Regulation on measures for early detection, diagnosis, prevention of spread, control and eradication of infectious swine fever

29.8.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 27 1395 На основу члана 44. став 3. и члана 46. став 4. Зако на о ветеринарству (“Службени гласник Републике Срп ске”, број 75/17) и члана 76. став 2. Закона о републич кој управи (“Службени гласник Републике Српске”, број 115/18), министар пољопривреде, шумарства и водопри вреде д о н о с и ПРАВИЛНИК О МJЕРАМА ЗА РАНО ОТКРИВАЊЕ, ДИЈАГНОСТИКУ, СПРЕЧАВАЊЕ ШИРЕЊА, СУЗБИЈАЊЕ И ИСКОРЈЕЊИВАЊЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА Члан 1. Овим правилником утврђују се мjере за рано открива ње, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и иско рјењивање заразне болести афричке куге свиња и начин спровођења ових мјера. Члан 2. Поједини појмови употријебљени у овом правилнику имају сљедеће значење: 1) вектор је крпељ врсте Ornithodorus erraticus, 2) имање, у смислу овог правилника, јесте сваки објекат или простор гдје се стално или повремено узгајају или држе свиње, осим кланица, превозних средстава и ограђених по дручја у којима се узгајају и могу ловити дивље свиње, а величина и структура ограђеног подручја је таква да није могуће спровести мјере из члана 5. став 1. овог правилника, 3) свиње су животиње из фамилије Suidae, у коју су свр стане домаће и дивље свиње, 4) дивље свиње су свиње које се не узгајају или не држе на имању, 5) надлежно тијело је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министар ство), 6) референтна лабораторија за афричку кугу свиња је лабораторија која је овлашћена да врши дијагностичка испитивања на афричку кугу свиња, 7) дијагностички приручник за афричку кугу свиња је приручник за успоставу дијагностичке процедуре, методе узорковања и критеријума за оцјену лабораторијских те стова за потврђивање афричке куге свиња, који се налази у Прилогу 1. овог правилника и чини његов саставни дио, 8) жариште је појава једног или више случајева африч ке куге свиња на имању, 9) контактно имање је оно имање на које је вирус аф ричке куге свиња могао да се пренесе због близине зара женог имања, кретања људи, свиња, возила или на други начин, 10) примарни случај афричке куге свиња код дивљих свиња је било који случај афричке куге свиња код дивљих свиња који је потврђен на подручју гдје нису на снази мјере које се спроводе у случају сумње на појаву, потврде и мјере за искорјењивање афричке куге свиња код дивљих свиња, 11) примарно жариште је појава афричке куге свиња која није епизоотиолошки повезана са претходним избија њем те болести у истом региону или подручју, 12) свиња сумњива да је заражена вирусом афричке куге свиња је свиња или леш свиње који показују клиничке знаке болести или карактеристичне постморталне промјене или реакције на лабораторијске анализе који указују на мо гуће присуство болести афричке куге свиња, 13) службена потврда болести је потврда заразне боле сти афричке куге свиња на основу добијеног позитивног лабораторијског резултата, 14) појава афричке куге свиња, односно свиња зараже на вирусом афричке куге свиња јесте свиња или леш свиње код којих су званично потврђени клинички знаци болести или карактеристичне постморталне промјене или код којих је присуство болести потврђено на основу лабораторијских испитивања, 15) нешкодљиво уклањање је један од начина поступа ња са материјалом високог ризика којим се спречава опа сност од ширења вируса афричке куге свиња, у складу са прописима који регулишу ту област, 16) еутаназија (у даљем тексту: усмрћивање) је усмрћи вање животиња, у складу са прописима који регулишу ту област, 17) клање је поступак усмрћивања животиња искрва рењем, у складу са прописима који регулишу ту област, 18) власник је свако физичко или правно лице које је власник свиња или је задужено за узгој наведених живо тиња ради финансијског добитка или без њега, 19) сентенил свиње су оне које су испитане и које су дале негативан резултат на присуство антитијела на вирус афричке куге свиња. Члан 3. Када се на имању налази једна или више свиња за које се сумња да су заражене вирусом афричке куге свиња, на длежна ветеринарска организација дужна је да на најбржи могући начин, а најкасније у року од 24 часа, обавијести надлежног ветеринарског инспектора, који је дужан да оба вијести Министарство у складу са прописима из ветери нарства којима се уређује област пријаве заразних болести. Члан 4. (1) Када се на имању налази једна или више свиња сумњивих да су заражене вирусом афричке куге свиња, ветеринарски инспектор, без одгађања, ставља имање под надзор и: 1) наређује да се попишу све свиње на имању према ка тегоријама и броју болесних и угинулих свиња или свиња сумњивих да су заражене вирусом афричке куге свиња, а попис свиња мора да буде редовно ажуриран да би се узеле у обзир новорођене и угинуле свиње у периоду док траје сумња на афричку кугу свиња на имању, а подаци из пописа морају бити доступни на захтјев ветеринарског инспектора и провјерени током сваке контроле и надзора, 2) наређује да се ограничи кретање свиња на имању и да се свиње задрже у својим боксовима или издвоје на изо лованом мјесту у објекту, 3) забрањује промет свиња са имања и на имање, а ако је потребно, забрањује и стављање у промет других живо тиња са имања и наређује примјену одговарајућих мјера за уништавање глодара или инсеката, 4) забрањује изношење лешева угинулих свиња, осим у случају писменог одобрења ветеринарског инспектора, 5) забрањује стављање у промет меса и других произво да од свиња, сјемена, јајних ћелија и ембриона свиња, сточ не хране, отпадака и опреме којом може да се шири вирус афричке куге свиња без писменог одобрења ветеринарског инспектора, 6) забрањује кретање људи са имања и на имање без писменог одобрења ветеринарског инспектора, 7) забрањује кретање возила са имања и на имање, без писменог одобрења ветеринарског инспектора, 8) наређује да се поставе дезинфекционе баријере на улазима и излазима из објеката у којима се држе свиње и на улазу и излазу са имања, а свако лице које улази или излази са имања мора да спроведе биосигурносне мјере које су по требне за смањивање опасности од ширења вируса афричке куге свиња, али поред тога сва транспортна средства мо рају да буду дезинфикована прије изласка са имања, 9) нареди спровођење епизоотиолошког извиђања у складу са чланом 8. овог правилника. (2) Када то захтијева епизоотиолошка ситуација, а на рочито на подручју са великим бројем свиња, ветеринарски инспектор може да: 28 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 29.8.2019. 1) нареди спровођење мјера које се спроводе у слу чају потврде афричке куге свиња на имању и мјера које се спроводе у случају сумње на појаву афричке куге свиња на имању, а ако то услови дозвољавају, може да ограничи примјену ових мјера само на свиње које су сумњиве да су заражене или контаминиране вирусом афричке куге свиња и само на дио имања гдје се оне држе, под условом да су те свиње смјештене, да се држе и хране потпуно одвојено од других свиња на имању, а након усмрћивања свиња узи ма се довољан број узорака неопходан да се потврди или искључи постојање вируса афричке куге свиња, 2) привремено успостави контролну зону око имања на ком се налази једна или више свиња које су сумњиве да су заражене вирусом афричке куге свиња, у којој ће се спрово дити неке или све мјере које се спроводе у случају потврде афричке куге свиња на имању и мјера које се спроводе у случају сумње на појаву афричке куге свиња на имању док се не искључи сумња на афричку кугу свиња. (3) Мјере из става 2. овог члана не укидају се све док се постојање афричке куге свиња службено не искључи. Члан 5. (1) Ако је афричка куга свиња службено потврђена на имању, ветеринарски инспектор, у случају сумње на појаву афричке куге свиња на имању, наређује: 1) спровођење епизоотиолошког извиђања, у складу са чланом 8. овог правилника, 2) усмрћивање свих свиња на имању, без одгађања, под надзором ветеринарског инспектора, на начин који обезбје ђује спречавање ширења вируса афричке куге свиња током превоза и усмрћивања свиња, 3) узимање довољног броја узорака од усмрћених свиња у складу са Прилогом 1. овог правилника да би се утврдио начин уношења вируса афричке куге свиња на имање и одредило колико је дуго вирус био присутан на имању прије него што је ова болест пријављена, 4) нешкодљиво уклањање лешева угинулих и усмрће них свиња, под надзором ветеринарског инспектора, 5) да се пронађу и нешкодљиво уклоне, под надзором ветеринарског инспектора, производи, сировине и отпаци поријеклом од свиња које су заклане у периоду између вје роватног уноса вируса афричке куге свиња на имање и по четка спровођења наређених мјера, 6) да се пронађу и нешкодљиво уклоне, под надзором ветеринарског инспектора, сјеме, јајне ћелије и ембриони свиња, који су узети у периоду између вјероватног уноса вируса афричке куге свиња на имање и почетка спровођења наређених мјера, 7) уклоне све материје и отпад за који постоји вјеро ватноћа да су контаминирани, као нпр. храна за животиње, односно униште сви материјали за једнократну употребу за које постоји вјероватноћа да су контаминирани, а посеб но они који су коришћени за усмрћивање, на начин да се уништи вирус афричке куге свиња, 8) да се након нешкодљивог уклањања лешева свиња изврши чишћење и дезинфекција, а ако је потребно, и де зинсекција објеката у којима су свиње држане, возила у којима је вршен превоз, опреме, стеље и стајњака, у складу са чишћењем, дезинфекцијом и дезинсекцијом прописаним овим правилником, 9) да се у случају примарног избијања афричке куге свиња врши генетска типизација изолованог вируса африч ке куге свиња у складу са Прилогом 1. овог правилника. (2) Ако се избијање болести потврди у лабораторији, зо олошком врту, националном парку или ограђеном простору на коме се свиње држе у научне сврхе или ради очувања врста или очувања ријетких раса, Министарство може да одобри одступања од мјера из става 1. т. 2) и 6) овог члана ако нису угрожени интереси Републике Српске. (3) У случају дозвољених одступања наведених у ставу 2. овог члана, Министарство обавјештава Канцеларију за ветеринарство Босне и Херцеговине. Члан 6. (1) Ако је афричка куга свиња потврђена на имању које се састоји од двије или више одвојених производних једи ница, да би се завршио тов свиња, Министарство може да одобри одступање од мјера које се спроводе у случају по тврде афричке куге свиња на имању на производним једи ницама са здравим свињама, под условом да је утврђено да су структура, величина и удаљеност између производних јединица и поступци који се у њима спроводе такви да те производне јединице имају сасвим одвојене објекте и опре му за смештај, држање и храњење свиња, тако да вирус не може да се шири из једне производне јединице у другу. (2) У случају из става 1. овог члана, израђује се план одступања од мјера за сузбијање афричке куге свиња, узи мајући у обзир све мјере за спречавање ширења болести и заштиту здравља животиња. Члан 7. (1) Када ветеринарски инспектор на основу епизоо тиолошког извиђања утврди да постоји сумња на појаву афричке куге свиња на контактним имањима, на њима се примјењују мјере прописане у члану 4. овог правилника док се сумња на присуство вируса афричке куге свиња не искључи. (2) Ако епизоотиолошка ситуација то захтијева, ветери нарски инспектор наређује да се на контактним имањима спроведу мјере прописане у члану 5. став 2. овог правилни ка и узимање довољног број узорака од усмрћених свиња у складу са Прилогом 1. овог правилника да би се потврдило или искључило присуство вируса афричке куге свиња. Члан 8. (1) Епизоотиолошко извиђање врши се када постоји сумња на појаву афричке куге свиња на основу епизооти олошког упитника, који је саставни дио Плана управљања кризним ситуацијама за контролу и сузбијање афричке куге свиња у Републици Српској (у даљем тексту: План упра вљања кризним ситуацијама). (2) Епизоотиолошко извиђање из става 1. овог члана нарочито обухвата: 1) период током ког је вирус афричке куге свиња могао да буде присутан на имању прије него што је болест прија вљена или прије него што се на болест посумњало, 2) могући извор вируса афричке куге свиња на имању и утврђивање других имања на којима су свиње могле бити заражене или контаминиране из истог извора, 3) кретање људи, возила, свиња, лешева, сјемена, меса или било каквих других материјала или средстава који су могли да пренесу вирус на имање или са њега, 4) могућност да ширење болести узрокују вектори или дивље свиње. (3) Ако резултати епизоотиолошког извиђања указују на то да је афричка куга свиња могла да се прошири са имања на имања која се налазе на територији друге државе, о томе се обавјештава та држава. Члан 9. (1) Након службене потврде болести на имању, Ми нистарство одређује заражено подручје у кругу полупреч ника од најмање 3 km, које је укључено у угрожено подру чје у кругу полупречника од најмање 10 km око жаришта. (2) Приликом одређивања граница зараженог и угроже ног подручја узимају се у обзир: 1) резултати епизоотиолошког извиђања, 2) географски положај, посебно природне или вјештач ке границе, 3) положај и међусобна удаљеност имања, 4) подаци о промету и трговини свињама и број клани ца и објеката за прераду и уклањање лешева животињског поријекла, 5) објекти и опрема и број особља које је на располага њу за контролу кретања и премјештања свиња унутар ових 29.8.