Law on official controls

1. Службене контроле на граничним контролним местима Животиње и роба који подлежу службеним контролама на граничним контролним местима Члан 32. На граничним контролним местима спроводи се службена контрола сваке пошиљке која се увози у Републику Србију, односно која је у транзиту, и то: 1) животиње; 2) производе животињског порекла, репродуктивни материјал, споредне производе животињског порекла, сено и сламу, као и храну која садржи састојке биљног и животињског порекла (у даљем тексту: мешовита храна); 3) биље, биљне производе и друге предмете; 4) робу из земаља за коју је неопходна мера привременог повећања службених контрола при увозу у Републику Србију због познатог или новог ризика или због тога што постоје докази о учесталој неусаглашености са захтевима прописаним у одређеној области на коју се овај закон примењује; 5) животиње и робу која подлеже хитним мерама у складу са прописима којима се уређују: безбедност хране, храна за животиње, здравље животиња и здравље биља; 6) животиње и робу за чији су увоз у Републику Србију прописани допунски захтеви за увоз пошиљака у складу са овим законом, односно посебни захтеви или мере у складу са посебним прописима у области на које се овај закон примењује. Одредбе овог члана не примењују се на пошиљке из става 1. тач. 1) – 3) овог члана када нису комерцијалне природе, осим ако је другачије прописано посебним прописима у случајевима из става 1. тач. 4) – 6) овог члана. Субјекти одговорни за пошиљку дужни су да поднесу захтев за спровођење службене контроле животиња и робе из става 1. овог члана на граничном контролном месту. Министар, односно министар здравља утврђује листу животиња, као и робе који подлежу службеним контролама на граничним контролним местима. Министар прописује захтеве за увоз у Републику Србију одређене робе, начин и учесталост спровођења службених контрола, као и листу хране и хране за животиње на које се примењује привремено повећање службених контрола. Животиње и роба изузети од службених контрола на граничним контролним местима Члан 33. Одређене животиње и роба могу бити изузети од службених контрола на граничним контролним местима, и то: 1) роба која се шаље као комерцијални узорак или изложбени примерак, а која није намењена да се ставља на тржиште; 2) животиње и роба које се користе у научноистраживачке сврхе; 22 3) роба утоварена у превозна средства у међународном превозу, која се не истовара и намењена је за исхрану посаде и путника; 4) роба која је део личних ствари путника и намењена је за личну исхрану или употребу; 5) мале пошиљке робе послате физичким лицима које нису намењене за стављање на тржиште; 6) кућни љубимци; 7) роба која је посебно обрађена и не прелази прописане количине; 8) животиње и одређена роба које представљају низак ризик или не представљају специфичан ризик и за које контроле на граничним контролним местима нису неопходне. Министар, односно министар здравља прописује захтеве и начин за увоз животиње и робе за које се не спроводи службена контрола на граничним контролним местима и одређује количине тих животиња и робе. Начин спровођења службене контроле на граничним контролним местима Члан 34. Службене контроле пошиљака из члана 32. став 1. овог закона спроводе се после доласка пошиљке на гранично контролно место и обухватају проверу документације, проверу идентитета и физички преглед пошиљке. Све пошиљке подлежу провери документације. Провере идентитета и физичког прегледа пошиљака спроводи се са учесталошћу која зависи од ризика који представља свака пошиљка по здравље људи, животиње или биље, добробит животиња или по животну средину у погледу ГМО и средстава за заштиту биља. Физички преглед је обавезан за пошиљке: 1) животиња, меса и осталих јестивих кланичних производа; 2) акватичних животиња, производа животињског порекла, репродуктивног материјала или споредних производа животињског порекла; 3) биља, биљних производа и других предмета. Надлежном инспектору на граничном контролном месту, при обављању физичког прегледа из става 4. тач. 1) и 2) овог члана, може да помаже лице које је прошло одговарајућу обуку у складу са чланом 8. овог закона. Надлежни инспектор узима узорке животиња и робе током службене контроле и о томе обавештава субјекта а, према потреби, и надлежни царински орган и одлучује о задржавању пошиљке до добијања резултата обављеног испитивања или дијагностике, односно да ли се пошиљка може ставити на тржиште под условом да је обезбеђена њихова следљивост. Службене контроле пошиљака животиња које се превозе, као и превозних средстава на граничним контролним местима спроводе се у складу са плановима контроле, како би се утврдила усаглашеност са захтевима о добробити животиња и дао приоритет службеним контролама животиња које се превозе, а којим се скраћује одлагање таквих контрола. Надлежни инспектор решењем дозвољава увоз, односно транзит пошиљке до одређеног одредишта у Републици Србији, односно ако је тако назначено у Заједничком здравственом улазном документу (у даљем тексту: ЗЗУД) и забрањује стављање на тржиште пошиљке до добијања налаза службене лабораторије којим се потврђује безбедност пошиљке по здравље животиња и људи, као и биља, биљних производа и других предмета. 23 Министар, односно министар здравља прописује број транспортних јединица које могу да чине појединачну пошиљку и максимални број транспортних јединица или делова у свакој пошиљци. Министар, односно министар здравља прописује захтеве и начин спровођења: 1) провере документације, провере идентитета и физичких прегледа пошиљака на граничним контролним местима; 2) службених контрола пошиљки у транзиту и претовару; 3) провере документације, проверу идентитета и физичког прегледа пошиљки одређене хране и хране за животиње у месту царињења. Министар прописује захтеве када се не проверава документација пошиљака биља, биљних производа и других предмета у случају када се врши претовар, односно када су у транзиту. Министар, односно министар здравља прописује учесталост провера идентитета и физичких прегледа одређених пошиљки, које се увозе у Републику Србију. Сертификати и документација која прати пошиљке и подељене пошиљке Члан 35. Уз захтев за спровођење службене контроле пошиљке на граничном контролном месту надлежном инспектору подносе се и оригинали службених сертификата или документације, или њихових електронских еквивалената за које постоји обавеза да прате пошиљку из члана 32. став 1. овог закона у складу са захтевима прописаним у области на које се овај закон примењује. Надлежни инспектор на граничном контролном месту издаје субјекту одговорном за пошиљку оверен папирни или електронски примерак службеног сертификата или документације из става 1. овог члана, или, уколико је пошиљка подељена, појединачно оверене папирне или електронске примерке таквих сертификата или документације. Пошиљке не могу да се раздвајају док се не спроведе службена контрола и не попуни ЗЗУД. Министар прописује захтеве када ЗЗУД прати пошиљку која подлеже службеној контроли на граничном контролном месту до места одредишта. Најава пошиљки Члан 36. Субјект одговоран за пошиљку из члана 32. став 1. овог закона дужан је да најави пошиљку надлежном инспектору на граничном контролном месту најмање 24 часа пре очекиваног пристизања пошиљке. Изузетно од става 1. овог члана, надлежни инспектор на граничном контролном месту може да прихвати најаву од најмање четири часа пре очекиваног доласка пошиљке. Надлежни инспектор на граничном контролном месту задужен за необрађене трупце и резано и цепано дрво може да прихвати најаву за период од највише пет радних дана пре очекиваног пристизања такве пошиљке. Министар прописује захтеве и начин најаве пошиљке животиња и роба које се прегледају на граничном контролном месту. 24 Одлучивање о пошиљкама Члан 37. Министарство одлучује о свакој пошиљци из члана 32. став 1. овог закона после спроведене службене контроле од стране надлежног инспектора. Употреба ЗЗУД Члан 38. Субјекат одговоран за пошиљку дужан је да обезбеди за сваку пошиљу из члана 32. став 1. овог закона све податке о идентификацији пошиљке и њеном одредишту. ЗЗУД попуњава, у папирном или електронском облику: 1) субјекат одговоран за пошиљку из члана 32. став 1. овог закона, приликом најаве пошиљке надлежној инспекцији на граничном контролном месту; 2) надлежни инспектор на граничном контролном месту после спроведене службене контроле, ради уношења у информациони систем података о спроведеној службеној контроли. Субјект одговоран за пошиљку дужан је да, пре физичког пристизања пошиљке на гранично контролно место, унапред обавестити надлежног инспектора на граничном контролном месту о пристизању пошиљки из члана 32. став 1. овог закона, тако што подноси ЗЗУД попуњен у одговарајућем делу. Надлежни инспектор на граничном контролном месту попуњава ЗЗУД, после: 1) спроведених службених контрола прописаних чланом 34. став 1. овог закона; 2) доступних резултата физичког прегледа, када је тај преглед потребан; 3) одлучивања у складу са чланом 37. овог закона, а резултат тог одлучивања уноси у ЗЗУД. Министар прописује начин издавања и изглед обрасца Заједничког здравственог улазног документа. Употреба ЗЗУД од стране царинског органа Члан 39. Субјекат одговоран за пошиљку дужан је да, после попуњавања ЗЗУД од стране надлежног инспектора на граничном контролном месту, поднесе ЗЗУД царинском органу, ради поступања са пошиљком у складу са царинском процедуром, укључујући улаз или руковање у царинским складиштима или слободним зонама. Царински орган: 1) предузима радње које је навео надлежни инспектор на граничном контролном месту у складу са царинским поступком; 2) дозвољава стављање пошиљке на тржиште када је достављен коначно попуњен ЗЗУД који потврђује да је пошиљка усклађена са захтевима прописаним у области на које се овај закон примењује. У случајевима у којима се подноси царинска декларација за пошиљку, а ЗЗУД не прати пошиљку, царински орган задржава пошиљку и без одлагања обавештава надлежног инспектора на граничном контролном месту. 25 Надлежни инспектор налаже уништавање или враћање пошиљке из става 3. овог члана у земљу извозницу. Одређивање граничних контролних места Члан 40. Службена контрола животиња и робe спроводи се на граничним контролним местима. Изузетно од става 1. овог члана, увоз одређених животиња и робе може се вршити на граничним контролним местима који се за ту намену решењем министра, привремено отварају. Министар одређује гранична контролна места. Списак граничних контролних места на територији Републике Србије објављује се путем званичне интернет странице и садржи податке за свако гранично контролно место, и то: 1) тачну локацију и врсту саобраћаја (речни, ваздушни, железнички или друмски); 2) животиње и робу које су обухваћене њеним обимом рада; 3) контакт; 4) радно време. Минимални захтеви за гранична контролна места Члан 41. Гранична контролна места морају имати: 1) довољан број запослених са одговарајућим квалификацијама; 2) објекте или простор који одговарају природи и обиму животиње и робе са којима раде; 3) опрему и просторије или друге објекте који омогућавају спровођење службених контрола за животиње и робу за коју је гранично контролно место одређено; 4) успостављен систем којим се обезбеђује приступ било којој другој опреми, простору и услугама неопходним за спровођење мера у случају: сумње на неусаглашеност, неусаглашених пошиљки или пошиљки које представљају ризик; 5) прописане процедуре за непредвиђене и неочекиване ситуације или догађаје којима се обезбеђује неометано функционисање службених контрола и ефикасна примена мера у случају: сумње на неусаглашеност, неусаглашених пошиљки или пошиљки које представљају ризик; 6) технологију и опрему неопходну за функционисање информационог система потребног за руковање и размену података и информација; 7) приступ услугама службених лабораторија које обезбеђују аналитичке резултате, резултате испитивања и дијагностичке резултате у одговарајућим роковима и које су, према потреби, опремљене алатима који су неопходни да се обезбеди унос добијених резултата испитивања и дијагностичких процедура у информациони систем за руковање и размену података и информација; 8) прописане процедуре за правилно руковање животињама и робом и за спречавање ризика који могу настати унакрсном контаминацијом; 9) прописане процедуре за испуњавање стандарда биолошке сигурности да би се спречило уношење и ширење болести у Републику Србију. 26 Министар прописује минималне захтеве, као и одступања од минималних захтева за гранична контролна места.

