Law amending the Nature Protection Law

З АКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПРИРОДЕ Члан 1. У Закону о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка), у члану 4. тач. 2) и 3) мењају се и гласе: „2) алохтона врста је врста која је у екосистеме на територији Републике Србије доспела намерним или ненамерним уношењем; 3) аутохтона врста је врста која је природно распрострањена у екосистемима на територији Републике Србије;”. Тач. 5) - 7) мењају се и гласе: „5) врста је oсновна таксономска категорија која представља скуп репродуктивно изолованих организама (микроорганизама, алги, гљива, лишајева, биљака и животиња), односно популација, које се међусобно слободно укрштају и дају плодно потомство, а у смислу овог закона односи се и на ниже систематске категорије, ако није другачије назначено; 6) геолошка разноврсност (геодиверзитет) је присуство или распрострањеност разноврсних елемената и облика геолошке грађе, геолошких структура и процеса, геохронолошких јединица, стена и минерала различитог састава и начина постанка и разноврсних палеоекосистема мењаних у простору под утицајима унутрашњих и спољашњих геодинамичких чинилаца током геолошког времена; 7) геопарк је географско подручје са јасно одређеном границом и довољно великом површином, које садржи велики број геолошких локалитета од посебног научног, естетског и образовног значаја, на коме се штити и промовише геолошко наслеђе кроз одрживи развој и коришћење;”. После тачке 7) додају се тач. 7а) - 7г), које гласе: „7а) геозаштита (геоконзервација) је скуп мера и активности које се спроводе у циљу заштите, очувања, презентације и промоције геодиверзитета и геонаслеђа; 7б) објекти геонаслеђа су раритетни, репрезентативни геолошки, педолошки и геоморфолошки облици, појаве и процеси, издвојени као посебне природне вредности од изузетног научног, културног, естетског, туристичког и другог значаја; 7в) покретни објекти геонаслеђа (објекти геонаслеђа еx situ) су појединачни геолошки облици и појаве: узорци стена, минерала и руда, примерци фосила (музеји, изложбе, радионице, предавања, колекције, филмови и др); 7г) непокретни објекти геонаслеђа (објекти геонаслеђа in situ) су делови простора или просторне целине јасно изражених геолошких, геоморфолошких и педолошких одлика: геолошки профили и изданци, облици површинског и подземног рељефа, типови земљишта (природно окружење, природни споменици, феномени и појаве);”.

2 Тачка 10) мења се и гласи: „10) генски фонд је укупан број гена или количина генетичке информације коју поседују сви чланови популације сексуално и асексуално репродуктивних организама;”. Тач. 12) и 13) мењају се и гласе: „12) дериват је сваки прерађени део животиње, биљке, гљиве, као и њихов органски или неоргански продукт; 13) дивље врсте су све врсте животиња, биљака и гљива које су природно еволуирале, укључујући хибриде и све примерке размножене у заточеништву или под вештачким условима, изузев припитомљених раса на чији еволуциони процес је утицао човек ради сопствених потреба;”. Тачка 16) брише се. Тачка 18) брише се. Тачка 21) мења се и гласи: „21) ex situ очување је очување компонената биолошке и геолошке разноврсности ван њихових природних станишта;”. Тачка 25) мења се и гласи: „25) заштићене врсте су дивље врсте које су заштићене међународним уговорима и/или овим законом;”. Тач. 27) - 29) мењају се и гласе: „27) заштићена природна добра су заштићена подручја, заштићене дивље врсте и покретна заштићена природна документа; 28) зоолошки врт је било која трајна установа где се држе дивље врсте животиња ради излагања јавности седам или више дана годишње, са изузетком циркуса, продавница кућних љубимаца и установа које не излажу јавности значајан број животиња или врста уколико се њихово држање и излагање врши на начин да се не угрожава заштита дивље фауне и очување биодиверзитета; 29) инвазивна алохтона врста је алохтона и друга врста која уношењем у природу и/или ширењем угрожава биолошку разноврсност и екосистемске услуге, а поред тога може да угрожава и здравље људи или причињава материјалну штету;”. Тачка 32) мења се и гласи: „32) in situ заштита је активна мера заштите која обухвата заштиту популација врсте на природном станишту, очување природних екосистема, очување и опоравак популација на њиховим природним стаништима, као и очување појава геодиверзитета на месту настанка или налазишта стена, руда, минерала, кристала и фосила.” После тачке 58а) додају се нове тач. 58б) – 58г), које гласе: „58б) прекогранични промет је увоз, унос, уношење из мора на територију Републике Србије, извоз или износ са територије Републике Србије и транзит преко територије Републике Србије примерака дивљих врста, њихових делова и деривата; 58в) примерак је свака животиња, биљка или гљива, без обзира да ли је жива или мртва, која припада дивљим врстама, сваки њен део или дериват;

3 58г) прихватилиште је подручје или простор оспособљен за привремено или трајно збрињавање живих примерака дивљих животиња за које ветеринар и/или стручно лице оцени да нису способне да самостално опстану у природи и/или које су предмет одузимања, заплене или других мера у складу са законом;”. Тачка 60) мења се и гласи: „60) природне вредности су делови природе који заслужују посебну заштиту због своје осетљивости, угрожености или реткости, ради очувања биолошке, геолошке и морфолошке и предеоне разноврсности, природних процеса и екосистемских услуга или ради научног, културног, образовног, здравствено-рекреативног и другог јавног интереса;”. Члан 2. У члану 8. после става 1. додају се нови ст. 2. и 3, који гласе: „Основе, планови и програми из става 1. овог члана који обухватају заштићено подручје или чије спровођење може имати значајан негативан утицај на циљеве очувања и целовитост еколошки значајног подручја, доносе се уз претходну сагласност министра надлежног за послове заштите животне средине. Основе, планови и програми из става 1. овог члана морају бити усаглашени са актом о проглашењу заштићеног подручја, планом управљања заштићеним подручјем и смерницама за управљање еколошки значајним подручјима.” Досадашњи ст. 2 - 4. постају ст. 4 - 6. Члан 3. У члану 9. став 2. тачка 3) мења се и гласи: „3) податке о еколошки значајном подручју;”. У тачки 6) после речи: „реализовати” додају се речи: „као и потребу оцене прихватљивости”. Тачка 8) мења се и гласи: „8) правни и стручни основ за утврђене услове и мере, односно забране и ограничења;”. После тачке 8) додаје се тачка 9), која гласи: „9) компензацијске мере, ако постоји основ, у складу са овим законом.” После става 2. додаје се нови став 3, који гласи: „Завод, уместо услова заштите природе, издаје мишљење о потреби оцене прихватљивости, ако се у поступку издавања услова заштите природе установи потреба о покретању поступка израде оцене прихватљивости.” Досадашњи ст. 3 – 5. постају ст. 4 - 6. У досадашњем ставу 6. који постаје став 7. реч: „накнада” замењује се речју: „такса”. Досадашњи став 7. који постаје став 8. мења се и гласи: „Висину и начин обрачуна и наплате таксе из става 7. овог члана, обвезнике таксе и ослобађање или умањење од обавезе плаћања таксе утврђује завод, уз сагласност министарства надлежног за послове финансија.”

