Regulation on measures to prevent and reduce air pollution and improve air quality

1. Чврста горива A. Граничне вриједности емисије SО2 изражене у mg/Nm3 за постојећа велика постројења за сагоријевање (прерачунато на 6% О2) За постројења за сагоријевање чија је топлотна снага 100 МWth до 500 МWth гранична вриједност емисије SО2 се израчунава по релацији: y = - 4 x + 2.400 гдје су: x – топлотна снага постројења за сагоријевање (МWth) y – гранична вриједност емисије SО2 за дату топлотну снагу постројења (mg/Nm3) У случају да се граничне вриједности емисија из горњег дијаграма не могу достићи због ограничења у карактеристикама горива, потребно је постићи степен одсумпоравања 60% у постројењима са топлотном снагом до 100 МWth, 75% за постројења са топлотном снагом 100 МWth до 300 МWth, 90% за постројења са топлотном снагом већом од 300 МWth, 90% за постројења са топлотном снагом већом од 500 МWth. Б. Граничне вриједности емисије SО2 изражене у mg/Nm3 за нова велика постројења за сагоријевање (прерачунато на 6% О2) са изузетком гасних турбина Врста горива 50 МWth до 100 100 МWth до 300 > 300 МWth МWth МWth био-маса 200 200 200 угаљ и друга 400 250 200 чврста горива тресет 300 300 200

2. Течна горива А. Граничне вриједности емисије SО2 изражене у mg/Nm3 за постојећа велика постројења за сагоријевање (прерачунато на 3% О2) За постројења чија је топлотна снага 300 МWth до 500 МWth гранична вриједност емисије SО2 се израчунава по релацији: y = - 6,5x + 3.650 гдје су: x – топлотна снага постројења за сагоријевање (МWth) y – гранична вриједност емисије SО2 за дату топлотну снагу постројења (mg/Nm3) Б. Граничне вриједности емисија за сумпор-диоксид за нова велика постројења за сагоријевање изражене у mg/Nm3 (прерачунатона 3% О2), са изузетком гасних турбина 50 МWth до 100 МWth 100 МWth до 300 МWth > 300 МWth 350 250 200

3. Гасовита горива А. Граничне вриједности емисије за SО2 за постојећа велика постројења за сагоријевање изражене у mg/Nm3 (прерачунатона 3% О2) Врста горива Гранична вриједност емисије (mg/Nm3) гасовита горива генерално 35 течни нафтни гас 5 Гасови ниске топлотне моћи из процеса гасификације рафинеријских остатака, гас из 800 коксних пећи, гас из високих пећи Б. Граничне вриједности емисија SО2 за нова велика постројења за сагоријевање изражене у mg/Nm3 (прерачунатона 3% О2) Врста горива Гранична вриједност емисије (mg/Nm3) гасовита горива опћенито 35 течни нафтни гас 5 Гасови ниске топлотне моћи из коксних пећи 400 Гасови ниске топлотне моћи из високих пећи 200 ДИО II ГРАНИЧНЕ ВРИЈЕДНОСТИ ЕМИСИЈЕ АЗОТНИХ ОКСИДА (ИЗРАЖЕН КАО NO2) ЗА ВЕЛИКА ПОСТРОЈЕЊА ЗА САГОРИЈЕВАЊЕ А. Граничне вриједности емисија за NOx изражене у mg/Nm3 за постојећа велика постројења за сагоријевање (прерачунато на 6% О2 за чврста горива и 3% О2 за течна и гасовита горива) Топлотна снага Гранична вриједност Врста горива (МWth) емисије (mg/Nm3) 50 МWth до 500 чврста (1), (2) 600 МWth > 500 МWth 500 Од 1. јануара 2016. 50 МWth до 500 600 МWth > 500 МWth 200 50 МWth до 500 течна 450 МWth > 500 МWth 400 гасовита 50 - 500 МWth 300 > 500 МWth 200 (1) За постројења са топлотном снагом већом од 500 МWth која од дана ступања на снагу овог правилника не раде више од 2.000 радних сати годишње у петогодишњем просјеку до 31. децембра 2015. године гранична вриједност емисије је 600 mg/Nm3 и основ је за одређивање њиховог удјела у Плану за смањење емисија из постојећих великих постројења за сагоријевање. Од 1. јануара 2016. године, за постројења која неће радити више од 1.500 радних сати годишње у петогодишњем просјеку, гранична вриједност емисије је 450 mg/Nm3. (2) До 1. јануара 2018. године за постројења која су у дванаестомјесечном периоду, до 31. децембра 2009. године радила и настављају да раде на чврста горива чији је испарљиви садржај мањи од 10%, гранична вриједност емисије је 1.200 mg/Nm3. Б. Граничне вриједности емисија за NOx изражене у mg/Nm3 за нова велика постројења за сагоријевање, са изузетком гасних турбина Чврсто гориво (прерачунато на 6% О2) Врста горива 50 МWth до 100 100 МWth до 300 > 300 МWth МWth МWth био-маса 300 250 200 угаљ 300 200 200 450 за сагоријевање лигнита самљевеног у прах Течна горива (прерачунато на 3% О2) 50 МWth до 100 МWth 100 МWth до 300 МWth > 300 МWth 450 200 150 Гасовита горива (прерачунато на 3% О2) природни гас 100 гасовинискетоплотнемоћиизкокснихпећи, гас из високих пећи 200 остали гасови 200 Гасне турбине (прерачунато на 15% О2) Врста горива природни гас (1) 50 (2) течна горива (3) 50 гасовита горива 120 (1) Природни гас је смјеса гасовитих угљоводоника од којих је најзаступљенији метан који садржи највише 20% (запремински) инертних и других састојака. (2) Гранична вриједност емисије износи 75 mg/Nm3 у случајевима када је ефикасност утврђена у складу са условима оптерећења према утврђеном одговарајућем ISO стандарду: – код гасних турбина које се користе у комбинованим системима за гријање и производњу електричне енергије и чија је укупна ефикасност већа од 75%, – код гасних турбина које се користе у комбинованом циклусу производње чија је укупна ефикасност већа од 55% и – код гасних турбина за механичке погоне. Код гасних турбина са једним циклусом које нису наведене ни у једној претходној категорији, али имају ефикасност већу од 35% утврђену у складу са условима оптерећења према утврђеном одговарајућем ISO стандарду гранична вриједност емисије израчунава се према релацији 50η/35, где је η ефикасност гасне турбине изражена у процентима у складу са условима оптерећења према утврђеном одговарајућем ISO стандарду. (3) Примјењује се само за гасне турбине у којима сагоријевају само лаки и средњи дестилати. Наведене граничне вриједности не примјењују се на гасне турбине за хитне случајеве које раде мање од 500 радних сати годишње. ДИО III ГРАНИЧНЕ ВРИЈЕДНОСТИ ЕМИСИЈЕ ЧВРСТИХ ЧЕСТИЦА ЗА ВЕЛИКА ПОСТРОЈЕЊА ЗА САГОРИЈЕВАЊЕ А. Граничне вриједности емисија за чврсте честице изражене у mg/Nm3 (прерачунато на 6% О2 за чврста горива и 3% за течна и гасовита горива) за постојећа велика постројења за сагоријевање Топлотна снага Гранична вриједност емисије Врста горива (МWth) (mg/Nm3) 50 (100)(1) ≥ 500 чврсто < 500 100 течно сва постројења 50 (100)(2) 5 (по правилу) 10 (високопећни гас) гасовито сва постројења 50 (гас настао при производњи челика, а који се може користити на другом мјесту) (1) Може се примијенити на постројења за сагоријевање топлотне снаге  500 МWth која сагоријевају чврсто гориво топлотне моћи мање од 5.800 kJ/kg са масеним удјелом влаге већим од 45%, укупним масеним удјелом влаге и пепела већим од 60% и удјелом калцијум оксида (CaO) већим од 10%. (2) Може се примијенити на постројења за сагоријевање топлотне снаге  500 МWth ако користе течно гориво са удјелом пепела већим од 0,06%. Б. Граничне вриједности емисија за чврсте честице изражене у mg/Nm3 примјењује се на нова велика постројења за сагоријевање, са изузетком гасних турбина Чврста горива (прерачунато на 6% О2) Топлотна снага (МWth) угаљ био-маса 50 до 100 30 30 100 до 300 25 20 > 300 20 20 Течна горива (прерачунато на 3% О2) 50 до 100 30 100 до 300 25 > 300 20 Гасовита горива (прерачунато на 3% О2) општи случај 5 за гас из високе пећи 10 за гасове настале при производњи челика који се могу користити 30 на другом мјесту ДИО IV ГРАНИЧНЕ ВРИЈЕДНОСТИ ЕМИСИЈЕ УГЉЕН-МОНОКСИДА ЗА ВЕЛИКА ПОСТРОЈЕЊА ЗА САГОРИЈЕВАЊЕ Гранична вриједност емисије угљен-моноксида (изражена у mg/Nm3) за нова велика постројења за сагоријевање Врста горива Гранична вриједност емисије (mg/Nm3) земни гас 100 ПРИЛОГ 2. ГРАНИЧНЕ ВРИЈЕДНОСТИ ЕМИСИЈЕ ЗА СРЕДЊА ПОСТРОЈЕЊА ЗА САГОРИЈЕВАЊЕ А. Граничне вриједности емисије за SО2, NOx и СО за постојећа средња постројења за сагоријевање у зависности од врсте горива 1) сумпор-диоксид – чврста горива 2.000 mg/Nm3 – гасовита горива 35 mg/Nm3 2) азотни оксиди – чврста горива 400 mg/Nm3 – течна горива 150 mg/N m3 до 350 mg/Nm3 – гасовита горива 100 mg/Nm3 3) угљен-моноксид – чврста горива 150 mg/Nm3 – течна горива 170 mg/Nm3 4) чврсте честице – чврста горива 50 mg/Nm3 – течна горива: – екстралако 30 mg/Nm3 – лако 50 mg/Nm3 – средње и тешко 60 mg/Nm3 Постојећа средња постројења за сагоријевање ускладиће вриједности емисија са одредбама овог правилника најкасније до 31. децембра 2017. године, изузев ако техничке могућности онемогућавају њихове испуњавање. У том случају вриједности емисија ће бити прописане еколошком дозволом. Постојећа средња постројења за сагоријевање која као гориво користе коксни гас, високопећни гас, рафинеријски гас, депонијски гас, биогас из постројења за третман комуналних отпадних вода ускладиће вриједности емисија са граничним вриједностима емисија за нова средња постројења за сагоријевање најкасније за 3 године од дана ступања на снагу овог правилника. Б. Граничне вриједности емисије SО2, NOx, чврстих честица, СО и органских материја за нова средња постројења за сагоријевање у зависности од врсте горива Чврста горива 1) чврсте честице – постројења топлотне снаге  5 МWth 20 mg/Nm3 – постројења топлотне снаге  5 МWth 50 mg/Nm3 – постројења топлотне снаге  2,5 МWth 100 mg/Nm3 која искључиво користе нетретирано дрво 2) угљен-моноксид 150 mg/Nm3 3) оксиди сумпора (изражени као SО2) – постројење за сагоријевање са флуидизованим слојем 350 mg/Nm3 – за остала постројења за сагоријевање при коришћењу каменог 1.300 mg/Nm3 угља – при коришћењу других горива 1.000 mg/Nm3 4) оксиди азота (изражени као NO2) – при употреби дрвета и других горива 500 mg/Nm3 – постројења за сагоријевање са флуидизованим слојем 300 mg/Nm3 –остала постројења за сагоријевање топлотне снаге: 400 mg/Nm3 –  10 МWth –  10 МWth 500 mg/Nm3 5) органске материје (изражене као укупни угљеник) 10 mg/Nm3 За постројења за сагоријевање са флуидизованим слојем која користе угаљ гранична вриједност емисије за азот-субоксид (N2O) у отпадном гасу износи 150 mg/Nm3. Гранична вриједност емисије за постројења на угаљ, брикет и кокс односи се на запремински удио кисеоника у отпадном гасу од 7%, а за постројења на тресетни брикет, биомасу и дрво гранична вриједност емисије односи се на запремински удио кисеоника у отпадном гасу од 11%. Течна горива 1) димни број (постројења која користе уље за ложење лако и екстра ≤1 лако, метанол, етанол, сирова биљна уља, метилестар из биљних уља) 2) чврсте честице (осим за постројења која користе уље за ложење лако и екстра лако, метанол, етанол, сирова биљна уља, метилестар из 50 mg/Nm3 биљних уља код којих се не одређује емисија чврстих честица) 3) угљен-моноксид 80 mg/Nm3 4) азотни оксиди (изражени као NO2) – постројења која користе уље за ложење лако и екстра лако код којих је температура воде у котлу нижа од 110 °C, а натпритисак не већи од 180 mg/Nm3 0,05 MPa – постројења која користе уље за ложење лако и екстра лако код којих је температура воде у котлу виша од °C и нижа од 210 °C, а натпритисак 200 mg/Nm3 већи од 0,05 Mpa, а мањи од 1,8 MPa – постројења која користе уље за ложење лако и екстра лако код којих 250 mg/Nm3 је температура воде у котлу виша од 210 °C, а натпритисак већи од 1,8 MPa – постројења која користе друга течна горива 350 mg/Nm3 5) оксиди сумпора (изражени као SО2) – постројења која користе тешка уља 1.300 mg/Nm3 – постројења која користе друга течна горива 850 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије за постројења која користе течна