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 29 подручја, а нарочито свиња које се морају премјештати са имања поријекла ради усмрћивања. (3) Ако заражено и угрожено подручје укључује дије лове територије једне или више сусједних држава, границе зараженог и угроженог подручја одређују се у сарадњи са надлежним органима тих држава. (4) Да би се у зараженим или угроженим подручјима обезбиједила добра информисаност о наређеним мјерама које се спроводе на зараженом или угроженом подручју и омогућило њихово спровођење, постављају се видљиви знаци и упозоравајући натписи и користе средства јавног информисања. Члан 10. (1) У зараженом подручју ветеринарски инспектор: 1) у што краћем року наређује попис свих имања на којима се држе и узгајају свиње, обиљежавање и регистра цију свих необиљежених свиња, након чега, у року од се дам дана, надлежни ветеринар врши надзор свих имања у зараженом подручју да би обавио клинички преглед свиња, те контролу регистра свиња на имањима и идентифика ционе ознаке свиња; 2) забрањује премјештање и превоз свиња јавним или приватним путевима, осим ако је неопходно по путевима на имању, када такво премјештање и превоз одобри ветери нарски инспектор, у складу са чланом 6. став 1. овог пра вилника; 3) забрана из тачке 2) овог става не примјењује се ако се свиње превозе друмским или жељезничким саобраћајни цама без истовара или заустављања, а од наведене забране може да се одступи када се свиње за клање допремају на хитно клање изван зараженог подручја у кланицу која се налази у зараженом подручју; 4) наређује чишћење, дезинфекцију и по потреби де зинсекцију што је прије могуће након контаминације ка миона, других возила и опреме који се користе за превоз свиња, других животиња или материјала који могу да буду контаминирани, у складу чишћењем, дезинфекцијом и де зинсекцијом прописаним овим правилником; 5) наређује да камион или возило који су употријебље ни за превоз свиња не смију да напусте заражено подручје док се не очисте и дезинфикују и док их ветеринарски ин спектор не прегледа и поново одобри за превоз; 6) забрањује улаз и излаз других домаћих животиња на имање и са имања без одобрења ветеринарског инспектора; 7) наређује да се пријављује ветеринарском инспектору, без одгађања, свака обољела или угинула свиња са имања, а ветеринарски инспектор налаже одговарајућа испитивања која су прописана у Прилогу 2. овог правилника, који чини његов саставни дио; 8) забрањује премјештање свиња са имања на ком се држе док не протекне најмање 40 дана од спроведеног чишћења и прве дезинфекције, по потреби и дезинсекције заражених имања, а након 40 дана, у складу са прописа ним условима у случајевима када се забрана премјештања и превоза свиња не примјењује, ветеринарски инспектор може да одобри премјештање свиња са имања да би се свиње превезле директно у: 1. кланицу, на хитно клање, ако је могуће у зараженом или угроженом подручју, 2. објекат за нешкодљиво уклањање лешева или одго варајуће мјесто гдје се свиње одмах усмрћују, а њихови лешеви нешкодљиво уклањају под надзором ветеринарског инспектора, 3. друге објекте који се налазе у зараженом подручју, у посебним случајевима; 9) забрањује промет сјемена, јајних ћелија и ембриона свиња са имања која се налазе у зараженом подручју; 10) наређује примјену биосигурносних поступака које мора да спроводи свако лице које улази на имање или изла зи са имања у зараженом подручју с циљем смањења ризи ка од ширења вируса афричке куге свиња. (2) Када мјере које се спроводе на зараженом подручју, због нових жаришта, трају дуже од 40 дана, па је због тога угрожена добробит животиња или су се појавили други проблеми у држању свиња, на захтјев власника, ветеринар ски инспектор може да одобри премјештање свиња са неког имања у зараженом подручју, у складу са прописаним усло вима у случајевима када се забрана премјештања и превоза свиња не примјењује, директно у објекте прописане у ставу 1. тачка 8) овог члана. (3) Ветеринарски инспектор може да одобри премјештање свиња са имања под условом да: 1) је надлежни ветеринар обавио клинички преглед свиња на имању, укључујући мјерење тјелесне температуре у складу са поступцима из Прилога 2. овог правилника и ако је обављена контрола регистра и бројева ушних мар кица, 2) приликом клиничког прегледа и контроле нису утврђени никакви клинички знаци који указују на појаву афричке куге свиња, 3) се свиње отпремају у превозним средствима које је запечатио ветеринарски инспектор, 4) се превозна средства и опрема који су били коришће ни у превозу свиња одмах након превоза очисте и дезин фикују, 5) је узет довољан број узорака од свиња у складу са Прилогом 1. овог правилника, ако се свиње шаљу на клање или су усмрћене, да би могло да се потврди или искључи присуство вируса афричке куге свиња на тим имањима. (4) Када ветеринарски инспектор, у складу са мјерама које се спроводе на зараженом подручју, одобри да се свиње превезу у кланицу, потребно је да: 1) се обавијести ветеринарски инспектор одговоран за кланицу о упућивању свиња на ту кланицу и да се по прис пијећу свиња у кланицу о томе обавијести ветеринарски инспектор који је одобрио упућивање свиња на клање, 2) се по доласку у кланицу свиње држе и кољу одвојено од других свиња, 3) ветеринарски инспектор током анте мортем и пост мортем прегледа који се обавља на кланици узме у обзир све симптоме који указују на присуство афричке куге свиња, 4) се свјеже месо свиња преради или обиљежи спе цијалном ознаком и обради одвојено у објектима које за ту сврху одреди Министарство, а месо мора да се пошаље тако да се пошиљка запечати прије отпреме и остане запе чаћена током превоза. (5) Мјере у зараженом подручју примјењују се најмање док се: 1) не обави чишћење, дезинфекција, а по потреби и де зинсекција зараженог имања, 2) свиње на свим имањима клинички и лабораторијски не прегледају да би се потврдило или искључило присуство вируса афричке куге свиња, а наведени прегледи обављају се 45 дана послије спроведеног чишћења и прве дезинфек ције, а по потреби и дезинсекције на зараженим имању. (6) Прописани период од 40 и 45 дана може да се смањи на 30 дана ако је у складу са Прилогом 1. овог правилни ка спроведен програм узимања узорака и тестирање којим се омогућава искључивање присуства вируса афричке куге свиња на одређеном имању. Члан 11. (1) У угроженом подручју ветеринарски инспектор: 1) наређује попис свих имања на којима се држе свиње; 2) наређује обиљежавање и регистрацију свих нео биљежених свиња; 3) забрањује премјештање и превоз свиња јавним или приватним путевима, осим ако је неопходно по путевима на имањима, када такво премјештање и превоз одобри вете ринарски инспектор, а ова забрана се не примјењује ако се свиње превозе друмским или жељезничким саобраћајница ма, без истовара или заустављања или ако свиње за клање 30 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 29.8.2019. долазе изван угроженог подручја на хитно клање у кланицу која се налази у угроженом подручју; 4) наређује чишћење и дезинфекцију, а по потреби и дезинсекцију камиона и других превозних средстава и опреме која је коришћена за превоз свиња, других живо тиња или материјала који могу да буду контаминирани што је прије могуће након контаминације, а превозна средства коришћена за превоз свиња не могу да напусте угрожено подручје ако нису претходно очишћена и дезинфикована; 5) забрањује улазак и излазак на имање и са имања свим животињама током првих седам дана од одређивања угро женог подручја без одобрења ветеринарског инспектора; 6) наређује пријављивање ветеринарском инспектору, без одгађања, сваке обољеле или угинуле свиње са имања, а ветеринарски инспектор налаже одговарајућа испитивања у складу са Прилогом 1. овог правилника; 7) забрањује премјештање свиња са имања док не про текне најмање 30 дана од спроведеног чишћења и прве де зинфекције, а по потреби и дезинсекције зараженог имања, а након 30 дана, у складу са условима прописаним у случају када ветеринарски инспектор дозволи премјештање свиња, ветеринарски инспектор може да одобри премјештање свиња са имања директно у објекте: 1. кланицу, на хитно клање, ако је могуће у зараженом или угроженом подручју, 2. објекат за нешкодљиво уклањање лешева или одго варајуће мјесто гдје се свиње одмах усмрћују, а њихови лешеви нешкодљиво уклањају под надзором ветеринарског инспектора, 3. друге објекте који се налазе у зараженом подручју, у посебним случајевима, 4. ако се свиње упућују на клање, ветеринарски инспек тор може да одобри одступања у вези са узимањем довољ ног броја узорака, прераде свјежег меса свиња, обиљежа вања специјалном ознаком и одвојеног обрађивања меса, а посебно у односу на обиљежавање свјежег меса наведених свиња, његовог даљег коришћења и одредишта обрађених производа; 8) забрањује промет сјемена, јајних ћелија и ембриона свиња са имања која се налазе у угроженом подручју; 9) наређује примјену биосигурносних поступака које спроводи свако лице које улази на имање или излази са имања у угроженом подручју с циљем смањења ризика од ширења вируса афричке куге свиња. (2) Када мјере из става 1. овог члана, због нових жа ришта, трају дуже од 40 дана, па је због тога угрожена до бробит животиња или су се појавили други проблеми у др жању свиња, на захтјев власника, ветеринарски инспектор може да одобри премјештање свиња са неког имања у угро женом подручју, у складу са условима прописаним у члану 10. став 3. овог правилника, директно у објекте прописане у члану 10. став 1. тачка 8) овог правилника. (3) Мјере у угроженом подручју примјењују се најмање док се: 1) не обави чишћење, прва дезинфекција, а по потреби и дезинсекција зараженог имања, 2) свиње на свим имањима клинички, а ако је потреб но, и лабораторијски испитају у складу са Прилогом 1. овог правилника да би се потврдило или искључило присуство вируса афричке куге свиња, а наведени прегледи обављају се 40 дана послије спроведеног чишћења и прве дезинфек ције, а по потреби и дезинсекције на зараженим имању. (4) Прописани период од 30 дана може да се смањи на 21 дан, период из става 2. овог члана на 30 дана, а период из става 3. тачка 2) овог члана на 20 дана ако је у складу са Прилогом 1. овог правилника спроведени програм узимања узорака и тестирање којим се омогућава искључивање при суства вируса афричке куге свиња на одређеном имању. Члан 12. Чишћење, дезинфекцију, а по потреби и дезинсекцију, спроводи овлашћена ветеринарска организација под надзо ром ветеринарског инспектора и