4 Досадашњи став 8. постаје став 9. Досадашњи став 9. који постаје став 10. мења се и гласи: „Орган надлежан за доношење, односно усвајање документа из става 1. овог члана, прибавља од завода мишљење о испуњености услова заштите природе из става 2. овог члана.” Члан 4. Члан 10. мења се и гласи: „Члан 10. Оцена прихватљивости за еколошку мрежу (у даљем тексту: оцена прихватљивости) је поступак којим се оцењује могућ утицај стратегије, плана, основе, програма, пројекта, радова или активности на циљеве очувања и целовитост подручја еколошке мреже. Поступак оцене прихватљивости спроводи Министарство, орган надлежан за послове заштите животне средине аутономне покрајине, односно орган надлежан за послове заштите животне средине јединице локалне самоуправе за стратегију, план, програм, пројекат, радове или активности који сам или с другом стратегијом, планом, програмом, пројектом, радовима или активностима може имати значајан негативан утицај на циљеве очувања и негативан утицај на целовитост еколошки значајног подручја, уз претходно прибављене услове завода. Поступак оцене прихватљивости из става 2. овог члана састоји се од: 1) претходне оцене, и 2) главне оцене. За стратегије, планове, основе и програме за које се, у складу са посебним законом, спроводи поступак стратешке процене и за пројекте, за које се у складу са посебним законом, спроводи поступак процене утицаја, оцена прихватљивости спроводи се у оквиру тих поступака. У случају вршења примењених геолошких истраживања минералних и других геолошких ресурса и активних рударских објеката који су у моменту ступања на снагу овог закона одобрени од стране надлежних органа, не разматра се потреба спровођења поступка за оцену прихватљивости. За радове и активности за које се оцени потреба спровођења оцене прихватљивости надлежни орган тај поступак спроводи у складу са овим законом. Студија за оцену прихватљивости је посебан документ који се прилаже уз Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину, односно Елаборат о процени утицаја пројекта на животну средину. За остале радове и активности из става 6. овог члана ова студија се прилаже као посебан документ. Ако се на основу оцене прихватљивости утврди да планови, основе, програми, пројекти, радови и активности могу имати значајан негативан утицај на циљеве очувања и негативан утицај на целовитост еколошки значајног подручја, надлежни орган одбија давање сагласности. У случају сумње сматра се да планови, основе, програми, пројекти, радови и активности, могу имати значајан негативан утицај на циљеве очувања и негативан утицај на целовитост еколошки значајног подручја.

5 Ако се на основу оцене прихватљивости утврди да планови, основе, програми, пројекти, радови и активност могу имати значајан негативан утицај на циљеве очувања и негативан утицај на целовитост еколошки значајног подручја надлежни орган даје сагласност, ако: 1) не постоји друго алтернативно решење; 2) у односу на еколошки значајна подручја у којима се налази макар један приоритетни тип станишта и/или приоритетна врста, само ако постоје императивни разлози преовладавајућег јавног интереса, који се односе на заштиту здравља људи и јавне сигурности, на корисне ефекте од примарне важности за животну средину и ако постоје други преовладавајући разлози од јавног интереса уз претходно прибављено мишљење Европске комисије. У односу на све остале делове еколошке мреже само ако постоје други императивни разлози од јавног интереса, укључујући интересе социјалне или економске природе, који преовладавају у односу на интерес очувања ових подручја; 3) је компензацијске мере неопходне за очување свеукупне кохерентности еколошке мреже из члана 12. овог закона, могуће спровести пре давања одобрења на планове, основе, програме, пројекте, радове и активности. Надлежни орган за спровођење поступка оцене прихватљивости може да образује стручну комисију, односно овласти стручно лице за оцену студије о оцени прихватљивости уз претходно прибављено мишљење завода о испуњености услова заштите природе из члана 9. овог закона, а у складу са посебним законом. Влада ближе прописује поступак, садржину, рокове, начин спровођења оцене прихватљивости у односу на циљеве очувања еколошки значајног подручја, као и начин обавештавања јавности, утврђивања преовладавајућег јавног интереса и компензацијских мера.” Члан 5. У члану 12. став 1. реч: „добру” замењује се речју: „подручју”. У ставу 7. речи: „Фонда за заштиту животне средине” замењују се речима: „Зеленог фонда Републике Србије”. Члан 6. У члану 15. после става 3. додају се ст. 4 – 6, који гласе: „Станишта врста значајних за опстанак популација датог подручја из става 1. овога члана документују се картом станишта врста, која се израђује на основу ГИС базе података о распрострањености појединих станишта врста на подручју Републике Србије, која се објављује на интернет страници Министарства и Завода за заштиту природе Србије. Прикупљање података и стално ажурирање ГИС базе података обезбеђује Завод за заштиту природе Србије у сарадњи са другим овлашћеним стручним и научним институцијама. Картографски приказ станишта врста саставни је део планова, основа и програма из члана 8. овог закона.”

6 Члан 7. Назив члана 16. и члан 16. мењају се и гласе: „Заштита типова станишта Члан 16. Заштита типова станишта врши се спровођењем мера и активности на заштити и очувању типова станишта ради избегавања или смањења негативног утицаја на типове станишта, у складу са законом и међународним споразумима. Министар прописује критеријуме за издвајање угрожених, ретких, осетљивих и за заштиту приоритетних типова станишта, мере заштите за њихово очување и списак типова станишта. Типови станишта из става 2. овог члана документују се картом станишта, која се израђује на основу ГИС базе података о распрострањености појединих типова станишта на подручју Републике Србије, која се објављује на интернет страници Министарства и Завода за заштиту природе Србије. Прикупљање података и стално ажурирање ГИС базе података обезбеђују заводи и друге стручне и научне институције које овласти министар. Картографски приказ типова станишта саставни је део планова, основа и програма из члана 8. овог закона.” Члан 8. После члана 23. додају се назив члана и члан 23а, који гласе: „Геопарк Члан 23а Геопарк је подручје јасно дефинисане површине у оквиру које се штите, чувају, презентују и промовишу објекти геонаслеђа као и друге природне и културно-историјске вредности од значаја за науку, образовање, културу и економију са јасно дефинисаном управљачком структуром. Геопарк из става 1. овог члана мора да обухвати одређени број објеката геонаслеђа од нарочите важности у смислу њихове научне вредности, реткости, естетског изгледа или образовне вредности, као и објекте археолошког, биолошког, историјског или културног наслеђа. Територија геопарка може да обухвати више заштићених подручја са различито успостављеним режимима заштите. Министар прописује критеријуме за утврђивање потенцијалног простора за успостављање геопарка, у складу са геотектонском рејонизацијом уз уважавање геолошких посебности и других особености, као и критеријуме за класификовање, вредновање и рангирање објеката геонаслеђа.” Члан 9. У Глави III. Заштићена природна добра назив одељка 2. Заштићене врсте мења се и гласи: „2. Строго заштићене и заштићене дивље врсте”. Члан 10. У члану 36. став 2. тачка 1) мења се и гласи: „1) дивља врста ишчезла у Републици Србији и враћена програмом реинтродукције;”.