2. Животиње и роба осим оних које обавезно подлежу службеним контролама на граничним контролним местима Службене контроле пошиљака животиња и робе осим оних које обавезно подлежу службеним контролама на граничним контролним местима Члан 42. Надлежна инспекција редовно врши службене контроле на основу процењеног ризика и са одговарајућом учесталошћу пошиљака животиња и робе осим оних које обавезно подлежу службеним контролама на граничним контролним местима, ради утврђивања усаглашености са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Одговарајућа учесталост службених контрола пошиљака животиња и робе из става 1. овог члана, утврђује се узимајући у обзир следеће: 1) ризике по здравље људи, животиња или биља, добробити животиња или ризике по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља, у зависности од врсте животиња и робе; 2) информације које указују на вероватноћу да би потрошачи могли бити доведени у заблуду, а нарочито у погледу природе, идентитета, својстава, састава, количине, рока трајања, земље порекла или места порекла и начина производње робе; 3) податке о претходним потврдама усаглашености са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује који се односе на животиње или робу, и то: (1) земљу порекла и објекат или место производње, (2) извозника, (3) субјекта који је одговоран за пошиљку; 4) контроле које су већ извршене над животињама и робом; 5) гаранције које дају надлежни органи земље порекла о усаглашености пошиљака животиња и робе са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује или са прописима или захтевима које је Република Србија признала као истоветне њима. Службене контроле из става 1. овог члана спроводе се на одговарајућем месту у оквиру царинске територије, укључујући и: 1) гранично контролно место; 2) место пуштања на тржиште у Републици Србији; 3) складиште и објекат субјекта одговорног за пошиљку; 4) место одредишта. Изузетно од ст. 1. и 3. овог члана, надлежни инспектор на граничном контролном месту спроводи службене контроле пошиљака животиња и робе, када њихов увоз, односно транзит може представљати ризик по здравље људи, животиња и биља, добробит животиња или ризик по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља, и то: 1) провером превозног средства, и у случају када су празна; и 2) провером амбалаже, укључујући и палете. Царински орган не може да предузима радње за робу у складу са законом којим се уређује царински поступак, пре него што надлежни инспектор спроведе службену контролу над том робом. 27 Начин спровођења службених контрола пошиљака животиња и робе осим оне које обавезно подлежу службеним контролама на граничним контролним местима Члан 43. Службене контроле које се спроводе у складу са чланом 42. став 1. овог закона обухватају: 1) проверу документације; 2) проверу идентитета и физички преглед у зависности од ризика за здравље људи, животиња или биља, добробити животиња или ризика по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља. Надлежни инспектор обавља физички преглед из става 1. тачка 2) овог члана под одговарајућим условима, који омогућавају правилно спровођење прегледа. Министар прописује случајеве и захтеве пријаве приспећа за пошиљке одређене робе која се увози. Узорци пошиљака животиња и робе осим оних које обавезно подлежу службеним контролама на граничним контролним местима Члан 44. Надлежни инспектор узима узорке животиња и робе током службене контроле и о томе обавештава субјекта а, према потреби, и надлежни царински орган и одлучује о задржавању пошиљке животиња и робе до добијања резултата обављеног испитивања или дијагностике, односно да ли се пошиљка животиње и робе може ставити на тржиште под условом да је обезбеђена њихова следљивост. Министар, односно министар здравља прописује начин поступања са пошиљком животиње и робе која се задржава до добијања резултата испитивања или дијагностике како би се обезбедила следљивост, као и документацију која прати пошиљку животиње и робe.

3. Активности у случају сумње на неусаглашеност и у случају неусаглашености пошиљке која се увози, односно која је у транзиту Сумња на неусаглашеност Члан 45. У случају појаве сумње на неусаглашеност пошиљака животиња и робе из члана 32. став 1. и члана 42. став 1. овог закона са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује, спроводе се службене контроле ради потврде или отклањања сумње. Службена контрола спроводи се и када субјекат одговоран за пошиљку не пријави да се пошиљка састоји од животиња, односно робе из члана 32. став 1. овог закона, а постоји разлог за сумњу да је та животиња, односно роба присутна у пошиљци. Надлежни инспектор службено задржава пошиљке из ст. 1. и 2. овог члана до завршетка службене контроле. Ако је потребно пошиљке из става 3. овог члана се издвајају, односно стављају у карантин, а животиње које се у њима налазе се чувају, хране, поје и лече у одговарајућим условима до завршетка службене контроле. У случају да надлежни инспектор сумња на превару или обману субјекта који је одговоран за пошиљку или ако се службеном контролом утврди 28 учестало кршење захтева прописаних у одговарајућој области на коју се овај закон примењује, надлежни инспектор, поред мера прописаних у члану 46. ст. 5 – 8. овог закона, спроводи повећан број службених контрола пошиљака истог порекла или намене. Предузимање мера у случају неусаглашених пошиљака Члан 46. Надлежни испектор налаже службено задржавање, односно забрану увоза, односно транзита пошиљке животиња и робе која није усаглашена са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Ако је потребно пошиљке из става 1. овог члана се издвајају, односно стављају у карантин. Ако се животиња налази у пошиљци из става 2. овог члана, животиња мора да се чува, храни, поји и лечи у одговарајућим условима до доношења одлуке о поступању о пошиљци. Ако се у пошиљци из става 2. овог члана налази роба, у зависности од врсте одређене робе, предузима се и мера предострожности, ако је то могуће. Надлежни инспектор за пошиљке из става 1. овог члана одмах налаже субјекту да: 1) уништи пошиљку; или 2) поново отпреми пошиљку у складу са чланом 51. овог закона; или 3) подвргне пошиљку посебној обради у складу са чланом 50. овог закона или подвргне другим неопходним мерама којим се обезбеђује усаглашеност са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује и, према потреби, пренамени пошиљку у друге сврхе. При спровођењу мера из става 5. овог члана узимају се у обзир захтеви прописани у одговарајућој области на коју се овај закон примењује, укључујући захтев у вези са спречавањем појаве бола и патње, страха и стреса у случају пошиљки живих животиња. Ако се пошиљка састоји од биља, биљних производа или других предмета, мере из става 5. овог члана примењује се на целу пошиљку, односно њене партије. Надлежни инспектор узима изјаву од субјекта одговорног за пошиљку пре налагања мере у складу са ставом 5. овог члана, осим када је неопходно одмах предузети меру због ризика по здравље људи, животиња или биља, добробит животиња или ризика по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља. Изузетно од става 5. овог члана, надлежни инспектор може наложити предузимање мера само на одређеном делу пошиљке, под условом да делимично уништење, поновна отпрема пошиљке, посебна обрада или друга мера: 1) обезбеђује усаглашеност у складу са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује; 2) не представља ризик по здравље људи, животиња или биља, односно добробит животиња или ризик по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља; 3) не омета спровођење службене контроле. 