према његовим инструк цијама употребом одговарајућег одобреног дезинфекцио ног средства и инсектицида, у складу са принципима и по ступцима прописаним у Прилогу 2 - Принципи и поступци чишћења, дезинфекције и дезинсекције. Члан 13. (1) Поновно увођење свиња на заражено имање може да се изврши по истеку 40 дана од завршетка чишћења, дезин фекције и по потреби дезинсекције. (2) Приликом поновног увођења свиња на имање узима се у обзир начин држања свиња на наведеном имању. (3) Ако појава болести на имању није повезана са векто рима, примјењује се сљедећи поступак: 1) на имању гдје се свиње држе на отвореном прво мо рају да се уведу сентинел свиње или свиње које долазе са имања на коме није било никаквих ограничења повезаних са афричком кугом свиња; 2) сентинел свиње се у складу са упутствима ветери нарског инспектора правилно распоређују по цијелом за раженом имању и од њих се након 45 дана од увођења узи мају узорци ради испитивања на присуство антитијела на вирус афричке куге свиња, у складу са Прилогом 1. овог правилника, а кад се добије негативан резултат серолошког испитивања и ако ниједна свиња није развила антитијела на вирус афричке куге свиња, може да се приступи даљем увођењу свиња на имање; 3) код свих других начина узгајања поновно увођење свиња у имање одвија се или у складу са одредбама из тачке 1) овог става или се све свиње уводе под условом: 1. да долазе са имања која нису била подвргнута ника квим ограничењима повезаним са афричком кугом свиња и да се уведу у имање у року од 20 дана, 2. да се свиње у обновљеном стаду подвргну серо лошком испитивању у складу са Прилогом 1. овог правил ника, с тим да се узорци за овај преглед узимају најраније 45 дана након доласка на имање посљедњих свиња, 3. да ниједна свиња не смије да напусти имање док се не добију негативни резултати серолошког испитивања. (4) Ако је појава болести била повезана са векторима, свиње не смију поново да се уводе на имање најмање шест година, осим: 1) ако су успјешно, под надзором ветеринарског ин спектора, спроведени поступци за уништавање вектора из просторија или мјеста на којима ће се свиње држати или на којима свиње могу да дођу у контакт са вектором или 2) ако може да се докаже да присуство вектора више не представља значајан ризик од преношења афричке куге свиња, након чега се примјењује поступак прописан у ставу 3. т. 1) и 2) овог члана и најраније 60 дана након потпуне репопулације узимају се узорци ради серолошких испити вања на присуство вируса афричке куге свиња у складу са Прилогом 1. овог правилника, а до добијања негативних резултата ниједна свиња не може да напусти имање. (5) Када појава болести није била повезана са векто рима и ако је прошло више од шест мјесеци од завршетка чишћења и дезинфекције на имању, ветеринарски инспек тор може да одобри одступање од става 3. овог члана, узи мајући у обзир епизоотиолошку ситуацију. (6) Поновно увођење на имање домаћих животиња других врста мора да одобри ветеринарски инспектор, при чему мора да узме у обзир ризик од ширења заразе или од присуства вектора при поновном увођењу. Члан 14. (1) Када се појави сумња на афричку кугу свиња у кла ници или у превозном средству, ветеринарски инспектор одмах спроводи епизоотиолошка извиђања да би се потвр дила или искључила сумња на појаву афричке куге свиња у складу са Прилогом 1. овог правилника. (2) Ако се у кланици или превозном средству потврди случај афричке куге свиња, ветеринарски инспектор: 29.8.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 31 1) наређује да се усмрте, без одгађања, све животиње пријемчиве на болест, у кланици или превозном средству, 2) наређује да се нешкодљиво уклоне лешеви, трупови, унутрашњи органи, кланични и животињски нуспроизво ди поријеклом од потенцијално заражених животиња, под надзором ветеринарског инспектора, 3) наређује чишћење, дезинфекцију и по потреби де зинсекцију објеката, опреме и возила које врши овлашћена ветеринарска организација, под надзором ветеринарског инспектора, 4) наређује да се изолат вируса афричке куге свиња под вргне лабораторијском поступку у складу са Прилогом 1. овог правилника да би се идентификовао генотип вируса, 5) наређује да се на имању са ког су допремљене зара жене свиње или лешеви и на другим контактним имањима примијене мјере које се спроводе на контактним имањима, а да се на имању поријекла заражених свиња или лешева примијене мјере које се спроводе у случају потврде африч ке куге свиња на имању ако се епизоотиолошким извиђа њем покаже да је то неопходно, 6) забрањује допремање на клање и превоз животиња док не истекне период од 24 часа након чишћења, дезин фекције и по потреби дезинсекције. Члан 15. (1) Кад постоји сумња да је дивља свиња заражена ви русом афричке куге свиња, ветеринарски инспектор, без од гађања, спроводи епизоотиолошко извиђање и наређује друге мјере да би се потврдило или искључило присуство болести и налаже да се изврши лабораторијско испитивање узорака узетих од свих одстријељених или нађених угинулих дивљих свиња и о томе информише власнике свиња и ловце. (2) Након потврде примарног случаја афричке куге свиња код дивљих свиња, Министарство ће затражити од кризног центра за контролу афричке куге свиња да: 1) проучи епизоотиолошку ситуацију и дâ препоруке за одређивање зараженог подручја на начин прописан у Пла ну управљања кризним ситуацијама, 2) помогне да се утврде одговарајуће мјере које ће се примјењивати на зараженом подручју, уз мјере стављања под службени надзор имања са свињама унутар утврђеног зараженог подручја, а које могу да укључе и привремену забрану лова и забрану прихрањивања дивљих свиња, 3) помогне да се изврши анализа мјера спроведених на терену. (3) Ветеринарски инспектор ставља под службени над зор имања са свињама унутар утврђеног зараженог подру чја и на том подручју: 1) наређује попис свих категорија свиња на имањима, односно израду првог пописа свиња на основу процјене ако се свиње држе на отвореном да власник редовно ажурира податке о попису; 2) наређује да се све свиње на имању држе у објектима или другом мјесту на коме могу да буду изоловане од ди вљих свиња и да не смију имати приступ било каквом мате ријалу који је могао да буде у контакту са дивљим свињама; 3) забрањује улаз и излаз свиња на имање и са имања без одобрења ветеринарског инспектора, узимајући у обзир епизоотиолошку ситуацију; 4) наређује да се ставе дезинфекционе баријере на ула зима и излазима из објеката и имања, а по потреби и врше ње дезинсекције; 5) наређује примјену одговарајућих хигијенских и био сигурносних мјера од лица која долазе у контакт са дивљим свињама да би се смањио ризик од ширења вируса афричке куге свиња; 6) наређује да се на имању изврши испитивање свих угинулих свиња или свиња које показују клиничке знаке афричке куге свиња; 7) забрањује уношење на имање органа или ткива ди вље свиње, било да је одстријељена, било да је пронађена мртва и прибора или опреме који би могли да буду контами нирани вирусом афричке куге свиња; 8) забрањује промет сјемена, јајних ћелија или ембри она свиња са имања из зараженог подручја; 9) наређује да: 1. надлежни ветеринар прегледа све одстријељене или угинуле дивље свиње на зараженом подручју у присуству ветеринарског инспектора, 2. се изврши испитивање на афричку кугу свиња у скла ду са Прилогом 1. овог правилника, 3. се лешеви дивљих свиња за које се дијагностичким испитивањем утврди да су позитивни на афричку кугу свиња нешкодљиво уклоне под надзором ветеринарског инспектора, 4. се забрани стављање у промет меса свиња и онда када се добије негативан резултат испитивања на афричку кугу свиња, а дијелови који нису за исхрану људи обрађују се под надзором ветеринарског инспектора; 10) наређује да се изврши генетска типизација изоло ваног вируса афричке куге свиња у складу са Прилогом 1. овог правилника. (3) Када се афричка куга свиња појави код дивљих свиња на граничном подручју у Републици Српској, при одређивању мјера које су неопходне за спречавање ширења, сузбијање и искорјењивање афричке куге свиња Министар ство сарађује са надлежном службом сусједне државе. Члан 16. Након утврђивања примарног случаја афричке куге свиња код дивљих свиња, Министарство примјењује мје ре донесене Планом управљања кризним ситуацијама, који нарочито садржи податке о: 1) резултатима епизоотиолошког извиђања и контрола ма спроведеним у складу са чланом 15. овог правилника; 2) површини зараженог подручја унутар територије Републике Српске, гдје се приликом одређивања зараженог подручја узимају у обзир резултати спроведеног епизооти олошког извиђања и географска распрострањеност боле сти, популација дивљих свиња на том подручју, постојање већих природних или вјештачких баријера и кретање ди вљих свиња; 3) организовању и ангажовању биолога, ловаца, ловач ких и ветеринарских организација; 4) медијској кампањи и информисању заинтересованих организација и служби; 5) раширености афричке куге свиња у популацији ди вљих свиња и о лабораторијским и другим испитивањима одстријељених или пронађених мртвих дивљих свиња и о епизоотиолошком извиђању по старосним категоријама; 6) условима које морају да испуњавају ловци да би се избјегло ширење заразе; 7) поступцима који се користе за нешкодљиво уклања ње лешева дивљих свиња; 8) епизоотиолошком извиђању које се обавља на свакој дивљој свињи, било да је одстријељена, било да је пронађе на мртва и које укључује попуњавање епизоотиолошког упитника са подацима о: 1. географском подручју на коме је свиња одстријељена или пронађена мртва, 2. датуму када је свиња одстријељена или пронађена мртва, 3. лицу које је свињу одстријелило или је пронашло мртву, 4. старости и полу свиње, 5. симптомима прије одстрела, ако је дивља свиња била одстријељена, 6. стању леша, 7. лабораторијским налазима; 9) програмима надзора и мјерама који се примјењују на имању унутар одређеног зараженог подручја и ако 32 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 29.8.2019. је потребно, у његовој околини, укључујући превоз и премјештање животиња у заражено подручје и изван њега, с тим да ове мјере морају да укључују забрану стављања свиња, њиховог сјемена, ембриона и јајних ћелија у промет изван зараженог подручја; 10) критеријумима на основу којих се укида спро вођење мјера за искорјењивање афричке куге свиња у за раженом подручју и мјера које се примјењују на имањима у том подручју; 11) тијелу које је надлежно и одговорно за надзор и ко ординацију рада јединица одговорних за спровођење Плана управљања кризним ситуацијама; 12) начину на који ће Републички кризни центар за кон тролу афричке куге свиња редовно пратити резултате спро вођења Плана управљања кризним ситуацијама; 13) мониторингу на афричку кугу свиња, који ће по чети да се спроводи по истеку периода од 12 мјесеци од посљедњег потврђеног случаја афричке куге свиња код ди вљих свиња на зараженом подручју и трајаће најмање 12 мјесеци и укључиваће мјере које се спроводе у складу са т. 5), 7) и 8) овог члана. Члан 17. (1) Ако на имању на коме је потврђена афричка куга свиња постоји сумња на присуство вектора, ветеринарски инспектор наређује да се у зараженом објекту и његовој околини утврди присуство вектора и ако је потребно, ухвати вектор на начин прописан у Прилогу 3 - Упутство за прона лажење вектора, који чини саставни дио овог правилника. (2) Када је присуство вектора потврђено, спроводе се од говарајућа лабораторијска испитивања да би се потврдило или искључило присуство вируса афричке куге свиња код вектора и успостављају се даље одговарајуће мјере праћења, надзора и контроле на таквом имању и на подручјима око њега. (3) Када је присуство вектора потврђено, али контро лу над њима није могуће спровести, на имању се најмање шест година не узгајају свиње, а ако је потребно, ни друге домаће животиње. Члан 18. (1) Референтна лабораторија за афричку кугу свиња одре ђује се у складу са прописима којима се уређује та област. (2) Референтна лабораторија за афричку кугу