Regulation on conditions for work of veterinary organizations

27.10.2017. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 98 3 европске интеграције у Министарству индустрије, енерге тике и рударства на период до 90 дана. 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 04/1-012-2-2550/17 Предсједница 12. октобра 2017. године Владе, Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р. На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. став 1. тачка а) Закона о државним слу жбеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на 147. сједници, одржаној 12.10.2017. године, д о н о с и Р Ј ЕШЕЊЕ О РАЗРЈЕШЕЊУ СЕКРЕТАРА МИНИСТАРСТВА У МИНИСТАРСТВУ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА 1. Соња Товиловић, мр економских наука, разрјешава се дужности секретара Министарства у Министарству инду стрије, енергетике и рударства због истека времена на које је постављена. 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 04/1-012-2-2553/17 Предсједница 12. октобра 2017. године Владе, Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р. На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08) и чл. 25. и 42. Закона о државним службеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи ке Српске, на 147. сједници, одржаној 12.10.2017. године, д о н о с и Р Ј ЕШЕЊЕ О ПОСТАВЉЕЊУ ВД СЕКРЕТАРА МИНИСТАРСТВА У МИНИСТАРСТВУ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА 1. Соња Товиловић, мр економских наука, поставља се за в.д. секретара Министарства у Министарству индустри је, енергетике и рударства на период до 90 дана, почевши од 16.10.2017. године. 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 04/1-012-2-2552/17 Предсједница 12. октобра 2017. године Владе, Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р. 1824 На основу члана 5. став 3. Закона о ветеринарству у Ре публици Српској (“Службени гласник Републике Српске”, број 75/17) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16), министар пољо привреде, шумарства и водопривреде д о н о с и ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА ЗА РАД ВЕТЕРИНАРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА Члан 1. Овим правилником прописују се услови који се односе на објекте, просторије, опрему, средства за рад и стручни кадар, које су дужне да испуњавaју ветеринарска амбу ланта, ветеринарска амбуланта за кућне љубимце, ветери нарска станица и ветеринарска клиника (у даљем тексту: ветеринарске организације) за обављање ветеринарске дје латности. Члан 2. (1) Захтјев за утврђивање испуњености услова из члана 1. овог правилника подносе правна лица и предузетници Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министарство). (2) Уз захтјев из става 1. овог члана доставља се сље дећа документација: 1) рјешење о регистрацији код надлежног суда са упи саном шифром ветеринарске дјелатности ако је подносилац захтјева правно лице, односно рјешење о регистрацији код надлежног органа јединице локалне самоуправе ако је под носилац захтјева предузетник, 2) употребна дозвола за објекат у коме ће се обављати ветеринарска дјелатност, 3) уговор о закупу пословног простора (ако је простор под закупом), 4) тлоцрт просторија са јасно уцртаним и означеним просторијама, 5) списак опреме и доказ о власништву над опремом (фактура, рачун и слично), 6) списак запослених радника и доказ о њиховој струч ној спреми (фото-копије дипломе, лиценце и увјерење о по ложеном стручном испиту), 7) доказ о извршеним уплатама такси. (3) По пријему захтјева за утврђивање испуњености услова за обављање ветеринарске дјелатности и докумен тације из става 2. овог члана министар пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: министар) рје шењем именује комисију за провјеру испуњености услова, коју чини најмање три дипломирана ветеринара или док тора ветеринарске медицине (у даљем тексту: ветеринар), а за предсjедника комисије именује се лице запослено у Министарству. (4) Трошкове рада комисије из става 3. овог правилника сноси подносилац захтјева. (5) Радом комисије из става 3. овог члана руководи предсједник. (6) О свом раду комисија сачињава записник, који садр жи стручно мишљење о испуњености услова за обављање ветеринарске дјелатности. (7) Комисија подноси записник са стручним мишљењем