29 Надлежни инспектор дужан је да о забрани увоза, односно транзита пошиљке, као и о другим мерама наложеним у складу са ст. 5 – 8. и ставом 11. овог члана и чланом 47. овог закона, обавести царински орган и субјекта који је одговоран за пошиљку, као и Министарство, односно Министарство здравља које о томе обавештава надлежни орган земље порекла, односно последњу земљу транзита. Ако пошиљке животиње и робе из члана 32. став 1. овог закона нису пријављене, односно нису пријављене у складу са захтевима прописаним овим законом, надлежни инспектор налаже да се таква пошиљка без одлагања задржи, односно врати. На пошиље из става 11. овог члана примењују се одредбе ст. 1 – 8. овог члана и одредба став 10. овог члана. Мере из овог члана спроводе се о трошку субјекта који је одговоран за пошиљку. Мере које треба предузети у вези са пошиљкама које представљају ризик Члан 47. Ако се у току службене контроле утврди да пошиљка представља ризик по здравље људи, животиња или биља, добробит животиња, односно ризик по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља, таква пошиљка се издваја, односно ставља у карантин, а животиње које се у њој налазе се чувају, збрињавају и лече у одговарајућим условима до доношења одлуке о поступању о пошиљци. Надлежни инспектор задржава пошиљку из става 1. овог члана и без одлагања налаже субјекту који је одговоран за пошиљку да: 1) уништи пошиљку у складу са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује, предузимајући све неопходне мере како би се заштитило здравље људи, животиња или биља, добробит животиња или животна средина, укључујући захтев у вези са спречавањем појаве бола и патње, стрха и стреса у случају пошиљки живих животиња; или 2) подвргне пошиљку посебној обради у складу са чланом 50. овог закона. Мере из овог члана спроводе се о трошку субјекта који је одговоран за пошиљку. Поступање са пошиљкама које нису усклађене са захтевима за увоз, односно транзит Члан 48. Надлежни инспектор поништава службени сертификат и, према потреби, другу документацију која прати пошиљку над којом се спроводе наложене мере у складу са овим законом и прописима донетим у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Надлежни инспектор у месту извршења мера наложених у току службене контроле врши надзор над применом мера како би се осигурало да пошиљка не доведе до штетних ефеката по здравље људи, животиња или биља, добробит животиња или животну средину, док се чека примена тих мера или у току примене. 30 Неспровођење наложених мера Члан 49. Субјект који је одговоран за пошиљку дужан је да без одлагања спроводе све наложене мере у складу са овим законом, а најкасније у року од 60 дана од дана обавештења у складу са чланом 46. став 10. овог закона. Надлежни инспектор може за извршење мера из става 1. овог члана одредити временски период и краћи од 60 дана. Ако после истека рока из ст. 1. и 2. овог члана субјекат који је одговоран за пошиљку не спроведе наложене мере, надлежни инспектор одузима пошиљку и налаже: 1) уништавање пошиљке; 2) у случајевима из члана 47. овог закона, да се пошиљка уништи у објектима одговарајуће намене који се налазе најближe граничном контролном месту, уз предузимање свих неопходних мера за заштиту здравља људи, животиња или биља, добробити животиња, односно животне средине. Надлежни инспектор може продужити временски период из ст. 1. и 2. овог члана за онолико времена колико је неопходно да се добију резултати другог стручног мишљења у складу са овим законом, под условом да продужење рока не представља ризик по здравље људи, животиња и биља, добробит животиња или ризик по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља. Мере из овог члана спроводе се о трошку субјекта који је одговоран за пошиљку. Посебна обрада пошиљака Члан 50. Посебна обрада пошиљака из члана 46. став 5. тачка 3) и члана 47. став 2. тачка 2) овог закона укључује: 1) обраду или прераду, у коју, по потреби, спада и деконтаминација, али не и разређивање, тако да пошиљка испуњава захтеве прописане у одговарајућој области на коју се овај закон примењује или захтеве друге земље ради поновног отпремања; или 2) све друге начине обраде погодне за безбедну исхрану људи или животиња или у друге сврхе. Посебна обрада из става 1. овог члана: 1) спроводи се ефективно и њоме се обезбеђује отклањање ризика по здравље људи, животиња или биља, добробит животиња или ризика по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља; 2) документује се и спроводи под надзором надлежног инспектора или, према потреби, под надзором надлежних органа друге земље у складу са билатералним споразумом; 3) испуњава захтеве прописане у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Министар, односно министар здравља прописује захтеве и начин за спровођење посебне обраде пошиљака. 31 Поновна отпрема пошиљака Члан 51. Надлежни инспектор налаже поновну отпрему пошиљака ако је: 1) одредиште договорено са субјектом који је одговоран за пошиљку; 2) субјекат који је одговоран за пошиљку обавестио надлежни орган Републике Србије писменим путем да је надлежни орган земље порекла или, у случају да се ради о различитим земљама, земље одредишта обавештен о разлозима и околностима забране увоза предметне пошиљке у Републику Србију; 3) субјекат добио сагласност надлежног органа земље одредишта који је обавестио надлежни орган Републике Србије о својој спремности да прихвати пошиљку ако земља одредишта није земља порекла; 4) поновно отпремање у складу са захтевима за добробит животиња у случају пошиљке животиња. Захтеви из става 1. тач. 2) – 4) овог члана не примењују се на пошиљке робе из члана 32. став 1. тачка 3) овог закона.

4. Одобравање контрола пре извоза Одобравање службене контроле пре извоза које се спроводе у другим земљама Члан 52. Министарство, односно Министарство здравља може, на захтев друге земље, да одобри службене контроле које та земља спроводи над пошиљкама пре извоза у Републику Србију, када се утврди да те пошиљке испуњавају захтеве прописане у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Одобравање из става 1. овог члана примењује се само на пошиљке пореклом из те друге земље и може се издати за једну или више врста животиња, односно робе. Одобравање из става 1. овог члана даје се земљи извозници ако приложени докази и, према потреби, спроведена контрола Министарства, односно Министарства здравља потврђују да систем службених контрола те земље обезбеђује да: 1) пошиљка која се извози у Републику Србију испуњава захтеве прописание у одговарајућој области на коју се овај закон примењује, односно испуњава истоветне захтеве; 2) су контроле које су спроведене у другој земљи пре отпреме у Републику Србију довољно ефективне да замене или смање учесталост провере документације, провере идентитета и физичког прегледа прописаних у одговарајућој области у складу са овим законом. Одобравање из става 1. овог члана обухвата: 1) учесталост службених контрола које спроводе Министарство, односно Министарство здравља при увозу пошиљака у Републику Србију, у случају да нема разлога за сумњу у неусаглашеност са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује или сумњу на преварне радње или обмањујуће праксе; 2) службени сертификат који мора да прати пошиљку која се увози у Републику Србију, ако је то потребно; 32 3) податак о надлежном органу друге земље који је одговоран за спровођење контрола пре извоза, укључујући овлашћена тела која испуњавају захтеве истоветне захтевима прописаним у чл. 18 – 21. овог закона. Надлежни орган или овлашћено тело из става 4. тачка 3) овог члана одговорни су за контакте са Министарством, односно Министарством здравља и обезбеђују да службени сертификат из става 4. тачка 2) овог члана прате сваку пошиљку која се контролише. Када се службеним контролама пошиљака које су одобрене открије неусаглашеност са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује, Министарство, односно Министарство здравља може укинути одобрење.

5. Сарадња између органа Сарадња између органа у вези са пошиљкама које се увозе, односно које су у транзиту Члан 53. Ради спровођења службене контроле пошиљака у складу са одредбама овог закона и у области на које се овај закон примењује, Министарство, Министарство здравља, царински орган и други органи Републике Србије у чијој су надлежности животиње и роба која се увози, односно која је у транзиту обезбеђују: 1) узајамни приступ информацијама које су неопходне за организацију и обављање активности у вези са животињама и робом; 2) благовремену размену информација у вези са животињама и робом. Сарадња надлежних органа Члан 54. Царински орган задржава пошиљку која не подлеже службеној контроли на граничном контролном месту а за које је поднета царинска декларација за стављање на тржиште, ако постоји сумња да пошиљка може представљати ризик по здравље људи, животиња или биља, добробит животиња или ризик по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља и о задржавању пошиљке одмах обавештава надлежног инспектора. Пошиљка из става 1. овог члана ставља се на тржиште ако у року од три радна дана од пријема писаног обавештења о задржавању надлежни инспектор не затражи од царинског органа продужетак задржавања, односно обавести царински орган да ризик не постоји. У случају да надлежни инспектор утврди да постоји ризик по здравље људи, животиња или биља, односно добробит животиња или ризик по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља: 1) царински орган не дозвољава стављање на тржиште пошиљке и на фактури која прати пошиљку, као и на пратећу документацију, односно њихове електронске еквиваленте наводи следећу изјаву: „Производ представља ризик – стављање у слободан промет није дозвољеноˮ; 2) царински орган не може да спроведе царински поступак пре него што надлежни инспектор одлучи о поступању са пошиљком; 33 3) примењују се одредбе захтева прописаних у одговарајућој области на коју се овај закон примењује, као и члан 46. ст. 1 – 8. и став 10. и чл. 47 – 51. овог закона.

