пословању храном који су укључени у процес унапређења објеката У процес процене и категоризације биће укључени сви објекти у којима се послује храном животињског порекла и који у складу са посебним захтевима за хигијену хране животињског порекла ЕУ морају бити одобрени за стављање хране на тржиште ЕУ. Након извршене процене и категоризације и прикупљања свих података о објектима, Управа за ветерину донеће одлуку који објекти се изузимају из процеса унапређења, применом принципа флексибилности, односно могућности прилагођавања или одступања од захтева утврђених у законодавству ЕУ, а који могу да се примењују на објекте у којима се производе традиционални производи, као и на одређене објекте малог капацитета. Принципи флексибилности, дефиниција субјекта у пословању храном малог капацитета, традиционални производи и традиционална производња, као и одређивање географски удаљених подручја биће препознати и развијени и у националном законодавству у складу са захтевима ЕУ. Представници сектора производње и прераде меса и млека сматрају да ће им следећа питања бити највећи изазови у процесу унапређења објеката: 1) потпуна примена усаглашених националних прописа са општим и посебним условима хигијене хране ЕУ; 2) потпуна и правовремена информисаност о обавезама и могућностима субјеката у пословању храном у складу са прописима о хигијени хране и добробити животиња; потпуна и правовремена информисаност о могућностима претприступне финансијске помоћи из фондова ЕУ и националних мера подршке. 4. МЕХАНИЗМИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ 4.1. Институционални механизми Спровођење Националне стратегије кључни је процес који следи након усвајања. Институционални механизми за процес унапређења обухватиће следеће: 1) усвајање прописа из оквира националног законодавства и пратећих докумената (водича, процедура, контролних листа, итд), који се односе на процес унапређења објеката у складу са захтевима ЕУ. Ово је предуслов за процес унапређења; 2) примену принципа флексибилности, односно могућности прилагођавања или одступања од захтева утврђених у законодавству ЕУ, а који може да се примењује на објекте у којима се производе традиционални производи, објекте са посебним географским ограничењима, као и на одређене објекте малог капацитета; 3) укључивање свих заинтересованих страна кроз рад Савета за унапређење сектора производње хране да би се осигурала транспарентност и прихватање процеса унапређења објеката; 16 4) спровођење кампање подизања свести усмерене на све заинтересоване стране (субјекти у пословању храном, инспектори, потрошачи); 5) успостављање система за процену, категоризацију и унапређење објеката од стране МПЗЖС, а преко Управе за ветерину; 6) јачање институционалних капацитета надлежног органа (на централном, регионалном и локалном нивоу), како би се осигурао јединствен приступ; 7) разматрање и припрема националних и међународних финансијских извора како би се подржало унапређење објеката; 8) коришћење успостављеног механизма координације између надлежног органа и службе задужене за ИПАРД програм. Успешно спровођење Националне стратегије, подразумева јасно дефинисане задатке и одговорности свих заинтересованих страна. Од кључне важности је доследна примена Акционог плана за спровођење Националне стратегије, као и обезбеђено финансирање, праћење и ревизија. МПЗЖС, кроз уже организационе јединице, успоставиће систем спровођења, праћења и верификације процеса унапређења објеката контролом и надзором над применом мера поступања у процесу унапређења, предузимањем активности у складу са захтевима прописа ЕУ и праћењем степена реализације акционих планова субјекта и рада Савета за унапређење сектора за производњу хране. Субјекти у пословању храном имају одговорност за потпуну испуњеност законских услова у свакој фази производње, прераде и промета хране. Како би осигурали испуњеност захтева за безбедност хране, у обавези су да припреме индивидуалне акционе планове за унапређење својих објеката, праћење реализације активности