свиња је одговорна за осигуравање да се лабораторијско тестирање за откривање присуства афричке куге свиња и идентифи кација генотипа изолата вируса обављају у складу с При логом 1. овог правилника и у ту сврху она може склапати посебне споразуме с Референтном лабораторијом Европске уније за афричку кугу свиња или с другим референтним ла бораторијима. (3) Референтна лабораторија за афричку кугу свиња одговорна је за координисање стандарда и дијагностичких метода за афричку кугу свиња и у ту сврху: 1) она може снабдијевати појединачне лабораторије дијагностичким реагенсима, 2) надзирати квалитет свих дијагностичких реагенаса, 3) повремено организовати упоредне тестове, 4) чувати изолате вируса афричке куге свиња из по тврђених случајева и избијања болести, 5) осигурати да се дијагностички поступци, узимање узорака и лабораторијски тестови у сврху откривања при суства афричке куге свиња спроводе у складу са Прилогом 1. овог правилника. (4) Дијагностички приручник за афричку кугу свиња из Прилога 1. овог правилника садржи: 1) минималне стандарде квалитета који се морају при мјењивати у дијагностичким лабораторијама за афричку кугу свиња и при превозу узорака, 2) критеријуме и поступке који се морају примјењивати код клиничких или постморталних прегледа који се изводе у сврху потврђивања или искључивања постојања афричке куге свиња, 3) критеријуме и поступке који се примјењују при при купљању узорака од живих свиња или њихових лешева да би се лабораторијским претрагама потврдило или искљу чило присуство афричке куге свиња, укључујући методе узимања узорака за серолошки или вирусолошки избор који се изводи у оквиру примјене мјера предвиђених овим правилником, 4) лабораторијске тестове који се користе за дијаг ностиковање афричке куге свиња, укључујући критеријуме за оцјену резултата лабораторијских тестова, 5) лабораторијске технике за генотипизацију изолата вируса афричке куге свиња. (5) У сврху заштите здравља животиња, а да би се га рантовали услови биосигурности, коришћење вируса аф ричке куге свиња, његовог генома, антитијела и вакцина, с циљем истраживања, постављања дијагнозе или производ ње, допуштено је у установама и лабораторијама одобре ним од Министарства. Члан 19. (1) Није дозвољено коришћење вакцине за афричку кугу свиња. (2) Руковање, производња, складиштење, снабдијевање, дистрибуција или продаја вакцине афричке куге свиња на територији Републике Српске обавља се под надзором Министарства. Члан 20. (1) План управљања кризним ситуацијама садржи мје ре које се спроводе у случају појаве афричке куге свиња, узимајући у обзир густину популације свиња која може да утиче на ширење вируса афричке куге свиња. (2) Планом управљања кризним ситуацијама одређује се начин на који се обезбјеђује приступ објектима, опреми, особљу и другим материјалима неопходним за брзо и ефи касно искорјењивање болести. (3) Садржај Плана управљања кризним ситуацијама мора да буде у складу са Прилогом 4 - Садржај Плана управљања кризним ситуацијама, који чини саставни дио овог правилника. (4) План управљања кризним ситуацијама може да се измијени или допуни у зависности од развоја ситуације. Члан 21. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана обја вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 12.05-335-742/19 20. августа 2019. године Министар, Бањалука Др Борис Пашалић, с.р. ПРИЛОГ 1. ДИЈАГНОСТИЧКИ ПРИРУЧНИК ЗА АФРИЧКУ КУГУ СВИЊА Поглавље I I - ОПИС АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА С НАГЛАСКОМ НА ДИ ФЕРЕНЦИЈАЛНУ ДИЈАГНОЗУ (1) Узрочник афричке куге свиња је ДНК вирус с омотачем који спада у род Asfi virusa из породице Asfarviridae. Сојеви вируса афричке куге свиња разликују се по вируленцији иако се не могу идентификовати различити серотипови. (2) Вирус афричке куге свиња је врло стабилан у излучевинама заражених свиња, у труповима и свјежем месу свиња, те у неким про изводима од меса свиња. Да би се осигурало њихово инактивисање у окружењу, морају се користити одговарајући дезинфицијенси. (3) Главни природни пут заразе свиња је ороназални, директним или индиректним контактом са зараженим свињама или храњењем храном која је контаминирана вирусом. У оним подручјима у којима постоје вектори пренос путем тих вектора има врло важну улогу у постојаности и ширењу вируса. Афричка куга свиња такође се може ширити индиректним контактом с контаминираним материјалима и угризом инсеката који механички преносе вирус афричке куге свиња. Могућа је и зараза путем сјемена заражених нераста. (4) Период инкубације код појединих животиња износи од пет до 15 дана, али у условима на терену клинички симптоми на имању могу постати видљиви тек неколико седмица након увође ња вируса, па и дуже ако се ради о слабим сојевима вируса. 29.8.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 33 (5) Јављају се акутни, субакутни и хронични облици афричке куге свиња, а разлика зависи углавном од вируленције вируса. (6) Код свиња које се након заразе клинички опораве виремија траје од 40 до 60 дана и те свиње постају преносници вируса и ви рус афричке куге свиња се код свиња преносника изолује до шест мјесеци након заразе. II - АКУТНИ ОБЛИК АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА (1) Клинички знаци: висока тјелесна температура (виша од 40 °C), која је праћена депресијом, губитком апетита, брзим и тешким дисањем, те излу чевинама из носа и очију, свиње показују некоординисане покрете и сакупљају се у групе, крмаче могу побацити у свим стадијумима трудноће, може доћи до повраћања и опстипације, док се код неких свиња може развити крвави пролив, поткожна подручја са конгестијама или крварења, посебно на екстремитетима и ушима, прије смрти може доћи до коме, која се јавља до седам дана након развоја клиничких знакова. (2) Стопа морбидитета и морталитета на имању може бити 100%. (3) Постморталним прегледом налази показују типичан хемо рагијски синдром с општом конгестијом трупа, накупљањем крви у грудној и трбушној шупљини, повећаном тамном сљезином, хе морагичним лимфним чворовима, који наликују угрушцима крви, посебно бубрежни и гастрохепатични лимфни чворови, петехијал ном хеморагијом у бубрезима (кортикалним и медуларним пира мидама и бубрежној карлици), абдоминалној серози, желудачној и цријевној слузници и срцу (епикард и ендокард), хидротораксом и петехијалним крварењем плеуре. (4) Акутни облик класичне куге свиња обично доводи до кли ничке и патолошке слике која је врло слична као код афричке куге свиња. Када постоје, крварења на кожи и ушима се прилично лако откривају и наводе на сумњу на акутну класичну или афричку кугу свиња јер је мало других болести које доводе до сличних промјена. (5) На акутни облик афричке куге свиња треба такође посумња ти и приликом сумње на: црвени вјетар, репродуктивни и респира торни синдром свиња, тровање кумарином, хеморагијску пурпуру, синдром кржљавости одбијене прасади, синдром дерматитиса и нефропатије свиња, инфекције Salmonellama или Pasteuerellama, те било које дигестивне или респираторне синдроме праћене по вишеном тјелесном температуром код којих свиње не реагују на лијечење антибиотицима. III - СУБАКУТНИ ОБЛИК АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА (1) Субакутни облици су учесталији у ендемским подручјима. (2) Клинички знаци су: промјењива повишена температура, депресија и пнеумонија, смрт може услиједити због престанка рада срца. Оштећења код субакутних облика су слична онима код акутног облика, али су блажа, патогномична оштећења су велика крварења у лимфним чворовима, бубрезима и сљезини, конгестија и едем плућа, те у неким случајевима интерстицијална пнеумонија. IV - ХРОНИЧНИ ОБЛИК АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА (1) Хронични облици ове болести су ријетки. (2) Клинички знаци хроничне афричке куге свиња су неспеци фични, а честе су секундарне бактеријске инфекције, те је за по стављање диференцијалне дијагнозе потребно размотрити многе друге болести. (3) Повишена тјелесна температура није нужно присутна код сваке животиње, али се на зараженом имању може увијек открити код неколико свиња. (4) Клинички симптоми хроничне афричке куге свиња могу укључивати респираторне проблеме, побачаје, артритис, хроничне кожне чиреве или некрозе, који не наликују типичној клиничкој слици заразе вирусом афричке куге свиња. Оштећења могу бити минимална или их уопште нема. (5) Патохистолошки налази су испољени повећаним лимфним чворовима и сљезином, плеуритисом и фибринозним перикарди тисом, те инфилтрираним пнеумонитисом. Постоји и налаз жа ришне казеозне некрозе и минерализације плућа. Поглавље II I - ГЛАВНИ КРИТЕРИЈУМИ ПРЕМА КОЈИМА СЕ НЕКО ИМАЊЕ МОЖЕ СМАТРАТИ СУМЊИВИМ НА ЗАРАЗУ АФРИЧ КОМ КУГОМ СВИЊА (1) Одлука о томе да се неко имање сматра сумњивим доноси се на основу сљедећих налаза, критеријума и разлога: 1) клиничких и патолошких налаза, а главни клинички и па толошки знаци који указују на сумњу на афричку кугу свиња су: повишена тјелесна температура с морбидитетом и мортали тетом свиња свих старости, повишена тјелесна температура с хеморагијским синдромом, петехијална и ехимозна крварења, посебно у лимфним чворовима, бубрезима, сљезини (која је повећана и тамна, посебно код акутних облика) и мокраћном мјехуру, те улцерације на жучној кеси; 2) епизоотиолошког налаза, а епизоотиолошко испитивање обухвата прикупљање података: да ли су свиње биле у директном или индиректном контакту са свињама са имања за које је доказано да је заражено афричком кугом свиња, да ли је имање испоручило свиње за које се накнадно показа ло да су заражене вирусом афричке куге свиња, да ли су крмаче биле вјештачки осјемењене сјеменом које потиче од нераста сумњивих на афричку кугу свиња, да ли је било директног или индиректног контакта с дивљим свињама у популацији у којој се појавила афричка куга свиња, да ли се свиње држе на отвореном у подручју у ком су дивље свиње заражене вирусом афричке куге свиња, да ли се свиње хране помијама и да ли постоји сумња да се тим помијама није поступало на такав начин да се инактивира ви рус афричке куге свиња, да ли је постојала могућност излагања свиња, на примјер преко лица која долазе на имање, превозних средстава и слично, а која долазе са имања за које постоји сумња да је заражено вирусом афричке куге свиња, појављују ли се вектори на подручју на коме се налази имање. (2) Имање се сматра сумњивим на афричку кугу свиња и ако је сумња заснована на клиничким и патолошким налазима, а клинич ка, епизоотиолошка и лабораторијска испитивања нису потврдила ову болест нити су утврдила изворе или узрочнике друге болести на одређеном имању. Поглавље III Поступци провјере и узимања узорака I - СМЈЕРНИЦЕ И ПОСТУПЦИ ЗА КЛИНИЧКИ ПРЕГЛЕД И УЗИМАЊЕ УЗОРАКА ОД СВИЊА СА СУМЊИВИХ ИМАЊА (1) Без обзира на то јесу ли на сумњивом имању усвојене мјере из члана 4. став 1. овог правилника, ове смјернице и поступци мо рају се примијенити, а такође се примјењују и у случајевима боле сти када се диференцијално дијагностички сумња на афричку кугу свиња. У случају када клинички знакови и епизоотиолошки пода ци о току болести код свиња указују на малу вјероватноћу појаве афричке куге свиња, те у случају сумње на афричку кугу свиња код свиња у кланици или у превозном средству, ветеринарски ин спектор, да би се потврдила или искључила афричка куга свиња, на сумњивом имању, налаже обављање одговарајућих клиничких прегледа, узимање узорака и лабораторијске претраге и врши: провјеру података о продуктивности и здравственом стању свиња, укључујући и податке о идентификацији и регистрацији свиња, преглед свих производних јединица свиња да би се одредило које свиње треба клинички прегледати. (2) Клинички преглед укључује мјерење тјелесне температу ре свиња и спроводи се нарочито код појединих свиња или група свиња које су: болесне или слабије узимају храну (анорексичне), недавно доведене из подручја у којима је потврђена појава афричке куге свиња или са других сумњивих мјеста, свиње које су