Министарству, на основу којег министар доноси рјешење о испуњености услова за обављање ветеринарске дјелатно сти. Члан 3. (1) Ветеринарске организације могу почети са радом по прибављању рјешења о испуњености услова за обављање ветеринарске дјелатности. (2) Ветеринарске организације дужне су почети са ра дом најкасније 30 дана од дана пријема рјешења из става 1. овога члана. (3) Подносилац захтјева из члана 2. овога правилни ка дужан је унапријед, писаним путем, обавијестити Ми нистарство о датуму почетка рада, односно о датуму пре станка рада ветеринарске организације. Члан 4. (1) Објекат ветеринарске организације обавезно је смјештен у засебној згради или дијелу зграде, са властитим паркиралиштем и одговарајућим приступним путем. (2) Објекат ветеринарске организације за кућне љубим це може бити смјештен у засебној згради или у засебном простору у склопу стамбене зграде, са посебним улазом за власнике са животињама, са одговарајућим паркиралиштем и одговарајућим приступним путем. (3) Објекат из става 1. овога члана смјештен је у при земљу зграде. 4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 98 27.10.2017. (4) За објекат из става 2. овога члана, ако ветеринарска ор ганизација организује рад у стамбеним зградама, потребно је имати сагласност власника објекта, односно органа надлежних за управљање зградом или одговарајућим дијелом зграде. (5) Радни простори у објекту из става 2. овог правил ника у којe се доводе животиње могу бити смјештени у приземљу зграде или, уз посебну сагласност надлежног органа, могу бити дијелом смјештени у сутерену или нај више до висине првог спрата ако постоје технички услови и посебан улаз. (6) Посебан улаз за власнике са животињама смјештен је на удаљености већој од четири метра од улаза за станаре или кориснике других јавних простора. (7) Објекат из става 1. овога члана треба да има дво риште и стазе око објекта које су бетониране, асфалтиране или израђене од неке друге чврсте подлоге, а остале повр шине дворишта уређене и редовно одржаване. (8) Објекти из ст. 1. и 2. овог члана треба да имају: 1) водовод, канализацију или сопствену септичку јаму и гријање, 2) да су прикључени на електричну и телефонску мре жу, а за потребе електронске обраде података да имају ра чунарску опрему: рачунар, штампач и интернет конекцију. (9) Објекат у којем је смјештена ветеринарска организа ција дужан је да на видљивом мјесту има истакнут натпис са пуним називом ветеринарске организације, адресом, те лефонским бројем, адресом електронске поште и радним временом. Члан 5. (1) Распоред просторија и путеви комуникације изме ђу појединих радних, помоћних и санитарних просторија унутар објекта за обављање ветеринарске дјелатности чине функционалну цјелину и омогућавају одвајање чистог од нечистог дијела просторија, несметани рад, сигурност и кретање запослених и странака, као и заштиту од неовла шћеног улаза у радне просторије. (2) Просторије у објектима из члана 4. ст. 1. и 2. овог правилника обавезно испуњавају сљедеће услове: 1) да се не користе за стамбене или за друге намјене, 2) да су изграђене од чврстог материјала који обезбјеђу је термоизолацију и хидроизолацију, 3) да су подови изведени на начин да се могу брзо и лако чистити, прати и дезинфиковати и нису клизави, 4) да су зидови и радне површине од водоотпорног ма теријала који се може лако одржавати и дезинфиковати, 5) да имају природно и вјештачко освјетљење, а у про сторијама за преглед и лијечење, просторијама за хируршке захвате и за интензивно лијечење имају осигурано освје тљење од најмање 500 лукса, 6) да су изграђене тако да се могу ефикасно и брзо про вјетрити, 7) да имају обезбијеђену одговарајућу температуру у свим просторијама, у зависности од њихове намјене, 8) да на улазним вратима имају видљиво означене про сторије у зависности од њихове намјене, 9) да је висина зидова најмање 2,60 m, 10) да у радним просторијама има текућа хладна и то пла вода, 11) да су у радним просторијама за рад са хемикалија ма радне површине израђене од материјала који је на њих отпоран. (3) У просторијама се организује одвојено сакупљање медицинског отпада, његово спремање у одговарајуће спремнике и привремено складиштење у посебно одвоје ном простору до обраде или предаје овлашћеном лицу. Члан 