горива односи се на запремински садржај кисеоника у отпадном гасу од 3%. Гасовита горива 1) за чврсте честице – природни гас, течни нафтни гас, рафинеријски гас, депонијски гас, 5 mg/Nm3 биогас – друга гасовита горива 10 mg/Nm3 2) угљен-моноксид 80 mg/Nm3 3) азотни оксиди (изражени као NO2) – постројења на природни гас код којих је температура воде у котлу 100 mg/Nm3 нижа од 110 °C, а натпритисак мањи од 0,05 MPa – постројења на природни гас код којих је температура воде у котлу више од 110 °C, а нижа од 210 °C, а натпритисак већи од 0,05 Mpa, а 110 mg/Nm3 мањи од 1,8 MPa – постројења на природни гас код којих је температура воде у котлу 150 mg/Nm3 виша од 210 °C, а натпритисак већи од 1,8 MPa – постројења за остала гасовита горива 200 mg/Nm3 4) оксиди сумпора (изражени као SО2) – течни нафтни гас 5 mg/Nm3 – природни гас 10 mg/Nm3 – рафинеријски или гас из високих пећи 50 mg/Nm3 – друга гасовита горива 350 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије за постројења која користе гасовита горива односи се на запремински удио кисеоника у отпадном гасу од 3%. ПРИЛОГ 3. ГРАНИЧНЕ ВРИЈЕДНОСТИ ЕМИСИЈА ЗА МАЛА ПОСТРОЈЕЊА ЗА САГОРИЈЕВАЊЕ А. Граничне вриједности емисије за CО и NOx за постојећа мала постројења за сагоријевање зависно од врсте горива 1) угљен-моноксид: – чврста горива 1.000 mg/Nm3 2) азотни оксиди: – чврста горива 400 mg/Nm3 – течна горива 450 mg/Nm3 – гасовита горива 125 mg/Nm3 3) димни број – чврста горива 1 – течна горива: – екстралако 1 – лако 1 – средње и тешко 2 – гасовита горива 0 4) чврсте честице – чврста горива 150 mg/Nm3 – течна горива: – екстралако 30 mg/Nm3 – лако 50 mg/Nm3 – средње и тешко 60 mg/Nm3 Постојећа мала постројења за сагоријевање ускладиће вриједности емисија са одредбама овог правилника за нова постројења, најкасније пет година од дана ступања на снагу овог правилника. Б. Граничне вриједности димног броја, емисије CО и NOx за нова мала постројења за сагоријевање зависно од врсте горива Чврста горива 1) димни број ≤1 2) угљен-моноксид: – постројења топлотне снаге 50 kWth до 150 kWth 4.000 mg/Nm3 – постројења топлотне снаге 150 kWth до 500 kWth 2.000 mg/Nm3 – постројења топлотне снаге 500 kWth до 1 МWth 1.000 mg/Nm3 3) азотни оксиди (изражени као NO2) – постројења топлотне снаге 100 kWth до 1 МWth 250 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије за нова мала постројења за сагоријевање на чврста горива, и то на угаљ, брикете од угља и кокс, односи се на запремински садржај кисеоника у отпадном гасу од 7%, а за постројења на остала чврста горива гранична вриједност емисије односи се на запремински садржај кисеоника у отпадном гасу од 13%. Дозвољени губици топлоте у отпадним гасовима за нова мала постројења за сагоријевање су: 1) постројења топлотне снаге 8 kWth до 25 kWth 19% 2) постројења топлотне снаге 25 kWth до 50 kWth 8% 3) постројења топлотне снаге 50 kWth до 1 МWth 12% Течна горива 1) димни број – постројења топлотне снаге < 11 kWth ≤2 – постројења топлотне снаге 11 kWth до 5 МWth ≤1 2) угљен-моноксид: – постројења топлотне снаге < 400 kWth 175 mg/Nm3 – постројења топлотне снаге 400 kWth до 2,5МWth 120 mg/Nm3 – постројења топлотне снаге 2,5 МWth до 5 МWth 80 mg/Nm3 3) азотни оксиди (изражени као NO2) – постројења код којих је температура воде у котлу нижа од 110 °C, а 100 mg/Nm3 натпритисак не већи од 0,05 MPa – постројења код којих је температура воде у котлу виша од 110 °C, а 200 mg/Nm3 нижа од 210 °C, а натпритисак већи од 0,05 Mpa, а мањи од 1,8 MPa – постројења код којих је температура воде у котлу виша од 210 °C, а 250 mg/Nm3 натпритисак већи од 1,8 MPa Гасовита горива 1) угљен-моноксид – постројења топлотне снаге < 400 kWth. 100 mg/Nm3 – постројења топлотне снаге 400 kWth до 10 МWth 80 mg/Nm3 2) азотни оксиди (изражени као NO2) – постројења на природни гас код којих је температура воде у котлу 125 mg/Nm3 нижа од 110 °C, а натпритисак мањи од 0,05 MPa – постројења на природни гас код којих је температура воде у котлу виша од 110 °C, а нижа од 210 °C, а натпритисак већи од 0,05 Mpa, а 110 mg/Nm3 мањи од 1,8 MPa – постројења на природни гас код којих је температура воде у котлу 150 mg/Nm3 виша од 210 °C, а натпритисак већи од 1,8 MPa – постројења на течни нафтни гас 200 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије за нова мала постројења за сагоријевање на гасовита горива односи се на запремински удио кисеоника у отпадном гасу од 3%. За нова мала постројења за сагоријевање за течна и гасовита горива топлотне снаге 4 kWth до 400 kWth топлотни губици се одређују на основу прописа који уређује захтјеве квалитета и испитивања карактеристика нових топловодних котлова на течна и гасовита горива. ПРИЛОГ 4. ОПШТЕ ГРАНИЧНЕ ВРИЈЕДНОСТИ ЕМИСИЈА Граничне вриједности емисије за укупне чврсте честице у отпадном гасу износе: 20 mg/Nm3 за масени проток већи или једнак 200 g/h 150 mg/Nm3 за масени проток мањи од 200 g/h Граничне вриједности емисије за чврсте неорганске честице у отпадном гасу, разврстане у класе штетности од I до III, износе: за I класу штетности: – жива и њена једињења изражена као Hg 0,05 mg/Nm3 за масени проток од 0,25 – талијум и његова једињења изражена као Tl g/h и већи за II класу штетности: – олово и његова једињења изражени као Pb – кобалт и његова једињења изражена као Co 0,5 mg/Nm3 за масени проток од 2,5 – никл и његова једињења изражена као Ni g/h и већи – селен и његова једињења изражена као Se – телур и његова једињења изражена као Te за III класу штетности: – антимон и његова једињења изражени као Sb – хром и његова једињења изражени као Cr – цијаниди лакорастворљиви (нпр. NaCn) изражени као CN 3 – флуориди лакорастворљиви (нпр. NaF) 1 mg/Nm за масени проток од 5 g/h и изражени као F већи. – бакар и његова једињења изражени као Cu – манган и његова једињења изражени као Mn – ванадијум и његова једињења изражени као V – калај и његова једињења изражени као Sn Напомена 1: Ако се у отпадном гасу налази више чврстих неорганских честицаиз различитих класа штетности, за сваку материју примјењује се гранична вриједност емисије прописана овим Прилогом, а укупна гранична вриједност емисије износи: – 0,5 mg/Nm3 за материје класе I и II и за масени проток 2,5 g/h и већи, – 1 mg/Nm3 за материје класе I и III и за масени проток 5 g/h и већи – 1 mg/Nm3 за материје класе II и III и за масени проток 5 g/h и већи Напомена 2: Ако се отпадни гас налази под физичким условима (притисак, температура) под којим материје могу бити у течном или гасовитом стању, граничне вриједности емисије или масени протоци из овог прилога посматраће се у односу на укупни износ чврстих, течних и гасовитих емисија. Напомена 3: Чврсте неорганске честице које нису наведене под именима за које постоји добар разлог да се вјерује да имају потенцијала да буду канцерогене, мутагене или токсичне за репродукцију биће додате у III класу штетности. Граничне вриједности емисије за неорганске гасовите материје у отпадном гасу, разврстане у класе штетности од I до IV, износе: за I класу штетности: – арсен (арсен-хидрид – АsH3) – хлор-цијанид – CNCl 0,5 mg/Nm3 за масени проток од 2,5 g/h и – фозген – СОСl2 већи – фосфин (фосфор-хидрид – PH3) за II класу штетности: – бром и његова једињења изражени као бромоводоник – HBr – хлор – Cl2 – цијановодонична киселина – HCN 3 mg/Nm3 за масени проток од 15 g/h и – флуор и његова једињења изражени као већи флуороводоник – HF – водоник-сулфид – H2S за III класу штетности: – амонијак – NH3 3 – једињења хлора, уколико нису у класи I или 30 mg/Nm за масени проток од 150 g/h и II изражени као хлороводоник – HCl већи за IV класу штетности: – оксиди сумпора (сумпор-диоксид и сумпор- триоксид) изражени као сумпор-диоксид – 350 mg/Nm3 за масени проток од 1800 g/h SO2 и већи – оксиди азота (азот-моноксид и азот- диоксид) изражени као азот-диоксид – NO2 Напомена 1: У отпадним гасовима који су настали из постројења за топлотно или каталитичко накнадно сагоријевање, граничне вриједности емисије за азот-моноксид и азот-диоксид, изражени као азот-диоксид, износе 200 mg/Nm3. Гранична вриједност емисије за угљен- моноксид износи 100 mg/Nm3. Напомена 2: Уколико гасови у систему за накнадно сагоријевање садрже високе концентрације оксида азота или других једињења азота, граничне вриједности емисија за азот-моноксид и азот- диоксид, изражени као азот-диоксид, износе 350 mg/Nm3 при масеном протоку од 1800 g/h. Граничне вриједности емисије за органске гасовите материје у отпадном гасу Граничне вриједности емисије за органске материје 50 mg/Nm3 за масени проток од 500 у отпадном гасу, изузев чврстих органских честица, g/h и већи изражене као укупни угљеник Гранична вриједност емисије органских материја садржаних у отпадном гасу, изражене као укупни угљеник, код постојећих постројења за сагоријевање 1.500 g/h за масени проток са годишњим масеним протоком органских материја мањим од 1,5 t/години Износ сати рада током којих су масени протоци, изражени као укупни угљеник, у распону од 500 g/h ≤ 8 сата рада дневно до 1.500 g/h Граничне вриједности емисије органских материја у 20 mg/Nm3 за масени проток 100 отпадном гасу, разврстанe у класу штетности I g/h и већи Органске материје у отпадном гасу – I класе штетности Органска материја Формула CAS број 1,1,2,2-тетрабромоетан C2H2Br4 79–27–6 1,2,3-пропантриол, тринитрат (нитроглицерин) C3H5N3O9 55–63–0 1,2,4-бензентрикарбоксилна киселина C9H6O6 528–44–9 1,2-бензендиол (пирокатехин) C6H6O2 120–80–9 1,2-етандиамин, N-(2-аминоетил)- C4H13N3 111–40–0 1,2-етандиол, динитрат (етилен-гликол) C2H6O2 628–96–6 1,2-пропандиол, динитрат (пропилен-гликол) C3H8O2 6423–43–4 1,1,2,3,4,4-хексахлоро–1,3-бутадиен C4Cl6 87–68–3 1,3-пропандиамин C7H19N3 105–83–9 1,4-диоксан C4H8O2 123–91–1 1,5-нафталендиамин C10H10N2 2243–62–1 1,6-хексаметилендиизоцијанат C8H12N2O2 822–06–0 1,6-хександиамин C6H16N2 124–09–4 1-бутанамин C4H11N 109–73–9 1-бутанетиол (бутил-меркаптан) C4H10S 109–79–5 1-нафталенамин C10H9N 134–32–7 3-хлоро-2-метилпропен C4H7Cl 563–47–3 2,4,7-тринитрофлуоренон C13H5N3O7 129–79–3 2,5-фурандион C4H2O3 108–31–6 2-бутенал (кротон алдехид) C4H6O 123–73–9 2-бутин-1,4-диол C4H6O2 110–65–6 2-хлоро-1,3-бутадиен (хлоропрен) C4H5Cl 126–99–8 3,5,5-триметил–2-циклохексан-1-он C9H14O 78–59–1 2-етоксиетил ацетат C6H12O3 111–15–9 2-фуранкарбокси алдехид (фурфурал) C5H4O2 98–01–1 2-фуранметанамин C5H7NO 617–89–0 2-хексанон (бутил метил кетон) C6H12O 591–78–6 2-имидазолидинетион C3H6N2S 96–45–7 2-метил-m-фенилендиамин C7H10N2 823–40–5 2-нафтил фенил амин C16H13N 135–88–6 2-нитро-p-фенилендиамин,2 C6H7N3O2 5307–14–2 2-метил-2-пропанамин (терц-бутиламин) C4H11N 75–64–9 2-пропенал (акролеин, акрилалдехид) C3H4O 107–02–8 бутилестeр 2-пропионске киселине (бутилестер 141–32–2 C7H12O2 акрилне киселине, бутилакрилат) етил естeр 2-пропионске киселине (етилестер акрилне C5H8O2 140–88–5 киселине, етилакрилат) метилестер 2-пропионске киселине (метилестер C4H6O2 96–33–3 акрилне киселине, метилакрилат) 2-пропин-1-ол C3H4O 107–19–7 3,3-диаминобензидин C12H14N4 91–95–2 4,4'-метиленбис (2-метилциклохексилам) C15H30N2 6864–37–5 4-амино-2-нитрофенол C6H6N2O3 119–34–6 4-метил-3-окса-1-пентанол (етилен-гликол изопропил C5H12O2 109–59–1 етар) 4-терц-бутилтолуен C11H16 98–51–1 ацеталдехид (етанал) C2H4O 75–07–0 ацетамид (амид сирћетне киселине) C2H5NO 60–35–5 N-фенилацетамид C8H9NO 103–84–4 анхидрид