се држале у производним јединицама које су недавно посјетила лица која су недавно била у блиском контакту са свињама зараженим или сумњивим на афричку кугу свиња или лица за која је утврђено да су имала друге посебно ризичне контак те с потенцијалним извором вируса афричке куге свиња, свиње које су серолошки тестиране на афричку кугу свиња у случају када резултати тих претрага не омогућавају искључивање афричке куге свиња и свиње које су биле у контакту са зараженим свињама, свиње које су недавно пребољеле болест. (3) Ако прегледом сумњивог имања нису нађене свиње или групе свиња наведене у ставу 2. овог одјељка, ветеринарски ин спектор, не доводећи у питање остале мјере које се могу примије нити на сумњивом имању у складу са овим правилником и узи мајући у обзир епизоотиолошку ситуацију: 1) наређује и надзире спровођење даљњих прегледа на сумњи вом имању, и то: додатни клинички преглед врши се на случајно одабраним свињама из производних јединица за које је утврђено или се сумња да је унесен вирус афричке куге свиња, 34 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 29.8.2019. минимални број свиња које треба прегледати мора омогућити да, ако се установи повишење тјелесне температуре у превален цији 10%, да та преваленција буде 95% поуздана, или 2) наређује и надзире узимање узорака крви свиња са сумњи вог имања за лабораторијско испитивање: минимални број узорака који се узимају за серолошко испи тивање мора са сигурношћу од 95% да омогући откривање барем 10% серопреваленције у свакој производној јединици на имању, број узорака који се узима за вирусолошке тестове мора бити у складу са упутствима Министарства, које мора водити рачуна о распону тестова који се могу извести, о осјетљивости лаборато ријских тестова који се користе и о постојећој епизоотиолошкој ситуацији, и одступања предвиђена у члану 10. став 6. и члану 11. став 4. овог правилника могу се одобрити само ако се осигура да број узетих узорака крви са сигурношћу од 95% омогућава откривање 5%-не серопреваленције у свакој производној јединици имања; 3) наређује и надзире спровођење мјера утврђених чланом 4. став 1. овог правилника, или 4) искључује сумњу на афричку кугу свиња. (4) Додатни клинички преглед врши се на случајно одабраним свињама из производних јединица за које је утврђено или се сумња да је унесен вирус афричке куге свиња. Минимални број свиња које треба прегледати мора омогућити да, ако се установи пови шење тјелесне температуре у преваленцији од 10%, да та прева ленција буде 95% поуздана. (5) Ако се на сумњивом имању открију угинуле свиње или свиње за које се очекује да ће угинути, извршиће се постмортални прегледи на најмање пет тих свиња, а нарочито на свињама које: су прије угинућа показивале или показују типичне знаке аф ричке куге свиња, имају повишену тјелесну температуру, су недавно угинуле. (6) Ако се приликом таквих постморталних прегледа не утврде промјене које указују на афричку кугу свиња, али је узимајући у обзир епизоотиолошку ситуацију потребно спровести даља истраживања: 1) клинички преглед свиња у производној јединици у којој су држане угинуле свиње или свиње за које се очекује да ће угинути у складу са ставом 4. овог одјељка и узети узорци крви, при чему: минимални број узорака који се узимају за серолошко испи тивање мора са сигурношћу од 95% да омогући откривање барем 10% серопреваленције у тој производној јединици, број узорака који се узима за вирусолошке тестове мора бити у складу са упутствима Министарства, које мора водити рачуна о распону тестова који се могу извести, о осјетљивости лаборато ријских тестова који се користе и о постојећој епизоотиолошкој ситуацији; 2) постмортални прегледи на три до четири свиње које су биле у контакту са зараженим свињама. (7) Без обзира на присуство или изостанак промјена које ука зују на афричку кугу свиња, од свиња подвргнутих постмортал ном прегледу узимају се узорци органа или ткива ради обављања вирусолошких тестова, с тим што узорци треба да буду узети од недавно угинулих свиња. За откривање вируса, антигена или ге нома афричке куге свиња код угинулих или еутаназираних свиња најприкладнији узорци су ткива тонзила, лимфних чворова (гас трохепаталних, бубрежних, субмандибуларних и ретрофаринге алних), сљезине, бубрега и плућа1, а у случају лешина у распаду, примјерен узорак је цијела дуга или грудна кост. (8) Приликом обављања постморталног прегледа ветеринар ски инспектор наређује и надзире: предузимање потребних мјера предострожности и хигијен ских мјера ради спречавања ширења болести, усмрћивање свиња за које се очекује да ће угинути, на хуман начин, у складу са прописима којима се уређује та област. (9) Ако се даљњим клиничким прегледима на сумњивом имању открију клинички знаци или промјене које могу указива ти на афричку кугу свиња, а ветеринарски инспектор сматра да ти налази нису довољни за потврђивање појаве афричке куге свиња и да треба урадити лабораторијске тестове, од сумњивих и других свиња у свакој од производних јединица у којима се држе сумњиве свиње узимају се узорци крви за лабораторијско тестирање у скла ду са сљедећим поступцима: 1) минимални број узорака који се узимају за серолошко испи тивање мора са сигурношћу од 95% да омогући откривање барем 10% серопреваленције у тој производној јединици, 2) број узорака који се узима за вирусолошке тестове мора бити у складу са упутствима Министарства, које мора водити рачу на о распону тестова који се могу извести, о осјетљивости лабора торијских тестова који се користе и о постојећој епизоотиолошкој ситуацији. (10) Ако се након обављених прегледа на сумњивом имању не открију клинички знаци или промјене које указују на присуство вируса афричке куге свиња, даљња лабораторијска испитивања да би се искључила афричка куга свиња врше се у складу са ставом 9. овог одјељка. II - ПОСТУПЦИ УЗОРКОВАЊА НА ИМАЊУ ПРИЛИКОМ УСМРЋИВАЊА СВИЊА НАКОН ПОТВРЂИВАЊА БОЛЕСТИ (1) Да би се утврдили начин на који је вирус афричке куге свиња унесен на заражено имање и вријеме које је протекло од уношења вируса, при усмрћивању свиња на имању, након што је избијање болести потврђено у складу са чланом 5. став 1. тачка 2) овог правилника, од свиња се, ради обављања серолошких тестова, морају насумично узети узорци крви. (2) Минимални број свиња од којих се узимају узорци мора да буде довољан да се код свиња у свим производним јединицама на имању са 95% сигурности открије 10% серопреваленције2. Такође се морају узети и узорци за вирусолошке тестове, при чему се мора водити рачуна о распону тестова који се могу извести и осјетљи вости лабораторијских тестова који ће се користити и о епизоотио лошкој ситуацији. (3) На оним подручјима на којима је доказано присуство век тора заражених вирусом афричке куге свиња врши се одговарајуће сакупљање крпеља за вирусолошке тестове, у складу с упутствима из Прилога 3. овог правилника. (4) У случају секундарних епидемија, може се одступити од поступака из ст. 1, 2. и 3. oвог одјељка и одредити поступци узор ковања у складу са расположивим епизоотиолошким подацима на мјесту избијања и начинима на који је вирус унесен на имање и могућностима ширења болести са тог имања. III - ПОСТУПЦИ УЗОРКОВАЊА ПРИ УСМРЋИВАЊУ СВИЊА У ОКВИРУ ПРЕВЕНТИВНИХ МЈЕРА НА СУМЊИВОМ ИМАЊУ (1) Ради потврде или искључивања афричке куге свиња и ради прикупљања додатних епизоотиолошких информација, при усмрћивању свиња у оквиру превентивне мјере на сумњивом имању у складу с одредбама члана 4. став 2. тачка 1) или члана 7. став 2. овог правилника, морају се узети узорци крви за серолошке тестове, те узорци крви за вирусолошке тестове. (2) Узорковање из става 1. овог одјељка првенствено се од носи на: свиње које показују знакове или постморталне патолошке промјене које упућују на афричку кугу свиња и свиње које су биле у контакту с тим свињама, друге свиње које су могле бити у ризичним контактима са за раженим или сумњивим свињама или онима за које се сумња да су контаминиране вирусом афричке куге свиња, а приликом узимања узорака мора се узети у обзир епизоотиолошка ситуација. (3) Из сваке производне јединице на имању узорци од свиња узимају се методом случајног одабира3. Минимални број узорака за серолошко испитивање мора да омогући са сигурношћу од 95% откривање 10% серопреваленције у тој производној јединици. (4) Приликом узимања узорака за вирусолошке тестове и у зависности од врсте теста који се користи мора се водити рачуна о доступности дијагностичких тестова, осјетљивости лаборато ријских тестова и о постојећој епизоотиолошкој ситуацији. IV - ПОСТУПЦИ ПРОВЈЕРЕ И УЗОРКОВАЊА ПРИЈЕ ДА ВАЊА ОДОБРЕЊА ЗА ПРЕМЈЕШТАЊЕ СВИЊА ИЗ ИМАЊА СМЈЕШТЕНИХ У ЗАРАЖЕНИМ И УГРОЖЕНИМ ПОДРУЧЈИ МА И У СЛУЧАЈУ КЛАЊА ИЛИ УСМРЋИВАЊА ТИХ СВИЊА (ЧЛ. 10. И 11. ПРАВИЛНИКА) (1) Не доводећи у питање одредбе члана 11. став 1. тачка 7) овог правилника, да би се у складу са чланом 10. ст. 3. и 4. овог правилника одобрило премјештање свиња са имања смјештених у зараженом и угроженом подручју, клинички преглед који наређује и надзире ветеринарски инспектор мора: бити обављен унутар периода од 24 часа прије премјештања свиња, бити у складу с одредбама ст. 1, 2. и 3. Одјељка I овог по главља. (2) Ако се ради о свињама које треба премјестити на друго имање, осим испитивања које треба спровести у складу са ставом 1. овог одјељка, у свим производним јединицама имања у којима се држе свиње које се селе потребно је спровести клинички пре глед свиња, укључујући мјерење тјелесне температуре одређеном броју свиња. Минимални број свиња које треба прегледати мора да омогући, са сигурношћу од 95%, откривање повишене тјелесне 29.8.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 35 температуре у производним јединицама ако је она присутна код 10% популације свиња. (3) Ако се ради о свињама које се упућују у кланицу, објекат за прераду или на друга мјеста на којима ће бити усмрћене или заклане свиње, спроводе се поступци у складу са ставом 1. овог одјељка. Aко се ради о свињама старијим од три или четири мје сеца, тај преглед укључује и мјерење тјелесне температуре одре ђеном броју свиња. Минимални број свиња које треба прегледати мора да омогући, са сигурношћу од 95%, откривање повишене тје лесне температуре ако се она у производним јединицама појављује у преваленцији од 20%. (4) Код усмрћивања или клања свиња које се упућују у кла ницу, објекат за прераду или на друга мјеста на којима ће бити усмрћене или заклане свиње, потребно је од свиња које потичу из сваке од производних јединица из којих се свиње селе узети узор ке крви за спровођење серолошких испитивања или узорке крви или органа, као што су тонзиле, сљезина или лимфни чворови, за спровођење вирусолошких тестова. Минимални број узорака које треба узети мора да омогући, са сигурношћу од 95%, откривање 10% серопреваленције или преваленције вируса у свакој производ ној јединици. (5) Приликом узимања узорака за вирусолошка испитивања и у зависности од врсте теста који се користи мора се водити рачуна о доступности дијагностичких тестова, осјетљивости лаборато ријских тестова и о постојећој епизоотиолошкој ситуацији. (6) Ако се при клању или усмрћивању свиња открију клинички знакови или постморталне промјене које указују на афричку кугу свиња, одступајући од става 4. овог одјељка, примјењују се одред бе за узорковање утврђене у Одјељку III овог поглавља. (7) Одступања предвиђена у члану 10. став 6. и члану 11. став 4. овог правилника могу се одобрити ако се одреди да се шема ин тензивног узорковања и тестирања примијени такође и на групе свиња које се провјеравају и узрокују у складу са ст. 2, 3, 4. и 5. овог одјељка. У оквиру те шеме минимални број узорака крви који треба узети мора са 95%-ом поузданошћу омогућити откривање 5%-не серопреваленције код испитиване групе свиња. V - ПОСТУПЦИ ПРОВЈЕРЕ И УЗОРКОВАЊА НА ИМАЊУ ПРИ ОБНОВИ ПОПУЛАЦИЈЕ (1) Кад се свиње поново доводе на имање у складу са чланом 13. став 3. овог правилника, примјењују се сљедећи