Law on protection from non-ionizing radiation

ЗАКОН О ЗАШТИТИ ОД НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређују се начела, услови и мјере заштите здравља људи и заштите животне средине од штетног дејства нејонизујућих зрачења у производњи, промету и коришћењу извора нејонизујућих зрачења. Члан 2. Поједини изрази, употребљени у овом закону, имају сљедеће значење: "нејонизујућа зрачења" јесу електромагнетска поља која имају енергију фотона мању од 12,4 еВ. Она обухватају: ултраљубичасто или ултравиолетно зрачење (таласне дужине 100-400 нм), видљиво зрачење (таласне дужине 400-780 нм), инфрацрвено зрачење (таласне дужине 780 нм до 1 мм), радио-фреквенцијско зрачење (фреквенције 10 кХз - 300 ГХз), електромагнетска поља ниских фреквенција (фреквенције 0-10 кХз) и ласерско зрачење. Нејонизујућа зрачења обухватају и ултразвук или звук чија је фреквенција већа од 20 кХз. “извор нејонизујућег” зрачења јесте уређај, инсталација или објекат који емитује или може да емитује нејонизујуће зрачење; “извор нејонизујућег зрачења” од посебног интереса јесте извор који може бити опасан по здравље људи; “објекат са извором нејонизујућег зрачења” јесте објекат гдје се производе или користе извори нејонизујућих зрачења; “граница излагања нејонизујућем зрачењу” јесте максимално допуштена граница интензитета поља у животној средини која је одређена стандардом или другим прописом. Ова граница се не односи на пацијенте у здравственим установама на којима се примјењује контролисана медицинска терапија или дијагностички поступак; “зона опасног зрачења” јесте простор око извора нејонизујућег зрачења у коме интензитет нејонизујућег зрачења прелази прописану границу; “животна средина” представља природне и радом створене вриједности и укупан простор у коме човјек живи; “становништво” чине лица свих година старости, пола и здравственог стања која обављају све животне активности. Ова лица не морају бити свјесна да су изложена нејонизујућем зрачењу и не морају да познају штетне ефекте овог зрачења; “оператер или руковалац” јесте лице које ради са изворима или надгледа рад извора нејонизујућег зрачења; “заштита од нејонизујућих зрачења” обухвата скуп мјера и поступака 2 којима се спречава штетно дејство нејонизујућих зрачења у животној средини; “испитивање нејонизујућих зрачења извора нејонизујућег зрачења” је мјерење, а по потреби и прорачун параметара поља и његове просторне расподјеле у животној средини. II НАЧЕЛА И МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА Члан 3. Заштита од нејонизујућих зрачења заснива се на сљедећим начелима: 1) излагање нејонизујућим зрачењима мора бити испод прописане границе излагања; 2) примјена извора нејонизујућих зрачења је оправдана, ако даје корист већу од процјењене штете; 3) свако непотребно излагање нејонизујућем зрачењу није дозвољено. Члан 4. У спровођењу заштите од нејонизујућих зрачења, предузимају се сљедеће мјере: 1) прописивање граница излагања нејонизујућим зрачењима; 2) откривање присуства и одређивање нивоа излагања нејонизујућим зрачењима; 3) одређивање услова за производњу, промет и коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса; 4) обезбјеђивање организационих, техничких, финансијских и других услова за спровођење заштите од нејонизујућих зрачења; 5) вођење евиденције о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса; 6) означавање извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса и зоне опасног зрачења, када је то прописано; 7) спровођење контроле и осигурања квалитета извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса, када је то прописано; 8) примјена средстава и опреме за заштиту од нејонизујућих зрачења; 9) контрола степена излагања нејонизујућем зрачењу у животној средини и контрола спроведених мјера заштите од нејонизујућих зрачења; 10) обезбјеђивање стручних и здравствених услова за лица која раде са изворима нејонизујућих зрачења; 11) обезбјеђивање материјалних, техничких и других услова за систематско испитивање и праћење нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини; 12) образовање и стручно усавршавање кадрова у области заштите од нејонизујућих зрачења; 13) информисање становништва о здравственим ефектима излагања нејонизујућим зрачењима и мјерама заштите, и обавјештавање о степену изложености нејонизујућим зрачењима у животној средини. 