сирћетне киселине C4H6O3 108–24–7 етенилестер сирћетне киселине (винилацетат) C4H6O2 108–05–4 хлоросирћетна киселина C2H3ClO2 79–11–8 метилестер хлоросирћетне киселине (метил- C3H5ClO2 96–34–4 хлороацетат) метокси сирћетна киселина C3H6O3 625–45–6 трихлоросирћетна киселина C 2 HO 2 Cl 3 76–03–9 акрилна киселина C3H4O2 79–10–7 алкил оловна једињења анилин C6H7N 62–53–3 N-метиланилин C7H9N 100–61–8 2,4-диметилбензенамин C8H11N 95–68–1 2-метил-5-нитробензенамин C7H8N2O2 99–55–8 4-метокси бензенамин C7H9NO 104–94–9 5-хлоро-2-метил бензенамин C 7 H8C l N 95–79–4 N,N-диметил бензенамин C8H11N 121–69–7 (дихлорометил) бензен C7H6CI2 98–87–3 1,1'-метиленбис[4-изоцијанатобензен C15H10N2O2 101–68–8 1,2,4,5-тетрахлоробензен C6H2Cl4 95–94–3 1-хлоро-2-нитробензен C6H4ClNO2 88–73–3 1-хлоро-4-нитробензен C6H4ClNO2 100–00–5 1-метил-3-нитробензен (3-нитротолуен) C7H7NO2 99–08–1 1-метил-4-нитробензен (4-нитротолуен) C7H7NO2 99–99–0 2,4-дихлоро-1-метилбензен (2,4-дихлоротолуен) C7H6Cl2 95–73–8 нитробензен C6H5NO2 98–95–3 бензенсулфонил-хлорид C6H5SO2Cl 98–09–9 бензоил-хлорид C7H5ClO 98–88–4 бензоил-пероксид C14H10O4 94–36–0 бифенил (дифенил) C12H10 92–52–4 бис(2-етилхексил)фталат C24H38O4 117–81–7 изобутиламин C4H11N 78–81–9 камфор C10H16O 76–22–2 капролактам C6H11NO 105–60–2 диетилкарбамил-хлорид C5H10ClNO 88–10–8 угљен-тетрахлорид CCl4 56–23–5 карбонил-сулфид COS 463–58–1 изопропил естер хлоросирћетне киселине C5H9ClO2 105–48–6 хлороформ (трихлорометан) CHCl3 67–66–3 хлорометан (метил-хлорид) CH3Cl 74–87–3 хлоропикрин (трихлоронитрометан) Cl3CNO2 76–06–2 диаминоетан (етилендиамин) C2H8N2 107–15–3 дихлорофеноли (2,5-дихлорофенол) C6H6CI2O диглицидил етер C6H10O3 2238–07–5 2,6–диизоцијанатотолуол C9H6N2O2 91–08–7 ди-n-бутилтиндихлорид C8H18Cl2Sn 683–18–1 динитронафтален (сви изомери) C10H6N2O4 27478–34–8 дифенилетер C12H10O 101–84–8 дифениламин C12H11N 122–39–4 дифенилметан–2,4´–диизоцијанат C15H10N2O2 5873–54–1 N-етил етанамин C4H11N 109–89–7 1,1,2,2-тетрахлороетан C2H2Cl4 79–34–5 1,1,2-трихлороетан C2H3Cl3 79–00–5 1,1-дихлоро-1-нитроетан C2H3Cl2NO2 594–72–9 хексахлороетан C2Cl6 67–72–1 пентахлороетан C2HCl5 76–01–7 етандиал (глиоксал) C2H2P2 107–22–2 етантиол (етил меркаптан) C2H5SH 75–08–1 2-хлороетанол C2H5ClO 107–07–3 етаноламин C2H7NO 141–43–5 1,1-дихлороетен C2H2Cl2 75–35–4 1,1-дифлуороетен (генетрон 1132a) C2H2F2 75–38–7 етилхлорид (хлороетан) C2H5Cl 75–00–3 етил-хлороацетат C4H7ClO2 105–39–5 етиламин C2H7N 75–04–7 етилен (етен) C2H4 74–85–1 формалдехид (метанал) CH2O 50–00–0 формамид (метанамид) CONH3 75–12–7 мравља киселина CH2O2 64–18–6 глутарал C5H8O2 111–30–8 анхидрид хексахидрофталне киселине C8H10O3 85–42–7 2-етилхексан киселина C8H16O2 149–57–5 фенил-хидразин C6H5N2H3 100–63–0 хидрокинон (1,4-бензендиол) C6H4(OH)2 123–31–9 изофорон дизоцијанат C12H18N2O2 4098–71–9 кетен C2H2O 463–51–4 крезол C7H8O 1319–77–3 Pb(C2H3O2)2 x 1335–32–6 оловоацетат (монобазни) 2Pb(OH)2 мекрилат C5H5NO2 137–05–3 N-метил метанамин C2H7N 124–40–3 изоцијанатометан C2H3NO 624–83–9 трибромометан (бромоформ) CHBr3 75–25–2 метантиол (метил меркаптан) CH4S 74–93–1 метил-бромид (бромометан) CH3Br 74–83–9 метил-хлорид CH3Cl 107–05–1 метил-јодид CH3I 74–88–4 метиламин CH5N 74–89–5 метилен-хлорид CH2Cl2 75–09–2 m-нитроанилин C6H6N2O2 99–09–2 воскови монтанске киселине, Zn-соли 73138–49–5 морфолин C4H9NO 110–91–8 N,N,N,N'',N''-пентаметилдиетилентриамин C9H23N3 3030–47–5 1,5-диизоцијанатонафтален C12H6N2O2 3173–72–6 нитрокрезоли C7H7NO3 нитрофеноли C6H5NO3 нитропирени C16H9NO2 5522–43–0 нитротолуен (сви изомери) C7H7NO2 1321–12–6 N-метил-N,2,4,6-тетранитроанилин (тетрил) C7H5N5O8 479–45–8 N-винилпиролидон C6H9NO 88–12–0 o-нитроанилин C6H6N2O2 88–74–4 оксална киселина H2C2O4 144–62–7 p-бензокинон C6H4O2 106–51–4 пентахлорорнафтален C10H3Cl5 1321–64–8 фенол C6H6O 108–95–2 2,4,5-трихлорофенол C6H3Cl3O 95–95–4 p-терц-бутилфенол C10H14O 98–54–4 1-фенил-1-(p-толил)-3-диметиламинопропан 5632–44–0 анхидрид фталне киселине C8H4O3 85–44–9 фталонитрил C8H4N2 91–15–6 пиперазин C4H10N2 110–85–0 p-нитроанилин C6H6N2O2 100–01–6 1,2-дихлоропропан C3H6Cl2 78–87–5 1-бромопропан C3H7Br 106–94–5 2,2-дихлоропропионска киселина C3H3Cl2NaO2 75–99–0 p-толуидин C7H9N 106–49–0 пиридин C5H5N 110–86–1 натријум-хлороацетат, натријумове соли ClCH2COONa 3926–62–3 натријум трихлороацетат C2Cl3NaO2 650–51–1 тетрахлороетилен C2Cl4 127–18–4 тиоалкохоли тиоетри тиоуреа (тиокарбамид) CH4N2S 62–56–6 2,6-толуендиизоцијанат C9H6N2O2 584–84–9 трихлороафтален 1321–65–9 трихлоробензен (сви изомери) C6H3Cl3 12002–48–1 трихлороетилен C2HCl3 79–01–6 трихлорофеноли C6H3Cl3O трикрезил фосфат (ooo,oom,oop,omm,omp,opp) C21H21O4P 78–30–8 триетиламин C6H15N 121–44–8 анхидрид тримелитне киселине C9H4O5 552–30–7 три-n-бутилфосфат C12H27O4P 126–73–8 тринитротолуен (TНT) C7H5N3O6 118–96–7 ксиленоли (осим за 2,4–ксиленол) C8H10O 1300–71–6 толуен C7H8 108-88-3 ксилен C8H10 олефински угљоводоници (изузев 1,3-бутадиена) парафински угљоводоници (изузев метана) Напомена: Органске материје или њихови секундарни производи који нису наведене у табели изнад, и то: а) материје за које се сумња да изазивају канцерогено или мутагено дејство, б) материје за које се сумња да изазивају токсично дејство на репродукцију, узимајући у обзир њихове ефикасну јачину, в) материје које су токсичне или врло токсичне, г) материје које могу да изазову неповратну штету или оштећења, д) материје које могу да изазову осјетљивост при удисању, ђ) материје које имају веома интензиван мирис, е) материје које су споро разградиве и високо акумулативне, и које се уређују у складу са прописима о хемикалијама сврставају се у I класу штетности органских материја. Граничне вриједности емисије органских 100 mg/Nm3 за масени проток 500 g/h и већи материја у отпадном гасу, разврстанe у II класу штетности Органске материје у отпадном гасу, разврстане у II класу штетности су: – 1-бромо-3-хлоропропан – 1,1-дихлороетан – 1,2-дихлороетилен, цис и транс – етанска киселина (сирћетна киселина) – метил формијат – нитроетан – нитрометан – октаметилциклотетрасилоксан – 1,1,1-трихлороетан – 1,3,5-триоксан Граничне вриједности емисије за канцерогене материје у отпадном гасу, разврстане у класе штетности од I до III, износе: за I класу штетности: – арсен и његова једињења, осим арсина, изражени као Аs – полициклични ароматични угљоводоници изражени као бензо[а]пирен – кадмијум и његова једињења, изражени 0,05 mg/Nm3 за масени проток 0,15 g/h и као Cd већи – једињења кобалта растворљива у води, изражени као Cо – једињења хрома (VI) (осим баријум хромата и олово хромата), изражени као Cr за II класу штетности – акриламид – акрилонитрил – динитротолуен – етиленоксид 0,5 mg/Nm3 за масени проток 1,5 g/h и већи. – никл и његова једињења (осим металног никла, легура никла, никл карбоната, никл хидроксида, никл тетракарбонила), изражени као Ni – 4-винил-1,2-циклохександиепоксин за III класу штетности: – бензен – бромоетан – 1,3-бутадиен 1 mg/Nm3 за масени проток 2,5 g/h и већи. – 1,2-дихлороетан – 1,2-пропилен оксид (1,2-епоксипропан) – стирен оксид – о-толуидин – винил-хлорид, Напомена: Ако се у отпадном гасу налази више канцерогених материја које припадају различитим класама штетности, граничне вриједности емисије за II класу не смију да буду прекорачене ако се материје I и II класе јављају истовремено у отпадном гасу. Граничне вриједности емисије за III класу не смију да буду прекорачене, ако се материје I и III класе, II и III класе или материје од I до III класе јављају истовремено у отпадном гасу. ПРИЛОГ 5. ГРАНИЧНЕ ВРИЈЕДНОСТИ ЕМИСИЈА ЗА ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ ПОСТРОЈЕЊА ДИО I ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА УГЉА ПОСТРОЈЕЊА ЗА БРИКЕТИРАЊЕ КАМЕНОГ УГЉА И ЛИГНИТА Гранична вриједност емисије за чврсте честице код постројења за брикетирање: – каменог угља 75 mg/Nm3 у влажном гасу – лигнита у отпадним гасовима послије уређаја за влажење или мокро пречишћавање – лигнита у отпадним гасовима послије отпрашивања ако је коришћено мокро пречишћавање гасова ПОСТРОЈЕЊА ЗА СУВУ ДЕСТИЛАЦИЈУ КАМЕНОГ УГЉА (КОКСАРЕ) Гранична вриједност емисије код постројења за суву дестилацију каменог угља (коксаре) у отпадном гасу са 5% запреминског удјела кисеоника: – за чврсте честице 10 mg/Nm3 – за оксиде азота изражене као NO2 500 mg/Nm3 – за једињења сумпора изражена као S у гориву 800 mg/Nm3 ДИО II ПРЕРАДА МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЦЕМЕНТНОГ КЛИНКЕРА У РОТАЦИОНИМ ПЕЋИМА Гранична вриједност емисије код постројења за производњу цементног клинкера у ротационим пећима, са запреминским удјелом кисеоника 10% – за оксиде азота изражене као NO2 500 mg/Nm3 – за оксиде сумпора изражене као SO2 350 mg/Nm3 – за бензен 5 mg/Nm3 – за чврсте честице при масеном протоку изнад 0,5 kg/h 20 mg/Nm3 – за чврсте честице при масеном протоку једнаким или 150 mg/Nm3 испод 0,5 kg/h Напомена 1: Гранична вриједност емисије за неорганске гасовите материје дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењује се за амонијак. Напомена 2: Граничне вриједности емисије за органске материје дате у у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се на постројења за производњу цементног клинкера у ротационим пећима. Гранична вриједност емисије код постојећих постројења за производњу цементног клинкера у ротационим пећима, са запреминским удјелом кисеоника 10%: – за оксиде азота изражене као NO2 1300 mg/Nm3 – за оксиде сумпора изражене као SO2 400 mg/Nm3 – за бензен 5 mg/Nm3 – за чврсте честице при масеном протоку изнад 0,5 kg/h 50 mg/Nm3 – за чврсте честице при масеном протоку једнаким или 150 mg/Nm3 испод 0,5 kg/h ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПЕЧЕЊЕ БОКСИТА, ДОЛОМИТА, МАГНЕЗИТА, КРЕЧЊАКА, ГИПСА, ДИЈАТОМЕЈСКЕ ЗЕМЉЕ, КВАРЦИТА ИЛИ ШАМОТА Гранична вриједност емисије код постројења за печење боксита, доломита, магнезита, кречњака, гипса, дијатомејске земље, кварцита или шамота са запреминским удјелом кисеоника 10%: – за чврсте честице 50 mg/Nm3 – за оксиде азота изражене као NO2 500 mg/Nm3 – за оксиде азота изражене као NO2 код производње кречњака или синтеровања 1.500 mg/Nm3 доломита у ротационим пећима Гранична вриједност емисије код постојећих пећи за кречњак са мијешаним 3.000 mg/Nm3 горивима за водоник-сулфид (H2S) Напомена 1: Код постројења за производњу хидрантног кречњака или хидрантног доломита граничне вриједности емисије односе се на влажни отпадни гас. Напомена 2: Код ротационих пећи за печење гипса, масену концентрацију оксида сумпора, изражених као SO2, и оксида азота, изражених као NO2, одређена за рад са рециклираним отпадним гасом треба прерачунати на запремински проток без рециклираног отпадног гаса. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ТРЕТИРАЊЕ ПЕРЛИТА, ШКРИЉАЦА И ГЛИНЕ Гранична вриједност емисије код постројења за третирање перлита, шкриљаца и глине у влажном отпадном гасу уз задати запремински удио кисеоника од 14%: – за оксиде сумпора изражене као SO2 750 mg/m3 – за канцерогене материје III класе 3 mg/m3 штетности ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ СТАКЛА И СТАКЛЕНИХ ВЛАКАНА Гранична вриједност емисије код постројења за добијање стакла и стаклених влакана – за гасовита неорганска једињења флуора 5 mg/Nm3 изражена као флуороводоник – HF – за оксиде азота изражене као NO2 500 mg/Nm3 – за арсен при масеном протоку 1,8 g/h или 0,7 mg/Nm3 већем – за кадмијум при масеном протоку 0,5 g/h 0,2 mg/Nm3 или већем – за олово у производњи амбалажног стакла 0,8 mg/Nm3 – за чврсте честице 30 mg/Nm3 – за канцерогене материје I класе штетности 0,5 mg/Nm3 Напомена 1: Граничне вриједности емисије исказане су као масене концентрације загађујућих материја у отпадном гасу код пећи за топљење стакла загријаваних пламеном за задати запремински удио кисеоника 8%, односно за кадне и дневне пећи за задати запремински удио кисеоника 13%. Напомена 2: Ако је присутно неколико материја из II класе чврстих неорганских честица, гранична вриједност емисије материја из ове класе износи укупно 1,3 mg/Nm3. Напомена 3: Ако су присутне материје из различитих класа штетности, гранична вриједност емисије за класу II и III и I и III износи 2,3 mg/Nm3. Гранична вриједност емисије за оксиде сумпора изражене као SO2 Постројења за Гасовито гориво Течно гориво Радни услови производњу стакла (mg/Nm3) (mg/Nm3) Амбалажно стакло 400 800 или равно стакло Амбалажно стакло 800 1.500 Рад при приближно стехиометријским условима за примарно смањење NOX, рециркулација чврстих честица издвојених на филтру, издвајање сулфата, као и коришћење више од 40% секундарног стакла. Равно стакло 800 1.500 Рад при приближно стехиометријским условима за примарно смањење NOX, рециркулација чврстих честица издвојених на филтру и удио сулфата неопходан за производњу стакла већи од 0,40% Стакло за посуде 200 500 Стакло за посуде 500 1.400 Рад при приближно стехиометријским условима за примарно смањење NOX, рециркулација чврстих честица издвојених на филтру и удио сулфата неопходан за производњу стакла већи од 0,45% Стаклена влакна 200 800 Стаклена влакна 800 1.400 Потпуна рециркулација чврстих честица издвојених на филтру и удио сулфата неопходан за производњу стакла већи од 0,40% Стаклена вуна 5 800 Стаклена вуна 100 1.400 Коришћење више од 40% секундарног стакла Посебна врста 200 500 стакла Посебна врста 400 1.000 Потпуна стакла рециркулација чврстих честица издвојених на филтру Водено стакло 200 1.200 Фрите 200 500 Напомена 1: Ако се због квалитета стакла користе олово или селен, примјењују се граничне вриједности емисије за чврсте неорганске честице дате у Прилогу 4. овог правилника. Напомена 2: Гранична вриједност емисије за неорганске чврсте честице II класе штетности износи 3 mg/Nm3. Напомена 3: Уколико су присутне загађујуће материје из више класа штетности, гранична вриједност емисије за класу II и III и I и III износи 4 mg/Nm3. Гранична вриједност емисије за азот- моноксид и азот-диоксид у отпадном 1000 mg/Nm3 гасу, изражене као NO2 у поступку нитратног пречишћавања, код постројења Гранична вриједност емисије код постојећих постројења: – за чврсте честице 30 mg/Nm3 – за оксиде азота изражене као NO2 800 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије за азот-моноксид и азот-диоксид у отпадном гасу, изражене као NO2 у поступку нитратног пречишћавања, код постојећих постројења: – за отпадни гас запреминског протока 1.000 mg/Nm3 5.000 Nm3/h или већи – за отпадни гас запреминског протока 1.200 mg/Nm3 мањи од 5.000 Nm3/h ПОСТРОЈЕЊА ЗА ТОПЉЕЊЕ МИНЕРАЛНИХ МАТЕРИЈА И ПРОИЗВОДЊУ МИНЕРАЛНИХ ВЛАКАНА Гранична вриједност емисије код постројења за топљење минералних материја са запреминским удјелом кисеоника 8% у отпадном гасу је: – за гасовита неорганска једињења флуора 5 mg/Nm3 изражена као флуороводоник – HF – за оксиде азота изражене као NO2 500 mg/Nm3 – за оксиде сумпора изражене као SO2 у производњи камене вуне:  искључиво за коришћење природног 600 mg/Nm3 камена или мјешавине  за коришћење мање од 45 масених % 1.100 mg/Nm3 минерално комбинованих цигли, што се односи на мјешавине  за коришћење 45 масених % или више 1.500 mg/Nm3 минерално комбинованих цигли, што се односи на мјешавине, и уз пуну рециркулацију филтера за чврсте честице Гранична вриједност емисије код постојећих постројења је: за чврсте честице 30 mg/Nm3 за оксиде азота изражене као NO2 800 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије за азот-моноксид и азот-диоксид у отпадном гасу, изражене као NO2, код постојећих постројења, у поступку нитратног пречишћавања је: – за отпадни гас запреминског протока 1.000 mg/Nm3 5.000 Nm3/h или већи – за отпадни гас запреминског протока 1.200 mg/Nm3 мањи од 5.000 Nm3/h ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ КЕРАМИЧКИХ ПРОИЗВОДА ПЕЧЕЊЕМ Гранична вриједност емисије за постројења за печење керамичких производа на бази глине у отпадном гасу са запреминским удјелом кисеоника 17%: – за чврсте честице 40 mg/Nm3 – за олово:  при масеном протоку од 2,5 g/h и већем 0,5 mg/Nm3  при масеном протоку мањем од 2,5 g/h 3 mg/Nm3 – за гасовита неорганска једињења флуора изражена као флуороводоник-HF 5 mg/Nm3 – за оксиде сумпора изражене као SO2 500 mg/Nm3 – за оксиде азота изражене као NO2 500 mg/Nm3 – за органске материје изражене као укупни 20 mg/Nm3 угљеник – за бензен 3 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије код постојећих постројења: - за оксиде сумпора изражене као SO2:  при удјелу сумпора у сировини до 12% 500 mg/Nm3  при удјелу сумпора у сировини од 12% и 1.500 mg/Nm3 више – за оксиде азота изражене као NO2 500 mg/Nm3 – за флуор и једињења флуора 5 mg/Nm3 изражена као флуороводоник – HF – за хлор и једињења хлора 30 mg/Nm3 изражена као хлороводоник – HCl – за органске материје:  бензен 5 mg/Nm3  фенол 20 mg/Nm3  стирен 100 mg/Nm3  метанол 20 mg/Nm3 – за органске материје изражене као укупни 50 mg/Nm3 угљеник – за чврсте честице 40 mg/Nm3 ДИО III ЦРНА МЕТАЛУРГИЈА ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПЕЧЕЊЕ ИЛИ СИНТЕРОВАЊЕ ГВОЗДЕНЕ РУДЕ Гранична вриједност емисије код постројења за печење или синтеровање гвоздене руде – за оксиде сумпора изражене као SO2 500 mg/Nm3 – за оксиде азота изражене као NO2 400 mg/Nm3 – за органске материје изражене као укупни 75 mg/Nm3 угљеник – за диоксине и фуране 0,1 ng/Nm3 Напомена: За чврсте неорганске честице примјењују се граничне вриједности емисије дате у Прилогу 4. овог правилника, обезбјеђујући да је гранична вриједност емисије олова у отпадном гасу процеса синтеровања 1 mg/Nm3. Гранична вриједност емисије код постојећих постројења је: – за чврсте честице 50 mg/Nm3 – за олово 2 mg/Nm3 – за диоксине и фуране 0,5 ng/Nm3 Напомена: Опште граничне вриједности емисија дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се на постојећа постројења. ЛИВНИЦЕ СИВОГ ЛИВА, ЛЕГУРЕ ГВОЖЂА И ЧЕЛИКА Гранична вриједност емисије за ливнице сивог гвожђа, легуре гвожђа и челика је: – за чврсте честице:  код куполних пећи са одисавањем гаса при врху  код куполних пећи са одисавањем гаса при дну 20 mg/Nm3  код индукционих пећи  код електричних пећи  код конвертора  код других пећи  код постројења за припрему сировина, обраду, хлађење и прерада 10 mg/Nm3 сировина (дробилице, млинови, сита, транспортна постројења)  код припреме и регенерације језгра  код постројења за нодулизацију – за диоксине и фуране:  код куполних пећи, електричних пећи, индукционих пећи, ротационих 0,1 ng/Nm3 пећи и конвертора – за чврсте неорганске честице I класе 0,05 mg/Nm3 штетности – за чврсте неорганске честице II класе 0,5 mg/Nm3 штетности – за чврсте неорганске честице III класе 1 mg/Nm3 штетности – за канцерогене материје II класе 0,5 mg/Nm3 штетности – за неорганске гасовите материје: флуор и његова једињења 1 mg/Nm3 изражена као флуороводоник – HF – за угљен-моноксид:  код електричних пећи 20 mg/Nm3  код куполних пећи на врућ ваздух 150 mg/Nm3  код ротационих пећи 30 mg/Nm3 – за оксиде сумпора изражене као SO2:  код куполних пећи на топли ваздух 100 mg/Nm3  код куполних пећи на хладан ваздух 400 mg/Nm3  код ротационих пећи 130 mg/Nm3  код регенерације језгра 150 mg/Nm3 – за оксиде азота изражене као NO2:  код куполних пећи на топли ваздух 200 mg/Nm3  код куполних пећи на хладан ваздух 70 mg/Nm3  код куполних пећи без употребе кокса 400 mg/Nm  код електричних пећи 50 mg/Nm3  код ротационих пећи 250 mg/Nm3  код регенерације језгра 150 mg/Nm3 – за амине код припреме и обликовања 5 mg/Nm3 језгра за масени проток 25 g/h или већи – за бензен код припреме и обликовања 5 mg/Nm3 језгра за масени проток 5 g/h или већи Гранична вриједност емисије за постојећих ливница сивог гвожђа, легуре гвожђа и челика је: – за чврсте честице:  код куполних пећи са одисавањем 20 mg/Nm3 гаса при врху  код куполних пећи са одисавањем 50 mg/Nm3 гаса при дну  код индукционих пећи 20 mg/Nm3  код електричних пећи 20 mg/Nm3  код конвертора 50 mg/Nm3  код других пећи 50 mg/Nm3  код постројења за финализацију 50 mg/Nm3 производа сировина (дробилице, млинови, сита, транспортна постројења) – за чврсте неорганске честице I класе 0,2 mg/Nm3 штетности – за чврсте неорганске честице II класе 1 mg/Nm3 штетности – за чврсте неорганске честице III класе 5 mg/Nm3 штетности – за канцерогене материје II класе 1 mg/Nm3 штетности – за неорганске гасовите материје:  флуор и његова једињења изражена 5 mg/Nm3 као флуороводоник – HF  оксиде сумпора изражене као SO2 500 mg/Nm3  оксиде азота изражене као NO2 500 mg/Nm3 – за угљен-моноксид само за куполне пећи на топли ваздух са рекуператером 1000 mg/Nm3 на дрва – за диоксине и фуране 0,5 ng/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ДОБИЈАЊЕ СИРОВОГ ГВОЖЂА ИЛИ ЧЕЛИКА Гранична вриједност емисије за постројења за добијање сировог гвожђа или челика са запреминским удјелом кисеоника 3% у 10 mg/Nm3 отпадном гасу у кауперу (гасном конвертору), односно из високих пећи, за чврсте честице Гранична вриједност емисије код постојећих постројења за добијање сировог 50 mg/Nm3 гвожђа или челика у конверторима, односно из високих пећи, за чврсте честице ПОСТРОЈЕЊА ЗА ДОБИЈАЊЕ СИРОВОГ ГВОЖЂА ИЛИ ЧЕЛИКА КОНТИНУИРАНИМ ЛИВЕЊЕМ Гранична вриједност емисије за чврсте честице у производњи челика у 5 mg/Nm3 електролучним пећима Гранична вриједност емисије за чврсте честице у производњи челика у 10 mg/Nm3 електролучним пећима у постојећим постројењима Гранична вриједност емисије за гасовита неорганска једињења флуора изражена као 1 mg/Nm3 флуороводоник за постројења за електролучно топљење под шљаком Гранична вриједност емисије у електролучним пећима за диоксине и 0,2 ng/Nm3 фуране ПОСТРОЈЕЊА ЗА ВАЉАЊЕ ЧЕЛИКА, ПЕЋИ ЗА ЗАГРИЈЕВАЊЕ И ТЕРМИЧКУ ОБРАДУ Гранична вриједност емисије код постојећих постројења за ваљање челика, 50 mg/Nm3 пећи за загријавање и термичку обраду, за чврсте честице Гранична вриједност емисије код постојећих постројења за ваљање челика, пећи за загријавање и термичку обраду, за 500 mg/Nm3 оксиде азота, изражене као NO2 ДИО IV ОБОЈЕНА МЕТАЛУРГИЈА ПОСТРОЈЕЊА ЗА ДОБИЈАЊЕ ОЛОВА И ЛЕГУРА ИЗ СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА Гранична вриједност емисије код постројења за добијање олова и легура из секундарних сировина за задати запремински удио кисеоника од 3% је: – за чврсте честице 5 mg/Nm3 – за чврсте неорганске честице II класе 2 mg/Nm3 штетности – за чврсте неорганске честице III класе 2 mg/Nm3 штетности – за арсен, изражен као Аs, осим арсина 0,15 mg/Nm3 – за арсен, изражен као Аs, осим арсина при масеном протоку арсена једнаким или мањим 0,4 mg/Nm3 од 0,4 g/h – за сумпор-диоксид, изражен као SO2 450 mg/Nm3 – за сумпор-триоксид, изражен као SO2 60 mg/Nm3 – за диоксине и фуране 0,4 ng/Nm3 Гранична вриједност емисије код постојећих постројења