поступци узорковања: узорци крви узимају се најраније 45 дана након поновног до вођења свиња, ако се на имање доводе сентинел свиње, узорци крви морају се насумично узети од довољног броја свиња да се са сигурношћу од 95% омогући откривање 10%-не серопреваленције у свакој про изводној јединици на имању, ако се обнавља цјелокупна популација, узорци крви за се ролошке тестове морају се насумично узети од довољног броја свиња да би се са сигурношћу од 95% омогућило откривање 20% серопреваленције у свакој производној јединици на имању. (2) Кад се свиње поново доводе на имање у складу са чланом 13. став 4. овог правилника, примјењују се сљедећи поступци узорковања: узорци крви узимају се најраније 45 дана након поновног до вођења свиња, ако се на имање доводе сентинел свиње, узорци крви морају се насумично узети од довољног броја свиња да би се са сигурно шћу од 95% омогућило откривање 5%-не серопреваленције у сва кој производној јединици на имању, ако се обнавља цјелокупна популација, узорци крви за се ролошке тестове морају се насумично узети од довољног броја свиња да би се са сигурношћу од 95% омогућило откривање 10% серопреваленције у свакој производној јединици на имању, поступак утврђен у трећој алинеји овог става мора се понови ти најраније 60 дана након потпуне обнове популације. (3) Након сваког поновног довођења свиња, ветеринарски ин спектор мора наредити да се у случају појаве било какве болести или угинућа свиња на имању из непознатих разлога свиње одмах тестирају на афричку кугу свиња. (4) Ове одредбе примјењују се све док се за одређено имање не укину ограничења кретања свиња из члана 13. ст. 3. и 4. овог правилника. VI - ПОСТУПЦИ УЗОРКОВАЊА НА ИМАЊИМА У ЗАРА ЖЕНОМ ПОДРУЧЈУ ПРИЈЕ УКИДАЊА ОГРАНИЧЕЊА (1) Да би се у зараженом подручју омогућило укидање мјера из члана 10. овог правилника, на свим имањима у том подручју: треба спровести клинички преглед у складу с поступцима утврђеним у ст. 1, 2, 3. и 4. Одјељка I овог поглавља, морају се узети узорци крви за серолошке тестове у складу са овим одјељком. (2) Минимални број узорака које треба узети мора омо гућити да се са сигурношћу од 95% омогући откривање 10%-не серопреваленције код свиња у свакој производној јединици на имању. Одступања предвиђена у члану 10. став 6. и члану 11. став 4. овог правилника могу се одобрити само ако се осигура да број узетих узорака крви са сигурношћу од 95% омогућава откривање 5%-не серопреваленције у свакој производној једи ници имања. VII - ПОСТУПЦИ УЗОРКОВАЊА НА ИМАЊИМА У УГРО ЖЕНОМ ПОДРУЧЈУ ПРИЈЕ УКИДАЊА ОГРАНИЧЕЊА (1) Да би се у угроженом подручју могле укинути мјере из члана 11. овог правилника, морају се на свим имањима у тој зони обавити клинички прегледи у складу с поступцима утврђеним у ст. 1, 2. и 3. Одјељка I овог поглавља. (2) Осим мјера из става 1. овог одјељка, морају се узети узорци крви за серолошке тестове од свиња: на свим осталим имањима за које ветеринарски инспектор сматра да је у њима потребно узорковање, у свим центрима за репродукцију. (3) Кад се узимање узорака крви за серолошке тестове спро води на имањима смјештеним у угроженом подручју, број узорака крви који се морају узети на тим имањима мора бити у складу са ставом 2. Одјељкa VI овог поглавља. (4) Одступања предвиђена чланом 10. став 6. и чланом 11. став 4. овог правилника могу се одобрити само ако Министарство одре ди да се узорци крви за серолошке тестове узму на сваком имању у тој зони. Минимални број узетих узорака крви мора са сигур ношћу од 95% омогућавати откривање 5%-не серопреваленције у свакој производној јединици на имању. VIII - ПОСТУПЦИ СЕРОЛОШКОГ НАДЗОРА И УЗОРКО ВАЊА У ПОДРУЧЈИМА НА КОЈИМА СЕ СУМЊА НА ПОЈАВУ АФРИЧКЕ КУГЕ СВИЊА ИЛИ ЈЕ АФРИЧКА КУГА СВИЊА ПО ТВРЂЕНА КОД ДИВЉИХ СВИЊА (1) У случају серолошког надзора дивљих свиња у подручјима у којима је потврђена афричка куга свиња или се на њу сумња, треба претходно утврдити величину и географско подручје циља не популације од које ће се узимати узорци да би се одредио број узорака које треба узети. Величина узорка одређује се према про цијењеном броју живих животиња, а не према броју устријељених животиња. (2) Ако нема података о густоћи и величини популације, тре ба утврдити географско подручје на којем ће се узимати узор ци, водећи притом рачуна о сталном присуству дивљих свиња и постојању природних и умјетних препрека које ефикасно спре чавају велика и стална кретања животиња. Ако таквих околности нема или се ради о великим подручјима, препоручује се да се за узимање узорака одреде подручја величине од око 200 km2, на који ма обично живи између 400 и 1.000 дивљих свиња. (3) Не доводећи у питање одредбе члана 15. став 3. тачка 9) овог правилника, минимални број свиња од којих је потребно узе ти узорак унутар утврђеног подручја мора са сигурношћу од 95% омогућити откривање 5%-не серопреваленције. У ту је сврху по требно узети узорке од најмање 56 животиња са сваког утврђеног подручја. (4) Узимање узорака од дивљих свиња које су устријељене или су пронађене угинуле, за потребе вирусолошких тестова, обавља се на начин утврђен у ставу 1. Одјељка II Поглављa IV овог прило га. Ако се сматра да је потребан вирусолошки надзор устријеље них дивљих свиња, он се спроводи првенствено на животињама старости до годину дана. (5) Сви узорци који се упућују у лабораторију морају бити про праћени упитником из члана 16. став 1. тачка 8) овог правилника. 1 Препоручује се узимање узорака илеума јер они могу бити корисни за постављање дијагнозе класичне куге свиња. 2 Ако се примјењује одступање предвиђено чланом 6. став 1. овог правилника, узорци се узимају са оних производних једи ница на имању у којима су свиње биле усмрћене, не доводећи у питање даљње вршење прегледа и узимања узорака на осталим свињама. 3 Ако је примјена превентивног усмрћивања ограничена само на дио имања на којем се држе свиње за које се сумња са су зараже не вирусом афричке куге свиња, у складу са чланом 4. став 2. тачка 1) овог правилника, узорци се морају узимати са оних производних јединица на имању у којима су свиње биле усмрћене, не доводећи у питање даљње вршење прегледа и узимање узорака на свим оста лим свињама на имању. 36 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 29.8.2019. Поглавље IV Општи поступци и критеријуми за прикупљање и превоз узорака I - ОПШТИ ПОСТУПЦИ И КРИТЕРИЈУМИ (1) Прије обављања узорковања на сумњивом имању мора се припремити скица тог имања, те се морају утврдити његове епи зоотиолошке производне јединице. (2) У случају када се укаже потреба за понављањем узимања узорака, све свиње којима су узети узорци морају се означити на јединствен начин да би се олакшало поновно узимање узорака од тих свиња. (3) Сви се узорци шаљу у лабораторију, праћени су записником, који мора садржавати анамнестичке податке о свињама од којих су узети узорци, те запажене клиничке знакове или постморталне промјене. Ако се ради о свињама које се држе на имању, треба дати јасне податке о старости, категорији и имању поријекла свиња од којих су узети узорци. Препоручује се да се за сваку свињу од које се узима узорак забиљежи њено мјесто на имању заједно с њеном јединственом идентификационом ознаком. II - ПРИКУПЉАЊЕ УЗОРАКА ЗА ВИРУСОЛОШКЕ ТЕСТОВЕ (1) За откривање вируса, антигена или генома афричке куге свиња код угинулих или еутаназираних свиња најприкладнији узорци су ткива тонзила, лимфних чворова (гастрохепаталних, бубрежних, субмандибуларних и ретрофарингеалних), сљезине, бубрега и плућа4. У случају лешина у распаду, примјерен узорак је цијела дуга или грудна кост. (2) Узорци незгрушане и/или згрушане крви морају се узети од свиња које показују знакове повишене тјелесне температуре или друге знакове болести. III - ПРЕВОЗ УЗОРАКА (1) Потребно је да се узорци: правилно означе, превозе и чувају у непропусним спремницима, држе на хладном мјесту при температури фрижидера, међу тим, ако се очекује да ће узорци стићи у лабораторију за више од 48 часова, треба од лабораторије затражити упутства у вези са најпри кладнијим температурним условима током превоза, испоруче лабораторији што је брже могуће, држе у паковању у којем се за одржавање ниске температуре користе ледени улошци или суви лед, ткива и органа смјесте у одвојене, запечаћене и прописно означене пластичне врећице, а врећице се затим смјештају у веће спремнике и обложе довољном количином упијајућег материјала за заштиту од оштећења и за упијање у случају цурења, кад год је то могуће, да их одговорно лице превезе директно у лабораторију да би се осигурао брз и поуздан превоз. (2) Вањска страна пакета мора бити означена адресом лабо раторије и мора бити видљиво истакнута сљедећа порука: “Жи вотињски патолошки материјал; кварљиво; ломљиво; не отварати изван лабораторије за афричку кугу свиња”. (3) Одговорно лице у пријемној лабораторији мора бити благо времено обавијештено о времену стизања узорака. (4) За ваздушни превоз узорака у Референтну лабораторију Европске уније за афричку кугу свиња пакет мора бити означен у складу с прописима за ваздушни саобраћај (IATA). 4 Препоручује се узимање узорака илеума јер они могу бити корисни за постављање дијагнозе класичне куге свиња. Поглавље V Начела и употреба вирусолошких тестова и оцјена њихових резултата I - ОТКРИВАЊЕ ВИРУСНОГ АНТИГЕНА (1) Директни имунофлуоресцентни тест (DIFT) 1) Начело овог теста је микроскопско откривање вирусног антигена у брисевима или танким криостатским резовима тки ва свиња за које се сумња да су заражене вирусом афричке куге свиња. Интрацелуларни антигени се откривају употребом специ фичних антитијела конјугованих флуоросцеин изотиоцијанатом (FIT). У цитоплазми заражених ћелија појављују се флуоресцентна инклузијска тјелешца или зрнца. 2) Органи за испитивање су бубрези, сљезина и разни лимфни чворови. Ако органи дивљих свиња нису доступни или се распа дају, такође се могу употријебити размази ћелија коштане сржи. 3) Тест се може извести у року од два сата, а будући да се узор ци органа могу добити само од мртвих животиња, његова је при мјена за аналитичке сврхе ограничена. 4) Овај тест је врло осјетљив за случајеве акутне афричке куге свиња. За субакутне или хроничне облике осјетљивост DIFT-а је само око 40%, вјероватно због присуства комплекса антигена - ан титијела који блокирају реакцију са конјугованим антитијелима афричке куге свиња. Тачност резултата теста може бити ограниче на због несигурног бојења, посебно ако недостаје потребно иску ство у обављању овог теста или ако се тестирани органи распадају. (2) ELISA тест за откривање антигена 1) Вирусни антигени такође се могу открити употребом ELISA теста, али ова се техника препоручује само за акутне облике бо лести због своје ниске осјетљивости када су присутни комплекси антигена - антитијела. 