7 Тач. 7) и 8) мењају се и гласе: „7) дивља врста која је предмет потврђеног међународног уговора; 8) дивља врста којој је из других разлога потребна строга заштита.” У ставу 3. тач. 5) и 6) мењају се и гласе: „5) дивља врста која је предмет потврђеног међународног уговора; 6) дивља врста која није угрожена, али се због њеног изгледа може лако заменити са угроженом дивљом врстом;”. После тачке 6) додаје се тачка 7), која гласи: „7) дивља врста од економског значаја која би неконтролисаном експлоатацијом или уништавањем станишта могла бити угрожена.” Ст. 4. и 5. мењају се и гласе: „Строго заштићене и заштићене дивље врсте у смислу овога закона, одређују се на основу националних и међународних црвених листа или црвених књига, потврђених међународних уговора, стручних налаза и/или научних сазнања. Црвене листе и црвене књиге угрожених дивљих врста са локалитетима на којима се налазе, бројношћу популација и степеном угрожености, утврђује Министарство, на предлог завода.” Члан 11. Члан 38. мења се и гласи: „Члан 38. Еколошка мрежа као функционално и просторно повезана целина успоставља се ради очувања типова станишта од посебног значаја за заштиту, за обнaвљање и/или унапређивање нарушених станишта и за очување станишта дивљих врста флоре и фауне. Еколошку мрежу чине: еколошки значајнa подручја и еколошки коридори. Еколошки значајна подручја су: 1) подручја од националног значаја која биогеографском заступљеношћу и репрезентативношћу доприносе очувању биолошке разноврсности у Републици Србији; 2) подручја од међународног значаја која биогеографском заступљеношћу и репрезентативношћу доприносе очувању типова станишта и станишта врста укључујући птице у складу са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права. Влада утврђује еколошку мрежу Републике Србије. Актом из става 4. овог члана утврђују се: листа еколошки значајних подручја и листа врста укључујући птице и њихова станишта из става 3. тачка 2) овог члана, еколошки коридори, критеријуми за одређивање делова еколошке мреже, опште смернице управљања и начин финансирања. Завод, у сарадњи са другим стручним и научним институцијама припрема документацију за успостављање еколошке мреже у складу са законом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и утврђеним критеријумима.

8 Дигиталну базу података и карту еколошки значајног подручја израђује и ажурира Завод за заштиту природе Србије у сарадњи са стручним и научним институцијама, а на основу подлога које обезбеђује Републички геодетски завод без накнаде.” Члан 12. У члану 39. ст. 1- 3. мењају се и гласе: „Заштита еколошке мреже обезбеђује се спровођењем прописаних мера заштите ради очувања типова станишта и станишта врста за кoja су утврђена појединачна еколошки значајна подручја и спровођењем оцене прихватљивости. Мере заштите еколошке мреже односе се на правна лица, предузетнике и физичка лица која својим активностима и радовима могу утицати на подручја еколошке мреже и еколошке коридоре. На подручју еколошке мреже примењују се мере, методе и техничко- технолошка решења ради очувања станишта и станишта врста.” Члан 13. У члану 42. став 4. после речи: „података из катастра непокретности,” додају се речи: „података из катастра истражних и експлоатационих поља и простора, минералних ресурса и подземних вода, опис граница,”. Став 6. мења се и гласи: „Подручје за које је покренут поступак заштите сматра се заштићеним у складу са овим законом, а до доношења акта о проглашењу примењују се мере прописане у студији заштите из става 1. овог члана.” У ставу 7. после речи: „надлежном органу” додају се речи: „и Mинистарство обавести јавност о поступку покретања заштите природног подручја на интернет страници Министарства”. После става 7. додаје се став 8, који гласи: „Министарство обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I, II и III категорије на интернет страници Министарства.” Члан 14. Члан 47. брише се. Члан 15. У Глави IV. Поступак проглашавања заштићених природних добара назив одељка 2. Заштићене врсте мења се и гласи: „2. Строго заштићене и заштићене дивље врсте”. Члан 16. У члану 48. став 1. после речи: „појединих” додаје се реч: „дивљих” а после речи: „а на предлог завода” додају се речи: „и/или других овлашћених научних или стручних организација”. У ставу 2. после речи: „мере и активности на” додају се речи: „праћењу и”.

9 Члан 17. У члану 53. после става 1. додаје се став 2, који гласи: „План управљања заштићеним подручјем, које је истовремено и подручје еколошке мреже у складу са законом, садржи све елементе управљања овог дела еколошке мреже.” Члан 18. У члану 54. став 5. мења се и гласи: „Извештај о остваривању годишњег програма за претходну годину управљач доставља надлежном органу до 15. децембра текуће године, годишњи програм управљања за наредну годину управљач доставља надлежном органу до 15. новембра текуће године, а извештај о остваривању плана управљања из члана 52. овог закона најкасније 60 дана пре истека периода за који је план донет.” Члан 19. У члану 69. став 1. тачка 2) речи: „Фонда за заштиту животне средине” замењују се речима: „Зеленог фонда Републике Србије”. Члан 20. У члану 74. став 1. после речи: „заштићене” додаје се реч: „дивље”, а после речи: „животиња” додају се речи: „укључујући и птице”. У ставу 2. тачка 3) мења се и гласи: „3) хватати, држати и/или убијати, било којом методом, строго заштићене дивље врсте животиња у свим фазама биолошког циклуса, оштећивати или уништавати њихове развојне облике, јаја иако су празна, гнезда и легла, као и подручја њиховог размножавања, одмарања и угрожавати или уништавати њихова станишта и сл;”. У тачки 4) испред речи: „узнемиравати” додаје се реч: „знатно”. Члан 21. Члан 75. мења се и гласи: „Члан 75. Изузетно од члана 74. овог закона, у случају да не постоји друго задовољавајуће решење и да изузеће није штетно по опстанак популација строго заштићених дивљих врста у повољном стању очувања у њиховом природном подручју распрострањености, односно када за дивље врсте птица не постоји друго задовољавајуће решење, Министарство може дозволити радње ради: 1) истраживања и образовања, поновног насељавања (репопулације), реинтродукције, поновног уношења и узгоја у in-situ и еx-situ условима; 2) спречавања озбиљних штета на усевима, стоци, шумама, рибњацима, води и другим облицима својине; 3) заштите јавног здравља и јавне безбедности, а у случају птица и ваздушне безбедности или других разлога од преовладавајућег јавног интереса, укључујући разлоге социјалне или економске природе и корисне последице од првенственог значаја за животну средину; 4) заштите дивљих биљних и животињских врста и очување природних станишта;

10 5) дозвољавања, под строго контролисаним условима и у ограниченом обиму, узимање или задржавање одређених јединки у ограниченим количинама. Дозволу за случај из става 1. овог члана издаје Министарство по претходно прибављеном мишљењу завода. Захтев за издавање дозволе из става 2. овог члана садржи научни назив врсте, разлоге, сврху и циљ коришћења, односно обављања радњи, елаборат/студију о начину, месту, времену, корисним односно штетним последицама и друге доказе и релевантне чињенице од значаја за конкретан случај. Дозвола из става 2. овог члана издаје се решењем. Евиденције о издатим дозволама из става 2. овог члана води Министарство. На решење из става 4. овог члана, жалба није дозвољена, али се може покренути управни спор.” Члан 22. У члану 76. после става 1. додаје се нови став 2, који гласи: „Управљање популацијама заштићених дивљих врста, које није уређено прописима из области ловства и рибарства, врши се на основу дозволе коју издаје Министарство у складу са законом.” Досадашњи ст. 2. и 3. постају ст. 3. и 4. После става 4. додају се ст. 5 - 7, који гласе: „Дозволе из ст. 2. и 4. овог члана издаје Министарство по претходно прибављеном мишљењу завода. Дозволе из ст. 2. и 4. овог члана издају се у форми решења и садрже: назив врсте, сврху и циљ управљања популацијом, односно обављања радњи, место обављања радњи, време важења дозволе, начин и услове под којима се радње могу обављати, као и начин достављања извештаја о обављеним радњама. На решење из става 6. овог члана није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.” Члан 23. У члану 78. став 1. после речи: „дивљих врста” додају се речи: „које се обавља методама које могу угрозити ове врсте (као што су хватање, сакупљање, обележавање, узорковање и сл)”. У ставу 4. после речи: „Изношење” додају се речи: „примерака строго заштићених и заштићених”, а речи: „и/или њихових делова и деривата” бришу се. Члан 24. Назив члана 82. мења се и гласи: „Уношење алохтоних дивљих врста у слободну природу ”. У члану 82. став 2. реч: „угрожава” замењује се речима: „угрожавају популације или”. У ставу 3. после речи: „студије прихватљивости” додају се речи: „по претходно прибављеном мишљењу завода”.