6. Захтеви за посебне службене контроле и мере Захтеви за посебне службене контроле дрвеног материјала који се користи за паковање робе или као помоћно средство у превозу пошиљака и мерама које се предузимају после спровођења тих контрола Члан 55. Преглед дрвеног материјала који се користи за паковање робе или као помоћно средство у превозу пошиљака (у даљем тексту: дрвени материјал) који не подлеже службеној контроли на граничним контролним местима, при увозу или у транзиту спроводи царински орган. Надлежни инспектор спроводи посебну службену контролу дрвеног материјала на основу програма мониторинга који се доноси у складу са проценом ризика. Програм мониторинга нарочито садржи: начин спровођења посебне службене контроле дрвеног материјала, мере које ће се предузети, потребна средства за финансирање и друге показатеље од значаја за спровођење Програма мониторинга. Субјекат одговоран за пошиљку која садржи дрвени материјал дужан је да у року од 24 сата пре приспећа пошиљке обавести надлежног инспектора о приспећу пошиљке. У случају да дрвени материјал није у складу са захтевима у складу са овим законом и у складу са законом којим се уређује здравље биља, надлежни инспектор може да наложи уништавање, посебну обраду или поновну отпрему. Ако се у току физичког прегледа пошиљке на месту на којем се пошиљка ставља у промет или на месту одредишта пошиљке открије да дрвени материјал не испуњава прописане захтеве, надлежни инспектор налаже субјекту одговорном за пошиљку да без одлагања уништи тај дрвени материјал. Пре и у току уништавања, са дрвеним материјалом поступа се тако да се спречи ширење карантинских штетних организама на биљу у складу са законом којим се уређује здравље биља. Ако се субјекту одговорном за пошиљку наложи мера да дрвени материјал врати, пошиљка мора да остане под надзором царинског органа све док тај дрвени материјал који не задовољава захтеве не напусти територију Републике Србије у складу са прописима којима се уређује царински поступак. Министар доноси програм мониторинга посебних службених контрола дрвеног материјала који се користи за паковање робе или као помоћно средство у превозу пошиљака који не подлеже службеној контроли на граничним контролним местима. 34 Захтеви за посебне службене контроле одређених животиња и роба пореклом из Републике Србије на повратку у њу након што им је забрањен улазак у другу земљу Члан 56. Над животињама и робом из члана 32. став 1. тач. 1) – 3) овог закона пореклом из Републике Србије на повратку у њу након што им је забрањен улазак у другу земљу спроводе се посебне службене контроле. Министар, односно министар здравља прописује начин спровођења посебне службене контроле пошиљки одређених животиња и робе пореклом из Републике Србије на повратку у њу након што им је забрањен улазак у другу земљу, као и документацију која прати те пошиљке. Захтеви за посебне службене контроле одређених роба која је намењена снабдевању бродова или потрошњи од стране посаде и путника Члан 57. Посебне службене контроле спроводе се за робу из члана 32. став 1. тачка 2) овог закона која се испоручује на бродове која напуштају Републику Србију, без обзира да ли се складиште у одобреним складиштима или у слободним царинским зонама, и намењена је снабдевању бродова или потрошњи од стране посаде и путника. Министар прописује начин спровођења посебне службене контроле одређене робе која се испоручује на бродове која напуштају Републику Србију, без обзира да ли се складиште у одобреним складиштима или у слободним царинским зонама и намењена је снабдевању бродова или потрошњи од стране посаде и путника. Захтеви за посебне службене контроле у вези са праћењем превоза и приспећа пошиљака одређених роба Члан 58. Надлежни инспектор на граничном контролном месту дозвољава превоз пошиљки робе из члана 32. став 1. тачка 2) овог закона до објекта у месту одредишта ако је службеном контролом утврђена усаглашеност пошиљке. Надлежни инспектор на граничном контролном месту дозвољава превоз пошиљке дивљачи са кожом и крзном до објекта у месту одредишта пре завршетка физичких провера. Дозвољава се превоз пошиљке из ст. 1. и 2. овог члана до објекта у месту одредишта ако: 1) је пошиљка пломбирана од стране надлежног инспектора на граничном контролном месту; 2) се пошиљка превози без истоваривања и дељења; 3) се пошиљка превози до објекта у месту одредишта како је наведено у ЗЗУД-у. Субјекат одговоран за објекат у месту одредишта за пошиљке из ст. 1. и 2. овог члана дужан је да, у року од 24 сата по приспећу пошиљке, обавести надлежног инспектора одговорног за спровођење службених контрола у месту одредишта о приспећу пошиљке у тај објекат. Министар прописује врсту робе за коју се дозвољава превоз од граничног контролног места до објекта у месту одредишта, као и начин спровођења посебне службене контроле те робе. 35 VI. УЗОРКОВАЊЕ, ИСПИТИВАЊЕ И ДИЈАГНОСТИКА Методе које се користе за узорковање, испитивање и дијагностику Члан 59. Методе које се користе за узорковање и лабораторијска испитивања и дијагностику током службених контрола и других службених активности морају бити у складу са прописима којима се утврђују те методе или захтевима прихватљивости за те методе. Ако методе из става 1. овог члана нису прописане, службена лабораторија користи једну од следећих метода за одређена испитивања и дијагностику, и то: 1) методу усклађену са релеватним међународно признатим правилима, односно протоколима, укључујући протоколе усвојене од стране надлежног тела за стандардизацију, или релевантне методе развијене или препоручне од стране референтних лабораторија Европске уније које су верификоване, односно валидиране у складу са међународно признатим научним протоколима; 2) ако одговарајућа правила или протоколи из тачке 1) овог става не постоје користе се: (1) релевантне методе које су развиле или препоручиле реферетне лабораторије Републике Србије и које су верификоване, односно валидиране у складу са међународно признатим научним протоколима, или (2) релевантне методе развијене и верификоване, односно валидиране у складу са међулабораторијским или унутарлабораторијским тестовима верификације, односно валидације метода са међународно прихваћеним научним протоколима. У случају да су хитно потребна лабораторијска испитивања или дијагностика, а не постоји ниједна од метода из ст. 1. и 2. овог члана, референтна лабораторија Републике Србије или, ако референтна лабораторија Републике Србије не постоји, службена лабораторија може да користи одговарајуће методе до валидације, односно верификације одговарајуће методе у складу са међународно прихваћеним научним протоколима. Министар прописује начин узимања узорака, методе које се користе за узорковање, лабораторијска испитивања и дијагностику током службених контрола и других службених активности, аналитичке, испитивачке или дијагностичке параметре, мерну несигурност и начин валидације, односно верификације тих метода и тумачење резултата лабораторијског испитивања и дијагностике у зависности од области на које се овај закон примењује, као и захтеве прихватљивости за методе које се користе за лабораторијско испитивање и дијагностику. Друго стручно мишљење Члан 60. Субјекат чије су животиње или роба предмет узимања узорака, лабораторијског испитивања и дијагностике током спровођења службене контроле имају право на друго стручно мишљење, укључујући поновно испитивање, о свом трошку. Право на друго стручно мишљење, укључујући поновно испитивање, не одлаже предузимање хитних мера за уклањање или ограничавање ризика по здравље људи, животиња или биља, по добробит 36 животиња или ризика по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља, у складу са овим законом и захтевима прописаним у одговарјућој области на коју се овај закон примењује. Изузетно од става 1. овог члана, субјекат нема право на друго стручно мишљење, укључујући и поновно испитивање, при оцењивању присуства карантинских штетних организама на биљу, биљним производима или другим предметима, ради провере усаглашености са захтевима прописаним законом којим се уређује здравље биља, као и при оцењивању присуства генетички модификованих организама ради провере усаглашености са захтевима прописаним законом којим се уређују генетички модификовани организми. При узимању узорака субјекат је дужан да надлежном инспектору стави бесплатно на располагање довољну количину узорака која је неопходна за лабораторијско испитивање и дијагностику, укључујући и друго стручно мишљење и поновно испитивање. Узорковање у току службене контроле спроводи се тако да ствара минималне трошкове за субјекта. Узимање узорака животиња и робе која се продаје путем даљинске трговине Члан 61. Животиња и роба која се продаје путем даљинске трговине, коју надлежни инспектор наручи од субјекта, без откривања свог идентитета, може да се користи као узорак за потребе службене контроле. Када добије узорке, надлежни инспектор је дужан да субјекта од којег је узорак наручен обавести да је тај узорак узет за потребе службене контроле, као и да може да оствари право на друго стручно мишљење у складу са чланом 60. став 1. овог закона. Одредбе овог члана примењују се и на овлашћена тела. Службенe лабораторијe Члан 62. Ради спровођења службене контроле и других службених активности одређују се службене лабораторије у одговарајућој области на које се овај закон примењује. Ради спровођења службене контроле и других службених активности, послове лабораторијског испитивања и дијагностике узорака обавља Дирекција за националне референтне лабораторије, у складу са законом којим се уређује безбедност хране. Министарство, односно Министарство здравља може да изабере, као службену лабораторију у одговарајућој области на коју се овај закон примењује, лабораторију која испуњава следеће захтеве: 1) поседује стручност, опрему и инфраструктуру потребну за извођење испитивања или дијагностике на узорцима; 2) има довољан број запослених са одговарајућим квалификацијама, обуком и искуством; 3) обезбеђује да се послови за које је овлашћена обављају непристрасно, и не постоји сукоб интереса у погледу обављања послова као службене лабораторије; 37 4) може благовремено да испоручи резултате испитивања или дијагностике обављене на узорцима узетим током службених контрола и других службених активности; 5) ради у складу са стандардом: SRPS ISO/IEC 17025 – „Општи захтеви за компетентност лабораторија за испитивање и лабораторија за еталонирањеˮ и акредитована је у складу са