6. (1) Опрема, инструменти и прибор у свим просторијама примјерени су броју радника, обиму послова и специфич ним потребама ветеринарске дјелатности и израђени су од материјала који се лако перу, дезинфикују и стерилишу или су намијењени за једнократну употребу. (2) Лична средства заштите су примјерена броју радни ка, обиму послова и специфичним потребама ветеринарске дјелатности. (3) Ветеринарске организације дужне су да имају попис инструмената, прибора и личних средстава заштите, њихо ву спецификацију и локализацију. (4) Ветеринарске организације дужне су да омогуће уредно одржавање, провјеру и калибрацију инструмената и опреме и о томе воде евиденцију. (5) За потребе чувања службених евиденција, докумен тације, печата, факсимила и слично потребно је осигурати ормар или простор под кључем за сваког запосленог вете ринара. (6) Ветеринарска организација дужна је да обезбиједи довољан број рачунара са одговарајућим апликативним програмима, приступом интернету и са могућношћу ко ришћења електронске поште. (7) Ветеринарска организација дужна је да осигура те лекомуникацијске уређаје (телефон, факс, мобилни теле фон). (8) Просторија за преглед и лијечење, просторија за смјештај и његу животиња које су предмет стационарне здравствене заштите и санитарни чвор опремљени су уми ваоником с топлом и хладном водом, течним сапуном и убрусима за једнократну употребу, односно сушилицом за руке. (9) У просторији за смјештај болесних животиња и жи вотиња код којих постоји сумња да су обољеле од заразних болести обавезно се обезбјеђују услови за индивидуални смјештај животиња и опрема за исхрану и напајање и опре ма за чишћење и прање просторија. Члан 7. (1) У случају да се у дијагностици или терапији користе рендгенски или други апарати који производе јонизујуће зрачење, обавезно се смјештају у посебне просторије - ка бинет за рендгенолошке дијагностике са одговарајућом дијагностичком и заштитном опремом, која је изграђена у складу са прописима и стандардима којим се уређује рад са затвореним изворима јонизујућег зрачења. (2) У случају да се у дијагностици или терапији користе преносиви, високофреквентни рендгенски апарати, услове из става 1. овог члана није потребно обезбиједити. Члан 8. Превозна средства, када се користе за обављање вете ринарске дјелатности, обавезно су означена, а ознаке на возилима упућују на то да се користе за обављање ветери нарске дјелатности и опремљена су на сљедећи начин: 1) превозна средства која служе за превоз контејне ра сa течним азотом имају пртљажник, односно простор за смјештај контејнера, одвојен од возачког простора, са уређајем за фиксацију контејнера у превозу да би се сприје чила потенцијална опасност од разлијевања течног азота, 2) превозна средства за рад опремљена су покретним затвореним кутијама или ормарићима за смјештај ветери нарско-медицинских производа (у даљем тексту: ВМ про изводи) и прибора током превоза и термички изолованом кутијом за дневни превоз и смјештај вакцина и ВМ про извода са обавезним чувањем на одређеном температурном режиму. Члан 9. Ветеринарске организације дужне су да организују збрињавање свих врста отпада у складу са прописима који ма се уређује та област. Члан 10. (1) Просторија намијењена за преглед, лијечење и вје штачко осјемењавање животиња има површину од најмање 27.10.2017. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 98 5 10 m², изузев ветеринарске амбуланте за кућне љубимце, која може да има површину од најмање 12 m², као и природ но и вјештачко освјетљење интензитета 500 лукса. (2) Просторија намијењена за преглед, лијечење и вје штачко осјемењавање животиња обавезно има сљедећу опрему и уређаје: 1) сто за фиксацију и преглед животиња, 2) ормар за прибор, инструменте и ВМ производе, 3) покретни сто за одлагање прибора и инструмената, 4) прибор за узимање и паковање материјала за лабора торијске претраге, 5) покретну свјетиљку или зглобни рефлектор, 6) дигиталну вагу до 100 kg за кућне љубимце, 7) прибор за секцију кућних љубимаца и великих жи вотиња. Члан 11. (1) Простор за хируршке захвате има висину зидова нај мање 2,60 m, површину од најмање 9 m² и дужину и шири ну зидова најмање 3 m. (2) Просторија намијењена за хируршке захвате има сљедећу опрему и уређаје: 1) операциони сто, 