3 Члан 5. Ради откривања присуства, утврђивања опасности, обавјештавања и предузимања мјера заштите од нејонизујућих зрачења, врши се систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини. Предузеће и друго правно лице може да врши систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора. Рјешење о испуњености услова из става 2. овог члана, доноси министар здравља и социјалне заштите Републике Српске (у даљем тексту: министар). Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају правна лица из става 2. овог члана, која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења, као и начин систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини. Правна лица из става 2. овог члана која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, дужна су да Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске (у даљем тексту: Министартво) достављају годишњи извештај о резултатима испитивања, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину, а у случају ванредног догађаја или на захтјев Министарства, одмах. Члан 6. Предузеће, друго правно лице и предузетник могу производити, вршити промет и користити изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса, ако испуњавају сљедеће услове: 1) да за прописане изворе обезбиједе процјену утицаја на животну средину; 2) да објекти и просторије у којима се користе и на којима се постављају извори нејонизујућих зрачења од посебног интереса одговарају техничким, технолошким, хигијенским и другим прописаним условима који обезбјеђују заштиту здравља људи и животне средине од нејонизујућих зрачења; 3) да ниво излагања становништва не прелази прописане границе; 4) да лицима која раде са изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса обезбиједе одговарајућа средства и опрему за заштиту од нејонизујућих зрачења; 5) да обезбиједе да са изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса раде, само лица која имају прописану стручну спрему и испуњавају прописане здравствене услове за рад са изворима нејонизујућих зрачења. Рјешење о испуњености услова из става 1. овог члана доноси министар. 4 Лица из става 1. овог члана не могу отпочети обављање дјелатности производње, промета и користити изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса прије него што добију рјешење о испуњености услова за обављање тих дјелатности, односно за коришћење. Члан 7. Министар прописује: 1) ближе услове које морају да испуњавају лица из члана 6. став 1. овог закона за обављање производње, вршење промета и коришћења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса; 2) границе излагања нејонизујућим зрачењима; 3) изворе нејонизујућих зрачења који се сматрају изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, као и начин испитивања тих извора; 4) врсте извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса за које је обавезна израда процјене утицаја на животну средину; 5) врсте извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса за које је обавезно испитивање нејонизујућег зрачења извора, као и период њиховог испитивања. Члан 8. Предузеће, друго правно лице и предузетник који призводе, врше промет и користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса, дужни су да воде евиденцију о тим изворима и да одреде лице одговорно за примјену мјера заштите од нејонизујућих зрачења. Евиденција о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса садржи нарочито податке о: називу и типу уређаја, фреквенцији, снази и режиму рада. Ближу садржину евиденције из става 2. овог члана прописује министар. Члан 9. Одредбе члана 6. овог закона не односе се на изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса који се региструју код министарства надлежног за послове одбране и министарства надлежног за унутрашње послове. Изузетно, одредбе члана 6. овог закона не односе се и на: 1) изворе нејонизујућих зрачења који се транспортују жељезницом, моторним возилом, авионом или пловним средством, када је технички обезбијеђено да се извор не може користити нити да може генерисати енергију нејонизујућих зрачења; 2) изворе неојнизујућег зрачења који су ускладиштени или који се користе за продају или за друге сврхе у таквом стању да није могуће да се пусте у рад или користе 5 на начин који би представљао потенцијалну опасност. Члан 10. Становништво не смије бити изложено нејонизујућем зрачењу изнад прописаних граница. Предузеће, друго правно лице и предузетник који користе прописане изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса, дужни су да обезбиједе испитивање нејонизујућег зрачења извора у животној средини. Прво испитивање нејонизујућих зрачења извора из става 2. овог члана предузеће, друго правно лице и предузетник, дужни су да обезбиједе