2) Осјетљивост ELISA теста за откривање антигена мора бити довољно висока да би дала позитиван резултат код животиња које показују клиничке знакове акутне афричке куге свиња. У сваком случају, препоручује се да се овај тест користи само као тест “ста да” заједно с другим вирусолошким тестовима. II - ИЗОЛАЦИЈА ВИРУСА И ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПО МОЋУ ХЕМАДСОРПЦИЈСКОГ ТЕСТА (HAD) (1) Изолација вируса заснива се на инокулацији узоркованог материјала од пријемчиве примарне ћелијске културе ткива органа свиња, моноцита и макрофагa. Најбољи узорци за изолацију виру са афричке куге свиња су пуна крв и леукоцити добијени из некоа гулисаних узорака крви или органа наведених у ставу 1. Одјељка I овог прилога. Ако је вирус афричке куге свиња присутан у узорку, он ће се размножити у ћелијама, те ће се у зараженим ћелијама развити карактеристичан цитопатолошки ефекат. (2) Метода HAD се препоручује за идентификацију изолата ви руса афричке куге свиња због њене високе осјетљивости и специ фичности. Заснива се на способности вируса афричке куге свиња да се размножава у микрофагима свиње и изазива хемадсорпцију у присуству еритроцита свиње. Око заражених микрофага ствара се карактеристична розета еритроцита. Међутим, мањи број дивљих сојева вируса афричке куге свиња не изазива хемадсорпцију, али они производе цитопатолошки ефекат. Ови сојеви могу се специ фично идентификовати употребом DIF теста на седиментима ће лијских култура или помоћу PCR-а. (3) Изолација вируса је примјеренија за испитивање узорака малог броја животиња него за масован надзор. Поступак изолације вируса захтијева интензиван рад и потребна су један до три дана да се добију резултати. За откривање малих количина вируса у узорку могу бити потребне двије додатне пасаже вируса. Испити вање тако може потрајати и десетак дана прије него што се добије коначни резултат. Узорци који се распадају могу за ћелијску култу ру бити цитотоксични, па је њихова употреба ограничена. (4) Изолација вируса и идентификација помоћу HAD-a пре поручује се као референтни тест за потврђивање позитивних ре зултата претходно обављених тестова ELISA, PCR или DIFT. Ова метода се такође препоручује када је афричка куга свиња већ по тврђена неком другом методом, посебно у случајевима примарног избијања или случаја афричке куге свиња. Вируси афричке куге свиња изоловани у микрофагима свиње могу се употријебити за типизацију вируса и молекуларну епизоотиологију. (5) Сви изолати вируса афричке куге свиња из свих примарних избијања, из примарних случајева међу дивљим свињама, или из случајева у кланицама или у превозним средствима морају се генет ски типизовати у референтној лабораторији или у Референтној лабо раторији Европске уније, у складу с генетском типизацијом изолата вируса афричке куге свиња. Ови се изолати вируса могу послати у Референтну лабораторију Европске уније за чување вируса. III - ОТКРИВАЊЕ ВИРУСНОГ ГЕНОМА (1) За откривање вирусног генома у узорцима крви, серума, ткива или органа примјењује се полимеразна ланчана реакција (PCR). (2) Мали дјелићи вирусног ДНК умножавају се уз помоћ PCR а до количине коју је могуће открити. Употребом стартер молекуле из високо очуваних регија генома може се открити широки ра спон изолата који припадају свим познатим генотиповима вируса, укључујући нехемадсорпцијске вирусе и изолате ниске вирулен ције. С обзиром на то да се овим тестом открива само геномски слијед вируса, PCR може бити позитиван чак и кад се изолацијом вируса не открије никакав инфективни вирус (нпр. у распаднутим ткивима или на узорцима свиња које се опорављају или свиња које су се опоравиле и постале клинички здраве). (3) PCR се може употријебити на ограниченом броју помно одабраних узорака узетих од сумњивих животиња. Ова се метода препоручује за узорке органа који су цитотоксични, па стога није могућа изолација вируса (на примјер, узорци од дивљих свиња). (4) Материјал прикладан за дијагнозу PCR-om су органи опи сани за изолацију вируса и серум, a PCR се може користити и за испитивање и хомогената крпеља. 29.8.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 37 (5) PCR се може обавити у једном радном дану уз одгова рајућу лабораторијску опрему, засебне просторије и оспособљено особље. Предност је што се инфективни вирус не мора умножа вaти у лабораторији. Ова метода је врло осјетљива и при извођењу може да дође и до контаминације узорака, што даје лажно позитив не реакције. Зато је неопходна строга контрола квалитета процеду ра које се спроводе. IV - ПРЕПОРУЧЕНИ ВИРУСОЛОШКИ ТЕСТОВИ И ПРО ЦЈЕНА РЕЗУЛТАТА (1) Вирусолошки тестови су неопходни за потврђивање прису ства вируса афричке куге свиња. (2) Изолацију вируса и HAD треба сматрати референтним ви русолошким тестовима који се користе као потврдни тестови, када је то потребно. Њихова употреба се посебно препоручује када по зитивни резултати DIF-a или PCR-а нису пропраћени уочавањем клиничких знакова или лезија узрокованих болешћу и у свим дру гим сумњивим случајевима. (3) Примарно избијање афричке куге свиња може се потврдити ако су код свиња утврђени клинички знакови или патоморфолошке промјене узроковане болешћу и ако су најмање два посебна теста за откривање антигена, генома или антитијела дала позитивне ре зултате на узорцима узетим од исте сумњиве свиње. (4) Секундарно избијање афричке куге свиња може се потвр дити ако су осим епизоотиолошке повезнице с потврђеним изби јањем или случајем код предметних свиња откривени клинички знакови или патоморфолошке промјене узроковане болешћу, а тестови за откривање антигена, генома или антитијела су дали по зитиван резултат. (5) Примарни случај афричке куге свиња код дивљих свиња може се потврдити изолацијом вируса или ако су најмање два теста за откривање антигена, генома или антитијела дала позитивне ре зултате. Даљњи случајеви афричке куге свиња код дивљих свиња, за које постоје епизоотиолошке повезнице с раније потврђеним случајевима, могу се потврдити ако је тест за откривање антигена, генома или антитијела дао позитиван резултат. V - ГЕНЕТСКА ТИПИЗАЦИЈА ИЗОЛАТА ВИРУСА АФРИЧ КЕ КУГЕ СВИЊА (1) Генетском типизацијом изолата вируса афричке куге свиња постиже се утврђивање узорака рестрикцијских ензима и нукле отидних секвенци појединих дијелова генома вируса. Сличност ових рестрикцијских профила или секвенци са секвенцама добије ним из ранијих изолата вируса може показивати да ли су избијања болести узрокована вирусима који слиједе европски или афрички молекуларни модел. (2) Генетска типизација изолата вируса афричке куге свиња је изузетно важна за побољшање постојећег знања о молекуларној епизоотиологији афричке куге свиња и о генетским варијацијама вируса. Молекуларни подаци омогућавају класификацију нових изолата и пружају информације о њиховом могућем поријеклу. (3) Ако молекуларну типизацију вируса није могуће у кратком року обавити у референтној лабораторији или у било којој дру гој лабораторији овлашћеној за дијагностиковање афричке куге свиња, тада се изворни узорак или изолат вируса мора што прије послати на молекуларну типизацију у Референтну лабораторију Европске уније. (4) Подаци добијени анализом рестрикцијских ензима и секвенци изолата вируса афричке куге свиња којима располажу лабораторије овлашћене за дијагностиковање афричке куге свиња морају се прослиједити Референтној лабораторији Европске уније да би били унесени у постојеће базе података ове лабораторије. Поглавље VI Начела и употреба серолошких тестова и процјена њихових резултата I - ОСНОВНА НАЧЕЛА И ДИЈАГНОСТИЧКА ВРИЈЕДНОСТ (1) Утврђивање антитијела специфичних за афричку кугу свиња препоручује се код субакутних и хроничних облика и за програме опсежног тестирања и искорјењивања афричке куге свиња из више разлога: 1) антитијела се код заражене свиње брзо стварају и обично се могу открити у узорцима серума од седам до десет дана након инфекције, 2) не постоји вакцина против афричке куге свиња, што значи да стварање антитијела специфичних за афричку кугу свиња узро кује само инфекција вирусом афричке куге свиња, 3) дуготрајни имунолошки одговор па се код свиња које су пребољеле ову болест специфична антитијела могу у високим ни воима открити током неколико сљедећих мјесеци, а код неких од тих свиња и доживотно. (2) Током првих седмица живота код прасади се могу наћи ан титијела специфична за афричку кугу свиња поријеклом од мајке. Полуживот мајчиних антитијела код прасади износи око три сед мице. Ако се антитијела утврде код прасади старије од три мјесеца, врло је мало вјероватно да су та антитијела афричке куге свиња поријеклом од мајке. (3) Утврђивање антитијела против вируса афричке куге свиња у серуму или плазми из достављених органа спроводи се као по моћ при дијагностиковању афричке куге свиња на сумњивим имањима за одређивање датума уношења заразе у случају потврђе ног избијања и за потребе праћења и надзора. (4) Мјесто на имању на којем се налазе серопозитивне свиње може дати вриједне информације о томе како и гдје је вирус африч ке куге свиња ушао на имање. (5) У оквиру истраживања која се спроводе у случају сумње на афричку кугу свиња или потврђеног случаја афричке куге свиња, у складу са чланом 8. овог правилника, мора се спровести прецизна процјена резултата серолошких тестова, узевши у обзир све кли ничке, вирусолошке и епизоотиолошке налазе. II - ПРЕПОРУЧЕНИ СЕРОЛОШКИ ТЕСТОВИ (1) Тестови избора за серолошко потврђивање дијагнозе аф ричке куге свиња су ELISA тест, индиректни имунофлуоресцентни тест (IIFT) и имуноблотинг тест (IB). Квалитет и ефикасност серо лошке дијагностике, коју изводе референтне лабораторије, треба редовно провјеравати у оквиру међулабораторијског упоредног тестирања које периодично организује Референтна лабораторија Европске уније. (2) ELISA тест је најпоузданији и најкориснији тест за велика серолошка истраживања. Заснива се на откривању антитијела про тив вируса афричке куге свиња која се вежу на вирусне протеине, а који се везују на чврсту подлогу додавањем протеина А конјуго ваног с ензимом, који у реакцији с одговарајућим супстратом про изводи видљиву реакцију промјеном боје. (3) Референтне дијагностичке лабораторије морају редовно обављати надзор квалитета осјетљивости и специфичности сваке серије ELISA реагенса, користећи притом палету референтних се рума који су припремљени у Референтној лабораторији Европске уније и они укључују: серуме свиња у раној фази заразе вирусом афричке куге свиња (мање од 17 дана од почетка заразе), серуме свиња у реконвалесценцији (више од 17 дана након заразе). (4) ELISA тест који се употребљава за серолошко дијагности ковање афричке куге свиња мора откривати све референтне серу ме добијене од свиња које се опорављају. Сви резултати добијени референтним серумима морају бити поновљиви. Препоручује се такође откривање свих позитивних серума из раних стадијума. Ре зултати добијени референтним серумима, узетим од свиња у раној фази заразе, показатељ су осјетљивости ELISA теста. (5) IIFT је брза техника с високом осјетљивошћу и специфич ношћу за откривање антитијела против афричке куге свиња из се рума или из ткивног ексудата. Заснива се на откривању антитијела афричке куге свиња која се вежу на монослој MS ћелија заражених прилагођеним вирусом афричке куге свиња. Реакција антитијела и антигена открива се протеином А, обиљеженим флуоресцином. Позитивни узорци показују специфичну флуоресценцију у близи ни језгре заражених ћелија. (6) Комбинована употреба тестова DIFT и IIFT за тестирање органа, крви и ексудата, узетих од животиња које показују клинич ке знакове афричке куге свиња, може омогућити брзо и поуздано потврђивање болести. (7) IB тест је високоспецифична и осјетљива метода која се заснива на употреби нитроцелулозних трака које садрже вирусне протеине као антигене. Специфична реакција антитијела и антиге на открива се додавањем конјугата протеина А-пероксидазе и од говарајућег супстрата. Врло је користан за тестирање серума који примјеном ELISA теста нису дали сигурне резултате. Поглавље VII Минимални сигурносни услови за лабораторије за афричку кугу свиња (1) Минималне услове утврђене у Табели 1. морају испуња вати све лабораторије у којима се вирус афричке куге свиња раз множава у ћелијским културама. Међутим, постмортални прегле ди, припрема узорака за DIFT или PCR и серологија, код које се користе инактивирани антигени, могу се изводити на нижем нивоу контроле контаминације, уз услов да су испуњени основни услови из Табеле 1, да се примјењују основна хигијенска начела, те да се након рада обави дезинфекција са сигурним одлагањем лешина, ткива и серума. (2) Услове утврђене у Табели 2. морају испуњавати све лабо раторије у којима се спроводе биолошки експерименти са вирусом афричке куге свиња. 