Programme for special supervision over the presence of quarantine harmful organisms in registered plantations in the Republic Srpska in 2020

13.4.2020. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 36 23 689 На основу члана 31. Закона о заштити здравља биља у Републици Српској (“Службени гласник Републике Срп ске”, број 25/09) и члана 76. став 2. Закона о републич кој управи (“Службени гласник Републике Српске”, број 115/18), министар пољопривреде, шумарства и водопри вредe д о н о с и ПРОГ РАМ ПОСЕБНОГ НАДЗОРА НАД ПРИСУСТВОМ КАРАНТИНСКИХ ШТЕТНИХ ОРГАНИЗАМА У РЕГИСТРОВАНИМ РАСАДНИЦИМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У 2020. ГОДИНИ Члан 1. Овим програмом утврђују се мјере, рокови, начин спро вођења мјера, субјекти који их спроводе, извори и начин обезбјеђивања и коришћења средстава и начин контроле спровођења мјера посебног надзора над присуством каран тинских штетних организама у регистрованим расадници ма у Републици Српској у 2020. години. Члан 2. (1) Циљ овог програма јесте утврђивање присуства, односно одсуства карантинских штетних организама на матичним стаблима у регистрованим расадницима и изола ционом појасу у Републици Српској. (2) Циљ посебног надзора јесте и испуњавање фитоса нитарних услова за производњу, премјештање, промет и извоз садног материјала воћака. Члан 3. (1) Посебан надзор ради детекције карантинских штет них организама спроводи се при увозу и на цијелој терито рији Републике Српске. (2) Посебан надзор и мјере надзора спроводе Репу бличка управа за инспекцијске послове Републике Срп ске (у даљем тексту: Инспекторат) и институције које имају овлашћење Министарства пољопривреде, шумар ства и водопривреде за спровођење послова од јавног интереса у области дијагностике штетних организама и заштите здравља биља (у даљем тексту: овлашћене ин ституције). (3) Лабораторијска тестирања достављених узорака, израду извјештаја и резултата тестирања врше овлашћене институције. (4) Овлашћена институција припрема информационе летке са стручним савјетима о начинима спречавања ши рења и могућим мјерама контроле патогена и вектора. (5) Програм посебног надзора подразумијева монито ринг који се спроводи над присуством штетних организама (у даљем тексту: мониторинг). (6) Фитосанитарни инспектор дозволиће увоз пошиљке само ако пошиљка испуњава прописане услове. (7) Увозне пошиљке које су обухваћене мониторингом не задржавају се на граничном прелазу до добијања резул тата лабораторијских анализа. (8) У случају детекције карантинског штетног органи зма, Инспекторат предузима све неопходне радње у складу са прописима којим је регулисана ова област. Члан 4. (1) Визуелни прегледи, узорковање и лабораторијска тестирања узорака врше се на присуство сљедећих каран тинских штетних организама: 1) Plum pox virus - PPV, 2) Candidatus Phytoplasma mali (Apple proliferation - AP), 3) Candidatus Phytoplasma pyri (Pear Decline - PD). (2) Биљке домаћини карантинског штетног организма Plum pox virus - PPV из рода Prunus са највећим економ ским значајем јесу: шљива Prunus domestica, кајсија Prunus armeniaca, бресква Prunus persica, нектарина Prunus persica, трешња Prunus avium и вишња Prunus cerasus. (3) Главна биљка домаћин карантинског штетног ор ганизма Candidatus Phytoplasma mali (Apple proliferation AP) јесте јабука (Malus x domestica). Осим јабуке, биљке домаћини су: лијеска (Corylus avellana L), јасен (Fraxinus excelsior L.), шипак (Rosa canina L), кошћела (Celtis australis L.), глог (Crataegus monogyna L.), храст (Quercus robur L., Quercus rubra L.), граб (Carpinus betulusL.) и попонац (Convolvulus arvensis L.). (4) Главна биљка домаћин карантинског штетног орга низма Candidatus Phytoplasma pyri (Pear Decline - PD) јесте крушка (Pyrus communis L). (5) Одабир локација врши се на основу биологије циља них штетних организама, климатских услова за њихов ра звој, географске дистрибуције регистрованих расадника и фенологије и заступљености биљака домаћина. Члан 5. Преглед броја узорака према воћним врстама за матич на стабала и преглед граничних прелаза приказани су у та белама 1. и 2, које се налазе у Прилогу 1. овог програма и чине његов саставни дио. Члан 6. (1) Подручје рада су матичњаци