11 У ставу 5. реч: „Стране” замењује се речима: „Алохтоне”, а речи: „Завода и других стручних и научних институција” замењују се речима: „овлашћених научних или стручних организација”. Став 7. брише се. Члан 25. У називу члана 83. после речи: „алохтоних” додаје се реч: „дивљих”. Члан 26. Назив члана 84. мења се и гласи: „Премештање живих примерака аутохтоних дивљих врста”. У члану 84. став 1. речи: „Премештање јединки” замењују се речима: „Премештање живих примерака”. У ставу 2. после речи: „добробит животиња” тачка на крају замењује се запетом и додају се речи: „као и у случају акцидентних ситуација (поплава, пожара, суша и сл).” У ставу 3. речи: „премештање јединки” замењују се речима: „премештање живих примерака”. Члан 27. Назив члана 86. и члан 86. мењају се и гласе: „Услови за држање и обележавање живих примерака дивљих врста животиња у заточеништву Члан 86. Живи примерци дивљих врста животиња могу се држати у заточеништву само ако им се обезбеде животни услови у складу са законом који одговарају врсти, раси, полу, старости, физичким и биолошким специфичностима, као и етолошким потребама дате врсте. Забрањено је држање живих примерака дивљих врста животиња у неприкладним условима. Примерци дивљих врста животиња из става 1. овог члана обавезно се обележавају на прописан начин. Министар прописује услове које морају испуњавати зоолошки вртови и други објекти и/или простори за држање животиња у смислу става 1. овог члана, услове држања, забрану или ограничење држања појединих врста, програме обуке и едукације, као и начин обележавања и евидентирања примерака дивљих врста животиња из става 1. овог члана. Забрањено је држање у заточеништву живих примерака дивљих врста животиња одређених прописом из става 4. овог члана, осим ако: 1) се држе у одговарајућим објектима у саставу зоолошког врта, прихватилиштима и научним установама или другим научним организацијама за потребе биомедицинских истраживања или научних истраживања ради очувања врста; 2) се држе у другим објектима, ако се ради о привременом држању ради лечења, опоравка и повратка у природу и/или ако је то у циљу добробити животиња под условом да се примерци држе у складу са прописаним условима, да им је обезбеђена одговарајућа ветеринарска нега и да не постоји опасност по здравље и безбедност људи и животну средину.

12 Правно лице, предузетник и физичко лице које поседује живе примерке дивљих врста животиња чије држање је забрањено или ограничено у складу са овим законом дужно је да примерке пријави Министарству. Лицима из става 6. овог члана Министарство решењем забрањује трговину, промену власништва, даље размножавање пријављених примерака и прибављање нових примерака дивљих врста животиња чије држање је забрањено или ограничено у складу са овим законом, осим у случајевима за које постоји изузеће из става 5. овог члана. На основу решења из става 7. овог члана Министарство води регистар правних лица, предузетника и физичких лица из става 6. овог члана. Решење из става 7. овог члана је коначно и против њега се може водити управни спор.” Члан 28. После члана 86. додају се назив члана и члан 86а, који гласи: „Зоолошки врт Члан 86а Правно лице које држи дивље животиње у саставу зоолошког врта дужно је да поднесе Министарству захтев за издавање дозволе за рад зоолошког врта. Дозвола за рад зоолошког врта издаје се на период од пет година. Дозвола из става 1. овог члана се издаје под условом да су испуњени услови за држање дивљих животиња у зоолошком врту у складу са прописом из члана 86. став 4. овог закона. Захтев за обнављање дозволе у складу са овим законом подноси се шест месеци пре истека рока из става 2. овог члана. Уз захтев за издавање дозволе подноси се следећа документација, која садржи нарочито: 1) врсте и број животиња; 2) детаљни план објеката и простора за држање животиња; 3) друге доказе и документацију прописану у складу са овим законом. Испуњеност услова за издавање дозволе утврђује Министарство на основу поднетог захтева и налаза надлежне инспекције. Ако се у поступку редовног или ванредног инспекцијског надзора, утврди да зоолошки врт или његов део не испуњава услове за издавање дозволе, односно услове прописане издатом дозволом или ревизијом дозволе, Министарство затвара: 1) за јавност део зоолошког врта који не испуњава услове, или 2) зоолошки врт за јавност у целини и одузима дозволу. Министарство може решењем привремено да одобри рад зоолошком врту који је основан, односно који је постојао пре ступања на снагу овог закона, уз обавезно прописивање временског рока, не дужег од две године, за испуњавање свих прописаних услова за добијање дозволе. Услови из дозволе могу се променити у року важења дозволе, ако: 1) постоји опасност од настанка штете или настане штета по здравље људи и животну средину, дође до измена закона и других прописа;

13 2) услови безбедности на раду захтевају ревизију, односно измену дозволе. Промену услова у дозволи, односно ревизију дозволе из става 9. тач. 1) и 2) врши Министарство по службеној дужности. Министар ближе прописује садржину захтева, документацију која се подноси уз захтев и образац захтева за издавање дозволе за рад зоолошког врта.” Члан 29. Називи чл. 87-90. и чл. 87-90. мењају се и гласе: „Порекло примерака строго заштићених и заштићених дивљих врста Члан 87. Правна лица, предузетници и физичка лица која држе примерке строго заштићених и заштићених дивљих врста морају да поседују доказ којим се потврђује да се ради о примерцима: 1) који су законито увезени; 2) који су законито стечени пре него што је врста законом заштићена; 3) пореклом из узгоја у складу са овим законом; 4) који су у складу са овим законом пријављени Министарству до 1. јуна 2011. године или о њиховим потомцима. Под доказом о пореклу из става 1. овог члана сматрају се дозволе и потврде издате у складу са овим законом, прописима донетим на основу овог закона или у складу са Законом о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 11/01 - у даљем тексту: Цитес конвенција), као и други документован доказ на основу ког Министарство може да утврди законито стицање примерка, укључујући и резултате лабораторијских и других стручних анализа спроведених од стране установа које одреди Министарство у циљу утврђивања порекла примерака. За примерке из става 1. тачка 4) овог члана које су власници пријавили до 1. јуна 2011. године, а нису приложили документован доказ о пореклу, у процесу издавања потврда на основу прописа којим се уређује прекогранични промет и трговина заштићеним врстама, изјаве о пореклу примерка биће узете у разматрање као доказ о пореклу. Министарство, на основу мишљења овлашћених научних или стручних организација, одлучује о одобравању или одбијању захтева за издавање потврда на основу прописа којим се уређује прекогранични промет и трговина заштићеним врстама. Правна лица, предузетници и физичка лица која поседују мртве примерке, делове и деривате одређених животињских врста које су заштићене Цитес конвенцијом дужна су да Министарству пријаве поседовање тих примерака ради прибављања потврде из става 2. овог члана. Ако правна лица, предузетници и физичка лица наследе примерак строго заштићене или заштићене дивље врсте, дужни су да без одлагања о томе обавесте Министарство и прибаве одговарајућу потврду. Mинистар прописује услове и начин поступања са примерцима из става 3. овог члана и њиховим потомством, начин пријављивања, врсте које се