прије отпочињања коришћења извора и стављања у промет, односно код повећања броја извора или код промјене услова коришћења извора или реконструкције објекта са извором нејонизујућег зрачења. Периодично испитивање нејонизујућег зрачења извора из става 2. овог члана врши се у прописаном периоду. Трошкове испитивања извора из става 2. овог члана сноси корисник извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса. Члан 11. Предузеће и друго правно лице може да врши испитивање нејонизујућих зрачења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса у животној средини, ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора. Рјешење о испуњености услова из става 1. овог члана доноси министар. Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају лица из става 1. овог члана, као и начин испитивања нејонизујућих зрачења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса у животној средини. Члан 12. Предузеће, друго правно лице и предузетник који користи изворе нејонизујућег зрачења од посебног интереса, дужан је да води прописану евиденцију и чува документацију о извршеним испитивањима нејонизујућих зрачења извора из члана 10. овог закона. Члан 13. Правно лице или предузетник, односно руковалац, дужан је да одмах, а 6 најкасније у року од 24 часа, обавијести Министарство о ванредном догађају при коме је дошло или је могло доћи до штетног дејства нејонизујућег зрачења по здравље људи. Обавјештење из става 1. овог члана садржи нарочито: околности ванредног догађаја, мјесто, вријеме, непосредну опасност по здравље људи и кратак опис предузетих мјера. Члан 14. Ради испитивања излагања нејонизујућем зрачењу у животној средини, а на захтјев Министарства, врше се посебна мјерења. Предузеће и друго правно лице може да обавља послове из става 1. овог члана, ако испуњава услове из члана 11. овог закона. Рјешење о испуњености услова из става 2. овог члана доноси министар. Члан 15. Влада Републике Српске, на приједлог министра, именује комисију за заштиту од нејонизујућих зрачења, ради разматрања проблема заштите од нејонизујућих зрачења и предлагања мјера заштите, које се односе на заштиту здравља људи и животне средине од нејонизујућих зрачења. Члан 16. Програм заштите животне средине од нејонизујућих зрачења, на приједлог комисије, доноси министар. Програм из става 1. овог члана, садржи нарочито: основне елементе и услове за очување и заштиту животне средине од нејонизујућих зрачења, мјере заштите од штетних дејстава нејонизујућих зрачења, носиоце, начин, динамику и средства за реализацију. III НАДЗОР Члан 17. Надзор над примјеном одредаба овог закона и прописа донијетих на основу њега, врши Министарство, преко републичких инспектора. У вршењу инспекцијског надзора, надлежни републички инспектор овлашћен је и дужан да: 1) контролише да ли предузеће, друго правно лице и предузетник испуњава 7 прописане услове за производњу, промет и коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса; 2) контролише да ли лица из члана 6. овог закона воде прописане евиденције; 3) контролише да ли лица из члана 10. овог закона имају обезбијеђено испитивање нејонизујућих зрачења извора нејонизујућег зрачења у животној средини; 4) провјерава да ли правна лица која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини испуњавају прописане услове; 5) провјерава да ли правна лица која врше испитивање нејонизујућих зрачења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса у животној средини испуњавају прописане услове; 6) провјерава да ли је правно лице, предузетник, односно оператер или руковалац, у року обавијестило Министарство о ванредном догађају. Члан 18. У вршењу послова из члана 17. овог закона, надлежни републички инспектор дужан је да: 1) нареди отклањање утврђених недостатака у погледу испуњености прописаних услова лицима која производе, врше промет и користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса, у року који он одреди; 2) забрани рад лицима која производе, врше промет и користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса, ако у одређеном року нису отклоњени утврђени недостаци; 3) нареди вођење евиденција из чланова 8. и 12. овог закона; 4) нареди испуњење у задатом року прописаних услова за обављање послова систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, као и послова испитивања нејонизујућих зрачења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса у животној средини; 5) нареди систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини на прописани начин; 6) нареди испитивање