за добијање олова и легура из секундарних сировина је: – за чврсте честице 10 mg/Nm3 – за чврсте неорганске честице II класе 5 mg/Nm3 штетности – за чврсте неорганске честице III класе 5 mg/Nm3 штетности – за арсен, изражен као Аs, осим арсина 0,15 mg/Nm3 – за арсен, изражен као Аs, осим арсина при масеном протоку арсена једнаким или мањим 0,4 mg/Nm3 од 0,4 g/h – за диоксине и фуране 0,4 ng/Nm3 – за оксиде сумпора изражене као SO2 800 mg/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ДОБИЈАЊЕ ФЕРОЛЕГУРА Гранична вриједност емисије за постројења за добијање феролегура у 5 mg/Nm3 електротермичким или металотермичким процесима за чврсте честице ПОСТРОЈЕЊА ЗА ДОБИЈАЊЕ АЛУМИНИЈУМА ЕЛЕКТРОЛИТИЧКИМ ПРОЦЕСИМА Гранична вриједност емисије за постројења за добијање алуминијума електролитичким процесима је: – за чврсте честице при емисионом фактору при емисионом фактору 2 kg/t Al 5 mg/Nm3 – за гасовита неорганска једињења флуора изражена као F при емисионом фактору 0,5 1 mg/Nm3 kg/t Al – за оксиде сумпора изражене као SO2 при 130 mg/Nm3 емисионом фактору 13,6 kg/t Al – за угљен-моноксид при емисионом 2 g/Nm3 фактору 200 kg/t Al Гранична вриједност емисије за производњу уређаја за аноде је: – за чврсте честице:  при складиштењу и транспорту сировине  при сијању, мљевењу, мијешању и 5 mg/Nm3 обликовању анодне масе  при печењу аноде – за гасовита неорганска једињења флуора 1 mg/Nm3 изражена као F при печењу аноде – за угљеник изражен као укупни угљеник:  при складиштењу катранске смоле  при мијешању и обликовању анодне масе 50 mg/Nm3  при печењу аноде – за оксиде сумпора изражене као SO2 при печењу аноде 350 mg/Nm3 – за NOx при печењу аноде 350 mg/Nm3 – за бензен при печењу аноде 3 mg/Nm3 – PAH III (1) при печењу аноде 500 µg/Nm3 – PAH II (2) при обликовању и мијешању 100 µg/Nm3 анодне масе – PAH I (3) при обликовању и мијешању 10 µg/Nm3 анодне масе Напомена: Ознаке PAH III (1), PAH II (2) и PAH I (3) имају сљедеће значење: PAH III је група полицикличних ароматичних угљоводоника: piren, benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, benzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3-cd) piren, benzo (ghi) perilen, naftalen, acenaftilen, acenaften, fluoren, fenantren, antracen, fluoranten; PAH II је група полицикличних ароматичних угљоводоника benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, dibenzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (j) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3-cd) piren, benzo (b) nafto (2,1-d) tiofen; PAH I је група полицикличних ароматичних угљоводоника: benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen. Гранична вриједност емисије за производњу постојећих уређаја за аноде је: – за чврсте честице:  при складиштењу и транспорту сировине  при сијању, мљевењу, мијешању и 20 mg/Nm3 обликовању анодне масе  при печењу аноде – за гасовита неорганска једињења флуора изражена као F при печењу аноде 1 mg/Nm3 - за угљеник изражен као укупни угљеник:  при складиштењу катранске смоле 200 mg/Nm3  при мијешању и обликовању анодне масе  при печењу аноде – за оксиде сумпора изражене као SO2 при 350 mg/Nm3 печењу аноде за NOx при печењу аноде 350 mg/Nm3 за бензен при печењу аноде 3 mg/Nm3 PAH III (1) при печењу аноде 500 µg/Nm3 PAH II (2) при обликовању и мијешању 100 µg/Nm3 анодне масе PAH I (3) при обликовању и мијешању 10 µg/Nm3 анодне масе Напомена: Ознаке PAH III (1), PAH II (2) и PAH I (3) имају сљедеће значење: PAH III је група полицикличних ароматичних угљоводоника: piren, benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, benzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3-cd) piren, benzo (ghi) perilen, naftalen, acenaftilen, acenaften, fluoren, fenantren, antracen, fluoranten; PAH II је група полицикличних ароматичних угљоводоника benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, dibenzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (j) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3-cd) piren, benzo (b) nafto (2,1-d) tiofen; PAH I је група полицикличних ароматичних угљоводоника: benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ДОБИЈАЊЕ АЛУМИНИЈУМА ИЗ СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА Гранична вриједност емисије за постројења за добијање алуминијума из секундарних сировина је: – за чврсте честице 10 mg/Nm3 – за оксиде азота изражене као NO2 у отпадном гасу ротационих пећи које 500 mg/Nm3 користе чисти кисеоник за сагоријевање – за диоксине и фуране 0,1 ng/Nm3 Гранична вриједност емисије за диоксине и фуране код постојећих постројења 0,5 ng/Nm3 Напомена: У процесу је забрањена употреба хексахлоретана. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ЛИВЕЊЕ АЛУМИНИЈУМА И МАГНЕЗИЈУМА Гранична вриједност емисије за ливнице одливака је: – за чврсте честице:  у трајним калупима за ливење и прераду производа 20 mg/Nm3  у пећима – за укупни угљеник:  за шахтну пећ 150 mg/Nm3  за пећи са отвореним ложиштем или 5 mg/Nm3 пламеном  за ливење у трајне калупе 10 mg/Nm3 – за угљен-моноксид:  за шахтну пећ 150 mg/Nm3  за пећи са отвореним ложиштем или 5 mg/Nm3 пламеном – за сумпор-диоксид, SO2:  за шахтну пећ 50 mg/Nm3  за пећи са отвореним ложиштем или 15 mg/Nm3 пламеном – за оксиде азота, NOx:  за шахтну пећ 120 mg/Nm3  за пећи са отвореним ложиштем или 50 mg/Nm3 пламеном – за амине при припреми и обликовању језгра при масеном протоку 25 g/h или 5 mg/Nm3 већем Гранична вриједност емисије за постојеће ливнице одливака је: – за чврсте честице:  у уређајима за топљење и ливење са филтер отпрашивачима при масеном 20 mg/Nm3 протоку 0,5 kg/h или већем  у уређајима за топљење и ливење без филтер уређаја за финализацију производа 50 mg/Nm3 при масеном протоку 0,5 kg/h или већем – за сумпор-диоксид, SO2:  за шахтну пећ  за пећи са отвореним ложиштем или 500 mg/Nm3 пламеном – за оксиде азота, NOx:  за шахтну пећ  за пећи са отвореним ложиштем или 500 mg/Nm3 пламеном – за амине при припреми и обликовању језгра при масеном протоку 25 g/h или 5 mg/Nm3 већем Гранична вриједност емисије за ливнице легура је: – за чврсте честице:  у постројењима за топлотни предтретман 5 mg/Nm3 и пећима за топљење за хлор (у случају расплињавања са хлором):  у постројењима за топлотни предтретман и пећима за топљење 5 mg/N m3 – за флуор и његова једињења изражена као HF:  у постројењима за топлотни предтретман 1 mg/Nm3 и пећима за топљење – за оксиде азота, NOx:  у постројењима за топлотни предтретман 300 mg/Nm3 и пећима за топљење – за диоксине и фуране:  у постројењима за топлотни предтретман 0,1 ng/Nm3 и пећима за топљење – за укупни угљеник:  у постројењима за топлотни предтретман 50 mg/Nm3 и пећима за топљење – за амине при припреми и обликовању језгра при масеном протоку 25 g/h или 5 mg/Nm3 већем Гранична вриједност емисије за постојеће ливнице легура је: – за чврсте честице:  у уређајима за топљење и ливење са филтер отпрашивачима при масеном 20 mg/Nm3 протоку 0,5 kg/h или већем  у уређајима за топљење и ливење без филтер уређаја за финализацију производа 50 mg/Nm3 при масеном протоку 0,5 kg/h или већем – за хлор (у случају расплињавања са хлором):  у постројењима за топлотни предтретман и пећима за топљење 30 mg/Nm3 – за флуор и његова једињења изражена као HF:  у постројењима за топлотни предтретман и пећима за топљење 5 mg/Nm3 – за оксиде азота, NOx:  у постројењима за топлотни предтретман и пећима за топљење 500 mg/Nm3 – за диоксине и фуране:  у постројењима за топлотни предтретман и пећима за топљење 0,5 ng/Nm3 – за амине при припреми и обликовању језгра при масеном протоку 25 g/h или 5 mg/Nm3 већем Напомена: Граничне вриједности емисије за органске материје изражене као укупни угљеник из Прилога 4. овог правилника не примјењују се. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ВАЉАЊЕ ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА, ПЕЋИ ЗА ЗАГРИЈЕВАЊЕ И ТЕРМИЧКУ ОБРАДУ Гранична вриједност емисије код постројења за ваљање обојених метала, пећи за загријевање и термичку обраду са запреминским удјелом кисеоника 5% у 500 mg/Nm3 отпадном гасу за оксиде азота изражене као NO2 Гранична вриједност емисије код постојећих постројења за ваљање обојених метала, пећи за загријевање и термичку обраду:  за чврсте честице 50 mg/Nm3  за оксиде азота, изражене као NO2 500 mg/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ТОПЉЕЊЕ, ЛИВЕЊЕ ИЛИ РАФИНАЦИЈУ ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА ОСИМ АЛУМИНИЈУМА И МАГНЕЗИЈУМА Гранична вриједност емисије за постројења за топљење, ливење или рафинацију обојених метала осим алуминијума и магнезијума је: за угљен-моноксид 150 mg/Nm3 за оксиде сумпора SO2 и SO3 изражене као 500 mg/Nm3 SO2 за амине при масеном протоку 25g/h или 5 mg/Nm3 већем за чврсте честице 5 mg/Nm3 за неорганске чврсте честице примјењују се 1 mg/Nm3 граничне вриједности емисије из Прилога 4. овог правилника, обезбјеђујући да граничне вриједности емисија за неорганске чврсте честице II класе штетности у отпадном гасу из постројења за рафинацију олова износи укупно за диоксине и фуране 0,4 ng/Nm3 Напомена: У процесу је забрањена употреба хексахлоретана. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА ИЗ РУДА, КОНЦЕНТРАТА ИЛИ СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА У МЕТАЛУРШКИМ, ХЕМИЈСКИМ ИЛИ ЕЛЕТРОЛИТИЧКИМ ПОСТУПЦИМА, ИЗУЗЕВ АЛУМИНИЈУМА И ФЕРОЛЕГУРА, КАО И ОЛОВА И ЊЕГОВИХ ЛЕГУРА ИЗ СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА Гранична вриједност емисије за постројења за добијање обојених метала изузев алуминијума и феролегура за задати запремински удио кисеоника од 3% је: – за чврсте честице 5 mg/Nm3; – за чврсте неорганске честице II класе 1 mg/Nm3 штетности – за чврсте неорганске честице III класе 2 mg/Nm3 штетности – при топљењу олова, за чврсте неорганске 2 mg/Nm3 честице II класе штетности – за арсен (осим арсина) масени проток 0,4 g/h или 0,15 mg/N m3 при чему је у 0,4 mg/Nm3 отпадном гасу из анодне пећи масeна концентрација арсена – за сумпор-диоксид, изражен као SO2 350 mg/Nm3 – за сумпор-триоксид, изражен као SO3 60 mg/Nm3 – за диоксине и фуране 0,4 ng/Nm3 Гранична вриједност емисије за оксиде 500 mg/Nm3 сумпора, сумпор-диоксид и сумпор- триоксид, изражене као SO2, код постојећих постројења Гранична вриједност емисије за диоксине и фуране за топионице бакра из секундарних сировина за постројења 0,1 ng/Nm3 Гранична вриједност емисије за диоксине и фуране за топионице бакра из секундарних 0,5 ng/Nm3 сировина за постојећа постројења ПОСТРОЈЕЊА ЗА ТОПЛО ЦИНКОВАЊЕ Гранична вриједност емисије за постројења за топло цинковање је: – за чврсте честице код када за топло 5 mg/Nm3 цинковање – за гасовита неорганска једињења хлора 10 mg/Nm3 изражена као HCl код када за топло цинковање Гранична вриједност емисије за постојећа постројења за топло цинковање је: – за чврсте честице код када за топло 10 mg/Nm3 цинковање – за гасовита неорганска једињења хлора 20 mg/Nm3 изражена као HCl код када за топло цинковање ДИО V ПОВРШИНСКА ОБРАДА МЕТАЛА Гранична вриједност емисије за постројења и постојећа постројења за површинску обраду метала уз употребу азотне киселине за оксиде азота, изражене као NO2, при 700 mg/Nm3 континуираном нагризању азотном киселином ДИО VI ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ТИТАНИЈУМ-ДИОКСИДА Гранична вриједност емисије код процеса производње титанијум-диоксида (TiO2) за поступак испуштања усљед дигестије и 10 kg/t произведеног TiO2 калцинације у производњи TiO2, за оксиде сумпора изражене као SO2 ДИО VII ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ОЛОВНИХ АКУМУЛАТОРА Гранична вриједност емисије за сумпорну киселину и њена испарења за постројења за 1 mg/Nm3 производњу оловних акумулатора Гранична вриједност емисије за чврсте честице – за масену концентрацију 1 mg/Nm3 – за масени проток 5 g/h ДИО VIII ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ХЕМИЈСКИХ ПРОИЗВОДА, ФАРМАЦЕУТСКИХ ПРОИЗВОДА И РАФИНЕРИЈСКА ПОСТРОЈЕЊА Напомена: Примјењују се граничне вриједности емисије за укупне чврсте честице из Прилога 4. овог правилника. Гранична вриједност емисије за чврсте честице код постојећих постројења за производњу супстанци или групе супстанци хемијском трансформацијом износи: – за шаржни или полуконтинуирани рад 0,20 kg/h (200 g/h) – за континуирани рад 50 mg/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ АЗОТНЕ КИСЕЛИНЕ Гранична вриједност емисије за постројења за производњу азотне киселине је: – за оксиде азота изражене као NO2 200 mg/Nm3 – за N2O 800 mg/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ СУМПОР-ДИОКСИДА, СУМПОР- ТРИОКСИДА, СУМПОРНЕ КИСЕЛИНЕ И ОЛЕУМА Гранична вриједност емисије код постројења за производњу сумпор- 60 mg/Nm3 диоксида, сумпор-триоксида, сумпорне киселине и олеума за сумпор-триоксид ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ НАТРИЈУМ КАРБОНАТА Гранична вриједноста емисије за амонијак код постојећих постројења за производњу 50 mg/Nm3 натријум карбоната ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ СУМПОРА Гранична вриједност емисије за постројења за производњу сумпора (Клаусово постројење) је: – степен емитовања сумпора за Клаусово постројење капацитета до највише 20t 3 % сумпора по дану – степен емитовања сумпора за Клаусово постројење капацитета до највише од 20 до 2 % 50 t сумпора по дану – степен емитовања сумпора за Клаусово постројење капацитета до највише више од 0,2 % 50 t сумпора по дану Гранична вриједност емисије за за водоник-сулфид, H2S у Клаусовом 10 mg/Nm3 постројењу за прераду природног гаса Укупне граничне вриједности емисије за угљен-оксисулфид (COS) и угљен- 3 mg/Nm3 дисулфид (CS2) у отпадном гасу изражени као сумпор Напомена: Граничне вриједности емисије за неорганске гасовите материје дате у Прилогу 4. овог правилника за оксиде сумпора не примјењују се. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ХЛОРА Гранична вриједност емисије за постројења за производњу хлора је: – за хлор 1 mg/Nm3 – за хлор у постројењу за производњу хлора 3 mg/Nm3 с потпуним утечњењем Напомена: У електролизи алкалних хлорида амалгамским поступком, емисија живе може износити највише 1 g/t произведеног хлора (годишњи просек), односно 0,01 g/t произведеног хлора (годишњи просек) за постројења. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ВЕШТАЧКИХ ЂУБРИВА Гранична вриједност емисије за постројења за производњу вјештачких ђубрива је: – за чврсте честице у процесу гранулације и 50 mg/Nm3 сушења – за амонијак код постојећег постројења у 50 mg/Nm3 процесу гранулације и сушења – за амонијак код постојећег постројења у 60 mg/Nm3 процесу прилираних гранула ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПОЛИВИНИЛ-ХЛОРИДА (PVC) Граничнa вриједност емисије за постројења за производњу поливинил- хлорида (PVC) на мјесту прелаза из затвореног у отворени систем (обрада и сушење) je: – за винил-хлорид код суспензије PVC 80 mg/kg PVC – за винил-хлорид код емулзије PVC и 500 mg/kg PVC микросуспензије PVC ПОСТРОЈЕЊА ЗА ОКСИДАЦИЈУ ЦИКЛОХЕКСАНА Гранична вриједност емисије бензена у 3 mg/Nm3 отпадном гасу код постројења за оксидацију циклохексана ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ АКРИЛОНИТРИЛА Гранична вриједност емисије акрилонитрила код постројења за 0,2 mg/Nm3 производњу акрилонитрила ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ КАПРОЛАКТАМА Гранична вриједност емисије капролактама код постројења за производњу 100 mg/Nm3 капролактама ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПОЛИАКРИЛОНИТРИЛНИХ ВЛАКАНА Гранична вриједност емисије код постројења за производњу полиакрилонитрилних влакана је: – за акрилонитрил у отпадном гасу сушаре 15 mg/Nm3 – за акрилонитрил у отпадном гасу 5 mg/Nm3 адсорбера – за акрилонитрил у отпадном гасу из 5 mg/Nm3 уређаја за прање ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПОЛИЕТИЛЕНА Граничнa вриједност емисије за постројења и постојећа постројења за производњу 80 mg/Nm3 полиетилена полимеризацијом под високим притиском за органске материје у отпадном гасу изражене као укупни угљеник Напомена: Граничне вриједности емисије за органске материје I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ И ПРЕРАДУ ВИСКОЗЕ Гранична вриједност емисије за постројења за производњу и прераду вискозе је: – код производње вјештачких цријева и сунђерастих крпа:  за водоник-сулфид 50 mg/Nm3  за угљен-дисулфид 400 mg/Nm3 – код производње текстилне вискозе:  за водоник-сулфид 50 mg/Nm3  за угљен-дисулфид 150 mg/Nm3 Напомена: Код процеса из става 1. овог члана отпадни гасови се одводе у уређај за пречишћавање отпадних гасова. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ БИОЦИДА И ПЕСТИЦИДА Гранична вриједност емисије за чврсте честице при масеном протоку од 5 g/h или 2 mg/Nm3. већем за постројења за производњу биоцида и пестицида Код постројења за мљевење, мијешање и 5 mg/Nm3 паковање инсектицида граничне вриједности емисије за чврсте честице при масеном протоку од 5 g/h или већем Гранична вриједност емисије за чврсте 2 mg/Nm3 честице које садрже 10% или више опасних материја ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОЦЕС КАТАЛИТИЧКОГ КРЕКИНГА Гранична вриједност емисије за процес каталитичког крекинга у рафинерији нафте је: – за чврсте честице 50 mg/Nm3 – за оксиде сумпора изражене као SO2 1200 mg/Nm3 – за оксиде азота изражене као NO2 700 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије за чврсте честице у отпадном гасу из постројења за 30 mg/Nm3 калцинацију Гранична вриједност емисије за чврсте честице код постројења и постојећих 40 mg/Nm3 постројења за каталитички крекинг током периода регенерације катализатора Гранична вриједности емисије за чврсте честице у отпадном гасу из постојећих 40 mg/Nm3 постројења за калцинацију Напомена1: Отпадни гасови из уређаја за одсумпоравање и/или из других рафинеријских процеса са запреминским удјелом водоник-сулфида већим од 0,4 % и са масеним протоком водоник- сулфида већим од 2 t/дан подвргавају се даљем третману. Отпадни гасови који се не подвргну даљем третману се спаљују. Напомена 2: Водом која садржи водоник-сулфид рукује се на начин да се спријечи емисија у атмосферу. ДИО IX ПОСТРОЈЕЊА ЗА ТРЕТМАН ОТПАДА И ДРУГИХ МАТЕРИЈАЛА, ИЗУЗЕВ ТЕРМИЧКОГ ТРЕТМАНА ПОСТРОЈЕЊА ЗА ОДЛАГАЊЕ ИЛИ ОБРАДУ ЧВРСТОГ И ТЕЧНОГ ОТПАДА, ГАСОВИТОГ ОТПАДА САКУПЉЕНОГ У РЕЗЕРВОАРИМА ИЛИ ДЕПОНИЈСКОГ ГАСА СА САГОРЉИВИМ МАТЕРИЈАМА ТЕРМИЧКИМ ПРОЦЕСИМА

1. Постројења за одлагање или рециклажу депонијског гаса са сагорљивим материјама термичким процесима Када се у постројењима за сагоријевање користи депонијски гас, за био-гас или гас из постројења за третман комуналних отпадних вода примјењују се граничне вриједности емисија за средња постројења за сагоријевање при коришћењу гасовитих горива, дате у Прилогу 2. овог правилника.

2. Постројења за спаљивање депонијског гаса или других запаљивих гасовитих материја из постројења за третман отпада Граничне вриједности емисије за органске материје дате у Прилогу 4. овог правилника примјењују се. Напомена 1: Ради праћења процеса сагоријевања, постројења треба да буду опремљена мјерним уређајима који континуирано мјере и региструју температуру у простору за сагоријевање при чему мјерне тачке треба да буду постављене на врху пламена. Напомена 2: Температура отпадног гаса на врху пламена треба да буде најмање 1.000 °С а вријеме задржавања врућих отпадних гасова у простору за сагоријевање, мјерено од врха пламена, треба да буде најмање 0,3 секунде

3. Постројења за гасовите материје сагорјеле на бакљи које нису настале из постројења за третман отпада Напомена 1: Граничне вриједности емисије за оксиде сумпора, оксиде азота и угљен-моноксид дате у Прилогу 4. овог правилника које се односе на граничне вриједности емисије за неорганске гасовите материје и граничне вриједности емисије за органске материје дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се. Гранична вриједност емисије за органске материје изражене као укупни угљеник, осим за постојећа постројења на која се овај 20 mg/Nm3 правилник не примјењује Напомена 2: Минимална температура у пламену бакље треба да износи 850 °C. Халогеноване сагорљиве органске материје не спаљују се на бакљи. Постројења за сагоријевање која користе а) обојено, лакирано или премазано дрво као и све остаке који су настали из таквог процеса ако нису коришћена средства за заштиту дрвета и ако због третирања нису присутни премази који се састоје од халогенованих органских једињења б) шперплоче, иверице, влакна или друго лепљено дрво, као и све остатке који су настали из таквог процеса ако нису коришћена средства за заштиту дрвета и ако због третирања нису присутни премази који се састоје од халогенованих органских једињења. Напомена: За постројења која користе нетретирано дрво, примјењују се граничне вриједности емисија за средња постројења за сагоријевање при коришћењу чврстих горива, дате у Прилогу 2, са сљедећим изузецима: Гранична вриједност емисије чврстих честица у отпадном гасу за постројења чија 50 mg/Nm3 је топлотна снага мања од 2,5 МW Гранична вриједност емисије азот- моноксида и азот-диоксида у отпадном гасу, 400 mg/Nm3 изражени као азот-диоксид Гранична вриједност емисије азот- моноксида и азот-диоксида у отпадном гасу, 500 mg/Nm3 изражени као азот-диоксид, код постојећих постројења ПОСТРОЈЕЊА У КОЈИМА СЕ ТРЕТИРАЈУ МАТЕРИЈАЛИ САДРЖАНИ У ОТПАДУ ИЗ ДОМАЋИНСТАВА ИЛИ СЛИЧНИХ ОТПАДА Гранична вриједност емисије чврстих честица у отпадном гасу 10 mg/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ КОМПОСТА ИЗ ОРГАНСКОГ ОТПАДА Гранична вриједност емисије чврстих честица у отпадном гасу 10 mg/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА БИОЛОШКИ ТРЕТМАН ОТПАДА

1. Постројења за ферментацију отпада Гранична вриједност емисије чврстих честица у отпадном гасу 10 mg/Nm3

2. Постројења за сортирање мешовитог комуналног отпада Гранична вриједност емисије чврстих честица у отпадном гасу 10 mg/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ФИЗИЧКО-ХЕМИЈСКИ ТРЕТМАН ОТПАДА

1. Постројења за сушење отпада Гранична вриједност емисије чврстих честица у отпадном гасу 10 mg/Nm3 Напомена 1: Гранична вриједност емисије за амонијак у отпадном гасу не смије да прекорачи масени проток од 100 g/h и масену концентрацију од 20 mg/Nm3. Напомена 2: Емисије неорганских гасовитих једињења хлора III класе штетности дате у Прилогу 4. ове уредбе, изражене као хлороводоник, не смију да прекораче масени проток у отпадном гасу од 100 g/h и масену концентрацију од 20 mg/Nm3. Гранична вриједност емисије органских материја у отпадном гасу, изражене као 20 mg/Nm3 укупни угљеник Напомена 3: Граничне вриједности емисије органских материја I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се.