14 пријављују, услове и начин поступања са мртвим примерцима, деловима и дериватимa из става 5. овог члана. Евидентирање држања примерака строго заштићених и заштићених дивљих врста животиња Члан 88. Правно лице, предузетник и физичко лице које држи примерак строго заштићене или заштићене дивље врсте у заточеништву, дужно је да Министарству поднесе захтев за издавање потврде у складу са прописом којим се уређује прекогранични промет и трговина врстама дивље фауне и флоре, осим у случајевима када за предметни примерак већ постоји издата важећа потврда Министарства или када је прописано изузеће. Потврда из става 1. овог члана издаје се, ако подносилац захтева докаже да су испуњени услови прописани овим законом и прописом којим се уређује прекогранични промет и трговина врстама дивље флоре и фауне. Министарство води евиденцију примерака строго заштићених и заштићених дивљих врста животиња за које су издате потврде из става 1. овог члана. Узгој строго заштићених и заштићених дивљих врста Члан 89. Правно лице, предузетник и физичко лице које намерава да узгаја или вештачки размножава примерке строго заштићених или заштићених дивљих врста, дужно је да прибави дозволу у складу са овим законом. Министарство забрањује узгој, ако на основу мишљења научне или стручне организације утврди да узгој или вештачко размножавање строго заштићених и заштићених дивљих врста представља опасност по здравље људи, добробит животиња или животну средину. Ако се у поступку инспекцијског надзора у складу са овим законом у току важења дозволе из става 1. овог члана, утврди да се узгој или вештачко размножавање врши у супротности са условима на основу којих је дозвола издата, Министарство одузима дозволу. Власник примерка строго заштићених и заштићених дивљих врста животиња из става 1. овог члана обавезан је да осигура да ти примерци не побегну у природу и одговоран је за штету коју те животиње проузрокују ако побегну. Одгајивачнице у којима се узгајају примерци строго заштићених дивљих врста у складу са Цитес конвенцијом, могу да поднесу захтев за издавање дозволе за прекогранични промет у комерцијалне сврхе датих примерака, ако је одгајивачница регистрована код Секретаријата Цитес конвенције. Трговина строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама животиња Члан 90. Правно лице, предузетник и физичко лице које обавља трговину примерцима строго заштићених, односно заштићених дивљих врста животиња, дужно је да живе животиње држи у складу са чланом 86. овог закона, да са примерцима поступа у складу са чланом 87. овог закона и трговину обавља у складу са прописом којим се уређује прекогранични промет и трговина примерцима дивљих врста.

15 Трговином из става 1. овог члана сматрају се продаја и куповина, стицање у комерцијалне сврхе, излагање јавности ради стицања добити, коришћење у сврху стицања добити, држање ради продаје, нуђење на продају, потражња за куповину или превоз ради продаје, најам, размена или било који други вид промене власништва. Приликом трговине примерцима строго заштићених, односно заштићених дивљих врста животиња, продавац, односно власник је дужан да новом власнику преда доказ о пореклу у складу са чланом 87. овог закона. Потврде и други акти издати на основу овог закона у сврху трговине строго заштићених, односно заштићених дивљих врста користе се само за примерке на које се односе.” Члан 30. Назив члана 91. мења се и гласи: „Збрињавање живих примерака дивљих врста животиња”. У члану 91. став 1. мења се и гласи: „У сврху привременог и/или трајног збрињавања живих примерака дивљих врста животиња, Министарство одређује прихватилишта, зоолошке вртове или друга правна или физичка лица.” Став 2. брише се. Досадашњи ст. 3. и 4. постају ст. 2. и 3. У досадашњем ставу 5. који постаје став 4. број: „4.” замењује се бројем: „3.”. После става 4. додаје се став 5, који гласи: „Финансирање збрињавања примерака дивљих животиња обезбеђује се из: 1) средстава буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе; 2) средстава Зеленог фонда Републике Србије; 3) других извора у складу са законом.” Став 6. брише се. Члан 31. Називи чл. 92 - 95. и чл. 92 – 95. мењају се и гласе: „Поступање са привремено задржаним, привремено одузетим, трајно одузетим и напуштеним примерцима строго заштићених, заштићених и алохтоних дивљих врста Члан 92. Примерци строго заштићених, заштићених и алохтоних дивљих врста са којима се поступа супротно одредбама овог закона, одузимају се у складу са овим законом, уз издавање потврде о одузимању која садржи податке о одузетим примерцима. Министарство одлучује о поступању са привремено задржаним, привремено одузетим, трајно одузетим и напуштеним примерцима строго заштићених, заштићених и алохтоних дивљих врста, у складу са прописом којим се уређује прекогранични промет и трговина врстама дивље флоре и фауне.

16 Привремено задржане, привремено одузете, трајно одузете и напуштене живе примерке дивљих животиња ради даљег збрињавања преузима овлашћено лице из Министарства, инспектор надлежан за послове заштите животне средине (у даљем тексту: инспектор), овлашћена научна или стручна организација или зоолошки врт, односно прихватилиште које одреди Министарство, ако орган који је извршио одузимање или заплену истих није у могућности да изврши њихов транспорт до места збрињавања. Трошкове таксономског одређивања врсте и/или утврђивања врсте од које део или дериват потиче, узорковања, анализа, нешкодљивог уклањања, транспорта, лечења, неге, враћања у природу и збрињавања одузетих примерака из става 1. овог члана сноси правно лице, предузетник или физичко лице од кога су примерци одузети. Ако се прекогрaнични промет врши супротно прописима, а није утврђен прималац, све трошкове из става 5. овог члана дужан је да надокнади пошиљалац, превозник или наручилац, односно држава ако напред наведена лица нису утврђена. Укупан износ трошкова утврђује Министарство на основу извештаја о утрошеним средствима за потребе збрињавања примерака. Накнада трошкова се врши на основу коначне одлуке суда. Међусобна права и обавезе везана за пружање услуга збрињавања одузетих примерака уређују се уговором закљученим између Министарства и правног или физичког лица овлашћеног за збрињавање примерака. Министар прописује трошковник збрињавања одузетих примерака строго заштићених, заштићених и алохтоних дивљих врста. Поступање са нађеним примерцима строго заштићених и заштићених дивљих врста животиња Члан 93. Лице које нађе примерак строго заштићене или заштићене дивље врсте животиње дужно је да одмах обавести Министарство или завод о: 1) пронађеним мртвим примерцима; 2) живим примерцима који су болесни, повређени или који нису способни да самостално преживе у природи. Министарство може да одреди посебан тим стручних - физичких и/или правних лица, ако су потребне интервенције са живим примерцима дивљих животиња у дивљини или у заточеништву. Међусобна права и обавезе уређују се уговором закљученим између Министарства и лица из става 2. овог члана. Министарство и/или завод примерке из става 1. тачка 2) овог члана, ради лечења и опоравка, упућују на привремено збрињавање и након опоравка, ако се процени да су способни да самостално преживе примерци се пуштају назад у природно станиште. Оправдане трошкове транспорта, неге и лечења животиње сноси Министарство. Сви примерци строго заштићених и заштићених врста дивљих животиња из става 1. овог члана обележавају се на прописан начин. Убијени или на било који други начин усмрћени примерци строго заштићених дивљих врста пронађени на територији Републике Србије предају