тим стандардом од стране Акредитационог тела Србије. Обим акредитације службене лабораторије из става 3. тачка 5) овог члана: 1) обухвата оне методе лабораторијског испитивања или дијагностике које су потребне да их за испитивање или дијагностику користи лабораторија када поступа као службена лабораторија; 2) може да садржи једну или више метода лабораторијског испитивања или дијагностике или групу метода; 3) може бити флексибилног обима, како би се омогућило да обим акредитације обухвата модификоване верзије метода које је службена лабораторија користила у тренутку када је акредитација додељена, или нове методе поред тих метода, на основу валидација саме лабораторије и без посебне оцене од стране Акредитационог тела Србије пре примене тих модификованих или нових метода. Службена лабораторија бира се путем јавног конкурса који расписује министар, односно министар здравља, који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ. Конкурс из става 5. овог члана расписује се за период од најмање пет година и нарочито садржи: 1) врсте лабораторијског испитивања и дијагностике узорака за које се конкурс расписује; 2) период на који се додељују послови лабораторијских испитивања и дијагностике; 3) доказ о испуњености стандарда SRPS ISO/IEC 17025 – „Општи захтеви за компетентност лабораторија за испитивање и лабораторија за еталонирање”; 4) доказ о испуњености захтева у погледу искуства, резултата и благовремености у досадашњем обављању послова лабораторијског испитивања и дијагностике узорака; 5) рок за доношење и објављивање одлуке о избору; 6) начин обавештавања о резултатима конкурса. Конкурс из става 5. овог члана спроводи комисија коју образује министар, односно министар здравља. Решење о избору службене лабораторије за обављање послова лабораторијског испитивања и дијагностике узорака, на предлог конкурсне комисије, доноси министар, односно министар здравља. Министар, односно министар здравља утврђује списак службених лабораторија изабраних путем конкурса, који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ и доставља министарству надлежном за послове који се односе на техничке прописе, ради уписа у регистар овлашћених тела за оцењивање усаглашености. На основу решења о избору Министарство, односно Министарство здравља са лабораторијом којој је додељено обављање послова закључује уговор којим се утврђују: 38 1) послови лабораторијског испитивања и дијагностике узорака који су предмет уговора и захтеви под којима се обављају ти послови; 2) одговорно лице које ће обављати одређене послове који су предмет уговора; 3) методе, начин и поступак обављања послова лабораторијског испитивања и дијагностике узорака; 4) међусобна права, обавезе и одговорности; 5) време за које се закључује уговор; 6) начин финансирања послова за које се закључује уговор. Ако у Републици Србији не постоји службена лабораторија која испуњава прописане захтеве за спровођење специфичног лабораторијског испитивања или дијагностике, Министарство, односно Министарство здравља може одредити лабораторију друге државе за та лабораторијска испитивања или дијагностику. Када ниједна службена лабораторија у Републици Србији и лабораторија друге државе не поседује стручност, опрему, инфраструктуру и запослене који су потребни за обављање новог или ретког лабораторијског испитивања или дијагностике, Министарство, односно Министарство здравља од лабораторије која не испуњава један или више захтева из става 3. овог члана може тражити да обави такво лабораторијско испитивање или дијагностику. Обавезе службених лабораторија Члан 63. У случају да резултати испитивања или дијагностике обављене на узорцима узетим током службених контрола или других службених активности упућују на ризик по здравље људи, животиња или биља, или ризик по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља, или указују на вероватну неусаглашеност, службена лабораторија дужна је да о томе без одлагања обавесте Министарство, односно Министарство здравља и, према потреби, овлашћена тела. Службена лабораторија дужна је да учествује у међулабораторијским упоредним испитивањима или испитивањима стручности која се организују за испитивања или дијагностику коју обавља у својству службене лабораторије. На захтев Министарства, односно Министарства здравља, службена лабораторија јавности ставља на увид називе метода коришћених за испитивања или дијагностику, а које се обављају у оквиру службених контрола и других службених активности. Извештај о резултатима испитивања службене лабораторије обавезно садржи методу која се користила за свако испитивање или дијагностику обављену у оквиру службених контрола и других службених активности. Аудит (audit) службених лабораторија Члан 64. Министарство, односно Министарство здравља организује редовне аудите службених лабораторија и када сматра да је аудит неопходан, осим у случају када је оцењивање ради акредитације из члана 62. став 3. тачка 5) овог закона довољно. 39 Министарство, односно Министарство здравља раскида или врши анекс уговора закључен са службеном лабораторијом, у потпуности или за обављање одређених послова, у случају да та лабораторија не предузме одговарајуће и благовремене корективне мере после резултата аудита Министарства, односно Министарства здравља или Акредитационог тела Србије, у случајевима када лабораторија: 1) више не испуњава захтеве прописане чланом 62. ст. 3. и 4. овог закона; 2) не испуњава обавезе прописане чланом 63. овог закона; 3) не остварује задовољавајуће резултате у међулабораторијским упоредним испитивањима из члана 63. став 2. овог закона. Одредбе овог члана примењују се и на референтне лабораторије. Одступања од услова обавезне акредитације одређених службених лабораторија Члан 65. Министарство може изабрати службену лабораторију и ако лабораторија не испуњава захтев из члана 62. став 3. тачка 5) овог закона, ако: 1) правно лице, односно предузетник: (1) обавља као једину активност откривање трихинеле у месу у оквиру лабораторијског испитивања и дијагностике; (2) користи метод откривања трихинеле у складу са посебним прописом; (3) обавља дијагностичко испитивање на трихинелу под надзором Министарства; и (4) редовно учествује и има задовољавајуће резултате у међулабораторијским упоредним испитивањима или проверама квалитета рада које организује референтна лабораторија за методе које користи за откривање трихинеле; 2) правно лице, односно предузетник обавља испитивање или дијагностику једино у оквиру других службених активности, ако: (1) користи једино методе лабораторијског испитивања и дијагностике из члана 59. ст. 1. и 2. тач. 1) или 2) овог закона; (2) обавља испитивања или дијагностику под надзором Министарства или референтне лабораторије за методе које користи; (3) редовно учествује и има задовољавајуће резултате у међулабораторијским упоредним испитивањима или проверама квалитета рада које организује референтна лабораторија за методе које користи; и (4) има успостављен систем обезбеђења квалитета којим се обезбеђују тачни и поуздани резултати коришћених метода за лабораторијско испитивање и дијагностику. У случају да је за методе које користи правно лице, односно предузетник из става 1. тачка 2) овог члана потребна потврда резултата лабораторијског испитивања или дијагностике, потврдно лабораторијско испитивање или дијагностику обавља службена лабораторија која испуњава захтев из члана 62. став 3. тачка 5) овог закона. 40 Одступања од захтева обавезне акредитације свих метода у областима здравља биља, материјала који долазе у додир са храном, адитива, ензима и арома за храну, као и адитива за храну за животиње Члан 66. У областима здравља биља, материјала који долазе у додир са храном, адитива, ензима и арома за храну, као и адитива за храну за животиње лабораторија не мора да испуњава захтев из члана 62. става 3. тачка 5) овог закона за све методе које се користе за службене контроле и друге службене активности. Поред захтева из члана 62. став 3. тач. 1) – 4) овог закона, лабораторија из става 1. овог члана мора да испуњава и следеће захтеве: 1) да ради и да је акредитована у складу са стандардом: SRPS ISO/IEC 17025 – „Општи захтеви за компетентност лабораторија за испитивање и лабораторија за еталонирањеˮ за коришћење једне или више метода које су сличне и репрезентативне за друге методе које користи а за које није акредитована; 2) да редовно користи методе за које има акредитацију из тачке 1) овог става, осим у области здравља биља када не постоји валидирана метода за откривање одређених штетних организама на биљу из члана 59. ст. 1. и 2. овог закона; 3) да има успостављен систем осигурања квалитета за добијање поузданих резултата коришћењем метода лабораторијског испитивања или дијагностике узорака које су ван обима њихове акредитације; 4) да неакредитоване методе које та лабораторија користи испуњавају захтеве из члана 59. овог закона; 5) у случају здравља биља, те лабораторије морају бити акредитоване за најмање једну од метода утврђених посебним прописом које се користе на штетном организму из исте групе организама, као што је штетни организам за који се употребљава неакредитована метода. Министар прописује врсте метода за које лабораторија може бити акредитована у спровођењу службене контроле или друге службене активности у области здравља биља. Привремена одступања од услова обавезне акредитације одређених службених лабораторија Члан 67. Министарство, односно Министарство здравља може једну од службених лабораторија привремено одредити као службену лабораторију за коришћење методе лабораторијског испитивања или дијагностике за коју није акредитована, када: 1) је коришћење те методе нов захтев у складу са посебним прописима; 2) промена методе која се користи захтева нову акредитацију или проширење обима акредитације коју је службена лабораторија већ добила; или 3) постоји потреба за коришћење те методе у случајевима хитне ситуације или новог ризика по здравље људи, животиња и биља, добробити животиња или ризика по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља. Министарство, односно Министарство здравља може привремено одредити службену лабораторију из става 1. овог члана ако: 41 1) је службена лабораторија акредитована у складу са стандардом SRPS ISO/IEC 17025 – „Општи захтеви за компетентност лабораторија за испитивање и лабораторија за еталонирањеˮ за коришћење методе која је слична методи која није у обиму акредитације те лабораторије; 2) у службеној лабораторији постоји успостављен