38 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 29.8.2019. (3) Све залихе вируса афричке куге свиња морају се држати си гурно ускладиштене, било дубоко замрзнуте, било биофилизоване. Свака појединачна ампула мора се јасно означити, те треба водити опсежне евиденције о залихама вируса заједно с датумима и резул татима спроведених провјера квалитета. Треба водити евиденцију вируса придоданих залихама, која мора садржавати појединости о извору, а евиденција се мора водити и о вирусима који су издати другим лабораторијима. (4) Препоручује се да се биосигурносна јединица за рад с ви русом афричке куге свиња додатно осигура околним просторија ма у којима се не рукује вирусом афричке куге свиња. Те друге просторије морају бити на располагању за припремање стакленог посуђа и медија, за одржавање и припрему незаражених ћелијских култура, за обраду серума и серолошких тестова (осим метода које користе живе вирусе афричке куге свиња), те за управу и канцела ријске послове. Табела 1. Начела биосигурносних услова у дијагностичким лабораторијама Минимални услови Додатни услови Услови за просторије Нормални атмосферски притисак; Посебне просторије чије је коришћење ограничено за тачно одређене поступке. Нормални атмосферски притисак; Једна HEPA филтрација издувних гасова; Посебне просторије које се искључиво користе за дијагностиковање класичне куге свиња или афричке куге свиња; Обрада потенцијално контаминираних отпадних вода да би се инактивирао вирус афричке куге свиња (хемијским или термичким поступком). Лабораторијска радна одјећа Заштитна одјећа користи се само у просторији за рад са вирусом афричке куге свиња; При сваком руковању са зараженим материјалом користе се рукавице за једнократну употребу; Заштитна одјећа се стерилише или пере у просторији за рад са вирусом афричке куге свиња прије изно шења. Комплетно пресвлачење врши се на улазу; Лабораторијска одјећа користи се искључиво у просторијама за рад са вирусом афричке куге свиња; При сваком руковању са зараженим материја лом користе се рукавице за једнократну упо требу; Одјећа се стерилише или пере у просторији за рад са вирусом афричке куге свиња прије изношења. Контрола особља Улазак у просторију дозвољен је само одређеном и обученом особљу; Обавезно је прање и дезинфекција руку прије одла ска из просторије; По напуштању просторије особљу је 48 часова забрањено приближавање свињама. У просторију може улазити само стручно особље које има дозволу за улаз; Обавезно је прање и дезинфекција руку прије одласка из просторије; По напуштању просторије особљу је 48 часова забрањено приближавање свињама. Опрема Биолошки сигурносни кабинет (Класа I или II) који се користи за сва руковања живим вирусима треба да има двоструко HEPA филтрирање ваздуха; Сва опрема потребна за лабораторијске поступке треба да буде доступна унутар лабораторијских просторија. Табела 2. Биосигурносни услови за просторије у којима су смјештене експерименталне животиње Услови Услови за просторије Вентилација са контролисаним негативним притиском; Једна HEPA филтрација испуштених гасова; Опрема за комплетну дезинфекцију, деконтаминацију или фумигацију на крају огледа; Све отпадне воде и чврсти отпад обрађени су ради инактивисања вируса афричке куге свиња (хемијским или термич ким путем – спаљивање). поступком). Лабораторијска одјећа Комплетно пресвлачење врши се на улазу; Одјећа се стерилише или пере у просторији за рад са вирусом афричке куге свиња прије изношења. Контрола особља У простору може улазити само стручно особље које има дозволу за улаз; Одјећа се оставља унутар просторија прије туширања; Комплетно туширање по изласку из просторије; По напуштању просторије особљу је 48 часова забрањено приближавање свињама. Опрема Сва опрема потребна за поступке са животињама мора бити доступна у просторији; Сав материјал мора се прије уклањања из просторије стерилисати, ако се ради о узорцима животиња, двоструко обмотати непропусним материјалом чија је површина дезинфикована ради превоза у лабо раторију за дијагностиковање афричке куге свиња. Животиње Све животиње морају да се закољу прије напуштања просторије и прегледају, постмортално, унутар биосигурносног подручја, а лешеви се по завршетку прегледа спаљују. ПРИЛОГ 2. ПРИНЦИПИ И ПОСТУПЦИ ЧИШЋЕЊА, ДЕЗИНФЕКЦИЈЕ И ДЕЗИНСЕКЦИЈЕ (1) Приликом чишћења и дезинфекције и по потреби дезин секције мора да се поштује сљедеће: 1) поступке чишћења и дезинфекције, а по потреби уништа вања глодара и инсеката употребом одобрених производа, спрово де овлашћене ветеринарске организације под надзором и у складу са упутствима ветеринарског инспектора; 2) дезинфекциона средства која се употребљавају и њихове концентрације морају бити одобрени да би се осигурало уништа вање вируса афричке куге свиња; 3) ефикасност дезинфекционог средства мора да се провјерава редовно и прије употребе, имајући у виду да се ефикасност неких дезинфицијенаса дужим складиштењем смањује; 4) при избору дезинфекционог средства, инсектицида и посту пака дезинфекције и дезинсекције мора да се води рачуна о про сторији, возилу и објекту у којима се примјењују; 5) услови у којима се примјењују средства за одмашћивање, дезинфекциона средства и инсектициди морају да буду такви да не нарушавају њихово дејство, а нарочито морају да се уважавају техничке препоруке произвођача, као што су притисак, минимална температура и потребно вријеме дјеловања средства; 6) без обзира на врсту дезинфекционог средства које се кори сти, потребно је да се: 29.8.2019. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 71 39 темељно натопи простирка и стајњак дезинфекционим сред ством, темељно оперу и четком орибају подови, рампе, ограде и зи дови након уклањања и демонтирања опреме и инсталације, гдје је то могуће, да би се обезбиједио највећи ефекат чишћења и де зинфекције, понови дезинфекција и остави да дезинфекционо средство дјелује најмање онолико колико је наведено у препорукама про извођача, вода која је употријебљена за чишћење одстрани тако да се спријечи ширењe вируса афричке куге свиња; 7) када се чишћење спроводи течностима које се примјењују под притиском, мора да се пази да не дође до поновног контамини рања већ очишћених површина; 8) да се опере, дезинфикује или уништи опрема, инсталације, предмети или компоненте за које постоји вјероватноћа да су кон таминиране; 9) да се пази да након поступка дезинфекције не дође до по новног контаминирања; 10) води посебна евиденција о спроведеном чишћењу, дезин фекцији и дезинсекцији и да о томе постоји доказ на имању или у возилу. (2) Поступак чишћења и дезинфекције на зараженим имањима спроводи се као прво чишћење и дезинфекција и завршно чишћење и дезинфекција. (3) Прво чишћење и дезинфекција подразумијева да: 1) током усмрћивања животиња морају да се предузму све по требне мјере да би се ширење вируса афричке куге свиња избјегло или свело на минимум (нпр. инсталирање привремене опреме за дезинфекцију, снабдијевање заштитном одјећом, тушевима, декон таминација употријебљене опреме, инструмената и уређаја и пре кид напајања вентилације струјом), 2) се лешеви угинулих или усмрћених животиња попрскају де зинфекционим средством, 3) се за превоз лешева из зараженог имања користе непропу сни и затворени контејнери и друга средства, 4) се одмах након уклањања лешева и биолошких материја ла објекти гдје су свиње биле смјештене, други објекти на имању, двориште и сви предмети и материјали који су могли да буду кон таминирани током уништавања, клања или постморталних прегле да свиња обилно попрскају дезинфекционим средством одобреним за коришћење, 5) се сва ткива и крв који би могли да настану током клања или постморталних прегледа и контаминирани предмети, опрема и површински слојеви земље пажљиво сакупе и нешкодљиво уклоне заједно са лешевима, 6) употријебљено дезинфекционо средство дјелује на површи нама на којима је коришћено најмање 24 часа. (4) Завршно чишћење и дезинфекција подразумијева да се: 1) стајњак и коришћена простирка одстрани и третира, од носно пакује стајњак и коришћена простирка попрскају дезинфек ционим средством и оставе да стоје најмање 42 дана или се униште спаљивањем или закопавањем, 2) масноћа и прљавштина одстрани са свих површина употре бом средстава за одмашћивање и површине оперу водом, 3) након прања водом површине поново обимно попрскају де зинфекционим средством, 4) након седам дана објекти и површине поново очисте сред ством за одмашћивање, исперу водом, обилно попрскају дезинфек ционим средством и поново исперу водом. (5) Дезинфекција контаминиране простирке, стајњака и осоке подразумијева да се: 1) пакује стајњак и коришћена простирка попрскају дезинфек ционим средством и оставе да стоје најмање 42 дана или се униште спаљивањем или закопавањем, 2) стајњак и осока не користе најмање 42 дана од посљедњег додавања зараженог материјала, осим ако ветеринарски инспек тор дозволи краће вријеме стајања стајњака који је претходно био третиран у складу са овим упутством на начин да је осигурано уништавање вируса афричке куге свиња. (6) Ако се свиње држе на отвореном, могу да се одреде по себни поступци чишћења и дезинфекције, узимајући у обзир тип имања и климатске услове. ПРИЛОГ 3. УПУТСТВО ЗА ПРОНАЛАЖЕЊЕ ВЕКТОРА (1) Тражење вектора мора да се обави на мјестима гдје се свиње узгајају и држе и у околном подручју. (2) Вектори се обично проналазе у старим зградама, на сјеновитим мјестима на којима су за њих погодни услови температуре и влаге. (3) Најбољи резултати се постижу када се тражење обавља у касно прољеће, током љета и у рану јесен јер су то периоди у који ма су вектори најактивнији. (4) Вектори се траже на два начина: 1) у земљи, пијеску или прашини узетим са мјеста између стијена (у случају камене градње) или из пукотина или спојница у зидовима, испод плочица или из пода просторија помоћу четке или било каквог другог прикладног алата, при чему за тражење младих ларви може бити корисна лупа, 2) помоћу CO2 замки које се остављају неколико сати у свињцима, боље током ноћи и у сваком случају на сјеновитом мје сту на које не допире дневна свјетлост. Замке се конструишу тако да се вектори привуку довољно близу извора CO2 и да не могу да се врате у своје пребивалиште. ПРИЛОГ 4. САДРЖАЈ ПЛАНА УПРАВЉАЊА КРИЗНИМ СИТУАЦИЈАМА План управљања кризним ситуацијама мора да буде сачињен тако да: 1) обезбиједи брзо и ефикасно спровођење мјера из Плана упра вљања кризним ситуацијама у случају избијања афричке куге свиња; 2) садржи детаљан опис приступа и начина коришћења сред става буџета Републике Српске намијењених за спровођење про писаних мјера; 3) се успостави хијерархија управљања да би се осигурало брзо и ефикасно дјеловање и спријечило избијање епидемије; 4) садржи детаљан опис ресурса који су потребни за брзо и ефикасно предузимање мјера, укључујући лабораторијско особље, опрему и инфраструктуру; 5) садржи приручник у коме су детаљно дата упутства и описа ни поступци и мјере које се спроводе у случају избијања афричке куге свиња, а посебно епизоотиолошки упитник; 6) омогући да лица која учествују у спровођењу мјера из Плана управљања кризним ситуацијама: редовно обнављају знање о клиничким знацима афричке куге свиња, епизоотиолошком упитнику и мјерама за искорјењивање афричке куге свиња, најмање два пута годишње учествују у вјежби симулације афричке куге свиња, учествују у програму оспособљавања за организовање ин формативних кампања намијењених Министарству, власницима животиња и ветеринарима; 7) садржи критеријуме на основу којих може да се утврди од говорност кризног центра за спроведене поступке и мјере с циљем сузбијања и искорјењивања афричке куге свиња. САД РЖА Ј ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1380 Одлука о давању сагласности за издавање гаранција Републике Српске за кредитна задужења ЗП “РиТЕ Гацко” а.д. Гацко .................... 1 1381 Одлука број: 04/1-012-2-2117/19 .............................. 2 1382 Одлука о утврђивању општег интереса, број: 04/1-012-2-2116/19 ............................................ 2 1383 Одлука о укидању статуса јавног добра у општој употреби, број: 04/1-012-2-2118/19 ............. 2 1384 Одлука о укидању статуса јавног добра у општој употреби, број: 04/1-012-2-2119/19 ............. 3 1385 Одлука о утврђивању стандарда и критеријума за избор и именовање чланова Надзорног одбора А.д. “Град” Бијељина .................................... 3