у регистрованим ра садницима и гранични прелази у Републици Српској. (2) Биљке се прегледају појединачно, а при узимању узорака детаљно се описује мјесто узорковања, са оба везним уношењем GPS позиције у XY координатном систе му, на прописаном обрасцу записника о узимању узорака и пријави узорака, који се налази у Прилогу 2. овог програма и чини његов саставни дио. (3) Унос GPS позиције свих мјеста узорковања обавља се у Фито-Гис апликацији. (4) Прописани ток визуелног прегледа и узимање слу жбених узорака наведени су у Прилогу 3. овог програма, који чини његов саставни дио. (5) С циљем утврђивања присуства штетних организама из члана 4. овог програма узорковање у матичним засадима обавља се тако да једно матично стабло чини један узорак. (6) Инспекторат шаље узорке на лабораторијско тести рање овлашћеним институцијама. Члан 7. (1) Лабораторијска испитивања узорака врше се у складу са међународно признатим и валидним EPPO дијагностичким методама - ЕPPО PM 7/62 (2) Candidatus Phytoplasma mali, Ca. P. pyri and Ca. P. prunorum и ЕPPО PM 7/32 (1) Diagnostic protocols for regulated pests Plum pox virus. (2) Лабораторијски извјештаји, осим резултата анализа, садрже и методе према којим је вршена детекција. (3) Овлашћена институција доставља лабораторијски извјештај Инспекторату у најкраћем року, а најкасније у року од 30 дана од дана пријема узорка. Члан 8. На основу резултата спровођења овог програма, узор ковања и извјештаја из лабораторија, Инспекторат израђује карту локација узорковања, користећи Фито-Гис аплика цију. Члан 9. (1) Рок за узимање узорака матичних стабала из реги строваних расадника и за достављање узорака овлашћеној лабораторији ради лабораторијских анализа јесте 1. децем бар 2020. године. (2) Коначни извјештај о спроведеном програму и карта из члана 8. достављају се Министарству до 10. децембра 2020. године. (3) Рок за узимање узорака из увоза, за њихово доста вљање овлашћеној лабораторији ради лабораторијских 24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 36 13.4.2020. анализа и за достављање извјештаја о том од стране Ин спектората јесте 31. децембар 2020. године. (4) Вршиоци надзора благовремено извјештавају Ми нистарство о посебним догађајима током спровођења овог програма, а посебно о свим случајевима откривања штет них организама који су предмет посебног надзора. (5) Укупни резултати овог програма достављају се Ми нистарству до 10. децембра 2020. године, а воде се на Обра сцу 1, који се налази у Прилогу 4. овог програма и чини његов саставни дио. Члан 10. Спровођење овог програма финансира се из буџета Ре публике Српске, на основу Правилника о условима и на чину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопри вреде и села у 2020. години (“Службени гласник Републике Српске”, број 7/20) - право на подстицајна средства за фи нансирање програма из области заштите здравља биља. Члан 11. Ступањем на снагу овог програма престаје да важи Програм посебног надзора над присуством карантинских штетних организама у регистрованим расадницима у Репу блици Српској у 2019. години (“Службени гласник Репу блике Српске”, број 53/19). Члан 12. Овај програм ступа на снагу осмог дана од дана обја вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број:12.03.3-330-961/20 24. марта 2020. године Министар, Бањалука Др Борис Пашалић, с.р. ПРИЛОГ 1. Табела 1. Преглед броја узорака према воћним врстама за матична стабла Матичњаци Штетни организам Воћна врста Укупан број узорака по организму Plum pox potyvirus PPV Шљива 239 Кајсија Бресква Нектарина Вишња Трешња Candidatus Phytoplasma pyri (Pear Decline – PD) Крушка 95 Candidatus Phytoplasma mali (Apple proliferation – AP) Јабука 48 Лијеска 22 Укупан број узорака за све организме 404 Табела 2. Преглед броја узорака према воћним врстама за узорке са границе Узорци са границе Штетни организам Воћна врста Укупан број узорака по организму Plum pox potyvirus PPV Шљива 5 Кајсија Бресква Нектарина Вишња Трешња Candidatus Phytoplasma pyri (Pear Decline – PD) Крушка 5 Candidatus Phytoplasma mali (Apple proliferation – AP) Јабука 5 Лијеска Укупан број узорака за све организме 15 ПРИЛОГ 2. ЗАПИСНИК о посебном надзору над присуством карантинских штетних организама у регистрованим расадницима у Републици Српској (прегледи површина за производњу садног материјала и у регистрованим матичњацима и узорковање за лабораторијску анализу) Број: бр. регије – бр. службе – период узорковања – ваш број, година Нпр.: 01-01а-III-10/1, 2, 3, 4, 5, 6, 7.../2020. Датум: Шифре узорка: Подаци о произвођачу Назив Адреса Телефон Број пољопривредног газдинства Подаци о биљној врсти Подручје Општина 13.4.2020. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 36 25 ПРИЛОГ 3. ТОК ВИЗУEЛНОГ ПРЕГЛЕДА И УЗОРКОВАЊЕ 1.1. Пун назив врсте: Plum pox virus Домаћи назив болести: шарка шљиве Акроним: PPV Синоними: Plum pox potyvirus, Prunus virus 7, Charka virus Актуелни статус: ЕУ листа; II/A2 1.1.1. Ток визуелног прегледа Визуелни прегледи биљака домаћина врше се током периода вегетације (не током фазе мировања), са оптималним периодом од средине јуна до краја августа. Овлашћено лице пажљиво про лази између редова биљака и тражи карактеристичне симптоме обољења, затим евидентира број биљака на којим су уочени такви симптоми. Визуелни прегледи на мјесту производње и узгоја спроводе се само током вегетације и, по могућности, по облачном времену. Визуелни прегледи осјетљивих матичних биљака (тј. биљака које се користе као извор подлога, пупољака и изданака) обавља се два пута годишње: први преглед врши се на прољеће (од сре дине маја до краја јуна), а други на крају љета (од средине августа до средине септембра). Током инспекције свако стабло треба да се визуелно прегледа. Визуелни преглед подлога требало би да се изврши једном у периоду вегетације. У случају да је подлога намијeњена за ка лемљење окулирањем (калемљење chip budding), потребно је извр шити преглед прије чип-окулације. Ако је подлога намијењена за калемљење, преглед се врши крајем љета, када су биљке још у пу ној вегетацији. Потребно је прегледати све биљке. Визуелни прегледи у расадницима обављају се два пута го дишње. Прва инспекција треба да се врши у периоду између прољећа и љета, од почетка јуна, почевши од брескве, јер би касни је симптоми на бресквама могли нестати. Друга инспекција треба да се врши у периоду између августа и септембра. Ако производња у расаднику траје више од годину дана, у наредним годинама се обављају двије инспекције, између прољећа и љета и на крају љета. 1.1.2. Узорковање за лабораторијска тестирања Узорковање са матичних биљака за лабораторијску анализу препоручује се уз први визуелни преглед, без обзира на то да ли су уочени симптоми или не. Стандардни узорак треба да се састоји од пет изданака или десет потпуно развијених листова сакупљених са свих дијелова крошње са једног стабла са средине скелетне гране. Код биљака са испољеним симптомима довољно је узорковање 7-8 листова са стабла. У случају асимптоматичних биљака, потребно је из сваког дијела стабла узорковати 20 до 25 листова. Биљни ма теријал треба узорковати из унутрашњости стабла, у различитим квадрантима стабла, и то: – узорковање цвјетова, младих изданака или плодића у прољеће, – узорковање зрелих листова у јесен, – узорковање спавајућих пупољака или коре са грана током зимског периода. Ако се током друге инспекције не утврди инфекција, узорко вање се не врши. Узорковање са подлоге обавезно је у случају било какве сумње, и то са биљака за које постоји сумња узимањем 3-4 листа са биљке. Узорковање из расадника за лабораторијску анализу врши се са симптоматичних биљака и биљака које испољавају знакове при суства и храњења лисних вашију узимањем 3-4 листа са биљке. Узорковање током друге инспекције спроводи се у случају било какве сумње, али је у случају асимптоматичних биљака узор ковање обавезно због откривања могућих латентних инфекција. У ту сврху из комбинованог узорка, који се састоји од листова просјечно 10% биљака, врши се узорковање једног листа са једне биљке, и то првобитно са биљке која испољава знакове храњења лисних вашију, а такође и од сусједних биљака. Узорковање се врши до појаве високих температура почетком љета. У медитеранском подручју треба избјегавати узорковање од јула до септембра. Узорке чувати при температури од 4 °C, не више од седам дана прије обраде. Плодови се могу чувати мјесец дана при тем ператури од 4 °C. Наведени тип узорака ткива може да обезбиједи највиши могући ниво детекције циљаног штетног организма. Приликом узорковања потребно је испратити принципе добре праксе за узор ковање биља и биљних дијелова за лабораторијске анализе (нпр. евиденција података о узроку на мјесту узорковања, коришћење одговарајућег прибора и материјала за узорковање, дезинфекција прибора и алата итд.). 