2) покретни сто за одлагање прибора и инструмената, 3) операциону лампу, 4) апарат за инхалацијску анестезију, ако се она обавља, 5) опрему за мониторинг пацијента. Члан 12. (1) У просторији, односно простору за основне лабора торијске претраге налазе се сљедећа опрема и уређаји: 1) радни сто одговарајуће величине са радном површи ном израђеном од материјала који се лако пере и дезинфи кује и који је отпоран на корозију, 2) судопер са доводом хладне и топле воде, 3) микроскоп са повећањем најмање 1000 пута, имер зијски, с властитим извором свјетла и прибором за претраге, 4) апарати за хематолошку и биохемијску дијагностику или склопљен уговор са акредитованом лабораторијом или ветеринарском организацијом која има потребне апарате за хематолошку и биохемијску дијагностику. (2) Ако ветеринарска организација обавља послове три хиноскопског прегледа, обавезна је да има сву неопходну опрему за обављање методе вјештачке дигестије. Члан 13. У просторији, односно простору за чишћење, прање и стерилизацију инструмената и другог прибора и помагала налазе се сљедећа опрема и уређаји: 1) радни сто одговарајуће величине са радном површи ном израђеном од материјала који се лако пере и дезинфи кује и који је отпоран на корозију, 2) судопер са доводом хладне и топле воде, 3) опрема за стерилизацију инструмената. Члан 14. (1) Просторија за чување ВМ производа опремљена је одговарајућим бројем ормара који се закључавају и полица ма за држање ВМ производа и другог санитетског материја ла и комбинованим фрижидером који омогућава одржавање температуре од 0 °C до +8 °C и фрижидером за замрзавање који омогућава одржавање температуре највише до -18 °C. (2) У просторији из става 1. овог члана обезбјеђују се адекватно провјетравање, затамњени прозори и врата која се могу закључати. Члан 15. Чекаоница за власнике и животиње смјештена је у за твореној просторији или довољно пространом ходнику и опремљена са најмање три мјеста за сједење и вјешалицом за одлагање одјеће. Члан 16. (1) Просторија за изолацију болесних животиња и жи вотиња код којих постоји сумња да су обољеле од заразних болести смјештена је у склопу објекта или уз објекат вете ринарске организације. (2) Ако је просторија из става 1. овог члана у склопу објекта ветеринарске организације, обезбијеђен је посебан улаз. (3) У просторији за изолацију болесних животиња и жи вотиња код којих постоји сумња да су обољеле од заразних болести обезбијеђени су услови за индивидуални смјештај животиња, опрема за исхрану и напајање животиња и опре ма за чишћење и прање просторија. (4) Просторија за изолацију кућних љубимаца смје штена је у одвојеној просторији, са вратима која се могу закључати, уз могућност индивидуалног држања најмање двије животиње у затвореним боксевима, односно кавезима са пуним преградама, примјереним врсти, величини и по требама животиње, којима је омогућен несметан приступ, прање и одржавање. Члан 17. (1) Стационар је просторија за смјештај болесних жи вотиња и животиња код којих постоји сумња да су обољеле од заразних болести. (2) У просторији за смјештај и његу животиња које су предмет стационарне здравствене заштите обезбијеђени су услови за смјештај најмање три животињe у кавезима при мјереним врсти, величини и потребама животиње, којима је омогућен несметан приступ, прање и одржавање. (3) Просторија за смјештај и његу животиња које су предмет стационарне здравствене заштите опремљена је опремом за исхрану и напајање животиња и опремом за чишћење и прање просторија. Члан 18. (1) Просторија за смјештај ветеринарских радника такве је величине да се у њој може смјестити одговарајући број радника једне смјене. (2) У просторији за смјештај ветеринарских радника налази се неопходан канцеларијски инвентар и гардеробни ормар за сваког ветеринара. (3) У просторији за смјештај ветеринарских радника налази се ормар или дио ормара под кључем за чување слу жбене евиденције, докумената и факсимила. Члан 19. (1) Ветеринарска амбуланта је ветеринарска организа ција која пружа услугу здравствене заштите великих жи вотиња и кућних љубимаца у амбулантним и теренским условима рада. (2) Ветеринарска амбуланта обавезно има просторије за: 1) пријем животиња које чекају на преглед и њихових власника, 2) преглед, лијечење и вјештачко осјемењавање кућних љубимаца или великих животиња у зависности од врсте ве теринарске дјелатности, 3) обављање лабораторијске дијагностике са простором за паковање и отпремање узоркованог материјала за додат не лабораторијске анализе, 4) смјештај и чување ВМ производа, 5) смјештај инструмената и прибора, 6) изолацију животиња, 7) пресвлачење и прање заштитне одјеће запослених, 8) ветеринарске раднике и консултације са власницима животиња, 9) санитарни чвор са тушем, прибором за личну хигије ну и ормаром за одлагање прљаве заштитне одјеће. 