нејонизујућих зрачења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса у животној средини на прописани начин. Поред предузимања мјера из става 1. овог члана, републички инспектор овлашћен је и да: поднесе пријаву надлежном органу за учињени прекршај и да поднесе захтјев за покретање прекршајног поступка; обавијести други орган, ако постоје разлози за предузимање мјера за које је тај орган надлежан. Члан 19. Послове републичког инспектора из чланова 17. и 18. овог закона може 8 обављати лице које има високу стручну спрему: електроинжењер или физичар, положени стручни испит у органима државне управе и најмање пет године радног искуства у струци. Републички инспектор из става 1. овог члана, приликом вршења инспекцијског надзора, мора имати службену легитимацију и ознаку. Садржину ознаке, Образац службене легитимације и изглед, прописује министар. IV КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Члан 20. Новчаном казном од 15.000 КМ, казниће се за прекршај правно лице, ако: 1) врши систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, а не испуњава прописане услове или нема акт о испуњености тих услова (члан 5.); 2) не испуњава прописане услове за производњу, промет или коришћење извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса, или ако производи, врши промет или користи изворе нејонизујућег зрачења од посебног интереса, прије него што је добило акт да су испуњени прописани услови (члан 6.); 3) не обезбиједи испитивање нејонизујућих зрачења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 10.); 4) врши испитивање нејонизујућих зрачења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса у животној средини, а не испуњава прописане услове или нема акт о испуњености тих услова (члан 11.); 5) у прописаном року не обавијести Министарство о ванредном догађају (члан 13.); 6) не води прописану евиденцију о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса (члан 8.); 7) не одреди лице одговорно за примјену мјера заштите од нејонизујућих зрачења (члан 8. став 1.); 8) не води евиденцију и не чува документацију о извршеним испитивањима нејонизујућих зрачења прописаних извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 12.); 9) Министарству не доставља извјештаје у прописаном року, о резултатима систематског испитивања нивоа нејонизујућег зрачења у животној средини (члан 5. став 5). Новчаном казном до 1.500 КМ казниће се одговорно лице у правном лицу, за прекршаје из става 1. овог члана. Поред новчаних казни за прекршај из става 1. тачака 1, 2, 3. и 4. предузећу или другом правном лицу, односно одговорном лицу у правном лицу, може да се изрекне и заштитна мјера забране обављања дјелатности. Члан 21. 9 Новчаном казном од 1.500 до 10.000 КМ казниће се за прекршај предузетник (појединац који самостално обавља дјелатност средствима у приватној својини), ако: 1) не испуњава прописане услове за производњу, промет или коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса, или ако производи, врши промет или користи изворе нејонизујућег зрачења од посебног интереса прије него што је добило рјешење да су испуњени прописани услови (члан 6.); 2) не води прописану евиденцију о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса (члан 8.); 3) не одреди лице одговорно за примјену мјера заштите од нејонизујућих зрачења (члан 8. став 1.); 4) не обезбиједи испитивање нејонизујућих зрачења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 10.); 5) не води евиденцију и не чува документацију о извршеним испитивањима нејонизујућих зрачења прописаних извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 12.); 6) у прописаном року не обавијести Министарство о ванредном догађају (члан 13.); Поред новчане казне за прекршај из става 1. тачка 1. овог члана, може да се изрекне и заштитна мјера забране обављања дјелатности, у трајању од једне до три године. V ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 22. Прописе из члана 5. став 4., члана 7., члана 8. став 3., члана 11. став 3. и члана 19. став 3., доноси министар у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона. Члан 23. Предузеће, друго правно лице и предузетник који производи, ставља у промет или користи изворе нејонизујућих зрачења, дужан је да усклади своје пословање са одредбама овог закона, у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу. Члан 24. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске". Број: 01-969 /04 ПРЕДСЈЕДНИК Бања Лука, 16. децембар 2004. НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ 10 Душан Стојичић