1.2. Пун назив врсте: Candidatus Phytoplasma mali (Apple proliferation, AP) Домаћи назив болести: метличавост младара јабуке или про лиферација јабуке Акроним: AP Синоними: Apple proliferation mycoplasm; Apple proliferation phytoplasma, Apple proliferation MLO; Phytoplasma mali Актуелни статус: ЕУ листа; I/A2 1.2.1. Ток визуелног прегледа Препоручује се да визуелни преглед и узорковање на при суство фитоплазме почну у првој половини јуна и да се настави до краја септембра. Треба обратити пажњу на сљедеће симптоме: – младари који имају розетасти облик и често су заражени пе пелницом, некроза на промијењеним дијеловима листа (јабука и лијеска), – раније развијени листови су неправилног облика (копљастог), – заперци су увећани и често их је и до четири на једном листу и јављају се при врху избоја (јабука и лијеска), – појава лисних розета на врховима избоја или из спавајућих пупова на старијим гранама (јабука и лијеска), – петељке су краће (јабука и лијеска), – понекад се јавља и хлороза или црвенило листова (најчешће уочљиво од августа до октобра; јабука и љеска), Катастарска општина Потес Прегледана површина Поријекло биљног материјала GPS координате Врста биљке домаћина Сорта Дијелови биљке који се узоркују Поријекло садног материјала (уколико је увезен) Примједбе: Одговорно лице произвођач / власник биља: Фитосанитарни инспектор: 26 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 36 13.4.2020. – плодови јабуке су мали, кржљави, хлоротични, деформиса ни, са увећаном петељком, а због слабе акумулације шећера кисе лог су и опорог окуса, – “вјештичије метле” код јабуке настају тако што дормантни пупољци почињу да дају већи број младара који се гранају под оштрим углом од 30°, а листови на њима су ужи, хлоротични и упадљиво свјетлији од листова на остатку стабла; појава “вјешти чије метле” врло је честа на водопијама; “вјештичије метле” поја вљују се обично од почетка августа, а током септембра и октобра најлакше су уочљиве и добро видљиве; такође, дешава се нерије тко да су биљке заражене, али се на њима никада не појаве неки од карактеристичних симптома пролиферације. Подлоге за јабуку такође могу бити заражене пролиферацијом, али на њима се најчешће не јављају никакви симптоми или су симптоми слабо уочљиви. 1.2.2. Узорковање за лабораторијска тестирања Када нису присутни симптоми обољења, препоручљиво је узети више материјала са различитих мјеста на крошњи. Узор ковати треба 3-4 младара од 20 cm до 40 cm дужине са једног стабла. Пошто су фитоплазме неравномјерно распоређене, неоп ходно је узети младаре са најмање три стране крошње. Ако је стабло малог раста, узоркују се само листови. Треба сакупити цијеле листове са петељкама, ставити их у пластичне кесе и др жати у фрижидеру до слања у овлашћену лабораторију (не дуже од два дана). Оптимални број узоркованих листова је пет до десет комада по крошњи воћке. За тестирање латентне заразе фитоплазмама воћки потребно је узорковати коријење. Коријење се узоркује са три мјеста у близини стабла. За анализу су најпримјеренији коријени дебели од 0,5 cm до 1 cm, а одговарају такође и тањи корјенчићи од 1 mm и, у поје диним случајевима, у недостатку одговарајућег материјала, дебело коријење. Сваки узоркован коријен треба да буде 10 cm дуг. Узорке листова и коријења ставити у двије раздвојене кесе и спојити кесе као један узорак. Један узорак представља једну биљку. Ако се пра ви групни узорак младара са листовима и коријења, узоркује је са највише пет појединачних биљака. За тестирање узорака са границе (подлога, племки, садница) узимају се пупољци са вршних младара и дијелови коријена. Сви узорци до достављања у лабораторије чувају се у пластич ним врећама на температури од 4 °C до 8 °C. 1.3. Пун назив врсте: Candidatus Phytoplasma pyri (Pear decline, PD) Домаћи