и спроведених мера, у циљу испуњења захтева прописа ЕУ. Удружења субјеката у производњи хране треба да имају главну улогу у подршци својим члановима, кроз прaћeњe усaглaшaвaњa и примeнe стaндaрдa, подршку у прoцeсу интeгрaциje у eврoпскo и свeтскo тржиштe, предлагање мера за заштиту интереса прерађивачке индустрије и помоћ код апликација за добијање средстава из претприступних и националних фондова. Институционална одговорност за извештавање о напретку и спровођењу Националне стратегије су редовни извештаји о напретку и спровођењу планираних мера. Инспекцијски тимови ће редовно подносити извештаје Централној радној групи која ће након тога извештавати МПЗЖС о статусу унапређења објеката два пута годишње. МПЗЖС је у обавези да на годишњем нивоу доставља ЕК извештај о напретку и спровођењу Националне стратегије и степену усаглашености објеката у односу на ЕУ захтеве. 4.2. Индикатори за праћење реализације стратешких циљева Како би се задати циљеви Националне стратегије могли правилно применити, неопходна је редовна контрола напретка у реализацији постављених стратешких циљева јер се овим процесом обезбеђује да се на време предузму неопходна прилагођавања услед непредвиђених околности. Напредак у остваривању стратешких циљева, односно приоритетних мера спроводи се процесом провере индикатора за спровођење мера, достигнути 17 резултати у задатом временском оквиру и утицај Националне стратегије на промене у области где се примењује. Поступци мерења напретка у достизању циљева у оквиру Националне стратегије, односи се на: 1) процену напретка предвиђених активности; 2) процену релевантности и ефективности; 3) улазне и податке за прилагођавање у активностима где је то потребно, како би се обезбедило остваривање циљева; 4) анализа разлика између очекиваних резултата и коначних резултата; 5) обавештавање јавности о оствареним резултатима. Поступци мерења напретка се по правилу спроводе након процеса мониторинга, извештавања и ревизије програмских циљева и решења. Индикаторима за мерење напретка примене Националне стратегије треба да се процењују њене следеће карактеристике: 1) релевантност, односно да ли Национална стратегија доприноси приоритетним потребама заинтересованих страна. Потребно је проценити у којој су мери циљеви и мере усмерени на решавање кључних проблема сектора производње хране у постојећим условима (који се могу мењати током њене примене), као и да ли су циљеви у складу са националним развојним приоритетима; 2) ефикасност, односно да ли је достигнута вредност резултата који су произишли из спровођења Националне стратегије у односу на уложене активности и учинак ангажованих страна. Циљ провере ефикасности је да се процени да ли је усвојени приступ најефикаснији могући; 3) ефекти и утицај, односно да ли је достигнути степен ефикасности користан за заинтересоване стране применом Националне стратегије. У том процесу морају да се процене ефекти и утицаји свих мера и активности, свих видова интервенције на друштвене, економске, еколошке и остале развојне циљеве; 4) одрживост, односно процена последице резултата остварених Националном стратегијом у смислу њихове дугорочности; мери одрживост постављених циљева, решења и активности у дугорочној перспективи, укључујући и могуће ризике. Надзор над процесом евалуације спроводи Централна радна група која је задужена за оперативно управљање спровођењем Националне стратегије, од њеног усвајања, преко одобрења резултата периодичних извештаја о процени реализације задатих циљева, па до одлучивања о неопходним корективним мерама. Наведени сет индикатора дефинисан је на нивоу стратешких циљева, при чему се имало у виду да они прате могућности континуираног или периодичног праћења стања у појединим сегментима (видети табеле 3. и 4). 