2. Постројења за сушење муља Гранична вриједност емисије чврстих честица у отпадном гасу 10 mg/Nm3 Напомена 1: Гранична вриједност емисије за амонијак у отпадном гасу не сме да прекорачи масени проток од 100 g/h и масену концентрацију од 20 mg/Nm3. Напомена 2: Емисије неорганских гасовитих једињења хлора III класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника, изражене као хлороводоник, не смију да прекораче масени проток у отпадном гасу од 100 g/h и масену концентрацију од 20 mg/Nm3. Гранична вриједност емисије органских материја у отпадном гасу, изражене као 20 mg/Nm3 укупни угљеник Напомена 3: Граничне вриједности емисије органских материја I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се ПОСТРОЈЕЊА ЗА ДРУГЕ ТРЕТМАНЕ ОТПАДА

1. Постројења за механички третман мјешовитог комуналног отпада и отпада сличног састава Гранична вриједност емисије чврстих честица у отпадном гасу 10 mg/Nm3 Напомена 1: Емисије неорганских гасовитих једињења хлора III класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника, изражене као хлороводоник, не смију да прекораче масени проток у отпадном гасу од 100 g/h и масену концентрацију од 20 mg/Nm3. Гранична вриједност емисије органских материја у отпадном гасу, изражене као укупни угљеник 20 mg/Nm3 Напомена 2: Граничне вриједности емисије органских материја I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се.

2. Постројења за друге третмане отпада Гранична вриједност емисије чврстих честица у отпадном гасу 10 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије органских материја у отпадном гасу, изражене као 20 mg/Nm3 укупни угљеник Напомена: Граничне вриједности емисије органских материја I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се. Постројења за одлагање расхладних уређаја који садрже хлорофлуороугљенике (CFC) Напомена 1: Емисије CFC у отпадном гасу приликом обраде не смију да прекораче масени проток од 10 g/h и масену концентрацију од 20 mg/Nm3. Напомена 2: Код постојећих постројења, емисије CFC у отпадном гасу приликом обраде не смију да прекораче масени проток од 25 g/h и масену концентрацију од 50 mg/Nm3. ДИО X ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ ПОСТРОЈЕЊА ЗА ИМПРЕГНАЦИЈУ ИЛИ ПРЕМАЗИВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА И ПРЕДМЕТА КАТРАНОМ, КАТРАНСКИМ УЉЕМ ИЛИ ВРУЋИМ БИТУМЕНОМ Граничне вриједности емисије органских материја код постројења за импрегнацију или премазивање материјала и предмета 20 mg/Nm3 катраном, катранским уљем или врућим битуменом, изражене као укупни угљеник Напомена: Граничне вриједности емисија за органске материје I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕРАДУ ТЕЧНИХ, НЕЗАСИЋЕНИХ ПОЛИЕСТЕР СМОЛА СА СТИРЕНОМ КАО АДИТИВОМ ИЛИ ТЕЧНИХ ЕПОКСИ СМОЛА СА АМИНИМА Напомена: Код ових постројења примјењују се граничне вриједности емисије органских материја дате у Прилогу 4. овог правилника под условом да емисије органских материја у отпадном гасу, изражене као укупни угљеник, не прекораче масену концентрацију 85 mg/Nm3. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПРЕДМЕТА ПРИ КОРИШЋЕЊУ АМИНОСМОЛА ИЛИ ФЕНОЛНИХ СМОЛА КАО ШТО СУ ФУРАН, УРЕА, ФЕНОЛ, ИЛИ КСИЛЕН СМОЛЕ ПОМОЋУ ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ Гранична вриједност емисије амонијака у отпадном гасу 50 mg/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПОЛИУРЕТАНСКИХ ПЈЕНА Напомена: Граничне вриједности емисије за органске материје дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се за постројења за производњу термички изолационих полиуретанских пјена која користе чисте угљоводонике (на примјер: пентан) као пропелант ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРИПРЕМАЊЕ БИТУМЕНИЗИРАНИХ МАТЕРИЈАЛА ЗА ИЗГРАДЊУ ПУТЕВА Гранична вриједност емисије за постројења за припремање битуменизираних материјала за изградњу путева (асфалтне базе) у отпадном гасу са запреминским удјелом кисеоника 17 % је: – за угљен-моноксид, када се користи 500 mg/Nm3 гасовито или течно гориво – за угљен-моноксид, када се користи 1000 mg/Nm3 чврсто гориво – за канцерогене материје III класе 5 mg/Nm3 штетности – за чврсте честице 20 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије код постојећих постројења је: – за угљен-моноксид, када се користи 500 mg/Nm3 гасовито или течно гориво – за угљен-моноксид, када се користи 1000 mg/Nm3 чврсто гориво – за канцерогене материје III класе 5 mg/Nm3 штетности – за чврсте честице 20 mg/Nm3 – за органске материје изражене као укупни угљеник 100 mg/Nm3 Напомена: Ако се за загријевање смјеше минералних сировина са битуменом употребљава термичко уље, гранична вриједност емисије гасова из процеса сагоријевања термичког уља односи се на запремински удио кисеоника од 3%. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ГРАФИТА ИЛИ ЕЛЕКТРОГРАФИТА ЖАРЕЊЕМ Гранична вриједност емисије за постојећа постројења за производњу графита или електрографита жарењем је: – за органска једињења изражена као укупни угљеник у кружним пећима 150 mg/Nm3 – за бензен 3 mg/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ БОЈА И ШТАMPAРСКИХ МАСТИЛА Гранична вриједност емисије код постројења за производњу боја и штампaрских мастила за чврсте честице у 10 mg/Nm3 отпадном гасу ПОСТРОЈЕЊА ЗА ОБРАДУ ПОВРШИНЕ МАТЕРИЈАЛА АКО СЕ КОРИСТЕ ОРГАНСКИ РАСТВАРАЧИ Гранична вриједност емисије код постројења за обраду површине материјала, ако се користе органски растварачи за 3 mg/Nm3 чврсте честице у отпадном гасу, за масену концентрацију и 15 g/h за масени проток ПОСТРОЈЕЊА ЗА НАТАПАЊЕ СТАКЛЕНИХ ИЛИ МИНЕРАЛНИХ ВЛАКАНА ВЈЕШТАЧКИМ СМОЛАМА Гранична вриједност емисије за натапање стаклених или минералних влакана вјештачким смолама код постојећих постројења је: – за чврсте честице 80 mg/Nm3 – за органске материје I класе штетности 30 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије за натапање стаклених или минералних влакана вјештачким смолама код постројења и постојећих постројења је: – за амонијак при импрегнацији и сушењу 65 mg/Nm3 стаклене или камене вуне – за амонијак при премазивању стаклених 80 mg/Nm3 или минералних влакана – за оксиде азота изражених као NO2 350 mg/Nm3 Напомена: Ако су емисије органских материја смањене термичким догорјевањем, гранична вриједнoст емисије за амонијак у отпадном гасу износи 100 mg/Nm3. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПАПИРА ИЛИ КАРТОНА Напомена 1: При директном загријевању дрвета и производа од дрвета измјерене концентрације у отпадним гасовима не прерачунавају се на садржај кисеоника. Напомена 2: Граничне вриједности емисија за органске материје у постројењима за производњу целулозе хемијско-термичко-механичким поступком не примјењују се. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ДРВЕНИХ ВЛАКНАСТИХ И ВЕЗАНИХ ПЛОЧА Гранична вриједност емисије за постројења за производњу дрвених влакнастих и везаних плоча (лесонита, шперплоче, иверице, ламината и слично) је: – за чврсте честице у отпадном влажном гасу:  у постројењима за брушење 5 mg/Nm3  у сушарама 15 mg/Nm3 – за органска једињења изражена као 300 mg/Nm3 укупни угљеник ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ КВАСЦА Гранична вриједност емисије код постројења за производњу квасца за органске материје у отпадном гасу, 80 mg/Nm3 изражене као укупни угљеник ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ УЉА И МАСТИ ИЗ СИРОВОГ БИЉНОГ МАТЕРИЈАЛА Напомена: Гранична вриједност емисије код постројења за производњу уља и масти из сировог биљног материјала за водоник-сулфид у отпадном гасу дата у Прилогу 4. овог правилника не примјењује се. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ И РАФИНАЦИЈУ ШЕЋЕРА Гранична вриједност органских материја у отпадном гасу, изражене као укупни 650 g/h угљеник за масени проток Напомена: Граничне вриједности емисија органских материја из I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се. Гранична вриједност емисије за постојећа постројења за производњу и рафинацију шећера је: – за чврсте честице у влажном отпадном гасу 60 mg/Nm3 – за оксиде сумпора изражене као SO2 850 mg/Nm3 – за оксиде азота изражене као NO2 400 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије за органске материје, изражене као укупни угљеник 80 g/t обрађене шећерне репе Напомена 1: Ова вриједност се односи на органске материје, изражене као укупан угљеник, које могу бити детектоване помоћу адсорпције са силика гелом, а ако се мјерење врши примјеном пламено-јонизационог детектора треба се извршити одговарајућа конверзија. ПОСТРОЈЕЊА ЗА СУШЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ ДИЈЕЛОВА БИЉАКА Гранична вриједност емисије за чврсте честице у влажном отпадном гасу код постројења за сушење зелених дијелова 75 mg/Nm3 биљака Гранична вриједност емисије за органске 250 g укупног угљеника по 1 тони водене материје, изражене као укупни угљеник паре у издувним гасовима Гранична вриједност емисије формалдехида, ацеталдехида, акролеина и 100 g укупног угљеника по 1 тони водене фурфурала из I класе штетности органскиих паре у издувним гасовима материја ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЖЕЊЕ КАФЕ, ЗАМЈЕНЕ ЗА КАФУ, ЖИТА И КАКАОА Гранична вриједност оксида азота, изражених као NO2 за масени проток 1800 g/h Гранична вриједност оксида азота, изражених као NO2 за масену 350 mg/Nm3 концентрацију код постројења за пржење кафе, замјене за кафу, жита и какаоа Напомена 1: Захтјеви за постројења за ограничавање емисије оксида азота не примјењују се на постојећа постројења са капацитетом производње мањим од 250 kg пржене кафе по часу. Напомена 2: Гранична вриједност емисије оксида азота, изражених као NO2, која важи за постројења примјењује се и на постојећа постројења са капацитетом производње 1500 kg пржене кафе по дану. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ВУЛКАНИЗАЦИЈУ ПРИРОДНОГ ИЛИ СИНТЕТИЧКОГ КАУЧУКА Гранична вриједност емисије за органске материје, изражене као укупни угљеник 80 mg/Nm3 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ СРЕДСТАВА ЗА ЗАШТИТУ ОБЈЕКАТА, СРЕДСТАВА ЗА ЧИШЋЕЊЕ ИЛИ ЗАШТИТУ ДРВЕТА КАО И ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЛИЈЕПКОВА Код производње средстава за заштиту објеката, средстава за чишћење или заштиту дрвета, гранична вриједност емисије 5 mg/Nm3 чврстих честица у отпадном гасу Код производње љепкова, гранична вриједност емисије чврстих честица у 10 mg/Nm3 отпадном гасу ПОСТРОЈЕЊА ЗА ЧИШЋЕЊЕ АЛАТА, УРЕЂАЈА ИЛИ МЕТАЛНИХ ПРЕДМЕТА ТЕРМИЧКИМ ПОСТУПЦИМА Гранична вриједност за органске материје, изражене као укупни угљеник, за масени 100 g/h проток Гранична вриједност за органске материје, изражене као укупни угљеник за масену 20 mg/Nm3 концентрацију Напомена 1: Запремински удио кисеоника у отпадним гасовима је 11%, осим за постројења за каталитичко накнадно сагоријевање. Напомена 2: Граничне вриједности емисије за органске материје I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ЧИШЋЕЊЕ УНУТРАШЊОСТИ ЖЕЉЕЗНИЧКИХ ВАГОНА- ЦИСТЕРНИ, КАМИОНА, ТЕНКОВА, ТАНКЕРА ИЛИ ПОСУДА-РЕЗЕРВОАРА Гранична вриједност за органске материје, изражене као укупни угљеник, за масени 100 g/h проток Гранична вриједност за органске материје, изражене као укупни угљеник, за масену 20 mg/Nm3 концентрацију Напомена: Граничне вриједности емисије за органске материје I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се. ПОСТРОЈЕЊА ЗА АУТОМАТСКО ЧИШЋЕЊЕ БУРАДИ ИЛИ СЛИЧНИХ КОНТЕЈНЕРА (НА ПРИМЈЕР РЕЗЕРВОАРИ НА ПАЛЕТАМА) УКЉУЧУЈУЋИ И ПОСТРОЈЕЊА ЗА ОБРАДУ Гранична вриједност емисије код постројења на којима се чисте бурад или контејнери контаминирани органским материјама I класе штетности или канцерогеним, мутагеним или материјама токсичним за репродукцију, за органске материје дате у Прилогу 4. овог правилника, изражене као укупни угљеник, 100 g/h за укупни масени проток Гранична вриједност емисије код постројења на којима се чисте бурад или контејнери контаминирани органским материјама I класе штетности или канцерогеним, мутагеним или материјама токсичним за репродукцију, за органске материје дате у Прилогу 4. овог правилника, изражене као укупни угљеник, за укупну масену концентрацију 20 mg/Nm3 Гранична вриједност емисије код постројења на којима се чисте бурад или контејнери који нису контаминирани органским материјама I класе штетности или канцерогеним, мутагеним или материјама токсичним за репродукцију, за органске материје дате у Прилогу 4. овог правилника, изражене као укупни угљеник за укупну масену концентрацију 75 mg/Nm3 Напомена: Граничне вриједности емисије за органске материје I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се. ПОСТРОЈЕЊА ЗА ОБРАДУ ТЕКСТИЛА ТЕРМОФИКСИРАЊЕМ, ТЕРМОИЗОЛИРАЊЕМ, ПРЕМАЗИВАЊЕМ, ИМПРЕГНАЦИЈОМ ИЛИ ДОРАДОМ, УКЉУЧУЈУЋИ И ПОСТРОЈЕЊА ЗА СУШЕЊЕ Гранична вриједност емисије за органске материје у отпадном гасу, изражене као укупни угљеник: – за масени проток 800 g/h – за масену концентрацију 40 mg/Nm3 Напомена1: Дозвољена је додатна масена концентрација за органске материје