17 се најближој ветеринарској организацији или другој институцији коју одреди Министарство ради утврђивања узрока усмрћивања, односно угинућа. Трошкове анализе узорака и дијагностичких испитивања ради утврђивања узрока усмрћивања, односно угинућа примерака из става 7. овог члана сноси Министарство. Мртви примерци из става 1. овог члана предају се овлашћеној научној или стручној организацији на препарирање, конзервацију и чување чиме постају покретна заштићена природна добра као делови биолошког наслеђа а који имају научни, образовни и културни значај, када овако поступање не представља опасност по здравље људи. Овлашћена научна или стручна организација којој су предати мртви примерци из става 7. овог члана води евиденцију о тим примерцима и податке из евиденције доставља Министарству и заводу. Прекогранични промет, трговина и узгој строго заштићених,заштићених и алохтоних дивљих врста Члан 94. Министарство, на основу мишљења овлашћене научне или стручне организације, издаје дозволе и друга акта (потврде, мишљења, обавештења и др) којима се одобрава увоз, извоз, унос и износ примерака дивљих врста, њихових делова и деривата, заштићених на основу закона и потврђених међународних уговора, као и за увоз живих примерака алохтоних дивљих врста које нису заштићене. Дозвола, односно потврда из става 1. овог члана издаје се под следећим условима: 1) да је право располагања јединком врсте дивље животиње, гљиве и биљке стечено у складу са законом; 2) да су животиње или пошиљка обележени на прописан начин; 3) да су предузете све мере за добробит животиња током превоза; 4) другим условима прописаним у складу са овим законом. Министарство може да, на основу пресуда којима се санкционишу преступи везани за прекогранични промет дивљим врстама, а које Министарству благовремено достављају надлежни судови, одбије захтев за издавање дозволе и/или потврде лицима која су кажњена за илегалан прекогранични промет примерака строго заштићених или заштићених дивљих врста, и то: 1) за привредни преступ, односно прекршај, у периоду од шест месеци до две године од правноснажности одлуке суда, или 2) за кривично дело, у периоду од две до пет година од правноснажности одлуке суда. Забрањен је прекогранични промет примерака дивљих врста ако: 1) се прекогранични промет, укључујући отпрему, транспорт и транзит врши без издате дозволе или потврде; 2) се врши супротно издатој дозволи или потврди, односно дозвола или потврда се користи за било који други примерак осим за онај за који је издата; 3) се користи дозвола или потврда која је поништена или чији је рок важења истекао;

18 4) се користи лажна, фалсификована дозвола или потврда, укључујући и исправу на којој су вршене неовлашћене измене. Министарство може поништити издате важеће дозволе и потврде, односно забранити издавање дозвола и потврда у наредних годину дана од дана поништавања дозволе. Министарство поништава дозволу или потврду ако: 1) се, после издавања дозволе или потврде, услед ванредних околности, не може обавити извоз, увоз или транзит у складу са условима наведеним у дозволи или потврди; 2) накнадно утврди да је одлука о издавању дозволе или потврде донета на основу нетачних података, фалсификованих докумената или исправа на којима су вршене неовлашћене измене. Лицу чија је дозвола или потврда поништена због околности из става 6. тачка 2) овог члана, а имало је сазнање о тачности података, Министарство не издаје дозволу или потврду у наредних 12 месеци од дана укидања дозволе или потврде. Сваку пошиљку строго заштићених, заштићених и алохтоних дивљих врста мора да прати дозвола, односно потврда у оригиналу. При увозу, извозу, уносу, износу и транзиту, живе животиње морају се превозити и чувати на начин којим се ни најмање не озлеђује или оштећује њихово здравље или се са њима нехумано поступа, у складу с посебним прописима. Министар може забранити или ограничити увоз одређених алохтоних дивљих врста на основу мишљења овлашћене научне или стручне организације у складу са прописаним условима, а нарочито, ако: 1) увоз представља опасност по аутохтоне врсте, здравље или безбедност људи; 2) ниво трговине може угрозити опстанак популације дате дивље врсте у природи; 3) је проценат угинућа примерака дате дивље врсте у транспорту превисок. У складу са потврђеним међународним уговорима, а у циљу заштите дивљих врста из става 1. овог члана министар прописује: 1) услове под којима се обавља увоз, извоз, унос, износ или транзит, трговина и узгој дивљих врста из става 1. овог члана; 2) издавање дозвола и других аката (потврда, мишљења и обавештења и др); 3) спискове дивљих врста, њихових делова и деривата који подлежу издавању дозвола, односно других аката; 4) дивље врсте, њихове делове и деривате чији је увоз односно извоз забрањен, ограничен или обустављен; 5) изузетке од издавања дозволе и других аката; 6) садржину, изглед и начин вођења регистра издатих дозвола и других аката; 7) начин обележавања животиња или пошиљки;

19 8) начин поступања са одузетим примерцима; 9) начин спровођења надзора и вођења евиденције; 10) израду извештаја и др. На решење из става 1. овог члана није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор. Пријава прекограничног промета строго заштићених, заштићених и алохтоних дивљих врста Члан 95. Прекогранични промет примерака строго заштићених и заштићених дивљих врста, њихових делова и деривата, као и увоз или унос живих примерака алохтоних дивљих врста обавезно се пријављује царинској служби, у складу са одредбама овог закона и другим прописима. Увозник, односно извозник примерака, као и физичко лице које уноси и износи примерке из става 1. овог члана, дужан је да о очекиваном времену доласка, односно отпремања пошиљке, обавести Министарство 48 сати пре вршења увоза или извоза, ако је овај услов наведен у дозволи или акту из члана 94. став 1. овог закона. Ветеринарско здравствени и фитосанитарни преглед пошиљки из става 1. овог члана над којима постоји надлежност граничне ветеринарске и фитосанитарне инспекције спроводи се у складу са посебним прописима. Mинистар прописује граничне прелазе на којима се може обављати увоз, извоз, унос, износ и транзит строго заштићених и заштићених дивљих врста, њихових делова и деривата, као и услове у погледу њихове опремљености и оспособљености за обављање тих послова. На граничним прелазима Министарство чини доступним јавности информације о условима и начину вршења прекограничног промета строго заштићених и заштићених дивљих врста. Ако се прекогранични промет примерака строго заштићених, заштићених или алохтоних дивљих врста врши супротно прописаним условима, примерке привремено задржава царински орган, а одузима надлежни инспектор у складу са чланом 92. овог закона.” Члан 32. Члан 96. мења се и гласи: „Члан 96. „Царински орган врши контролу увоза, уноса, извоза, износа, поновног извоза и транзита примерака у смислу овог закона, а у оквиру својих овлашћења. Царински орган посебно проверава да ли су за примерке из члана 95. став 1. овог закона приложене важеће дозволе, потврде или друга акта издата у складу са прописом из члана 94. овог закона, и/или прописане дозволе друге државе издате у складу са Цитес конвенцијом. Царински орган са дозволама и потврдама из става 2. овог члана поступа на начин прописан прописом о прекограничном промету заштићених дивљих врста из члана 94. овог закона. Царински орган обавештава Министарство у случају потребе за стручном провером садржаја контролисане пошиљке.