18 Табела 3 – Индикатори за праћење стратешких циљева и резултата спровођења Националне стратегије - општи циљеви: Редни број Стратешки циљеви Почетна вредност Индикатора за праћење/мерљиви резултати Извор праћења 1. Висок ниво заштите здравља људи, као и заштита интереса потрошача и националне економије, кроз oдржив и eфикaсaн прерађивачки сeктoр У 2015. години евидентирано је 262.620 оболелих Смањен број оболелих од болести које се преносе храном за 50% Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” 2. Испуњавање општих захтева хигијене хране ЕУ, као и свих посебних захтева који се односе на храну животињског порекла и добробит животиња 1500 објеката одобрених за унутрашњи промет Смањен број неусаглашености у складу са хигијеном хране и добробити животиња за 50% Повећан број субјеката у пословању храном за 10% Извештаји ветеринарске инспекције МПЗЖС/Управа за ветерину 48 објеката одобрених за извоз у ЕУ Повећан извоз из унапређених објеката за 50% МПЗЖС /Управа за ветерину 3. Усклађеност са захтевима ЕУ у области заштите животне средине, укључујући заштиту од негативних ефеката прoизвoдњe и прераде хране животињског порекла 80% прописа је усклађено са прописима ЕУ Прописи из области безбедности хране који су усаглашени са ЕУ законодавством су усвојени и објављени у Службеном гласнику Републике Србије -100% усклађени прописи МПЗЖС /Управа за ветерину Извештаји ЕУ Делегације Смањен број неусаглашености у складу са законодавством из области безбедности хране и добробити животиња за 80% Извештаји ветеринарске инспекције 19 4. Припрема сектора производње хране за приступ и интеграцију на тржиште ЕУ, као и зa прихватање прaвилa Светске трговинске организације 80% прописа је усклађено са прописима ЕУ Прописи из области безбедности хране који су усаглашени са ЕУ законодавством су усвојени и објављени у Службеном гласнику Републике Србије -100% усклађени прописи МПЗЖС /Управа за ветерину Извештаји ЕУ Делегације Табела 4 – Индикатори за праћење стратешких циљева и резултата спровођења Националне стратегије - специфични циљеви: Редни број Специфични циљеви Почетна вредност Индикатора за праћење/мерљиви резултати Извор праћења 1. Унапређење хигијенских услова у објектима у којима се рукује храном животињског порекла Тренутно је запослено 267 ветеринарских инспектора Повећање капацитета у инспекцијским службама за 20% МПЗЖС /Управа за ветерину Нема категорисаних објеката Број објеката који је оцењен и сврстан у одређену категорију – 100% категорисани Повећање броја објеката који су сврстани у категорију 1 за 50% Извештаји ветеринарске инспекције Извештаји Централне радне групе 2. Несметана примена правила и стандарда ЕУ, уз консензус и сарадњу свих заинтересованих страна Основан је Савет за унапређење сектора хране Одржани састанци са Саветом за унапређење сектора хране – укупно шест састанака МПЗЖС /Управа за ветерину Планиране су кампање јачања свести Спроведене кампање јачања свести – четири кампање МПЗЖС /Управа за ветерину Припремљени су нацрти водича за субјекте у пословању храном Израђени водичи за субјекте у пословању храном МПЗЖС /Управа за ветерину 20 3. Повећање конкурентности производа на домаћем и међународном тржишту Заклано стоке у 2015. години: 162.000 говеда, 2.218.000 свиња, 70.000 оваца живине Произведено је 1.501.000 тона млека Повећање производње у објектима за производњу хране за 20% Завод за статистику Повећан извоз из унапређених објеката за 30% 4. Промовисање једнаких услова конкурентности Нема почетног стања Стални надзор над спровођењем од стране Централне радне групе Извештаји Централне радне групе два пута годишње Спроведене обуке за инспекторе МПЗЖС /Управа за ветерину 5. Подизање свести и унапређење нивоа стручности свих заинтересованих страна за примену и спровођење прописаних захтева о добробити животиња Планиране су кампање јачања свести Спроведене кампање јачања свести четири кампање МПЗЖС /Управа за ветерину Планиране су обуке за кампању јачања свести Одржане посебне обуке за инспекторе за примену и спровођење прописаних захтева о добробити животиња – укупно осам обука 6. Побољшање и одржавање високог нивоа знања и компетентности надлежног органа у области безбедности хране Планиране су континуиране обуке за инспекторе и субјекте у пословању храном Одржане обуке