6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 98 27.10.2017. (3) У просторији за преглед, лијечење и вјештачко осје мењавање животиња може се налазити простор за инстру менте и прибор и лабораторијску дијагностику. (4) У случајевима када се планира обављање хируршких захвата на кућним љубимцима, на отвореним тјелесним шупљинама, дубоким мишићима, костима и зглобовима оба везно се обезбјеђује посебна просторија за хируршке захвате. (5) Ако ветеринарска амбуланта умјесто просторије има простор за пријем животиња које чекају на преглед, тај простор је саставни дио просторије за преглед, лијечење и вјештачко осјемењавање животиња. (6) Ако се у ветеринарској амбуланти користе рендген ски или други апарати који производе јонизујуће зрачење у сврху дијагностике или терапије, сходно се примјењује члан 7. овог правилника. Члан 20. (1) Кућним љубимцима, у смислу овог правилника, сма трају се: пси, домаће мачке, птице, мали глодари, тераријум ске, акваријумске и друге животиње, које се узгајају или држе за рекреацију, друштво, заштиту или помоћ човјеку, као и све друге животиње чије се месо не користи за исхрану људи. (2) Ветеринарска амбуланта за кућне љубимце је вете ринарска организација која пружа услугу здравствене за штите кућних љубимаца. (3) Ветеринарска амбуланта за кућне љубимце обавезно има просторије за: 1) пријем животиња које чекају на преглед и њихових власника, 2) преглед, лијечење и вјештачко осјемењавање кућних љубимаца, 3) обављање лабораторијске дијагностике са простором за паковање и отпремање узоркованог материјала за додат не лабораторијске анализе, 4) смјештај и чување ВМ производа, 5) смјештај инструмената и прибора, 6) изолацију животиња, 7) пресвлачење и прање заштитне одјеће запослених, 8) обављање хируршких захвата – операциона сала са опремом за хируршку припрему пацијента и другим средствима за рад, опремом и уређајима за спречавање расхлађивања оперисаних животиња, опремом за инхала циону анестезију, УВ лампом, рефлектором – покретном лампом интензитета 550 лукса или плафонским освје тљењем исте јачине, 9) ветеринарске раднике и консултације власника жи вотиња и 10) санитарни чвор са тушем, прибором за личну хи гијену и корпом за одлагање прљаве заштитне одјеће. (4) Ако се у ветеринарској амбуланти за кућне љубимце обавља стационарно лијечење и држање животиња, обаве зно се обезбјеђују додатне просторије за: 1) смјештај кућних љубимаца са најмање три кавеза величине која одговара нормативу за одговарајућу врсту животиње, 2) интензивну његу и 3) припремање и чување хране. (5) Ако се у ветеринарској амбуланти за кућне љубимце користе рендгенски или други апарати који производе јо низујуће зрачење у сврху дијагностике или терапије, сход но се примјењује члан 7. овог правилника. Члан 21. (1) Ветеринарска станица је ветеринарска организација која пружа услугу здравствене заштите великих животиња и кућних љубимаца у сједишту ветеринарске станице, као и у подручним амбулантама и теренским условима рада. (2) Ветеринарска станица обавезно има просторије за: 1) пријем животиња које чекају на преглед и њихових власника, 2) преглед, лијечење и вјештачко осјемењавање кућних љубимаца или великих животиња у зависности од врсте ве теринарске дјелатности, 3) обављање лабораторијске дијагностике са простором за паковање и отпремање узоркованог материјала за додат не лабораторијске анализе, 4) смјештај и чување ВМ производа, 5) смјештај инструмената и прибора, 6) изолацију животиња, 7) пресвлачење и прање заштитне одјеће запослених, 8) ветеринарске раднике и консултације власника жи вотиња, 9) санитарни чвор са тушем, прибором за личну хигије ну и ормаром за одлагање прљаве заштитне одјеће. (3) У просторији за преглед, лијечење