назив болести: свенуће крушке или пропадање крушке Акроним: PD Синоними: Pear decline mycoplasma, pear decline phytoplasma, Pear decline MLO, Phytoplasma pyri Актуелни статус: ЕУ листа; I/A2 1.3.1. Ток визуелног прегледа Постоје два основна типа обољења: брзо и споро пропадање. Препоручује се да визуелни преглед и узорковање на при суство фитоплазме почну од краја јула и наставе се до краја сеп тембра. Треба обратити пажњу на сљедеће симптоме: – брзо пропадање најчешће се дешава код крушака калемљених на осјетљиве подлоге Pyrus ussuriensis и P. pyrifolia; притом долази до зачепљења флоема (прије свих на мјесту калемљења, гдје дола зи до некрозе) и потпуног одумирања коријења; плодови и листови потпуно се осуше и цијело стабло пропадне у року од двије седмице; – споро пропадање траје више година; то је тип симптома који се јавља у нашим крајевима, јер су крушке углавном калемље не на сијанцу; терминални раст смањи се или потпуно заустави; малобројни листови су мали, ситни, свијетлозелени са ивицама подигнутим нагоре, најчешће имају кашикаст изглед; љети и у је сен попримају црвену боју и раније отпадају; у првим годинама болести цвјетање је нормално, затим се смањује; плодови су сит нији; такође, долази и до пропадања ситних корјенчића; симпто ми обољења пропадања крушке веома су неспецифични; сличне симптоме узрокују и многи биотички и абиотички фактори, попут заразе разним бактеријама, затим и суша, слаба прехрана, инком патибилност са разним подлогама или то може да буде особина сорте; за потврду болести неопходно је лабораторијско тестирање. Узорковање за лабораторијска тестирања Када нису присутни симптоми обољења, препоручљиво је узе ти више материјала са различитих мјеста на крошњи. Узоркова ти треба 3-4 младара дужине од 20 cm до 40 cm са једног стабла. Пошто су фитоплазме неравномјерно распоређене, неопходно је узети младаре са најмање три стране крошње. Ако је стабло малог раста, онда треба узорковати само листове. Потребно је сакупити цијеле листове са петељкама, ставити у пластичне кесе и држати у фрижидеру до слања у овлашћену лабораторију (не дуже од два дана). Оптимални број узоркованих листова је пет до десет комада по крошњи воћке. За тестирање латентне заразе фитоплазмама воћки потребно је узорковати коријење. Коријење се узоркује са три мјеста у близини стабла. За анализу су најпримјеренији коријени дебели од 0,5 cm до 1 cm, а одговарају такође и тањи корјенчићи од 1 mm и, у поје диним случајевима, у недостатку одговарајућег материјала, дебело коријење. Сваки узоркован коријен треба да буде дуг 10 cm. За тестирање узорака са границе (подлога, племки, садница) узимају се пупољци са вршних младара и дијелови коријена. Сви узорци до достављања у лабораторије чувају се у пластич ним врећама на температури од 4 °C до 8 °C. Узорке листова и коријења треба ставити у двије раздвојене кесе и спојити кесе као један узорак. Један узорак представља јед ну биљку. Ако се прави групни узорак младара са листовима и ко ријења, узоркује се са највише пет појединачних биљака. ПРИЛОГ 4. Образац 1. Укупни резултати Програма посебног надзора над присуством карантинских штетних организама у регистрованим расад ницима у Републици Српској у 2020. години Штетни организам Воћна врста Период узорковања* Локација* Површина узорковања* Број позитив них узорака Број негатив них узорака М ат ич њ ац и Plum pox potyvirus PPV Шљива Кајсија Бресква Нектарина Вишња Трешња Candidatus Phytoplasma pyri (Pear Decline, PD) Крушка Candidatus Phytoplasma mali (Apple proliferation, AP) Јабука Лијеска * Попуњава само Инспекторат. 690 На основу члана 31. Закона о заштити здравља биља у Републици Српској (“Службени гласник Републике Срп ске”, број 25/09) и члана 76. став 2. Закона о републич кој управи (“Службени гласник Републике Српске”, брoj 115/18), министар пољопривреде, шумарства и водопри вредe д о н о с и ПРОГ РАМ ПОСЕБНОГ НАДЗОРА НАД ПРИСУСТВОМ КАРАНТИНСКИ ШТЕТНОГ ОРГАНИЗМА Xylella fastidiosa Wells et al. - ПРОУЗРОКОВАЧА ПИРСОВЕ БОЛЕСТИ НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У 2020. ГОДИНИ Члан 1. Овим програмом утврђују се мјере, рокови, начин спро вођења мјера, субјекти који их спроводе, извори и начин