20 Ако се у поступку царинске контроле утврди да се примерци из члана 94. овог закона увозе, уносе, извозе, износе, поновно извозе или су у транзиту, на начин супротан одредбама овог закона, царински орган исте привремено задржава, о чему одмах обавештава Министарство ради спровођења даљих активности из надлежности Министарства. Привремено задржане примерке, до одлуке Министарства, односно до окончања судског поступка, царински орган: 1) може сам да чува или да преда на чување Министарству у случају када се ради о деловима и дериватима; 2) када се ради о мртвим или живим примерцима исте предаје Министарству за потребе збрињавања у складу са овим законом. Трошкове насталe у поступку из става 6. овог члана, сноси лице од кога су примерци привремено задржани, односно привремено или трајно одузети. У случају потребе за стручном провером садржаја пошиљке из става 4. овог члана, трошкове провере сноси увозник, односно извозник, на територији Републике. Влада утврђује висину и начин плаћања таксе за стручну проверу садржаја пошиљке из става 4. овог члана.” Члан 33. У члану 103. став 5. после речи: „су установе” додају се речи: „на чије оснивање, организацију и рад се примењују прописи о јавним службама”. После става 5. додаје се нови став 6, који гласи: „Права, обавезе и одговорности запослених у организацијама за заштиту природе уређују се у складу са општим прописима о раду, док се плате уређују у складу са прописом којим се уређују плате запослених у јавним службама које се финансирају из буџета Републике, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе.” Досадашњи ст. 6. и 7. постају ст. 7. и 8. Члан 34. У члану 110. после става 8. додаје се нови став 9, који гласи: „Чувар има статус службеног лица”. У досадашњем ставу 9. који постаје став 10. после речи: „ловства” додају се речи: „само на заштићеним подручјима површине мање од 100 ha”. Досадашњи став 10. брише се. Члан 35. У члану 111. став 1. мења се и гласи: „Основни документи заштите природе су: Стратегија заштите природе Републике Србије (у даљем тексту: Стратегија), програми заштите природе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и извештаји о стању природе.” После става 1. додаје се став 2, који гласи: „Стратегија је основни инструмент за спровођење потврђених међународних уговора у области заштите природе којим се одређују дугорочни циљеви и мере очувања биолошке и геолошке разноврсности и начин њиховог спровођења.”

21 Члан 36. У члану 112. став 2. после речи „природе” додаје се реч: „укључујући”, а после речи: „ биодиверзитета” додају се речи: „предела и геонаслеђа”. Став 6. мења се и гласи: „Стратегија се израђује на основу извештаја о стању природе и нарочито садржи: начела и опште циљеве, оцену стања, посебне циљеве и активности за њихово спровођење као и могуће изворе финансирања.” После става 6. додаје се нови став 7, који гласи: „Извештај о стању природе израђује Завод за заштиту природе Србије у сарадњи са другим стручним и научним организацијама и другим јавним службама.” Досадашњи ст. 7. и 8. постају ст. 8. и 9. Члан 37. У члану 119. став 1. речи : „(у даљем тексту: инспектор)” бришу се. После става 1. додаје се нови став 2, који гласи: „У вршењу инспекцијског надзора над прекограничним прометом и трговином строго заштићеним и заштићеним врстама, као и живим примерцима дивљих животиња надлежни инспектор сарађује са овлашћеним лицем за издавање дозвола из члана 94. овог закона.” Досадашњи став 2. постаје став 3. После досадашњег става 3. који постаје став 4. додају се ст. 5. и 6, који гласе: „Инспекцијски надзор из става 1. овог члана обавља се без претходног писаног обавештавања надзираног субјекта и прибављања писаног налога за инспекцијски надзор. Изузетно, инспектор може обавестити надзираног субјекта о почетку инспекцијског надзора, ако процени да је такво обавештење потребно у циљу обављања надзора.” Члан 38. После члана 119. додају се назив члана и члан 119а, који гласи: „Заједничко тело за спровођење надзора над прекограничним прометом и трговином дивљим врстама Члан 119а У вршењу надзора над прекограничним прометом и трговином дивљим врстама Министарство сарађује са царинском службом, полицијом и републичким јавним тужилаштвом. Министарство образује заједничко тело ради: планирања, праћења, усклађивања и предузимања заједничких мера и активности за спровођење надзора над прекограничним прометом и трговином дивљим врстама, у складу са прописима којима се уређује државна управа. Одлуком о образовању заједничког тела из става 2. овог члана уређују се питања програмирања и вршења обуке, координација надзора, извештавања о контроли прекограничног промета и трговине дивљим врстама и санкционисању незаконитих радњи из става 2. овог члана.”

22 Члан 39. У члану 120. тачка 10) мења се и гласи: „10) дивље врсте у прекограничном промету и трговини, односно да ли се прекогранични промет строго заштићених, заштићених и алохтоних дивљих врста биљака, животиња и гљива врши у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона;”. Тач. 21) и 22) мењају се и гласе: „21) да ли се вештачко пресељавање и насељавање популација или делова популација аутохтоних дивљих врста врши у складу са одредбама овог закона; 22) да ли се држање, узгој, обележавање и трговина примерцима дивљих врста обавља на прописан начин; ”. После тачке 22) додаје се тачка 22а), која гласи: „22а) да ли су испуњени услови за рад зоолошког врта у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.” Члан 40. У члану 121. став 1. тач. 9) и 10) мењају се и гласе: „9) нареди спровођење мера и услова заштите заштићених природних добара, заштићених дивљих биљних и животињских врста и гљива; 10) врши контролу прекограничног промета примерака строго заштићених, заштићених и алохтоних дивљих врста и забрани прекогранични промет који се врши супротно одредбама овог закона, прописа донетих на основу овог закона и/или ратификованих међународних уговора;”. Тач. 21) - 23) мењају се и гласе: „21) забрани вештачко пресељавање и насељавање популација или делова популација аутохтоних дивљих врста без дозволе или супротно прописаним условима; 22) забрани држање, узгој и трговину примерцима строго заштићених, заштићених и алохтоних дивљих врста који се врши супротно одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона; 23) забрани оштећивање или уништавање станишта строго заштићених и заштићених дивљих врста;”. После тачке 23) додаје се тачка 23а), која гласи: „23а) врши контролу држања, узгоја и трговине примерка строго заштићених, заштићених или алохтоних дивљих врста;”. После тачке 24) додају се тач. 25), 25а) и 26), које гласе: „25) нареди власнику односно држаоцу примерка дивље врсте да омогући инспектору, представнику овлашћене научне или стручне организације или ветеринару, несметан приступ примерку дивље врсте ради физичког прегледа и/или узимања узорка крви или другог ткива од примерка за потребу спровођења анализе; 25а) врши преглед и проверу локације, простора, објеката, предмета, возила и других превозних средстава код правних лица, предузетника, физичких и других лица ради утврђивања поштовања одредаба овог закона;