и вјештачко осје мењавање животиња може се налазити простор за инстру менте и прибор и лабораторијску дијагностику. (4) У случајевима када се планира обављање хирур шких захвата на отвореним тјелесним шупљинама, дубо ким мишићима, костима и зглобовима, обавезно се обезбје ђује посебна просторија за хируршке захвате. (5) Ако се у ветеринарској станици користе рендгенски или други апарат који производи јонизујуће зрачење у свр ху дијагностике или терапије, сходно се примјењује члан 7. овог правилника. (6) Ветеринарска станица може да има ван сједишта једну или више организационих јединица – подручну ам буланту. (7) Свака подручна амбуланта из става 6. овог члана обавезно испуњава услове из члана 19. овог правилника. Члан 22. (1) Ветеринарска клиника је ветеринарска органи зација која обавља дјелатност најсложенијих облика здравствене заштите животиња, дијагностике, лијечења, рехабилитације и здравствене његе болесних животиња, осигурава боравак и исхрану примјерену врсти животиња које су предмет стационарне здравствене заштите и у њој се спроводи научноистраживачки рад за дјелатност за коју је основана. (2) Ветеринарска клиника обавезно има просторије за: 1) пријем животиња које чекају на преглед и њихових власника; 2) преглед, лијечење и вјештачко осјемењавање кућних љубимаца или великих животиња у зависности од врсте ве теринарске дјелатности, најмање двије просторије; 3) хируршки блок са простором за: 1. хируршку припрему и припрему пацијента, 2. припрему и стерилизацију медицинских инструмена та и прибора, 3. двије операционе сале; 4) обављање лабораторијске дијагностике са одвојеним простором за паковање и отпремање узоркованог материја ла за додатне лабораторијске анализе; 5) извођење рендгенолошке, ултразвучне, ЕКГ и ен доскопске дијагностике, тако да је просторија у којој су смјештени апарати који производе јонизујуће зрачење изграђена у складу са прописима и стандардима којима се уређује рад са затвореним изворима јонизујућег зра чења; 6) интензивну његу животиња са контролисаним дово дом кисеоника, влаге и топлоте; 7) смјештај и чување ВМ производа; 8) смјештај инструмената и прибора; 9) стационар са одговарајућим простором за смјештај хране за животиње и простором за боравак, лијечење и његу животиње, зависно од њене врсте; 10) изолацију животиња; 27.10.2017. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 98 7 11) чување угинулих животиња или заразног или на заразу сумњивог материјала до нешкодљивог збрињавања (замрзивач); 12) ветеринарске раднике и консултације власника жи вотиња; 13) пресвлачење и прање заштитне одјеће запослених; 14) санитарни чвор са тушем, прибором за личну хи гијену и ормаром за одлагање прљаве заштитне одјеће. (3) У просторији за преглед, лијечење и вјештачко осје мењавање животиња може се налазити простор за инстру менте и прибор. (4) У просторији за смјештај и његу животиња које су предмет стационарне здравствене заштите може се налази ти простор за интензивну његу животиња с контролисаним доводом кисеоника, влаге и топлоте. (5) Ветеринарска клиника која је регистрована за вели ке животиње обавезно има просторију за смјештај хране и стеље. (6) У ветеринарској клиници обавезно се обезбјеђује обављање бактериолошких, вирусолошких, серолошких, токсиколошких, паразитолошких и других претрага у вла ститој лабораторији или путем посебног уговора с акреди тованом лабораторијом. Члан 23. (1) Ветеринарска амбуланта организује обављање по слова током радног времена, а изван радног времена дежур ство или обавезну приправност најмање једног ветеринара са одобрењем за рад (лиценцом). (2) Ветеринарска станица организује обављање послова током радног времена, а изван радног времена дежурство или обавезну приправност најмање једног ветеринара са одобрењем за рад (лиценцом), а подручна ветеринарска амбуланта организује обављање послова у оквиру радног времена, а изван радног времена путем властитог дежур ства или уз обавезну приправност у ветеринарској станици. (3) Ветеринарска клиника организују цјелодневни стал ни стручни надзор над животињама у лијечењу путем де журства стручног и помоћног особља и свакодневну при правност једног ветеринара. Члан 24. (1) Стручне послове здравствене заштите животиња у ветеринарским организацијама