تخطَّ إلى المحتوى
Nelum
قوانين صربيا

Law on strategic environmental impact assessment

صدر في 2024-11 · النص بتاريخ 2026-10-01

القانون العام والإرشادات الرسمية منشورة بوصفها أبحاثاً. ليست مشورة قانونية أو ضريبية أو مالية.

البحث نفسه مكتوب بالإنجليزية. العناوين والوسوم مترجمة؛ أما النتائج والاقتباسات فغير مترجمة.

عن هذا القانون

العنوان الأصلي
Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину.
اللغة
Serbian
النوع
قانون
الدولة
صربيا
الموضوعات
Environment, Wild species and ecosystems
الكلمات المفتاحية
climate change, environmental impact assessment (EIA), environmental planning, inspection, integrated management, management/conservation, monitoring, offences/penalties, policy/planning, pollution control, protection of environment, sustainable development, risk assessment/management, protection of habitats, biodiversity

أين تقرؤه

    لا يوجد رابط مصدر مسجل لهذا القانون.

النص

نص القانون نفسه، مادةً مادة، كما هو محفوظ. لكل مادة رابطها.

  1. 8/20/25, 9:47 PM Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину: 94/2024-369  Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину: 94/2024-369     Претрага по приказаном тексту  ЗАКОН о стратешкој процени утицаја на животну средину "Службени гласник РС", број 94 од 28. новембра 2024. I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет и циљеви Члан 1. Овим законом уређују се услови, начин и поступак вршења процене утицаја на животну средину (у даљем тексту: стратешка процена), стратегија, програма и планова развоја, који се доносе у складу са законом којим се уређује плански систем (у даљем тексту: програми), просторних и урбанистичких планова дефинисаних законом којим се уређује просторно и урбанистичко планирање, као и планова и основа који се доносе у складу са другим законима (у даљем тексту: планови) у поступку припреме и усвајања планова и програма. Изузеци од примене Члан 2. Одредбе овог закона не односе се на планове и програме искључиво намењене ублажавању и отклањању последица елементарних непогода, на финансијске или буџетске планове и инвестиционе планове који се доносе на основу закона којим се уређује плански систем, као и на планове и програме који су намењени одбрани земље. Значење израза Члан 3. Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење: 1) планови и програми јесу сви развојни или други планови и програми, основе, стратегије, укључујући и њихове измене, које припрема и/или усваја орган на републичком, покрајинском или локалном нивоу, или које надлежни орган припрема за одговарајући поступак усвајања у Народној скупштини или Влади, односно скупштини или извршном органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, плански документи јавних политика који се доносе на основу закона којим се уређује плански систем, планови и програми чија се израда суфинансира из предприступних фондова Европске уније, као и планови и програми који се доносе на основу прописа (у даљем тексту: планови и програми); 2) стратешка процена утицаја одређених планова и програма на животну средину обухвата припрему извештаја о стратешкој процени, спровођење поступка консултација јавности и заинтересованих органа и организација, уважавање извештаја и резултата консултација у поступку одлучивања и доношења или усвајања одређених планова и програма, као и пружање информација и података о донетој одлуци јавности и заинтересованим органима и организацијама; 3) извештај о стратешкој процени је документ који је саставни део планске документације која се прилаже уз план или програм и садржи идентификацију, опис, вредновање и процену могућих непосредних, посредних, секундарних, кумулативних, прекограничних, краткорочних, средњорочних и дугорочних, трајних и привремених, позитивних и негативних значајних утицаја на животну средину спровођења плана и програма, као и разумне варијанте које је орган надлежан за припрему плана и програма разматрао у односу на циљеве и географски обухват плана или програма чије доношење предлаже; 4) заинтересовани органи и организације јесу органи и организације Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе који, у складу са својим надлежностима, имају интерес у доношењу одлука које се односе на заштиту животне средине и здравља људи;

  2. 5) јавност обухвата једно или више физичких или правних лица, њихова удружења, организације или групе; 6) заинтересована јавност обухвата јавност на коју утиче или може да утиче план или програм и/или која има интерес у доношењу одлука које се односе на заштиту животне средине, укључујући удружења грађана која се баве заштитом животне средине и која су регистрована у складу са законом; 7) eколошка мрежа је кохерентна, функционално и просторно повезана целина успостављена ради очувања типова станишта од посебног значаја за заштиту, обнављање и/или унапређивање нарушених станишта и за очување станишта дивљих врста флоре и фауне, а чине је еколошки значајна подручја, еколошки коридори и заштитна зона тамо где је потребна да штити еколошки значајна подручја и еколошке коридоре од могућих штетних спољних утицаја, у складу са прописима којима се уређује заштита природе; 8) oцена прихватљивости за eколошку мрежу (у даљем тексту: оцена прихватљивости) је поступак којим се утврђују, описују и процењују могући значајни утицаји које план и програм самостално или заједно са другим планом и програмом, пројектом, радовима или активностима, може да има на циљеве очувања и целовитост подручја еколошке мреже, а састоји се из претходне и главне оцене прихватљивости; 9) мрежна енергија је део тржишта Енергетске заједнице у области производње, дистрибуције, снабдевања и преноса електричне енергије, гаса и нафте у складу са Уговором о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе, Румуније, Републике Србије и Привремене Мисије Уједињених нација на Косову у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација („Службени гласник РСˮ, број 62/06). Начела стратешке процене Члан 4. Основна начела стратешке процене јесу: 1) начело одрживог развоја ‒ одрживи развој јесте усклађен систем техничко-технолошких, економских и друштвених активности у укупном развоју у коме се на принципима економичности и разумности користе природне и створене вредности са циљем да се сачува и унапреди квалитет животне средине за садашње и будуће генерације. Разматрањем и укључивањем битних аспеката животне средине у припрему и усвајање одређених планова и програма и утврђивањем услова за очување вредности природних ресурса и добара, предела, биолошке, геолошке и предеоне разноврсности, дивљих биљних и животињских врста и аутохтоних екосистема, циљева очувања и целовитости еколошке мреже, односно рационалним коришћењем природних ресурса доприноси се циљевима одрживог развоја; 2) начело интегралности ‒ политика заштите животне средине која се реализује доношењем планова и програма заснива се на укључивању услова заштите животне средине, односно очувања и одрживог коришћења биолошке, геолошке и предеоне разноврсности у одговарајуће секторске и међусекторске програме и планове; 3) начело предострожности ‒ свака активност мора бити спроведена на начин да се спрече или смање негативни утицаји одређених планова и

  3. ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2024/94/28 1/1

Law on strategic environmental impact assessment · Nelum