23 26) нареди извршење других законом прописаних обавеза у одређеном року.” У ставу 5. после речи: „23)” додаје се запета и реч: „23а)”, а после речи: „24)” додаје се запета и речи: „25), 25а) и 26)”. Члан 41. У члану 123. став 1. после тачке 1) додаје се тачка 1а), која гласи: „1а) примерке строго заштићених, заштићених и/или алохтоних дивљих врста при вршењу прекограничног промета, трговине и/или поседовања на територији Републике Србије, супротно овом закону, прописима донетим на основу овог закона и потврђеним међународним уговорима и наложи њихово чување уз забрану располагања и обавезу хитног обавештавања Министарства о евентуалним променама везаним за примерке, уз издавање потврде о одузетим примерцима;”. После става 1. додаје се нови став 2, који гласи: „Са одузетим покретним заштићеним природним документима и примерцима дивљих врста из става 1. овог члана поступа се на примерен начин за њихово очување и заштиту, а на предлог овлашћене научне или стручне организације за живе примерке.” Досадашњи ст. 2 – 4. постају ст. 3 - 5. Досадашњи став 5. брише се. Члан 42. У члану 125. став 1. тачка 5) мења се и гласи: „5) врши или покуша сакупљање и/или коришћење примерака строго заштићених или заштићених дивљих врста без дозволе, односно супротно прописаним условима (чл. 75, 76. и 77);”. После тачке 5) додаје се тачка 5а), која гласи: „5а) држи, тргује или покуша да тргује са примерцима строго заштићених или заштићених дивљих врста супротно чл. 86а, 90. и 94. овог закона;”. Тачка 6. мења се и гласи: „6) врши или покуша да изврши прекогранични промет, укључујући отпрему, транспорт и транзит, примерака строго заштићених, заштићених или алохтоних дивљих врста без одговарајуће дозволе или потврде коју издаје Министарство, или користи дозволу или потврду која је поништена или чији је рок важења истекао (члан 94. став 4. тач. 1) и 3));”. После тачке 6) додају се тач. 6а) и 6б), које гласе: „6а) врши или покуша прекогранични промет дивљих врста супротно издатој дозволи или потврди, односно користи дозволу или потврду издату за прекогранични промет за било који други примерак осим за онај за који је издата (94. став 4. тачка 2)); 6б) користи лажну, фалсификовану дозволу или потврду за прекогранични промет примерака строго заштићених, заштићених или алохтоних дивљих врста, укључујући и исправу на којој су вршене неовлашћене измене (члан 94. став 4. тачка 4));”. Тачка 7) мења се и гласи:

24 „7) не изврши пријаву или изврши лажну пријаву прекограничног промета строго заштићених, заштићених или алохтоних дивљих врста у складу са чланом 95. овог закона.” Став 4. мења се и гласи: „За привредни преступ из става 1. овог члана, а нарочито у случају понављања привредног преступа, поред прописане новчане казне привредном друштву или другом правном лицу, може се изрећи и заштитна мера забране обављања одређене привредне делатности, а одговорном лицу заштитна мера забране вршења одређене дужности у трајању до десет година.” После става 4. додаје се став 5, који гласи: „За привредни преступ из става 1. тач. 5), 5а), 6), 6а), 6б) и 7) овог члана уз казну обавезно се изриче и заштитна мера трајног одузимања примерака строго заштићених, заштићених и алохтоних врста који су наведени у поништеним дозволама и потврдама, као и предмета који су употребљени или намењени за њихово извршење, односно који су настали тим извршењем.” Досадашњи став 5. постаје став 6. Члан 43. У члану 126. став 1. тач. 17) и 18) мењају се и гласе: „17) уноси алохтоне дивље врсте и њихове хибриде у слободну природу, односно у контролисане услове супротно члану 82. овог закона; 18) врши премештање живих примерака аутохтоних дивљих врста без сагласности Министарства (члан 84);”. Тач. 20) - 22) мењају се и гласе: „20) држи примерке строго заштићених, заштићених или алохтоних врста дивљих животиња или не обележава или обележава примерке строго заштићених или заштићених дивљих врста супротно прописаним условима (чл. 86 и 86а); 20а) држи примерке строго заштићених или заштићених дивљих врста за које је Министарство одбило захтев за издавање потврде (члан 88); 21) поседује примерке строго заштићених, заштићених или алохтоних врста дивљих животиња супротно члану 87. овог закона; 22) узгаја дивље врсте супротно члану 89. овог закона;”. Тачка 24) мења се и гласи: „24) поступа са нађеним примерцима строго заштићених и заштићених дивљих врста животиња супротно члану 93. овог закона;”. Ст. 4 - 6. мењају се и гласе: „За радње из члана 125. став 1. тач. 5), 5а), 6), 6а), 6б) и 7), као и за радње из става 1. овог члана, казниће се предузетник за прекршај новчаном казном од 250.000 до 500.000 динара. За радње из члана 125. став 1. тач. 5), 5а), 6), 6а), 6б) и 7), као и за радње из става 1. овог члана, казниће се за прекршај физичко лице новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора до 30 дана. За прекршај из става 1. овог члана може се уз казну изрећи и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или намењени за извршење прекршаја, односно који су настали извршењем прекршаја.”

25 После става 6. додају се ст. 7. и 8, који гласе: „За прекршај из ст. 5. и 6. овог члана уз казну обавезно се изриче и заштитна мера трајног одузимања примерака строго заштићених, заштићених и алохтоних врста који су наведени у поништеним дозволама и потврдама, као и предмета који су употребљени или намењени за њихово извршење, односно који су настали тим извршењем. За прекршај из става 1. овог члана, поред прописане новчане казне правном лицу, односно предузетнику, може се изрећи и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године, а одговорном лицу заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању до једне године.” Члан 44. У члану 127. тачка 10) тачка на крају замењује се тачком и запетом и додаје тачка 11), која гласи: „11) не прибави сагласност надлежног органа на средњорочни, односно годишњи програм заштите природних добара (члан 104. став 2).” Члан 45. Правно лице, предузетник и физичко лице које поседује живе примерке дивљих животиња чије држање је забрањено или ограничено дужно је да примерке пријави Министарству најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 46. Правно лице које држи дивље животиње у саставу постојећег зоолошког врта, а које до дана ступања на снагу овог закона није Министарству пријавило зоолошки врт дужно је да поднесе захтев за добијање дозволе за рад зоолошког врта, Министарству у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. Уз захтев из става 1. овог члана подноси се: 1) акт о оснивању; 2) извод из одговарајућег регистра; 3) докази и документа о зоолошком врту, условима за држање животиња, врстама и количинама животиња, опреми, средствима за рад и другим добрима са којима располаже. По истеку рока из става 1. овог члана Министарство, у року који не може бити дужи од 90 дана, обавештава подносиоца пријаве о условима за издавање дозволе у складу са овим законом. Правно лице из става 1. овог члана дужно је да у року од шест месеци по добијању обавештења из става 3. овог члана достави Министарству програм мера и динамику прилагођавања рада зоолошког врта прописаним условима за период до 31. децембра 2017. године. Члан 47. Правна лица, предузетници и физичка лица која поседују мртве примерке, делове и деривате животињских врста које су строго заштићене Цитес конвенцијом, дужни су да поседовање истих пријаве најкасније 180 дана од дана ступања на снагу овог закона.

26 Члан 48. Подзаконски прописи за спровођење овог закона биће донети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 49. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.