не више од 20 mg/Nm3, изражене као укупни угљеник, које могу да се емитују из остатака препарата. Напомена 2: Ако се из процесно-техничких разлога, једна или више фаза пречишћавања изводе на истом уређају за обраду, укупна масена концентрација за органске материје у отпадном гасу, изражене као укупни угљеник, износи 40 mg/Nm3. Напомена 3: Код уређаја код којег се истовремено обавља премазивање и штампaње, масена концентрација за органске материје у отпадном гасу, изражене као укупни угљеник, износи 40 mg/Nm3. Напомена 4: Граничне вриједности емисије за органске материје I и II класе штетности дате у Прилогу 4. овог правилника не примјењују се. ПРИЛОГ 6. Референтне методе за мјерење емисије загађујућих материја и одређивање услова мјерења утврђене су стандардима Загађујуће материје и услови мјерења стандард Емисије из стационарних извора – Мјерење брзине и BAS ISO 10780 запреминског протока струје гасова у каналима Емисије из стационарних извора – Одређивање запреминске BAS EN 14789 концентрације кисеоника (О2) – Референтна метода – Парамагнетизам Емисије из стационарних извора – Мануелно одређивање BAS ISO 9096 масене концентрације чврстих честица Емисије из стационарних извора – Одређивање прашине у BAS EN 13284-1 опсегу ниских масених концентрација – Дио 1: Мануелна гравиметријска метода Емисије из стационарних извора – Аутоматизовани BAS ISO 10155 мониторинг масених концентрација честица – Карактеристике перформанси, методе испитивања и спецификације Емисије из стационарних извора – Одређивање прашине у BAS EN 13284-2 опсегу ниских концентрација – Дио 2: Аутоматизовани мјерни системи Методе испитивања производа од нафте – Одређивање BAS B.H8.270 димног броја при сагорјевању уља за ложење Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS ISO 7934 концентрације сумпор-диоксида – Метода са водоник- пероксидом, баријум-перхлоратом и торином Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS ISO 7934/1 концентрације сумпор-диоксида – Метода са водоник- пероксидом, баријум-перхлоратом и торином – Измјене и допуне 1 Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS EN 14791 концентрације сумпор-диоксида – Референтна метода Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS ISO 7935 концентрације сумпор-диоксида – Карактеристике перформанси аутоматизованих метода мјерења Емисије из стационарних извора – Узорковање за BAS ISO 10396 аутоматизовано одређивање концентрације емитованих гасова за трајно инсталиране системе мониторинга Квалитет ваздуха – Дефинисање и одређивање BAS ISO 9169 карактеристика перформанси аутоматизованих мјерних система Емисије из стационарних извора – Одређивање укупне BAS EN 14385 емисије As, Cd, Cr, Co, Cu, Mn, Ni, Pb, Sb, Tl и V Емисије из стационарних извора – Мануелна метода за BAS EN 1911-1 одређивање HCl – Дио 1: Узимање узорака гасова Емисије из стационарних извора – Мануелна метода за BAS EN 1911-2 одређивање HCl – Дио 2: Апсорпција гасовитих једињења Емисије из стационарних извора – Мануелна метода за BAS EN 1911-3 одређивање HCl – Дио 3: Анализа апсорпционих раствора и израчунавање Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS ISO 10849 концентрације азотних оксида – Карактеристике перформанси аутоматизованих мјерних система Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS EN 14792 концентрације оксида aзота (NOx) – Референтна метода: хемилуминисценција Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS EN 12619 концентрације укупног гасовитог органског угљеника у проточном гасу при ниским концентрацијама – Метода континуалне пламено-јонизационе детекције Емисије из стационарних извора – Одређивање масених BAS EN 13526 концентрација укупног гасовитог органског угљеника у димном гасу из процеса са растварачима – Метода континуалне пламено-јонизационе детекције Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS EN 13649 концентрације појединачних гасовитих органских једињења – Метода са активним угљем и десорпцијом растварача Квалитет ваздуха – Емисије из стационарних извора – BAS EN 13211 Мануелна метода за одређивање концентрације укупне живе Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS EN 1948-1 концентрације PCDD-а/PCDF-а и PCB-а сличних диоксинима – Дио 1: Узимање узорака PCDD-а и PCDF-а Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS EN 1948-2 концентрације PCDD-а/PCDF-а и PCB-а сличних диоксинима – Дио 2: Екстракција и чишћење PCDD-а/PCDF-а Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS EN 1948-3 концентрације PCDD-а/PCDF-а и PCB-а сличних диоксинима – Дио 3: Идентификација и квантификација PCDD-а/PCDF-а Емисије из стационарних извора – Обезбјеђење квалитета BAS EN 14181 аутоматизованих мјерних система Емисије из стационарних извора – Одређивање масене BAS EN 15058 концентрације угљен-моноксида (СО) – Референтна метода: недисперзивна инфрацрвена спектрометрија Емисије из стационарних извора – Одређивање гасовите и BAS ISO 11338-1 чврсте фазе полицикличних ароматичних угљоводоника – Дио 1: Узимање узорака Емисије из стационарних извора – Одређивање гасовите и BAS ISO 11338-2 чврсте фазе полицикличних ароматичних угљоводоника – Дио 2: Припрема узорака, пречишћавање и одређивање Квалитет ваздуха – Одређивање концентрације непријатних BAS EN 13725 мириса динамичком олфактометријом Квалитет ваздуха – Мјерење емисије из стационарних извора BAS EN 15259 – Захтјеви за мерне пресеке и равни и за циљеве мјерења, планирање и извјештавање ПРИЛОГ 7. САДРЖАЈ ЕЛЕМЕНАТА ИЗВЈЕШТАЈА О МЈЕРЕЊИМА ЕМИСИЈА ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈА У ВАЗДУХ 1) Општи подаци о овлашћеној стручној организацији која врши мјерења ‒ назив ‒ сједиште ‒ адреса ‒ број телефона/факса ‒ е-mail ‒ лице за контакт (имена и потписи одговорних лица за израду Извјештаја, у складу са стандардом ISO 17025) 2) Општи подаци о оператеру и постројењу у коме се вршe мјерењa ‒ назив ‒ сједиште ‒ адреса ‒ број телефона/факса ‒ е-mail ‒ регистарски број ‒ датум регистрације ‒ лице за контакт. 3) Опис макролокације и микролокације постројења – приказ макролокације постројења – локација комплекса - макроплан насеља у којем или у близини којег се налази комплекс, удаљеност комплекса од насеља, границе и површину комплекса, – приказ микролокације постројења – локација постројења у којем се врши мјерење, – ситуациони план комплекса са положајем постројења, – опис положаја постројења унутар комплекса и слично. 4) Опис постројења у којем се врши мјерење – Опис индустријског комплекса (основна дјелатност, производни програм, капацитети, производни погони, складишта и слично); – Технички подаци о постројењу у којем се врши мјерење (произвођач, тип, капацитет, подаци о сировинама и помоћном материјалу, врсте отпада, подаци о енергентима – врста и поријекло горива, удио нечистоћа, да ли се користе адитиви и слично, топлотна снага, димензије и слично); – Опис технолошког процеса постројења у којем се врши мјерење; – Подаци о постројењу, односно уређајима за смањење емисија (опис постројења и/или уређаја за смањење емисије, произвођач, технички подаци и слично). 5) Подаци о положају мјерних мјеста – Прецизан положај и опис мјерних места; основне податке о емитерима (облик, димензије, висина, географска дужина и ширина мјерног мјеста (или Гаус–Кригерове координате мјерног мјеста) и слично); фотографију или скицу положаја и фотографије мјерних мјеста. 6) План, мјесто и вријеме мјерења – Прецизни основни подаци о извршеним мјерењима – основ за мјерење емисија; загађујуће материје које се мјере; датум, вријеме и мјесто мјерења. 7) Подаци о примјењеним стандардима за мјерења, мјерним поступцима и врстама мјерних уређаја – Примијењене стандарде и методе за узимање узорака и анализу загађујућих материја, утврђене обимом акредитације, услове и начин сакупљања узорка, опис равни узимања узорака и положај тачака за узимање узорака; – Опис начина одређивања концентрације загађујућих материја; – Назив мјерног уређаја, серијски број, техничке карактеристике уређаја, пратећу опрему уређаја; фотографије апарата којима се врши узимање узорака и/или мјерење, односно анализа; – Податке о релевантним загађујућим материјама за постројење у којем се врши мјерења (укључујући и оне које се не мјере), и врсте и карактеристике загађујућих материја које се мјере; – Навести све девијације при мјерењу. Објашњење зашто нека прописана материја или материје нису мјерене; објашњење зашто мјерење није обављено у складу са методом мјерења као и сва друга одступања релевантна за резултате мјерења. 8) Опис услова у току мјерења – Опис услова рада постројења у току мјерења – капацитет, текстуални опис начина рада – континуиран или дисконтинуиран рад и слично; податке о сировинама и гориву у току мјерења и стању постројења и/или уређаја за смањење емисија у току мјерења. 9) Резултати мјерења – Табеларан приказ измјерене и израчунате вриједности процесних параметара и концентрација загађујућих материја и граничних вриједности емисија (ГВЕ) за измјерене емисије загађујућих материја у ваздух у складу са правилником; – Приказ резултата као „измјерена вриједност  мјерна несигурност“, навести вриједности границе квантитације, односно границе детекције; – Табеларно поређење концентрација загађујућих материја у односу на граничне вриједности емисије (у случају осцилације резултата мjерења, објашњење узрока зависно од услова рада постројења и врста и карактеристика загађујућих материја). 10) Закључак – Констатација да ли су измjерене концентрације загађујућих материја у дозвољеним границама емисије; – Препоруке за унапређивање стања ако су измjерене вриједности веће од дозвољених. 11) Прилози – Лабораторијски извјештај о извршеним мјерењима (ако није саставни дио Извјештаја о мјерењу емисија); – Увјерење о еталонирању уређаја за узимање узорака, односно анализу на захтјев надлежног органа или наручиоца мјерења; – Рјешење Министарства којим је стручна организација овлашћена да врши мјерење емисија свих мјерених загађујућих материја; – Рјешење о акредитацији лабораторије за испитивање, са списком метода за мјерење емисије загађујућих материја, утврђених обимом акредитације, на захтјев надлежног органа или наручиоца мјерења. ИЗВЈЕШТАЈ О ГОДИШЊЕМ БИЛАНСУ ЕМИСИЈА ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈА У ВАЗДУХ ПОДАЦИ О ПРЕДУЗЕЋУ Порески идентификациони број (ПИБ) Матични број предузећа Пун назив предузећа Мјесто Шифра места Поштански број Адреса Улица и број Телефон Телефакс E-mail Општина Шифра општине Шифра претежне делатности ПОДАЦИ О ОДГОВОРНОМ ЛИЦУ Име и презиме Функција Телефон ПОДАЦИ О ЛИЦУ У ПРЕДУЗЕЋУ ОДГОВОРНОМ ЗА МЈЕРЕЊЕ ЕМИСИЈА Име и презиме Функција Телефон E-mail ГОДИНА ЗА КОЈУ СЕ ДОСТАВЉАЈУ ПОДАЦИ Извјештајна година ПОДАЦИ О ПОСТРОЈЕЊУ Назив постројења Мјесто Шифра места Адреса 1 Поштански број Улица и број 1 Општина Шифра општине1. 1. Подаци се уносе уколико се разликују од података о предузећу ПОДАЦИ О МЈЕРНОМ МЕСТУ Број Број и назив мјерног места Назив Енергетски Врста извора Индустријски o N ‘ '' o Е ‘ '' Географска дужина и ширина 2 о N , о Е , Надморска висина (mnv) Инсталисана топлотна снага на улазу (MWth)1 Годишња искоришћеност капацитета (%) Висина испуста (m) Унутрашњи пречник испуста на врху (m) Средња годишња температура излазних гасова (oC) Средња годишња брзина излазних гасова (m/s) Средњи годишњи излазни проток (Nm3/h) Континуиран Режим рада испуста Дисконтинуиран 1 Само за енергетске изворе 2 Попуњава се један од приказаних начина означавања географске ширине и дужине ПОДАЦИ О РАДУ Број радних дана испуста годишње Број радних сати испуста на дан Укупни број радних сати годишње Расподјела Зима (дец., јан., феб.) годишњих емисија Прољеће (март, април, мај) по сезонама Љето (јун, јул, август) (%) Јесен (септ., окт., нов.)

2. ПОДАЦИ О КОРИШЋЕНОМ ГОРИВУ 1 Гориво Гориво 1 Гориво 2 Гориво 3 Гориво 4 Назив горива Укупна годишња потрошња (t) Доња топлотна моћ горива (kЈ/kg) сагориви S Састав горива (мас. укупни S %) N/ N+O 1. Само за енергетске изворе ГОДИШЊИ БИЛАНС ЕМИСИЈА ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈА ПОДАЦИ О БИЛАНСУ ЕМИСИЈА ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈА Средња годишња измјерена Емитоване количине1 Назив загађујуће материје Метода одређивања вриједност mg/Nm3 g/h kg/god2 1 Емитоване количине се добијају множењем средње годишње измјерене вриједности са средњим годишњим излазним протоком и укупним бројем радних сати годишње. 2 Вриједности се заокружују на једну децималу. Децимала се раздваја тачком. НАПОМЕНЕ: ОБРАЗАЦ ПОПУНИО Датум попуњавања Читко име и презиме Потпис Напомена 1: Када се врше континуирана мјерења, оператер постројења за сагоријевање ће додати податке о дневној количини свих појединачних загађујућих материја, на основу запреминског протока отпадних гасова. Напомена 2: Када се не примјењују континуирана мјерења оператер ће извршити процјену укупних годишњих емисија у складу са Прилогом 7. овог правилника и захтјевима Министарства.