систем обезбеђења квалитета којим се обезбеђују тачни и поуздани резултати коришћењем методе која није у обиму акредитације те лабораторије; 3) се испитивања или дијагностика по тој методи спроводи под надзором Министарства, односно Министарства здравља или референтне лабораторије за ту методу. Министарство, односно Министарство здравља привремено одређује службену лабораторију из става 1. овог члана на период који не може бити дужи од једне године и који се може обновити једном на додатни временски период од годину дана. Одредбе овог члана, осим одредбе става 2. тачка 3) овог члана, примењују се и на референтне лабораторије. Референтне лабораторија Члан 68. Референтне лабораторије одређују се за области безбедности хране и хране за животиње, здравља биља и здравља животиња. Дирекција за националне референтне лабораторије обавља послове реферeнтне лабораторије у областима безбедности хране и хране за животиње и здравља биља, и то за методе за које је акредитована, а за методе за које Дирекција за националне референтне лабораторије није акредитована бирају се референтне лабораторије путем конкурса. Једна референтна лабораторија може бити референтна за више испитивања. Министар, односно министар здравља може изабрати службену лабораторију из члана 66. овог закона за области из става 1. овог члана као референтну лабораторију. Ако у Републици Србији не постоји референтна лабораторија која испуњава прописане захтеве министар, односно министар здравља може за поједине врсте испитивања да одреди референтну лабораторију са територије друге земље за тражена испитивања. Захтеви за референтне лабораторије Члан 69. Референтна лабораторија, поред захтева који се односе на акредитацију из члана 62. став 3. тачка 5) и става 4. овог закона, мора да: 1) буде непристрасна и да не постоји сукоб интереса, а посебно да се не налази у ситуацији која може, директно или индиректно, да утиче на непристрасност њиховог стручног поступања у погледу обављања оних послова које обављају као референтне лабораторије; 2) има запослене, односно лица ангажована путем уговора са одговарајућим квалификацијама и одговарајућом обуком за технике испитивања и дијагностике у својим областима стручности, као и помоћно особље, према потреби; 3) има инфраструктуру и опрему, као и средства која су потребна да би се обавили послови референтне лабораторије; 42 4) обезбеђује да њихови запослени и лица ангажована по уговору добро познају међународне стандарде и праксу, као и да у свом раду узимају у обзир најновије резултате истраживања на националном нивоу, нивоу Европске уније и међународном нивоу; 5) има опрему за обављање својих послова у хитним случајевима; 6) испуњава одговарајуће стандарде биолошке сигурности, тамо где је то релевантно. Послови референтне лабораторије Члан 70. Послови референтне лабораторије су: 1) сарадња са референтним лабораторијама Европске уније и учешће у програмима обука и у међулабораторијским упоредним испитивањима које организују те лабораторије; 2) координација активности службених лабораторија ради усклађивања и унапређења метода лабораторијских испитивања и дијагностике, као и њихове примене; 3) организовање, према потреби, међулабораторијско упоредно испитивање или тестова оспособљености међу службеним лабораторијама, одговарајуће праћење таквих испитивања и обавештавање Министарства, односно Министарства здравља о резултатима таквих испитивања и праћења; 4) размена информација добијених од референтних лабораторија других земаља које доставља Министарству, односно Министарству здравља и службеним лабораторијама; 5) обезбеђивање Министарству научне и техничке подршке за спровођење планова контрола; 6) према потреби, валидирање реагенаса и партије реагенаса, израда и одржавање ажурног списка доступних референтних супстанци и реагенаса, као и произвођача и добављача таквих супстанци и реагенаса; 7) према потреби, спровођење обуке за запослене у службеним лабораторијама; 8) пружање активне подршке у дијагностици епидемија болести које се преносе храном, зооноза или болести животиња или организама штетних на биљу, а у случају неусаглашених пошиљки, обављање потврдне дијагностике, карактеризација и епизотиолошка или таксономска испитивања изолата патогена или примерака штетних организама; 9) вршење услуга потврдног испитивања ако је то релевантно за потребе службених лабораторија. Избор референтне лабораторије Члан 71. Референтна лабораторија бира се путем јавног конкурса који расписује министар, односно министар здравља, а који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ. Конкурс се не расписује за обављање послова референтне лабораторије за методе за које је акредитована Дирекција за националне референтне лабораторије. Јавни конкурс из става 1. овог члана расписује се за најмање пет година и нарочито садржи: 1) послови за које се конкурс расписује; 43 2) период током којег се обављају послови; 3) доказ којим се потврђује обим акредитације; 4) захтеви за избор; 5) рок за доношење и објављивање одлуке о избору; 6) начин обавештавања о резултатима конкурса. Конкурс из става 1. овог члана спроводи комисија коју образује министар, односно министар здравља. Решење о избору референтне лабораторије, на предлог конкурсне комисије, доноси министар, односно министар здравља. Списак референтних лабораторија објављује се у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ и доставља министарству надлежном за послове који се односе на техничке прописе, ради уписа у регистар овлашћених тела за оцењивање усаглашености. Са лабораторијом изабраном на конкурсу министар, односно министар здравља закључује уговор. Уговор из става 7. овог члана нарочито садржи: 1) послове лабораторијских испитивања који су предмет уговора; 2) одговорно лице које ће обављати одређене послове који су предмет уговора; 3) методе, начин и поступак обављања послова рефернтне лабораторије; 4) међусобна права, обавезе и одговорности; 5) време за које се закључује уговор; 6) начин финансирања послова; 7) услове за раскид уговора. Министарство, односно Министарство здравља: 1) доставља назив и адресу сваке референтне лабораторије Европској комисији и одговарајућој референтној лабораторији Европске уније, као и државама чланицама Европске уније; 2) ставља на увид јавности ажуриране податке из тачке 1) овог става. Министар, односно министар здравља раскида уговор са референтном лабораторијом ако лабораторија не испуњава своје обавезе или не испуњава захтеве у складу са овим законом, као и када се Дирекција за националне референтне лаборатије у међувремену акредитује за одређену методу за коју је та лабораторија била референтна. VII. ИЗДАВАЊЕ СЛУЖБЕНИХ СЕРТИФИКАТА И СЛУЖБЕНИХ ПОТВРДА Општи захтеви који се односе на службене сертификате и службене потврде Члан 72. Службени сертификат или службена потврда издају се у случајевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Министарство, односно Министарство здравља издаје службени сертификат или службену потврду. Министарство, односно Министарство здравља може да овласти за одређене послове у вези са издавањем службеног сертификата или службене 44 потврде правна лица или предузетнике који испуњавају услове из чл. 18 – 21. овог закона. Потписивање и издавање службених сертификата Члан 73. Службено лице за сертификацију мора да испуњава следеће захтеве: 1) да је непристрасно и нема сукоб интереса и не може, директно или индиректно, да утиче на непристрасност стручног поступања при обављању сертификације; 2) да је прошло одговарајућу обуку у вези са захтевима који се односе на проверу усклађености за сертифкацију и техничку процену усаглашености са тим захтевима, као и одговарајућим захтевима у складу са овим законом и захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Службено лице из става 1. овог члана потписује службени сертификат ради издавања, на основу: 1) директног сазнања о најновијим чињеницама и подацима релеватним за сертификацију прибављеним кроз службене контроле или прибављањем неког другог службеног сертификата; 2) чињеница и података релевантних за сертификацију, које је утврдило овлашћено тело, под условом да службено лице за сертификацију може да провери тачност таквих чињеница и података; 3) чињеница и података релевантних за сертификацију добијене на основу самоконтроле субјекта, допуњене и потврђене резултатима редовних службених контрола, под условом да се службено лице за сертификацију уверило да су захтеви за издавање службеног сертификата испуњени. У случају из става 2. тачка 1) овог члана, службено лице за сертификацију потписује ради издавања службени сертификат ако је то уређено прописима у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Гаранције поузданости службених сертификата Члан 74. Службени сертификат мора да: 1) садржи јединствени број сертификата; 2) буде потписан ако је у потпуности попуњен; 3) буде на службеном језику у складу са законом којим се уређује службена употреба језика и писма и, по потреби, на једном од службених језика у складу са захтевом земље у коју се животиње и роба извози; 4) буде веродостојан и тачан; 5) има датум издавања и потпис службеног лица за сертификацију; 6) садржи податке на основу којих се може утврдити повезаност између сертификата, надлежног органа који је издао сертификат и пошиљке, партије или појединачне животиње или робе обухваћене сертификатом. Министар, односно министар здравља прописује: 1) начин издавања службених сертификата; 2) начин издавања замене сертификата и повлачења издатих службених сертификата; 3) начин издавања оверених копија службених сертификата; 45 4) докумената која прате животиње и робу после спроведене службене контроле. Службене потврде Члан 75. Лице које обавља активности у вези са издавањем службене потврде мора да испуњава следеће захтеве: 1) да је непристрасно и нема сукоб интереса и не може, директно или индиректно, да утиче на непристрасност стручног поступања при издавању службене потврде; 2) да је прошло одговарајућу обуку у вези са захтевима који се односе на проверу усклађености за издавање службене потврде и техничку процену усаглашености са тим захтевима, као и одговарајућим захтевима у складу са овим законом и захтевима прописаним у одговарајућој области на које се овај закон примењује. Службена потврда мора: 1) бити веродостојна и тачна; 2) бити израђена на службеном језику у складу са законом којим се уређује службена употреба језика и писма и, по потреби, на једном од службених језика у складу са захтевом земље у коју се животиње и роба извози; 3) да садржи податке на основу којих се може утврдити повезаност између службене потврде и те пошиљке или партије у случају да се односе на пошиљку или партију. Службена потврда издаје се на основу релевантних, тачних и проверљивих чињеница и података у складу са овим законом и захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Министарство, односно Министарство здравља редовно спроводи службене контроле ради провере издавања службене потврде у складу са овим законом и захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. VIII. ФИНАНСИРАЊЕ СЛУЖБЕНИХ КОНТРОЛА И ДРУГИХ СЛУЖБЕНИХ АКТИВНОСТИ Таксе Члан 76. За спровођење службених контрола и других службених активности обезбеђују се средства у буџету Републике Србије. Субјекат плаћа таксу за спроведене службене контроле и друге службене активности у складу са овим законом и посебним законима којима се уређује одговарајућа област на коју се овај закон примењује. Висина таксе утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе. Средства остварена од такси уплаћују се на одговарајући рачун за уплату јавних прихода буџета Републике Србије. 