за инспекторе и субјекте у пословању храном за примену прописаних захтева у области безбедности хране – минимум две обуке годишње МПЗЖС /Управа за ветерину 21 7. Очување традиционалних метода производње код субјеката у пословању храном у објектима малог капацитета Не постоји пропис о примени принципа флексибилности код произвођача малих количина Припремљен и објављен Правилник о примени принципа флексибилности код произвођача малих количина у II кварталу 2017. године МПЗЖС/Управа за ветерину 5. АКЦИОНИ ПЛАН Национална стратегија садржи и Акциони план за спровођење Националне стратегије за унапређење објеката у којима се послује храном животињског порекла за период од 2016. до 2021. године, који је одштампан уз ову стратегију и чини њен саставни део. Наведени акциони план садржи мере за реализацију смерница Националне стратегије, индикаторе, рок и основне носиоце реализације. 6. ЗАВРШНИ ДЕО Ради унапређења стања у објектима у којима се послује храном животињског порекла неопходно је континуирано праћење и оцењивање реализације дефинисаних смерница и мера. Ову стратегију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”. Број: 320-12740/2016 У Београду, 29. децембра 2016. године ВЛАДА ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић, с.р. 4827016.0125.15/1 АКЦИОНИ ПЛАН ЗА СПРОВОЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ОБЈЕКАТА У КОЈИМА СЕ ПОСЛУЈЕ ХРАНОМ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА ЗА ПЕРИОД ОД 2016. ДО 2021. ГОДИНЕ Мере за спровођење Националне стратегије Индикатори Рок за спровођење мера Носилац активности Извори финансирања и висина средстава у 2017. години Извори финансирања и висина средстава у 2018. години Извори финансирања и висина средстава у 2019. години Извори финансирања и висина средстава у 2020. години 1. формирање Централне радне групе, посебних инспекцијских тимова и обука Одлука о именовању чланова Централне радне групе и тимова Одржане обуке за формиране инспекцијске тимове I квартал 2017. године МПЗЖС буџет РС за ову меру нису планирана средства буџет РС за ову меру нису планирана средства буџет РС за ову меру нису планирана средства буџет РС за ову меру нису планирана средства 2. процена и категоризација објеката објекти оцењени и сврстани у одређене категорије III квартал 2017. године МПЗЖС буџет РС за ову меру су планирана средства у износу од 2.500.000,00 буџет РС за ову меру су планирана средства у износу од 2.200.000,00 буџет РС за ову меру су планирана средства у износу од 2.200.000,00 буџет РС за ову меру су планирана средства у износу од 2.500.000,00 2 динара динара динара динара 3. припрема и достављање индивидуалних акционих планова за унапређење објеката од стране субјеката индивидуални акциони планови достављени Централној радној групи IV квартал 2017. године субјекат у пословању храном сопствени извори субјеката у пословању храном и/или претприступни фондови ЕУ сопствени извори субјеката у пословању храном и /или претприступни фондови ЕУ сопствени извори субјеката у пословању храном и/или претприступни фондови ЕУ сопствени извори субјеката у пословању храном и/или претприступни фондови ЕУ 4. праћење процеса унапређења објеката усклађеност са роковима из индивидуалних акционих планова субјеката у пословању храном континуирано МПЗЖС буџет РС планирана средства за ову меру су наведена у тачки 2. Акционог плана са мерама за спровођење Националне стратегије, из разлога што су мере из тачке 2. и из тачке 4. директно повезана буџет РС планирана средства за ову меру су наведена у тачки 2. Акционог плана за спровођење Националне стратегије, из разлога што су мере из тачке 2. и из тачке 4. директно повезана буџет РС планирана средства за ову меру су наведена у тачки 2. Акционог плана за спровођење Националне стратегије, из разлога што су мере из тачке 2. и из тачке 4. директно повезана буџет РС планирана средства за ову меру су наведена у тачки 2. Акционог плана за спровођење Националне стратегије, из разлога што су мере из тачке 2. и из тачке 4. директно повезана