обавља искључиво ветери нар са положеним стручним испитом и важећом лиценцом. (2) Ветеринарски техничари и друго техничко особље могу вршити стручно-техничке послове здравствене зашти те животиња и лабораторијских испитивања искључиво под надзором ветеринара, а да ти послови нису у вези са поста вљањем дијагноза, одређивањем начина лијечења животиња и тумачењем резултата лабораторијских испитивања. (3) Административно-стручни, књиговодствено-рачу новодствени, помоћни и њима слични послови или само поједини од ових послова могу се обављати и изван објекта ветеринарске организације или повјеравањем тих послова другим овлашћеним лицима за њихово вођење. Члан 25. (1) Ветеринарска амбуланта може обављати ветери нарску дјелатност ако има у радном односу на неодређено вријеме запослена најмање два ветеринара са лиценцом или једног ветеринара са лиценцом и једног ветеринарског техничара са положеним стручним испитом. (2) Ветеринарска станица може обављати ветеринарску дјелатност ако има у радном односу на неодређено вријеме запослена најмање три ветеринара са лиценцом и једног ветеринарског техничара са положеним стручним испитом. (3) Ако ветеринарска станица има једну или више ор ганизационих јединица – подручних амбуланти, обавезна је у сједишту ветеринарске станице да има у радном од носу на неодређено вријеме запослена најмање два вете ринара са лиценцом и једног ветеринарског техничара, а у свакој подручној амбуланти по једног ветеринара са лиценцом. (4) Ветеринарска клиника може обављати ветеринарску дјелатност ако у радном односу на неодређено вријеме има запослена најмање четири ветеринара са лиценцом и једног ветеринарског техничара са положеним стручним испитом. (5) Ако ветеринарска организација обавља послове рендгенолошке дијагностике, обавезна је да има у сталном радном односу најмање једног ветеринара са завршеном специјалистичком обуком за обављање послова рендгено лошке дијагностике. Члан 26. Ветеринари су обавезни да се стручно усавршавају и похађају обуке које су им неопходне за обављање ветери нарске дјелатности. Члан 27. Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о условима за рад ветеринарских организација (“Службени гласник Републике Српске”, број 84/14). Члан 28. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана обја вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 12.05-335-1462/17 17. октобра 2017. године Министар, Бањалука Др Стево Мирјанић, с.р. 1825 На основу члана 34. став 13. Закона о ветеринарству у Републици Српској (“Службени гласник Републике Срп ске”, број 75/17) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16), министар пољопривреде, шумарства и водопривреде д о н о с и ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА И ПОСТУПКУ ДОДЈЕЛЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРОГРАМА МЈЕРА И УПИСА У РЕГИСТАР ОВЛАШЋЕНИХ ВЕТЕРИНАРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА Члан 1. Овим правилником прописују се начин добијања овла шћења за обављање послова из Годишњег програма мјера здравствене заштите животиња (у даљем тексту: Програма мјера) на епизоотиолошкој јединици, начин утврђивања овлашћења за територијалну надлежност ветеринарских организација која се односи на спровођење послова из Про грама мјера, начин контролисања испуњености услова за обављање послова из Програма мјера на једној епизоотио лошкој јединици или једном епизоотиолошком подручју, критеријуми за додјелу послова, обавезе ветеринарских организација и рокови за спровођење послова. Члан 2. (1) Програм мјера је плански документ који се доно си ради спречавања појаве, раног откривања, ширења, праћења, сузбијања или искорјењивања заразних болести и обезбјеђивања система обиљежавања, регистрације и сље дивости животиња. (2) Програм мјера доноси Влада Републике Српске на приједлог Министарства пољопривреде, шумарства и во допривреде (у даљем тексту: Министарство) најкасније до краја јануара текуће године за коју се доноси, а њиме се утврђују мјере, рокови, начин спровођења тих мјера, субјекти који их спроводе, извори и начин финансирања, као и начин контроле спровођења мјера. Члан 3. (1) Епизоотиолошка јединица је подручје које обухвата територију јединице локалне самоуправе или њен дио на којем се спроводе мјере.