46 IX. ПЛАНИРАЊЕ И ИЗВЕШТАВАЊЕ Вишегодишњи план службених контрола (ВПК) Члан 77. Влада доноси вишегодишњи план службених контрола (у даљем тексту: ВПК), ради планирања службених контрола у свакој од области на које се овај закон примењује и спровођења у складу са општим правилима за службене контроле и додатним захтевима у складу са овим законом и посебним правилима за службене контроле у складу са законима у области на које се овај закон примењује. ВПК се доноси на период од пет година. Министарство као централни орган: 1) координира израду ВПК између свих надлежних органа одговорних за спровођење службених контрола; 2) обезбеђује доследност ВПК; 3) прикупља информације о спровођењу ВПК, ради годишњег извештавања. Поред општих информација о структури и организацији система службених контрола, ВПК нарочито садржи и следеће податке о: 1) циљевима ВПК и начину одређивања приоритета службених контрола и расподеле средстава ради постизања циљева; 2) разврставању ризика за спровођење службених контрола; 3) надлежним органима и овлашћеним телима и утврђивању њихових задатака на републичком, регионалном и локалном нивоу, као и о њиховим средствима; 4) пословима које обављају овлашћена тела, када је то потребно; 5) организацији и управљању службеним контролама на републичком, регионалном и локалном нивоу, укључујући службене контроле у појединачним објектима; 6) системима контрола који се примењују на различите области и координацији између различитих служби Министарства, односно Министарства здравља, односно овлашћених тела која су одговорна за службене контроле у тим областима; 7) организацији и поступцима ради обезбеђења усаглашености са одредбом члана 7. став 2. овог закона; 8) оспособљавању запослених у Министарству, односно Министарству здравља и овлашћеним телима; 9) документованим поступцима прописаним у члану 14. ст. 1. и 2. овог закона; 10) организацији и спровођењу кризних планова у складу са захтевима прописаним у одговарајућој области на коју се овај закон примењује; 11) сарадњи и узајамној помоћи између Министарства, односно Министарства здравља и овлашћених тела. На основу ВПК, министар, односно министар здравља доноси годишње планове службених контрола у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Средства за спровођење годишњих планова службених контрола обезбеђују се у буџету Републике Србије. 47 Ажурирање ВПК Члан 78. ВПК се редовно ажурира како би се прилагодио изменама захтева прописаних у одговарајућој области на коју се овај закон примењује и преиспитује се узимајући у обзир: 1) појаву новонасталих болести, штетних организама на биљу, биљним производима и другим предметима или других ризика за здравље људи, животиња или биља, добробит животиња или ризика по животну средину у случају ГМО и средстава за заштиту биља; 2) значајне промене у структури, управљању или раду Министарства, односно Министарства здравља и овлашћених тела; 3) резултате службених контрола; 4) резултате контрола које је Европска комисија спровела у Републици Србији; 5) резултате службених контрола које су спровели надлежни органи друге земље на територији Републике Србије; 6) научна сазнања. Годишњи извештај Члан 79. Министарство, као централни орган, израђује годишњи извештај о спровођењу ВПК и поставља га на својој званичној интернет страници. Годишњи извештај о спровођењу ВПК нарочито садржи: 1) измене у складу са чланом 78. овог закона; 2) резултате службених контрола спроведене током претходне године; 3) врсте и број случајева неусаглашености по областима на које се овај закон примењује које су Министарство, односно Министарство здравља, односно овлашћено тело открили током претходне године; 4) предузете мере и резултате тих мера; 5) податке о наплаћеним таксама. Министар, уз сагласност министра здравља, прописује начин достављања годишњег извештаја ВПК и образац за подношење информација и података које треба да садржи годишњи извештај ВПК. X. ЗАХТЕВИ ЗА УВОЗ, ОДНОСНО ТРАНЗИТ ПОШИЉАКА Систем контроле других земаља Члан 80. Министарство, односно Министарство здравља може да захтева од друге земље која намерава да извози животиње и робу у Републику Србију да достави ажурне информације о општој организацији и управљању ветеринарским, санитарним и фитосанитарним системима контроле на својој територији, и то: 1) ветеринарске, санитарне или фитосанитарне захтеве; 2) процедуре за процену ризика и чиниоце који се узимају у обзир за процену ризика и одређивања одговарајућег нивоа ветеринарске, санитарне или фитосанитарне заштите; 3) процедуре контроле и инспекције, укључујући, према потреби, контролу и инспекцију животиња и робе која долази из других земаља; 48 4) процедуру издавања службених сертификата; 5) резултате контрола спроведених над животињама и робом намењеним за извоз у Републику Србију; 6) информације о променама структуре и функционисања система контроле усвојене ради испуњавања ветеринарских, санитарних или фитосанитарних захтева Републике Србије. Информације из става 1. овог члана морају да буду пропорционалане врсти животиња и роби која се извози у Републику Србију. Утврђивање допунских захтева за увоз, односно транзит пошиљака Члан 81. Пошиљке које се увозе, односно које су у транзиту у Републику Србију морају да испуњавају захтеве прописане у одговарајућој области на коју се овај закон примењује. Министарство, односно Министарство здравља може да пропише и друге допунске захтеве за увоз, односно транзит пошиљака у Републику Србију, осим за захтеве који се односе на област здравља животиња, споредних производа животињског порекла, штетних организама на биљу, биљним производима и другим предметима и средства за заштиту биља, као и на оне захтеве који су признати као истоветни тим захтевима. Допунски захтеви из става 2. овог члана могу се односити на: 1) животиње и робу која се увози, односно која је у транзиту, а потиче из земље или региона земље који се налазе на листи земаља и региона земаља коју води Министарство, односно Министарство здравља; 2) захтев да су животиње и роба добијени или припремљени у објектима који су у складу са захтевима из става 1. овог члана или захтевима који су признати као истоветни тим захтевима и налазе се на листи објеката коју води Министарство, односно Министарство здравља, као и да се отпремају из тих објеката; 3) документа која обавезно прате пошиљку, укључујући резултате испитивања добијене акредитованим методама из лабораторије земље извознице; 4) друге захтеве којима се обезбеђује да су пошиљке истоветне захтевима из става 1. овог члана ради заштите здравља људи и животиња, а у случају ГМО и заштите животне средине и ризика по животну средину. Министарство, односно Министарство здравља утврђује листу земаља и региона земаља и објеката из којих је дозвољен увоз, односно транзит пошиљака и објављује је на својој званичној интернет страници. Министар, односно министар здравља прописује допунске захтеве за увоз, односно транзит пошиљака животиња које се користе за производњу хране, кao и одређене робе. XI. ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ Члан 82. Министарство, односно Министарство здравља успоставља, одржава и управља информационим системом службених контрола и других службених активности у области на које се овај закон примењује. 49 Дирекција за националне референтне лабораторије, референтне лабораторије и службене лабораторије за области на које се овај закон примењује дужни су да воде евиденције, спискове и базе података, усклађене и повезане са информационим системом Министарства, односно Министарства здравља и у обавези су да их чувају и ажурирају. Министарство успоставља мрежу националних референтних лабораторија које обављају делатност у складу са овим законом. Министарство, односно Министарство здравља осигурава усклађивање и повезивање информационог система из става 1. овог члана, са другим информационим системима Министарства, Министарства здравља, као и са међународним информационим системима у области на које се овај закон примењује. Министар, односно министар здравља прописује начин повезивања, услове за чување евиденција, спискова и база података. XII. НАДЗОР Надзор над применом закона Члан 83. Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство, односно Министарство здравља, у складу са законом и другим прописима којима се уређује организација државне управе и делокруг послова. Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона Министарство врши преко ветеринарских инспектора, фитосанитарних инспектора и пољопривредних инспектора, а Министарство здравља преко санитарних инспектора. Права и дужности надлежног инспектора Члан 84. У спровођењу службених контрола и других службених активности надлежни инспектор Министарства има право и дужност да: 1) контролише да ли сви субјекти и органи на које се закон односи предузимају мере у складу са овим законом и прописима у областима на које се овај закон примењује; 2) проверава да ли је правно лице, односно предузетник, овлашћено у складу са чланом 19. овог закона и посебним условима прописаним у областима на које се овај закон примењује; 3) проверава да ли је правно лице, односно предузетник, овлашћено у складу са чланом 20. овог закона и посебним условима прописаним у областима на које се овај закон примењује; 4) проверава да ли овлашћена тела поступају у складу са одредбама члана 21. овог закона; 5) проверава да ли запослени, на основу одобрења Министарства, у објектима у којима се врши клање живине или лагоморфа, односно у објектима у којима се врши клање животиња других врста испуњавају захтева у складу са чланом 23. став 4. овог закона; 6) контролише испуњеност додатних захтева у складу са овим законом (чл. 23 – 31); 50 7) контролише пошиљку која се увози, односно која је у транзиту у складу са овим законом и посебним прописима на које се овај закон примењује; 8) проверава услове и начин да ли је посебна обрада пошиљака спроведена у складу са овим законом (члан 50); 9) проверава да ли службене лабораторије и референтне лабораторије испуњавају захтеве у склaду са овим законом (члан 62. став 3. и члан 69); 10) контролише извршавање мера по овом закону; 11) предузима друге мере и радње у складу са овим законом. У спровођењу службених контрола и других службених активности надлежни санитарни инспектор има право и дужност да: 1) контролише да ли сви субјекти и органи на које се закон односи предузимају мере у складу са овим законом и прописима у областима на које се овај закон примењује; 2) проверава да ли је правно лице, односно предузетник, овлашћено у складу са чланом 19. овог закона и посебним условима прописаним у областима на које се овај закон примењује; 3) проверава да ли је правно лице, односно предузетник, овлашћено у складу са чланом 20. овог закона и посебним условима прописаним у областима на које се овај закон примењује; 4) проверава да ли овлашћена тела поступају у складу са одредбама члана 21. овог закона; 5) контролише испуњеност додатних захтева у складу са чланом 24. овог закона; 6) контролише пошиљке робе која се увози, односно која је у транзиту у складу са овим законом и посебним прописима на које се овај закон примењује; 7) проверава услове и начин да ли је посебна обрада пошиљака робе спроведена у складу са овим законом (члан 50); 8) проверава да ли службене лабораторије и референтне лабораторије испуњавају захтеве у склaду са овим законом (члан 62. став 3. и члан 69); 9) контролише извршавање мера по овом закону; 10) предузима друге мере и радње у складу са овим законом. Мере које налаже надлежни инспектор Министарства Члан 85. У вршењу послова из члана 84. овог закона надлежни инспектор Министарства када утврди неусаглашеност са захтевима у складу са овим законом и прописима у областима на које се овај закон примењује је овлашћен и дужан да: 1) нареди отклањање неусаглашености утврђених службеном контролом у складу са овим законом и прописима у областима на које се овај закон примењује; 2) нареди друге мере и предузима друге радње у складу са овим законом. Мера из става 1. овог члана налажу се решењем надлежног инспектора. 51 Мере које налаже санитарни инспектор Члан 86. У вршењу послова из члана 84. овог закона санитарни инспектор када утврди неусаглашеност са захтевима у складу са овим законом и прописима у областима на које се овај закон примењује је овлашћен и дужан да: 1) нареди отклањање неусаглашености утврђених службеном контролом у складу са овим законом и прописима у областима на које се овај закон примењује; 2) нареди друге мере и предузима друге радње у складу са овим законом. Мера из става 1. овог члана налажу се решењем санитарног инспектора. Надлежност за решавање жалби Члан 87. На решење надлежног инспектора може се изјавити жалба министру, односно министру здравља у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба не одлаже извршење решења. XIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Прекршај правног лица Члан 88. Новчаном казном од 150.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако: 1) не отклони неусаглашеност утврђену службеном контролом у складу са овим законом и прописима у областима на које се овај закон примењује; 2) не омогући приступ опреми, превозном средству, просторима и другим местима под контролом субјекта, као и њиховој околини; рачунарском систему за управљање информацијама; животињама и роби која је под његовом контролом; документима и другим релевантним информацијама (члан 17. став 1); 3) не сарађује са надлежним инспектором, овлашћеним телом, службеним ветеринаром, односно службеним лицем за здравље биља у току службених контрола и других службених активности (члан 17. ст. 2. и 4); 4) ако поступа супротно одредбама члана 21. овог закона; 5) ако не испуњава додатне захтеве у складу са овим законом (чл. 23 – 31); 6) у року од 24 сата по приспећу пошиљке не обавести надлежног инспектора одговорног за спровођење службених контрола у месту одредишта о приспећу пошиљке у објекат (члан 58. став 4); 7) приликом узимања узорака не стави бесплатно на располагање довољну количину узорака која је неопходна за лабораторијско испитивање и дијагностику, надлежном инспектору (члан 60. став 4); 8) не поступи по решењу надлежног инспектора у складу са овим законом. За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара и одговорно лице у правном лицу. 52 Прекршај предузетника Члан 89. Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако: 1) не отклони неусаглашеност утврђену службеном контролом у складу са овим законом и прописима у областима на које се овај закон примењује; 2) не омогући приступ опреми, превозном средству, просторима и другим местима под контролом субјекта, као и њиховој околини; рачунарском систему за управљање информацијама; животињама и роби која је под његовом контролом; документима и другим релевантним информацијама (члан 17. став 1); 3) не сарађује са надлежним инспектором, овлашћеним телом, службеним ветеринаром, односно службеним лицем за здравље биља у току службених контрола и других службених активности (члан 17. ст. 2. и 4); 4) ако поступа супротно одредбама члана 21. овог закона; 5) ако не испуњава додатне захтеве у складу са овим законом (чл. 23 – 31); 6) у року од 24 сата по приспећу пошиљке не обавести надлежног инспектора одговорног за спровођење службених контрола у месту одредишта о приспећу пошиљке у објекат (члан 58. став 4); 7) приликом узимања узорака не стави бесплатно на располагање довољну количину узорака која је неопходна за лабораторијско испитивање и дијагностику, надлежном инспектору (члан 60. став 4); 8) не поступи по решењу надлежног инспектора у складу са овим законом. XIV. УСКЛАЂИВАЊЕ СА ПРАВНИМ ТЕКОВИНАМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Члан 90. Овим законом преузима се садржина: 1) Уредбе (ЕУ) 2017/625 Европског парламента и Савета oд 15. марта 2017. године o службеним контролама и другим службеним активностима којима се осигурава примена прописа о храни и храни за животиње, правила о здрављу и добробити животиња, здрављу биља и средствима за заштиту биља, и о измени уредаба (ЕЗ) бр. 999/2001, (ЕЗ) бр. 396/2005, (ЕЗ) бр. 1069/2009, (ЕЗ) бр. 1107/2009, (ЕУ) бр. 1151/2012, (ЕУ) бр. 652/2014, (ЕУ) 2016/429 и (ЕУ) 2016/2031 Европског парламента и Савета, уредаба Савета (ЕЗ) бр. 1/2005 и (ЕЗ) бр. 1099/2009 и директива Савета 98/58/ЕЗ, 1999/74/ЕЗ, 2007/43/ЕЗ, 2008/119/ЕЗ и 2008/120/ЕЗ те о стављању ван снаге уредаба (ЕЗ) бр. 854/2004 и (ЕЗ) бр. 882/2004 Европског парламента и Савета, директива Савета 89/608/ЕЕЗ, 89/662/ЕЕЗ, 90/425/ЕЕЗ, 91/496/ЕЕЗ, 96/23/ЕЗ, 96/93/ЕЗ и 97/78/ЕЗ те Одлуке савета 92/438/ЕЕЗ (Уредба о службеним контролама) (СЛ L 95, 7. 4. 2017, стр. 1); 2) Спроведбене уредбе Комисије (ЕУ) 2019/1013 од 16. април 2019. године о претходној најави пошиљака одређених категорија животиња и робе које улазе у Унију (СЛ L 165, 21.6.2019, стр. 8); 3) Делегиране уредбе Комисије (ЕУ) број 2019/2125 од 10. октобра 2019. године која допуњава Уредбу (ЕУ) број 2017/625 Европског парламента и Савета у погледу правила о спровођењу посебних службених контрола дрвене 53 амбалаже, обавештавању о одређеним пошиљкама и мерама које треба предузети у случајевима неусаглашености (СЛ L 321, 12.12.2019, стр. 99); 4) Делегиране уредбе Комисије (ЕУ) број 2019/1666 од 24. јуна 2019. године која допуњава Уредбу (ЕУ) број 2017/625 Европског парламента и Савета у погледу услова за праћење превоза пошиљки одређене робе од граничног контролног места приспећа до објекта у месту одредишта у Унији и за праћење њиховог приспећа у тај објекат (СЛ L 255, 4.10.2019, стр. 1); 5) Делегиране уредбе Комисије (ЕУ) 2021/1353 од 17. маја 2021. године којом се допуњава Уредба (ЕУ) 2017/625 Европског парламента и Савета о случајевима и условима под којим надлежни органи могу да именују службене лабораторије које не испуњавају услове у погледу свих метода које користе за службене контроле или друге службене активности (СЛ L 291, 13.8.2021, стр. 20). XV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 91. Правна лица која су овлашћена за вршење одређених послова из области на које се овај закон примењује настављају да обављају послове до истека рока на која су овлашћена у складу са посебним прописима. Службене лабораторије које су овлашћене за вршење одређених послова из области на које се овај закон примењује настављају да обављају послове до истека рока на који су изабране у складу са посебним прописима. Члан 92. Подзаконски прописи који се доносе на основу овлашћења из овог закона донеће се у року од две године од дана ступања на снагу овог закона. До доношења прописа на основу овлашћења из овог закона примењиваће се прописи донети на основу закона из области на које се овај закон примењује, ако нису у супротности са овим законом. Члан 93. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2026. године, а у делу који се односи на област коју уређујe: 1) безбедност хране примењује се од 1. марта 2026. године; 2) генетички модификоване организми примењује се од 1. јануара 2027. године; 3) храну за животиње примењује се од 1. марта 2026. године; 4) здравље животиња примењује се од 1. марта 2026. године; 5) спореднe производe животињског порекла примењује се од 1. марта 2026. године; 6) добробит животиња примењује се од 1. марта 2026. године; 7) здравље биља примењује се од 1. јануара 2027. године; 8) средства за заштиту биља примењује се од 1. јануара 2027. године; 9) органску производњу примењује се од 1. марта 2026. године; 10) употребу и означавање производа заштићеним ознакама географског порекла и ознакама гарантовано традиционалних специјалитета, 54 као и традиционалним изразима у сектору вина примењује се од 1. марта 2026. године. Одредбе члана 82. овог закона престају да се примењују даном уласка Републике Србије у Европску унију.